Predikat

Predikat je sa aspekta structure reenice i teorije valentnosti osnovni reenini konstituent. Moe postojati samo jedan levi reenini konstituent, dok na mestu desnog moe biti vie dopuna. Valentnost je sposobnost glagola da ostvaruju odreene dopune. Pomou dopuna mi identifikujemo uesnike radnje. Predikat kostituie glagol u linom glagolskom obliku da bi se mogli uvesti lanovi koji ine njegovu valentnu sposobnost. Ovi glagoli sadre obeleje koje upuuje na subjekat reenice. Glagoli u funkciji predikata: (po obeleju tranzitivnosti) 1) 2) 3) 4) intranzitivni (Mara je zaspala) tranzitivni (Pera je kupio kuu) mogu se pasivizirati medijalni (nematina me plai) agens kauzator (subjekat) glagoli kretanja i mirovanja (On ivi u Americi) zahtevaju adverbijal lokalizator

(po znaenju) 1) punoznani mogu se upotrebiti samostalno jer imaju referenciju na subjekat. Idu uz proste glagolske oblike. Uim, uah, uijah, ui!, bih uila 2) nepunoznani idu uz sloene glagolske oblike i predstavljaju modele sloenog predikata

Modeli sloenog predikata

a) kopulativni predikati - jesam (Pera je student) - biti (Pera je bio na moru) - ostati (Pera je ostao najbolji drug) - postati (Pera je postao otac) Kopulativni predikat ine kopula i leksiki deo predikata. Kopula je sastavljena iz kopulativnog glagola u odgovarajuem vremenu i nosi

gramatiku informaciju. Leksiki dodatak nosi leksiku informaciju i moe biti: imenica (Pera je student) zamenica (Mara je ta prava ena za Peru) pridev (Pera je najpametniji) broj (Pera je prvi u grupi) prilog (Mara je vrlo otmena) reica (To je da prste polie) infinitiv (Uiti znai bogatiti se)

b) semikopulativni predikati (dekomponovani) vriti (Pera vri nadzor radnika) raditi (Tata radi polugodinji obraun) praviti (Mara pravi korpe od prua) proglasiti (Proglasili su ga nesposobnim za posao) smatrati (Mara smatra Peru najboljim suprugom)

Semikopulativni predikat ini operator semikopulativni glagol i komplementizator ili dodatak (koji moe biti isti kao i kod kopulativnih predikata). Semikopulativni glagoli tvore dekomponovani predikat. c) modalni, modalitetni i fazni glagoli moi (Pera ne moe da ivi bez Mare) hteti (Pera hoe da oeni Maru) eleti (Mara eli da ivi u Beogradu)

naumiti (Pera je naumio kupiti Mari bombonjeru) uobiavati (Pera uobiava da iznenauje Maru poklonima) poeti (Pera je poeo da zida kuu) zavriti (Pera je zavrio zidanje kue) nastaviti (Pera je nastavio da se udvara Mari)

Ovi glagoli su u gramatikoj funkciji operatora oni daju informaciju o licu, broju, vremenu i nainu. U funkciji leksikog komplementizatora stoji konstrukcija da + present ili infinitive, dok kod faznih glagola takoe postoji mogunost uvoenja glagolske imenice u akuzativu ili instrumentalu. Modalne glagole obino dopunjuju glagoli nesvrenog vida.

Napomene: - izbegavati upotrebu dva infinitiva ili dve konstrukcije da + present u istoj reenici. (Nije mogla znati kada bi trebalo odustati. Mara je mislila da e moi da vidi Peru). - Uz glagol hteti mogu se javiti dva agensa (Pera je hteo da Mara doe) - Glagol trebati u sloenom predikatu moe se javiti samo u 3 oblika: anonimiziran subjekat (Treba raditi svaki dan da bi doli rezultati), ukoliko postoji subjekat (Trebalo bi da se naem sa Marom), kada subjekat nije precizno odreen (Treba da se radi uporno) d) formalno punoznani glagoli Ovi glagoli mogu stajati sami imaju puno znaenje, ali uz neke imenice dobijaju sasvim novo znaenje koje se gubi ako se od nje razdvoje, jer samo spojeni ine jednu celinu. Obino se mogu zameniti jednim punoznanim glagolom. Formalno punoznani glagoli najee tvore perifrastini predikat. (Pera je pao u oaj)

