Стандард en 12831

Izvod iz evropskog standarda BS EN 12831:2003
Sistemi grejanja u zgradama – Metod za proračun projektnih gubitaka toplote
UVOD
Ovaj standard određuje metod za izračunavanje potrebne količine toplote za

snabdevanje u okviru standardnih projektnih uslova, kako bismo bili sigurni da je
postignuta potrebna unutrašnja projektna temperatura.
Ovaj standard opisuje proračun gubitaka toplote pri projektnim uslovima:
 računajući gubitke toplote za sobu po sobu ili grejanu prostoriju po grejanu
prostoriju, u svrhu dimenzionisanja grejnih tela,
 računajući gubitke toplote za celu zgradu ili deo zgrade, u svrhu proračuna ukupne
količine toplote za snabdevanje.
Ovaj standard takođe predviđa pojednostavljen metod za proračun.
Skup vrednosti i faktora potrebnih za proračun toplotnih gubitaka trebalo bi da
bude definisan nacionalnim aneksom pri ovom standardu. Aneks D tabelarno prikazuje
sve faktore koji se mogu odrediti na nacionalnom nivou i daje polazne vrednosti za
slučajeve kada nacionalni aneks nije dostupan (ne postoji).
1 -DOMEN
Ovaj standard opisuje metode proračuna projektnog gubitaka toplote i ukupne

projektne gubitake toplote za osnovne slučajeve u projektnim uslovima.
Osnovni slučajevi obuhvataju sve zgrade:
 sa ograničenom vrednošću visine sobe (koja ne prelazi 5m);
 pretpostavlajući da će se grejanje odvijati u stacionarnim uslovima u okvirima
projektnih uslova.
Primeri ovakvih zgrada su : zgrade za stanovanje; poslovne i zgrade raznih nadleštava;
škole; biblioteke; bolnice; objekti za rekreaciju; zatvori; ugostiteljski objekti; skladišta i
druge zgrade za poslovne namene; industrijski objekti.
U aneksima su, takođe, date i informacije za sledeće specijalne slučajeve:
 zgrade sa visokim plafonima ili velikim omotačem;
 zgrade u kojima se značajno razlikuju temperatura vazduha i prosečna temperatura
zračenja.
1
3 -TERMINI, DEFINICIJE I SIMBOLI
3.1 -TERMINI I DEFINICIJE
Za potrebe ovog Evropskog standarda, se upotrebljavaju sledeći termini i definicije.
3.1.1
Suteren
Prostor je klasifikovan kao suteren (podrum) ako se više od 70% njegovih spoljašnjih
zidova nalazi ispod površine tla
3.1.2
Elementi zgrade
Komponenete zgrade kao što su zid, pod
3.1.3
Celina zgrade ili celina dela zgrade
Ukupna zapremina grejanih prostorija opslužena jednim zajedničkim sistemom za
grejanje (npr. jednoporodične kuće ili stanovi) gde stanari mogu centralno kontrolisati
toplotu dovedenu svakoj stanbenoj jedinici.
3.1.4
Projektna temperaturska razlika
Razlika između unutrašnje projektne temperature i spoljašnje projektne temperature
3.1.5
Projektni gubici toplote
Količina toplote koja napušta zgradu u jedinici vremena i odlazi u spoljašnju sredinu u
okviru naznačenih projektnih uslova
3.1.6
Koeficijent projektnih toplotnih gubitaka
Projektni toplotni gubitak po jedinici temperaturske razlike
3.1.7
Projektni prenos toplote
Toplota preneta unutar dela zgrade ili same zgrade
3.1.8
Projektni gubici toplote
Potreban toplotni protok neophodan da bi se postigli naznačeni projektni uslovi
3.1.9
Projektni transmisioni gubici toplote razmatrane prostorije
Gubici toplote u okolinu kao rezultat toplotnog provođenja kroz okolne površine, kao i
prenošenje toplote između grejanih prostorija unutar zgrade
3.1.10
Projektni ventilacioni toplotni gubici razmatrane prostorije
2
Toplotni gubici u spoljašnju sredinu putem ventilacije i infiltraciije kroz omotač zgrade i
toplota preneta ventilacijom iz jedne grejane prostorije u drugu grejanu prostoriju
3.1.11
Spoljašnja temperatura vazduha
Temperatura vazduha izvan zgrade
3.1.12
Spoljašnja projektna temperatura
Spoljašnja temperatura vazduha koja se koristi za proračun projektnih gubitaka toplote
3.1.13
Grejana prostorije
Prostorija koju treba zagrejati do naznačene unutrašnje projektne temperature
3.1.14
Unutrašnja temperatura vazduha
Temperatura vazduha unutar zgrade
3.1.15
Unutrašnja projektna temperatura
Operativna temperatura u središtu grejane prostorije (između 0,6 i 1,6m visine) korišćena
za proračun projektnih gubitaka toplote
3.1.16
Prosečna godišnja temperatura spoljnog vazduha
Prosečna vrednost temperature spoljnog vazduha tokom godine
3.1.17
Operatvina temperatura
Aritmetička sredina unutrašnje temperature vazduha i prosečne temperature zračenja
3.1.18
Toplotna zona
Deo grejanog prostora sa zadatom temperaturom vazduha i sa zanemarljivim prostornim
odstupanjima od iste unutrašnje temperature
3.1.19
Negrejana prostorija
Prostor koji nije deo grejanog prostora
3.1.20
Ventilacioni sistem (mehanički)
Sistem koji treba da obezbedi potreban protok vazduha
3.1.21
Zona
Grupa prostorija koje imaju slične termičke karakteristike
3
3.2 - SIMBOLI I JEDINICE
Za potrebe ovog Evropskog standarda, upotrebljavaju se sledeći termini, definicije i
indeksi.
Tabela 1 – Simboli i jedinice

