LDL HOLESTEROL

Metode separacije/kvantitativnog odreivanja LDL su

1. Beta kvantifikacija
a. Ultracentrifugiranje pri d= 1,006 Kg/L za izdvajanje VLDL koje plivaju
b. Precipitacija sa polianjonima/katjoni za HDL
c.

LDL izraunat kada je d> 1,006 KgL to HDL

d. Najee se koristi u specijalizovanim laboratorijama za lipide

2. Raunski pomou Fiedewaldova formula
3. Homogeno odreivanje

Indirektno odreivanje LDL-holesterola

Izraunavanje LDL holesterola
Indirektne metode merenja LDL holesterola zasnivaju se na merenju brojnih lipidnih parametara u
datom uzorku i izraunavanjem koncentracije LDL holesterola iz tako odreenih lipidnih parametara.
U ove metode spada izraunavanje na osnovu Friedewaldove formule i betakvantifikacije.
Friedewald-ova formula
U indirektnoj metodi najvie korienoj holesterol, trigliceridi i HDL holesterol se kvantitativno mere, a
LDL holesterol se izraunava iz primarnih merenja koristei empirijski izvedenu formulu od strane
Friedewalda i kolega:
[LDL-H] = [Ukupan holesterol] [HDL-H] [Trigliceridi/5]
TG/5 - ukoliko su vrednosti date u mg/dL, a trigliceridi/2,22 ako su vrednosti date u mmol/L. Faktor
TG/2,22 podrazumeva koncentraciju holesterola u VLDL estici i polazi od predpostavke da je prosean odnos triglicerida prema holesterolu 5:1 u VLDL-u.
U praksi je pokazano da Friedwaldovo izraunavanje pokazuje dovoljnu tanost, ali postoji nekoliko
sluajeva gde se ova formula ne moe primeniti. Ukoliko je koncentracija triglicerida vea od 4,52
mmol/L ili ako su je prisutna velika koliina hilomikroni, jednaina se nemoe primeniti. Pri visokoj
koncentraciji triglicerida faktor TG/5 kao vrednost holesterola u VLDL estici nije adekvatna jer ovi
uzorci sadre ili hilomikrone, ili ostatke hilomikrona ili ostatke VLDL, jer svi oni imaju vii odnos trigliceridi/holesterol. U ovakvim uslovima korienje faktora TG/5 bi precenio VLDL holesterol, a LDLholesterol bi bio potcenjen.
Suprotan efekat se dobija ako se Friedwaldova formula primeni na uzorcima pacijenata sa III tipom
hiperlipoproteinemije. Kod tipa III hiperlipoproteinemije javlja se specifian beta-VLDL, koji se ne
nalazi kod zdravih osoba. Biohemijski beta-VLDL se nalazi u opsegu gustine lipoproteina koji odgovara VLDL klasi, ali su bogatiji holesterolom nego normalan VLDL sa odnosom trigliceridi/holesterol
3:1. Primena faktora TG/5 kod tpa III potcenjuje koliinu VLDL holesterola i precenjuje LDL-