Repriza predikata
Repriza predikata ili ponavljanje predikata slui da intenzivira stav govornika o radnji. Trajnost radnje izraava udvajanje prezenta sa reicom li (Spava li, spava. Sunce da mu se na nos popne, ne bi ga probudilo) Preokret u radnji nagovetava udvajanje prezenta ili perfekta (Pisao je, pisao, da bi pred sam kraj sve bacio u vatru) Trajnost ranje takoe izraava repriza future (ekae ga, ekati, iako sluti da nee doi)

Kopulativni predikat i njegovi modeli

1) Kopula + nomen (Pera je student) Imenica koja se javlja u ovom modelu moe biti:

osetljiva na kategorije roda, broja i padea, pri emu se vri kongruencija sa subjektom u istim obelejima. (Pera je studet) - u ovom sluaju moe se javiti dvoznanost (Mara je najbolji student) meu mukarcima i enama (Mara je najbolja studentkinja) samo meu enama (Pera je najbolji student) dvoznano - u nekom od kvalifikativnih padea a) kvalifikativni genitiv, zasniva se na inherentnosti svojstva, tj. Nedeljivosti dela i celine (Devojka je dugih nogu a kratke pameti b) lokativ sa predlogom u (Pera se ponaa kao da je u najboljim godinama) c) predikativn instrumental arhaino (On je bio uiteljem u Sremskim Karlovcima 2) Kopula + pridev (Pera je lep) Pridev koji se javlja u poziviji leksikog dela predikata moe biti samo u neodreenom vidu. Odreeni vid se koristi samo pri drugom pominjanju istog prideva. (Pera je lep deak. Lepi Pera ivi u Beogradu) 3) Kopula + adverb (To je lepo od njega) 4) Kopula + pronomen (Mara je moja!, ree Pera) Zamenica na poziciji leksikog dela predikata moe biti samo pridevska i to: posesivna (Mara je moja) demonstrativna (Pera je taj, bila je sigurna Mara) neodreena ili odrina nosi negativno znaenje (I on mi je nekakav; Ma on je niko i nita)

5) Kopula + predikativ + kopredikativ (Pera je le pi bogat, zato ga Mara hoe) Predikativu je svaka vrsta rei koja moe da bude deo imenskog predikata (prethodno nabrojane). Upotreba predikativa i kopredikativa znai dvostruko kvalifikovanje jednog istog pojma subjekta reenice 6) smatrati nekog + predikativ u instrumentalu (Prijatelji ga smatraju ludim, ali Pera za to ne haje) 7) znaiti + predikativ u infinitivu (Voleti znai pratati)

Dekomponovani predikat
ine ga: Semikopulativni glagoli: biti (Biti u trajku) imati (Imati na umu) vriti (Vriti nadzor) izvriti (Izvriti pogubljenje) initi (initi dobro) dati (Dati saglasnost) dobiti (Dobiti pristanak) podneti (Podneti ostavku) voditi (Voditi pregovore)

Leksika dopuna deverbativna (glagolska) imenica (Vriti nadzor) predloko-padeka konstrukcija (Imati na umu)

Dekomponovani predikati se mogu zameniti jednim punoznanim glagolom, obino onim iz kog je izvedena glagolska imenica u leksikom delu predikata (biti u trajku trajkovati)

Perifrastini predikat
ine ga: Formalno punoznani glagoli, najee glagoli kretanja: doi (doi sebi) otii (otii u kaluere) poi (poi za popa) pasti (pasti u oaj) doiveti (doiveti iskuenje) zadesiti (zadesila ga je nesrea) ui (ui u pregovore) dobiti (dobiti opkladu)