Simbol Veličina Jedinica
a, b, c,f različiti korekcioni faktori -
A površina m2
B karakteristični parametar m
cp specifični toplotni kapacitet pri konstantnom pritisku J/(kg K)
d debljina m
ei koeficijent zaklonjenosti -
ek, el korekcioni faktor izloženosti -
Gw korekcioni faktor podzemnih voda -
h Površinski koeficijent prenosa toplote W/( m2K)
H koeficijent toplotnih gubitaka, koeficijent prenošenja toplote W/K
l Dužina m
n Broj izmena spoljašnjeg vazduha h-1
n50 broj izmena vazduha pri razlici pritisaka od 50 Pa između h-1
unutrašnjosti zgrade i okoline
P obim međuspratne konstrukcije m
Q količina toplote, količina energije J
T termodinamička temperatura prema Kelvinovoj skali K
U koeficijent prolaza toplote W/( m2K)
v brzina vetra m/s
V zapremina m3
zapreminski protok vazduha m3/s
 korekcioni faktor visine -
 toplotni gubici, toplotna snaga W
HL ukupni projektni gubici toplote zgrade ili dela zgrade W
 efikasnost %
 toplotna provodljivost W/( mK)
θ temperatura prema Celzijusovoj skali C
 gustina vazduha na θ int,i kg/m3
 linijski koeficijent prolaza toplote W/( mK)
4
Tabela 2 – Indeksi
a: (air) vazduh h: (height) visina o: (operative) operativni