4-2

Medicinska biohemija

holesterol. U sluaju pacijenata sa tipom III hiperlipoproteinemije primena ove jedaine daje vetaki
visoke vrednosti koncentracija LDL-holesterola.
Iako postoje ogranienja Friedwaldova formula se moe iroko primenjivati zato to 95 % osoba ima
vrednosti TG ispod 4,52 mmol/L. Plazma uzeta od osoba posle nonog gladovanja ne sadri hilomikrone, a ako su oni ipak prisutni vide se golim okom nakon friiderskog testa. Finalno uetalost osoba sa tipom III hiperlipoproteinemija je vrlo mala 1-2 osobe na 1000.
Beta-kvantifikacija (ultracentrifugiranje-polianjonska precipitacija)
Ova je metoda je predhodnica referentnih metoda za HDL i LDL i obino se koristi u uzorcima gde se
ne moe primeniti Friedewaldova formula. Ovaj postupak kombinuje preparativno ultracentrifugiranje
i polianjonsku precipitaciju. Prva faza je centrifugiranje uzorka plazme na 105,000xg 18 sati na 10 C
pri gustini od 1,006 g/mL (gustina plazme). Pod ovim uslovima VLDL i ukoliko su prisutni hilomikroni i
beta-VLDL akumuliraju se u gornjem plivajuem sloju dok se LDL i HDL nalaze u donjem sloju i
eventualno IDL i Lp(a). Plivajui sloj, se uklanja i on se moe sauvati radi provere sadraja. Sloj
ispod plivajueg se promea, i dotera na prvobitnu zapreminu dodatkom 0.1 mL NaCl i u njemu odredi sadraj holesterola.Dodatkom polianjona i +dvovalentnih katjona i nakon ponovnog centrifugiranja
taloe se apo B lipoproteinin (IDL, LDL, i Lp(a) a onda se HDL holesterol meri u istom supernatantu.
VLDL i LDL holesterol se izraunavaju na sledei nain:
[VLDL-H] = [Ukupan holesterol] [d>1,006 g/mL holesterol (holesterol nakon I centrifugiranja)]
[LDL-H] = [d>1,006 g/mL holesterol] [HDL-H]
LDL-holesterol uraen na ovaj nain nije pod uticajem prisutnih hilomikrona ili drugih lipoproteina
bogatih trigliceridima poput beta-VLDL.
LDL holesterol na oba naina odreen ukljuuje holesterol koji se nalazi u: IDL i Lp(a) kao i holestrol
u jezgru LDL estice. Normalno koncentracije IDL i Lp(a) su svega nekoliko mg i ne predstavljaju
znaajan udeo u LDL-holesterolu. Problem se javlja kod viih vrednosti IDL i Lp(a). Onda se vri
korekcija:
IDL (0,05 mmol/L) za normalne TG
Lp(a) (0,008-0,1) mmol/L
LDL-H korigovan = LDL-H merena (0,3x Lp(a) masa)
NCEP (National Cholesterol Education Programme) ne savetuje da se vrednosti LDL-H koriguju jer
za procenu rizika od kardiovaskularnih bolesti vani su i IDL i Lp(a) jer su i to faktori rizika. Zato se u
novije vreme u tumaenju hiperlipoproteinemija i rizika od kardiovaskularnih bolesti koristi pojam
non-HDL-H tj ne-HDL-H. Ovaj pojam obuhvata holesterol koji se nalazi u svim esticama koje sadre
apo-B100 i to su VLDL, IDL, LDL i Lp(a)

Direktne metode odreivanja LDL-holesteola

Direktno odreivanje LDL-H je selektivnom precipitacijom i homogenim odreivanjem.
Selektivna precipitacija
Postoji nekoliko direktnih metoda za odreivanje LDL-holesterola koje se zasnivaju na precipitaciji sa
polivinil sulfatom ili heparinom pri niskom pH.
a. LDL holesterol se zatim izraunava iz razlike ukupnog holesterola i holesterola u supernatantu.
b. Drugi tip metoda se zasniva na direktnom odreivanju LDL-holesteola u precipitatu

4-3
U ovim metodama ne zna se da li su neke druge aterogene estice detektovane zajedno sa LDL-om
tako da su i ovde greke sline kao kod precipitacitacionih metoda za separaciju HDL-a. Vea specifinost postie se upotrebom antitela na apo AI i apo E vezanih za smolu koja onda vezuju VLDL,
IDL i HDL, a u filtratu se onda meri samo LDL holesterol. Metoda je dovoljno precizna u odnosu na
ultracentrifugiranje-polianjonskog preciptata i jedno vreme se primenjivala za direktno odreivanje
LDL-holesterola, ali obzirom da postoji posebna faza odvajanja, precipitacije ili filtracije sada je uglavnom zamenjena sa direktnim homogenim odreivanjima.
Homogeno odreivanje
Slino homogenom odreivanju HDL-holesterola postoje metode za odreivanje LDL-holesterola.
Komercijalno je dostupno 5 razliitih homogenih metoda za odreivanje LDL-holesterola. One se
meusobno razlikuju po sadraju razliitih deterdenata i drugih hemikalija koje omoguavaju specifinu blokadu ili solubilizaciju pojedinih klasa lipoproteina kako bi se postigla specifinost za LDLholesterol. Svi oni sadre po dva reagensa.

Preporuene vrednosti za LDL-holesterol

LDL-holesterol:
Optimalan:

< 2,59 mmol/L

Granian:

2,6 3,34 mmol/L

Visok rizik:

3,35 4,89 mmol/L

Vrlo visok rizik:

> 4,9 mmol/L