- izgubiti (izgubiti ivot) - stei (stei poverenje) - uliti (uliti poverenje) Leksika dopuna deverbativna (glagolska) imenica (Pasti u oaj) predloko-padeka konstrukcija (Poi za popa)

I perifrastini predikati se mogu zameniti jednim punoznanim glagolom (otii u kaluere zakalueriti se) Glagoli tipa desiti se ili dogoditi se ostvaruju perifrazu na nivou reenice u kojoj vrilac ni predmet radnje nisu bitni (Dogodila se pljaka u Perinoj firmi) Perifrastinim strukturama se moe manipulisati jer one omoguavaju da subjekat od svesnog agensa postane pacijens (da trpi radnju) U novinarskom stilu su posebno izraeni perifrastini predikati sa glagolima govorenja. (Istai u izvetaju; Naglasiti u izvetaju)

Nominalizovana i kondenzovana struktura

Nominalizacija je saimanje glagolske radnje nekom glagolskom imenicom kojom se daje neka informacija koja je bitna za razumevanje konteksta, pri emu nastaje nominalizovana reenina struktura. Nakon pljake, svi su se razbeali. Nominalizovanom strukturom se saima neka zavisna reenica. Nakon to su opljakali banku, svi su se razbeali. Kondenzacija je saimanje glagolske radnje nekim nelinim glagolskim oblikom kojim se daje neka informacija bitna za razumevanje konteksta, a pri emu nastaje kondenzovana reenina struktura. Ne imavi hrabrosti da prizna, sakrio je lice rukama. I kondenzovanom strukturom se saima neka zavisna reenica. Kako nije imao hrabrosti da prizna, sakrio je lice rukama.

Deverbativni glagoli koji tvore nominalizovane i kondenzovane structure nalaze se uvek u genitive, koji upuuje na subjekat ili objekat radnje iskazane zavisnom reenicom koju saimaju. Subjekatski genitiv: - Odluka Vlade je jednoglasno prihvaena - Odluka koju je donela Vlada je jednoglasno prihvaena) Objekatski genitiv: - Odluka o prodaji kue nije naila na podrku - Njegova odluka da proda kuu nije naila na podrku

Sintaksiki i semantiki plan reenice

Ova dva plana reenice je neophodno dobro razlikovati jer oni utiu na krajnji rezultat znaenje reenice. Sintaksiki plan se jo naziva i funkcija rei u reenici. Tri osnove funkcije su predikat, subjekat i objekat. Oni se lako odreuju oslanjajui se na gramatiku reenice. Semantiki plan se jo naziva i plan znaenja. Prema znaenju rei mogu biti agens, pacijens, eksperijent i adresat. Semantiki plan odreuje znaenje celokupne reenice kako je mi percipiramo.

Akteri reenice
Akteri reenice na sintaksikom planu najee imaju funkciju subjekta ili objekta, mada mogu biti i u funkciji priloke odredbe. Na semantikom planu akter moe biti 1) Agens kada je akter aktivan svojevoljni vrilac radnje - Mara tri za autobusom 2) Pacijens kada akter trpi radnju ili kada se radnja na njemu vri - Mara je prevarena 3) Eksperijent kada akter iskusi radnju koju mu je neko drugi ili neto drugo nametnulo - Mara je dobila amar od Pere

4) Adresat kada akter nije svojevoljni vrilac radnje - Pera je dobio naredbu da napusti Maru