A: (building entity) deo inf: (infiltration) infiltracija r: (mean radiant) srednje
zgrade zračenje
B, bdg: (building) zgrada int: (internal) unutrašnji RH: (reheat) ponovo grejati
bf: (basement floor) pod i,j: (heated space) grejana su: (supply) razvod,
suterena prostorija snabdevanje
bw: (basement wall) zid k: (building elelment) T: (transmission)
suterena element zgrade transmisija
e: (external, exterior) l: (thermal bridge) toplotni tb: (type of building) vrsta
spoljašnji, spoljašnjost most zgrade
env: (envelope) omotač m: (annual mean) srednji u: (unheated space)
godišnji negrejana prostorija
equiv: (equivalent) mech: (mechanical) V: (ventilation) ventilacija
ekvivalentno mehanički
ex: (exhaust) povrat, min: (minimum) najmanji θ: (higher indoor
izvlačenje temperature) viša unutrašnja
temperatura
g: (ground) zemlja nat: (natural) prirodni W: (water/ window/ wall)
voda/prozor/zid
4 -NAČELO METODA PRORAČUNA
Metod proračuna za osnovne slučajeve bazira se na sledećim pretpostavkama:

 temperaturska raspodela (temperatura vazduha i projektna temperatura) smatra se
uniformnom;
 gubici toplote se računaju za stacionarne uslove, podrazumevajući konstantna
svojstva, kao što su: vrednosti temperature, karakteriistike elemenata zgrade, itd.
Procedura za osnovne slučajeve može biti korišćena za većinu zgrada:

 čija spratna visina (visina sa plafonom) ne prelazi 5m;
 za zagrejane ili prostorije koje koje će se grejati na naznačenu temperaturu
stacionarno;
 kod kojih se za temperaturu vazduha i operativnu temperaturu podrazumeva da
imaju istu vrednost.
U slabo izolovanim zgradama i/ili tokom perioda zagrevanja emisionim

sistemima sa velikim udelom konvektivnog prenošenja toplote, tj., vazdušnim grejanjem,
ili velikim grejnim površinama sa značajnim zračećim komponentama, tj., podnim ili
plafonskim grejačima, može postojati značajna razlika između temperature vazduha i
operativne temperature, kao i odstupanja od uniformne raspodele temperature unutar
sobe, koje mogu voditi do bitnih odstupanja od osnovnog slučaja. Ovi slučajevi će biti
razmotreni u okviru specijalnih slučajeva (vidi aneks B). Slučaj neuniformne raspodele
temperature takođe će biti razmotren u poglavlju 7.1.4.
Za početak, računaju se projektni toplotni gubici. Ovi se rezultati potom koriste za
određivanje ukupnih projektnih gubitaka toplote.
Za proračun projektnih toplotnih gubitaka zagrejane prostorije, trebalo bi
razmotriti sledeće komponente:
5
 projektne transmisione gubitke, koji predstavljaju toplotne gubitke u spoljašnju
sredinu kao rezultat provođenja toplote kroz okolne površine, kao i usled
prenošenja toplote između grejanih prostorija zbog činjenice da date susedne
prostorije mogu biti grejane (ili samo formalno smatrano grejane) na različitim
temperaturama. Na primer, za susedne prostorije koje pripadaju drugom stanu,
može se pretpostaviti da se greju na stalnu temperaturu koja odgovara
nenastanjenom stanu;
 projektni ventilacioni toplotni gubici, koji predstavljaju toplotne gubitke u
spoljašnju sredinu, putem ventilacije ili infiltracije kroz omotač zgrade i toplotu
prenetu ventilacijom iz jedne grejane prostorije u drugu grejanu prostoriju unutar
zgrade.
5 -OPŠTA RAZMATRANJA
5.1 –POSTUPAK PRORAČUNA ZA GREJANU PROSTORIJU
Koraci:
a) odrediti vrednost spoljašnje projektne temperature i prosečne godišnje spoljašnje
temperature;
b) odrediti status svake prostorije (grejana ili negrejana) i vrednosti unutrašnjih
projektnih temperatura svake grejane prostorije;
c) odrediti dimenzijske i termičke karakteristike elemenata zgrade za svaku grejanu i
negrejanu prostoriju;
d) izračunati koeficijent projektnih transmisionih toplotnih gubitaka i pomnožiti ga
projektovanom temperaturskom razlikom kako bi se dobili projektni transmisioni
toplotni gubici grejane prostorije;
e) izračunati koeficijent projektnih ventilacionih toplotnih gubitaka i pomnožiti ga
projektovanom temperaturskom razllikom kako bi se dobili projektni ventilacioni
toplotni gubici grejane prostorije;
f) odrediti ukupne projektne toplotne gubitke grejane prostorije sabiranjem
projektnih transmisionih toplotnih gubitaka i projektnih ventilacionih toplotnih
gubitaka;
g) izračunati grejni kapacitet grejane prostorije, tj., dodatnu snagu potrebnu za
kompenzaciju efekata grejanja sa prekidima;
h) odrediti ukupne projektne gubitke toplote dela zgrade ili cele zgrade sabiranjem
ukupnih projektnih toplotnih gubitaka i grejnih kapaciteta.
5.2 -POSTUPAK PRORAČUNA ZA DEO ZGRADE ILI ZGRADU
Za određivanje količine toplote koju treba dovesti, tj., za dimenzionisanje

razmenjivača toplote ili izvora toplote, potrebno je proračunati ukupne projektne
gubitke toplote dela zgrade ili čitave zgrade. Ovaj postupak zasnovan je na
rezultatima proračuna za grejanu prostoriju po grejanu prostoriju.
Koraci:
a) sumirati projektne transmisione toplotne gubitke svih grejanih prostorija bez
razmatranja prenete toplote unutar naznačenih granica sistema, kako bi se dobili
ukupni projektni transmisioni toplotni gubici dela zgrade ili same zgrade;
b) sumirati projektne ventilacione toplotne gubitke svih grejanih prostorija bez
razmatranja prenete toplote unutar naznačenih granica sistema, kako bi se dobili
ukupni projektni ventilacioni toplotni gubici dela zgrade ili same zgrade;
6
c) odrediti ukupne projektne toplotne gubitke dela zgrade ili same zgrade sabiranjem
ukupnih projektnih transmisionih toplotnih gubitaka i ukupnih projektnih
ventilacionih toplotnih gubitaka;
d) sumirati kapacitete zagrevanja svih grejanih prostorija kako bi se dobio ukupni
grejni kapacitet dela zgrade ili same zgrade potreban za kompenzaciju efekata
grejanja sa prekidima;
e) odrediti ukupne projektne gubitke toplote dela zgrade ili same zgrade sabiranjem
ukupnih projektnih toplotnih gubitaka i ukupnih grejnih kapaciteta.
5.3 -POSTUPAK POJEDNOSTAVLJENOG METODA PRORAČUNA
Postupak proračuna po pojednostavljenoj metodi prati postupak opisan u tačkama 5.1

i 5.2. Izvesna pojednostavljenja su izvršena pri određivanju nekih toplotnih gubitaka.
Pojednostavljeni metod proračuna je opisan u poglavlju 9.
Određivanje osnovnih podataka:

Korak
-spoljašnje projektne temperature Klimatski podaci
a)
-prosečne godišnje spoljašnje temperature
Definisanje svake prostorije u zgradi:

Grejana Ne Položaj svake prostorije i
Korak prostorija Negrejani prostor unutrašnja projektna
b) ili ne? temperatura svake
Da grejane prostorije
Unutrašnja projektna temperatura
Određivanje:
-dimenzijskih karakteristika
Korak Podaci o zgradi
-termičkih karakteristika
c) (građevinska fizika)
svih elemenata zgrade za svake grejanu i
negrejanu prostoriju
Za toplotne gubitke kroz:
Proračun projektnih transmisionih toplotnih
-omotač zgrade
Korak gubitaka:
-negrejane prostorije
d) koeficijent projektnih transmisionih toplotnih
-susedne prostorije
gubitaka · projektna temperaturska razlika
-tlo
Proračun projektnih ventilacionih toplotnih
gubitaka:
Korak
koeficijent projektnih ventilacionih toplotnih
e)
gubitaka · projektna temperaturska razlika Proračun toplotnih
gubitaka zgrade
Proračun ukupnih projektnih toplotnih gubitaka:
Korak
projektni transmisioni gubici + projektni
f)
ventilacioni gubici
Proračun grejnog kapaciteta:
Korak Efekti grejanja sa
dodatna snaga potrebna za kompenzovanje
g) prekidima
nekontinuiranog grejanja
7
Proračun ukupnih
Korak Proračun ukupnih projektnih gubitaka toplote:
projektnih gubitaka
h) ukupni projektni toplotni gubici + grejni kapacitet
toplote
6 -POTREBNI PODACI
Aneks D ovog standarda daje informacije za odgovarajuće podatke potrebne za