Subjekat i agens
Subjekat se u reenici odreuje preko predikata, jer sa njim kongruira u licu, rodu, broju (sem u impersonalnoj reenici). Situacija kada je subjekat jednak agensu javlja se u velikom broju sluajeva. Tada agens ispunjava kategorijalna obeleja: a) iv je (ovek, ena, dete) b) samoaktivan je (kontrolie radnju svesno) Agens moe da se identifikuje imenikim ili zamenikim sredstvima i obino je u nominativu. U jednoj reenici moe se javiti vie agensa, a moe i jedna re da zameni vie agensa. Mama i tata mu rade / Roditelji mu rade Identifikacija agensa moe se pronai i u glagolu tj. predikatu. Morfoloki prozirni su: 1) 1. i 2. lice singulara prezenta (Ja stanujem / Ti stanuje u Novom Sadu) 2) 1. i 2. lice plurala prezenta (Mi stanujemo / Vi stanujete u Novom Sadu) 3) 3. lice sa zamenicom daje i rod (On stanuje u Novom Sadu) 4) Perfekat (Petar je stanovao u Novom Sadu) 5) Futur II (Kad Mara bude stanovala u NS, preselie se i Pera) 6) Perifrastini predikat sa radnim glagolskim pridevom (Mara je okrenula list i dala pristanak) Specifini tipovi agensa: a) Kauzativni aktiv, obino nosi dva znaenja: Pera gradi kuu (radi sve sam svojim rukama) Pera gradi kuu (dao je nekome da mu to uradi)

b) Ergativni subjekat koncept radnje se razdvaja na dva subjekta koji je istovremeno proizvode zajednikim snagama.

Sluam klavir kako svira (jedan deo radnje proizvodi ovek, a drugi deo klavir)

c) Metonimijski agens metonimija kao sredstvo oznaavanja aktera obino ide uz glagole koji se mogu pripisati grupi Univerzitet je poslao akreditaciju fakultetima

Metonimijski agens se moe uspeno praviti i pomou metafonimije. Sneg produio raspust (Ministar zbog snega produio raspust)

Ovaj tip agensa je pogodan za manipulaciju jer se njime neto to se moe odrediti prikazuje i doivljava kao neodreeno.

Koagens
Koagens je drugi od dva uesnika u jednoj radnji. Oba uesnika moraju deliti ista kategorijalna obeleja da bi im se pripisala ista radnja. Ukoliko nisu istog roda, predikat se stavlja u 3. lice mnoine. Pera i Mara ive zajedno

Modeli koagensa: A1 prvi agens, A2 drugi agens, P predikat, Ppl plural predikat 1) A1 + P + A2 + P (Mara spava i Pera spava) - A1 + P + kao i + A2 (Pera spava, kao i Mara) - A1 + P + takoe i + A2 (Pera spava, takoe i Mara) 2) A1 + A2 + Ppl (Pera i Mara spavaju) - oni + Ppl (Oni spavaju) 3) A1 + P +- A2 (u padeu) a) Komitativni (pridruuje koagensa agensu) socijativni, pridruuje, sa + instrumental, (Pera radi sa Marom u koli) komitativni, pridruuje, pored + genitiv, uz + akuzativ (Pored pere dola je i Mara; Uz Peru dola je i Mara)

kontrakomitativni, iskljuuje, bez + genitiv, dve negacije daju pozitiv (Marin roendan je protekao bez Pere; Ni ovaj dogaaj nije protekao bez Pere) ablativno socijativni, pridruuje, sa + instrumental (Pera se razveo sa Marom)

b) Supstitutivni ili delegirani agens (koagens daje ovlaenje da ga agens zastupa) mesto/umesto/namesto + genitiv (Mesto Pere dola je Mara) u ime + genitiv (U ime Pere dola je Mara) ispred + genitiv (Ispred Perine firme je dola Mara)

c) Esceptivni (izuzima koagensa od agensa) osim/sem + genitiv (Sem Mare niko nije doao) do + genitiv (Niko nije doao do Mare)

Proagens
Proagens je agens tj. vrilac radnje koji radnju ne vri samoinicijativno nego po nalogu ili zadatku koji koordinira agens 1. Mara mi je javila preko Pere.

Sintaksika koreferencionalnost
Referencija je veza izmeu leksike jedinice i pojma na koji se ona odnosi. Referent je ono na ta upuuje leksika jedinica. Koreferenti su rei koje povezuje ili isti referent ili ista sintaksika funkcija. Prema tome koreferencionalnost moe biti: 1) semantika koreferencionalnost (kad razliite leksike jedinice upuuju na isti referent) Mara mi je poelela dobrodolicu. Perina ena je ba ljubazna.

2) sintaksika koreferencionalnost (razliite leksike jedinice ostvaruju iste sintaksike funkcije) Videla sam Maru i Peru jue.

Impersonalna reenica
Impersonalna reenica je reenica u kojoj je vrilac radnje nepoznat u gramatikom smislu, tj. reenica koja ima gramatiki subjekat koji se ne moe identifikovati na osnovu linog glagolskog nastavka. Predikat impersonalne reenice je uvek u 3. licu jednine a valenca je prazna. Tipovi impersonalne reenice: 1) one koje su vezane za atmosferske pojave, a univerzalne su za sve jezike Svanulo je.

2) impersonalne reenice sa egzistencijalnim glagolom Ima ulja u magacinu bie dovoljno za ruak.

3) impersonalne reenice sa pseudo agensom (koji se ne moe naslutiti iz konteksta) Ovde mi je lepo.

4) impersonalne reenice sa zavisnom reenicom koja je reenini subject Svia mi se da izbacujem studente

5) impersonalne reenice sa morfemom se koja nije refleksivna Nakupilo se ispita.

6) Man-stze u kojima je ovek taj neidentifikovani agens Pria se da je Pera ostavio Maru.

Objekat i pacijens
Objekat je pojam ka kom je radnja usmerena ili na kom se radnja vri. Da bi objekat aktuelizovao glagol u predikatu mora biti konverzan (da trai dva aktera) ili tranzitivan (da trai objekat).

Ne mogu svi glagoli ostvariti dopunu u vidu objekta, mada svi zahtevaju neke dopune. Procesom sekundarne tranzitacije intranzitivni glagoli mogu dobiti objekat pri emu se menja concept poimanja radnje. Tranzitivni glagoli na osnovu objekatske dopune koju zahtevaju mogu biti: 1) jednostavno-tranzitivni (trae jedan objekat) Pera voli Maru

2) sloeno-tranzitivni (trae dva objekta) Pera je Mari kupio cvee

3) nominalno-tranzitivni (trae imenicu kao objekat) Mara voli Peru

4) sentencionalno- tranzitivni (trae reenicu kao objekat) Pera zna da i njega Mara voli

Jako mali broj tranzitivnih glagola ne zahteva identifikaciju objekta uvek, npr. Imperfektivni glagoli, dok perfektivni uvek zahtevaju objekat ta radi? Uim! Jue sam nauio novu pesmu.

Tipovi objekta i modeli direktnog objekta 1) Direktni ili pravi je pojam na kome se radnja direktno vri Mara je vratila prsten Peri

Da li je glagol tranzitivan ili ne kao i da li je objekat pravi odreuje se pomou testa dijetetike transformacije objekat koji stoji uz glagol koji se moe pasivizirati je pravi objekat, a taj glagol je tranzitivni glagol. 2) Indirektni objekat je pojam ka kom je radnja usmerena

Mara je vratila prsten Peri

Glagol uz koji stoji indirektni objekat ne moe se pasivizirati Modeli: - Tautoloki objekat je ekspresivni direktni objekat koji se javlja u sluaju kada se uz glagol javi glagolska imenica koja je od njega izvedena. U tom sluaju se objekat ne pominje ali se on podrazumeva i ita iz glagola. - Agentivni objekat je direktni objekat kod koga je fokus panje na sticanju svojstva koje objekat ostvaruje. - Manipulativno-kauzativni je direktni objekat koji se javlja uz manipulativne glagole tipa naterati, primorati, prisiliti. Padei objekta: nominativ funkcionalno nikad nije pade objekta ali u pasivu na semantikoj ravni oznaava objekat (Marin prsten je vraen Peri) genitiv moe biti pade oba objekta. Slovenski genitiv pripada pravom objektu, ima generiko znaenje (Mara je kupila hleba za sedam dana); genitiv moe biti pade i indirektnog objekta (Setila se Pere jue) dativ je pade indirektnog objekta oznaava pojam kome je neto namenjeno (Mara je poslala poruku Peri) akuzativ je pade direktnog objekta kada nema predloga, ali predloki akuzativ je pade indirektnog objekta (Mara pravi tortu za Peru / Mara pravi tortu za Peru) instrumental je pade indirektnog objekta (Pera se okrenuo za Marinom drugaricom) lokativ je pade indirektnog objekta (Pera jako esto razmilja o Mari)

Pasiv
Pasiv je trpno glagolsko stanje koje mogu da grade samo tranzitivni glagoli, tj. oni glagoli koji zahtevaju objekat. Pasivnost se zasniva na tematizaciji neagensa ili na konceptu subjekat nije agens.