proračun gubitaka toplote. Ove informacije se mogu koristiti kao polazne vrednosti u
slučaju kada nacionalni aneks ovog standarda nije dostupan.
Potrebni su sledeći podaci.
6.1 -Klimatski podaci
Za ovaj metod proračuna koriste se sledeći klimatski podaci:

 spoljna projektna temperatura, θe , za proračun projektnih toplotnih gubitaka u
spoljašnju sredinu;
 godišnja prosečna spoljna temperatura, θm,e , za proračun toplotnih gubitaka ka
tlu.
Proračuni moraju postojati da bi se odredili projektni klimatski podaci. Kako još
uvek nema evropskog dogovora za ovaj proračun ni publikovanja ovih klimatskih
parametara, proračunate i objavljene biće korišćene nacionalne vrednosti.
Za određivanje i prezentaciju spoljašnje projektne temperature mogu se koristiti
odredbe iz prEN ISO 15927-5. Jedan od načina određivanja spoljašnje projektne
temperature je i usvajanje najniže prosečne dvodnevne temperature, koja je
registrovana bar deset puta u periodu od dvadeset godina, za spoljašnju projektnu
temperaturu.
6.2 – Unutrašnja projektna temperatura
Unutrašnja temperatura koja se koristi za proračun projektnih toplotnih gubitaka,

je unutrašnja projektna temperatura, θint. Za osnovni slučaj, smatra se da operativna
temperatura i unutrašnja temperatura vazduha imaju istu vrednost. U slučajevima
kada ova aproksimacija nije primenjiva, više informacija daje aneks B. Polazne
vrednosti unutrašnje projektne temperature treba da budu date u okviru nacionalnog
dodatka (aneksa) ovom standardu ili u specifikaciji projekta. U odsustvu nacionalnog
aneksa, date su u odeljku D.2.
6.3 - Podaci o zgradi
Ulazni podaci za proračun „soba po soba“ su sledeći:

Vi , (m3)- unutrašnja zapremina svake sobe (grejane i negrejane);
Ak, (m2)- površina svakog elementa zgrade;
Uk, (W/( m2K))- koeficijent prolaza toplote za svaki element zgrade;
l, (W/( mK))- linijski koeficijent prolaza toplote svakog linijskog toplotnog mosta;
li, (m)- dužina svakog linijskog toplotnog mosta.
Proračun koeficijent prolaza toplote (U-vrednost) elemenata zgrade trebalo bi

sprovesti uz poštovanje graničnih uslova i karakteristika materijala, koji su definisani
8
i preporučeni (pr)EN-standardima. Pregled svih parametara koji se koriste za proračun
U-vrednosti elemenata zgrade, zajedno sa preporukama za upotrebu odgovarajućeg
standarda, date su u sledećoj tabeli. Mogu se koristiti nacionalne vrednosti ukoliko
postoje tipični nacionalni uslovi ili propisi. Takve vrednosti treba definisati i
publikovati na nacionalnom nivou.
Tabela 3- Parametri za proračun U-vradnosti
Simbol i Naziv parametra Uput na odgovarajući