Tematizacija neagensa znai sagledavanje situacije iz pozicije neaktivnog subjekta. Pasivizacijom se semantiki objekat podie do pozicije gramatikog subjekta. Pera je povredio Maru (semantiki objekat) Mara je povreena (gramatiki subjekat)

Pasiv se upotrebljava u sluajevima kada: 1) je agens ili vrilac radnje nepoznat (Banka je opljakana) 2) je agens poznat iz konteksta (Pera je obuzet besom) Tipovi pasiva prema morfolokom liku: 1) participativni ili kopulativni ili analitiki pasiv ine kopula u linom glagolskom obliku i particip pasiva, odnosno trpni glagolski pridev (Mara je razoarana Perom) 2) Refleksivni pasiv ine aktivni oblik glavnog glagola i morfema se koja nije signal ni recipronosti ni tranzitivnosti nego pasivnosti (Banane se prodaju na pijaci) 3) Leksiko-sintaksiki ili aktivni pasiv glagol je u aktivnom stanju a radnja njime preduzeta je izvrena od strane nekog neimenovanog agensa koji nije na poziciji sintaksikog subjekta. - uz glagole tipa dopadati se/sviati se, dati/dobiti, doiveti/preiveti (Peri se dopada Mara, Pera je dobio poljubac od Mare) - uz imenice tipa predmet, cilj, tema, meta... (Pasiv je tema dananjeg asa) Naini identifikacije agensa u pasivnoj strukturi 1) Kopulativni pasiv a) od (strane) + genitiv (Mara je povreena od strane Pere) b) Instrumental, bez predloga (Mara je razoarana Perom) c) po + lokativ (Po tom istoriaru, bitka je voena...) 3) Refleksivni pasiv agens se uvodi pomou priloke odredbe za mesto a) u + genitiv (Svinjetina se najvie jede u Srba) b) kod + genitiv (Kod mene se u kui ne izuva) c) u + lokativ (Zakoni se donose u skuptini)

Identifikacija aktera u reenici

1) totalni identifikator ime osobe (Petar Petrovi se jue oenio 2) specifikacija osobe a) kategorizator izdvajanje kategorije, grupe osoba, na osnovu jedne od funkicja koju ona obavlja i njenog poloaja u drutvu (Radovan Jelai, guverner NBS, najavio je pad kamatnih stopa) b) klasifikator stavljanje aktera u neku grupu prema stavu govornika, na osnovu neke slinosti koju sa njom ima ili koju govornik smatra da ima (Majka tepa crnokosom sinu: Cigane moje malo pozitivno; Ti si prljavi cigan, vikao je Pera na Marka negativno) Po pravilu, nije dobro da se osoba identifikovana jednom, putem totalnog identifikatora odmah zatim identifikuje putem kategorizatora.

Gramatiki i logiki subjekat

Gramatiki subjekat je re koja je subjekat na sintalsikom planu, po svojoj funkciji u reenici. Ali on nije uvek nuno agens u reenici, kao na primer u pasivnoj strukturi. Kua je prodata Peri za velike pare.

Logiki subjekat je pravi agens u reenici, ali on nije na poziciji subjekta, ve ima neku drugu funkciju u reenici. Dopada mi se Mara

Kondenzovanje zavisnih reenica i njihova nominalizacija

Kondenzaciji kao procesu saimanja reenice ne podleu samo zavine nego i nezavisne reenice. Trim sluajui muziku Trim i sluam muziku

Upotrebom predloko-padenih konstrukcija u kondenzovanu strukturu je mogue uvesti jo jednog aktera. Nakon Marinog odlaska, Pera je prestao da izlazi iz kue Nakon to je Mara otila, Pera je prestao da izlazi iz kue

Kod nominalizacije agens nominalizovane strukture i nepromenjene, nesaete reenice, mora da bude isti Nakon pljake, svi su se razbeali Nakon to su opljakali banku, svi su se razbeali

Tipovi zavisnih reenica koje se ne mogu saeti 1) izrine (Pera je priznao Mari da je voli) 2) relativne ili odnosne, zamenjuju se padeima sa kvalifikativnim znaenjem, ali ne predstavljaju primer nominalizacije niti kondenzacije Devojka koja ima dugu kosu zove se Mara Devojka duge kose zove se Mara

3) mesne (Gde je Mara, tu je i Pera) 4) poredbene (Pera gleda Maru kao da je jedina na svetu) 5) konsekutivne ili posledine (Pera toliko voli Maru da joj ispunjava sve elje) Tipovi zavisnih reenica koje se saimaju 1) reenice uvedene sa kako Gledam kako se petlovi bore Gledam borbu petlova

2) nainske a) b) bez + genitiv Proao je a da nije ostavio traga Proao je bez traga kondenzacija gerundima Ostavila je Peru a da nije rekla ni rei Ostavila je Peru ne rekavi ni rei

3) temporalne ili vremenske a) b) c) pre/posle/tokom/nakon/za vreme + genitiv Pre nego to sedne da rua, operi ruke Pre ruka, operi ruke pri + lokativ Pri prvom susretu sa Marom, Pera je znao da je ona prava Kada se prvi put susreo sa Marom, Pera je znao da je ona prava kondenzacija gerundom Mara je susrela Peru kad se razoarala u ljubav Mara je susrela Peru razoaravi se u ljubav

4) kauzalne ili uzrone a) b) od/iz/zbog + genitiv Mara je prevarila Peru zato to je bila ljuta Mara je iz ljutnje prevarila Peru kondenzacija gerundom Zato to je znao koliko je Mara ljubomorna, Pera nikuda nije iao bez nje Znavi koliko je Mara ljubomorna, Pera nikuda nije iao bez nje

5) kondicionalne ili uslovne a) b) c) d) u sluaju + genitiv Ako ne bude dovoljno dokaza, Pera e biti osloboen U sluaju nedostatka dokaza, Pera e biti osloboen na + akuzativ Pera e sve prihvatiti na Marin zahtev Pera e sve prihvatiti ako mu Mara to bude zahtevala bez + genitiv Ako mu Mara to ne sugerie, Pera nita nee uraditi Bez Marine sugestije, Pera nita nee uraditi bespredloki instrumental Ako budete uporno radili, uspeete Upornim radom ete uspeti

6) koncesivne ili dopusne a) b) i pored + genitiv Iako se Mara tome protivila, Pera je kupio nova kola I pored Marinog protivljenja, Pera je kupio nova kola uprkos/unato + dativ Iako se Mara protivila, Pera je kupio nova kola

c) d) -

Uprkos Marinom protivljenju, Pera je kupio nova kola uz sve + akuzativ Iako se Mara protivila, Pera je kupio nova kola Uz sve Marino protivljenje, Pera je kupio nova kola kondenzacija gerundom Iako je nije ni pogledao, Pera je znao da je Mara ljuta I ne pogledavi je, Pera je znao da je Mara ljuta

7) finalne ili namerne a) b) radi + genitiv Da bi joj se izvinio, Pera je Mari kupio cvee Radi izvinjenja, Pera je Mari kupio cvee u cilju/u svrhu + genitiv Predsednik je otiao da bi potpisao meunarodni sporazum Predsednik je otiao u svrhu potpisivanja meunarodnog sporazuma c) na + akuzativ - Pera je Maru poverio bratu da je uva - Pera je Maru poverio bratu na uvanje d) za + akuzativ - Da bi ga nagradila, Mara Peri pravi tortu - Za nagradu, Mara Peri pravi tortu