jedinica (pr) EN standard
Rsi (m2K/W) Otpor prelazu toplote sa unutrašnjih površina EN ISO 6946
Rse (m2K/W) Otpor prelazu toplote sa spoljnih površina EN ISO 6946
 (W/( mK)) Toplotna provodljivost (homogenih materijala):
 određivanje nazivnih i projektnih vrednosti (postupak) EN ISO 10456
 Tabelarni prikaz projektnih vrednosti (sigurne EN 12524
vrednosti) EN ISO 13370
 tipovi zemlje nacionalni standardi
 lokalni uslovi lokacije i vlažnosti (zavisno od zemlje do
zemlje)
R (m2K/W) Otpor prelazu toplote sa (ne)homogenih materijala EN ISO 6946
Ra (m2K/W) Otpor prelazu toplote vazdušnog sloja ili šupljina: EN ISO 6946
 neprovetrenih, blago i dobro provetrenih vazdušnih EN ISO 10077-1
slojeva
 dvokrilnih i dvostrukih prozora
U (W/m2K) Koeficijent prolaza toplote:
 opšti metod proračuna EN ISO 6946
 prozori, vrata (proračunate i vrednosti iz tabela) EN ISO 10077-1
 okvirne pregrade (numerička metoda) prEN ISO 10077-2
 zastakljenja EN 673
l (W/ mK) linijski koeficijent prolaza toplote (toplotni mostovi):
 detataljan proračun( numerički-3D) EN ISO 10211-1
 detataljan proračun( numerički-2D) EN ISO 10211-2
 pojednostavljen proračun EN ISO 14683
(W/ K) Koeficijent tačkastog prolaza toplote (3D toplotni mostovi) EN ISO 10211-1
Za određivanje koeficijenta ventilacionih toplotnih gubitaka, koriste se sledeće veličine:
nmin , (h-1) - minimalni broj izmena spoljašnjeg vazduha na čas;
n50 , (h-1) - broj izmena vazduha na sat pri razlici pritisaka od 50 Pa između unutrašnjosti i
spoljašnjosti;
(m3/s) - zapreminski protoka vazduha infiltracijom zbog nezaptivenosti omotača

inf ,
zgrade, uzimajući u obzir vetar i efekte dimnjaka;
su , (m3/s) -zapreminski protok dovedenog vazduha;
ex , (m3/s) - zapreminski protok izlaznog vazduha;
9
V – stepen korisnosti sistema iskorišćenja otpadne toplote odsisnog vazduha.
Izbor dimenzija zgrade trebalo bi jasno postaviti. Kakav god da je izbor, trebalo bi
uzeti u obzir gubitke kroz celokupnu površinu spoljašnjih zidova. Unutrašnje, spoljašnje
ili celokupne unutrašnje dimenzije mogu se koristiti u skladu sa EN ISO 13789, ali izbor
dimenzija zgrade treba jasno postaviti i pridržavati ga se tokom proračuna. Treba obratiti
pažnju na to da EN ISO 13789 ne pokriva pristup „soba po soba“.
7 - UKUPNI PROJEKTNI TOPLOTNI GUBICI ZA GREJANU PROSTORIJU -

OSNOVNI SLUČAJEVI
Ukupni projektni toplotni gubici za grejanu prostoriju (i), i, računaju se na sledeći način:
i = T,i + V,i W (1)
gde je:
T,i , (W) = projektni transmisioni toplotni gubici za grejanu prostoriju;
V,i , (W) = projektni ventilacioni toplotni gubici za grejanu prostoriju.
7.1 - PROJEKTNI TRANSMISIONI TOPLOTNI GUBICI
Projektni transmisioni toplotni gubici za grejanu prostoriju (i), T,i, računaju se na sledeći
način:
T,i = (HT, ie + HT, iue + HT,ig + HT, ij)( θint,i - θe) W (2)
gde je:
HT, ie W/K = koeficijent transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije (i)
u spoljašnju sredinu (e) kroz omotač zgrade;
HT, iue W/K = koeficijent transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije

(i) u spoljašnju sredinu (e) kroz negrejanu prostoriju (u);
HT, ig W/K = koeficijent toplotnih gubitaka usled stacionarne transmisije iz

grejane prostorije (i) ka tlu (g);
HT, ij W/K = koeficijent transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije (i)

u susednu grejanu prostoriju (j), grejanu na znatno različitu temperaturu, tj., u
susednu grejanu prostoriju u okviru jedne celine zgrade ili u grejanu prostoriju
susedne celine iste zgrade;
θint,i C = unutrašnja projektna temperatura grejane prostorije;
θe C = spoljna projektna temperatura.
7.1.1 - TOPLOTNI GUBICI DIREKTNO U OKOLINU - KOEFICIJENT

TOPLOTNIH GUBITAKA HT, ie
10
Koeficijent projektnih transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije (i) u
spoljašnju sredinu (e), HT,ie, obavezan je za sve elemente zgrade i sve linijske toplotne
mostove koji odvajaju grejanu prostoriju od spoljašnjeg okruženja, kao što su: zidovi,
pod, plafon, vrata, prozori. HT,ie se računa na sledeći način:
HT, ie = k AkUkek + l lllel W/K (3)
gde je:
Ak, m2 - površina elementa (k) zgrade;
ek, el – korekcioni faktori izloženosti koji uzimaju u obzir klimatske uticaje kao
što su različita izolacija, apsorpcija vlage od strane elemenata zgrade, brzina vetra
i temperatura, pod uslovom da ovi uticaji nisu već bili uzeti u obzir pri
određivanju U-vrednosti (EN ISO 6946).
ek i el će biti određeni na nacionalnom nivou; ako vrednosti nisu definisane na
nacionalnom nivou, polazne vrednosti su date u D.4.1;
Uk, W/m2K - koeficijent prolaza toplote kroz element (k) zgrade, proračunat
prema:
 EN ISO 4946 (za neprozirne elemente)
 EN ISO 10077-1 (za vrata i prozore)
 ili prema indikacijama datim u Evropskim tehničkim odobrenjima;
ll, m - dužina linijskog toplotnog mosta (l) između unutrašnjosti i spoljašnjosti;
l W/mK - koeficijent linijske toplotne provodljivosti linijskih toplotnih

mostova (l), biće određen na jedan od dva načina:
 za grubu procenu, korišćenjem vrednosti iz tabele date u standardu EN
ISO 14683;
 proračunom u skladu sa EN ISO 10211-2.
Tabelarne vrednosti za l u standardu EN ISO 14683 date su samo za
proračun čitave zgrade, a ne za proračun po sistemu „soba po soba“.
Srazmerna raspodela l vrednosti po sobama je diskreciono pravo projektanta
sistema.
NeLinijski toplotni mostovi nisu uzeti u obzir za ovaj proračun.
Pojednostavljen metod za linijske transmisione toplotne gubitke
Sledeći pojednostavljeni metod se može koristiti za proračun linijskih transmisionih

toplotnih gubitaka:
Ukc = Uk + Utb W/m2K (4)
gde je:
Ukc W/m2K - korigovani koeficijent prenošenja toplote elementa (k) zgrade,
koji uzima u obzir linijske toplotne mostove
Uk W/m2K - koeficijent prenošenja toplote elementa (k) zgrade
11
Utb W/m2K - korekcioni faktor koji zavisi od vrste elementa zgrade; polazne
vrednost su date u D.4.1.
7.1.2 -TOPLOTNI GUBICI KROZ NEGREJANU PROSTORIJU - KOEFICIJENT

TRANSMISIONIH GUBITAKA TOPLOTE HT, iue
Ako se između grejane prostorije (i) i okoline (e) nalazi negrejana prostorija (u),
koeficijent projektnih transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije u spoljašnjost
se računa na sledeći način:
HT, iue = k AkUkbu + l lll bu W/K (5)

gde je:
bu - faktor smanjenja temperature koji uzima u obzir razliku između temperature
negrejane prostorije i spoljne projektne temperature.
Faktor smanjenja temperature, bu, može se odrediti trojako:

a) ako je temperatura negrejane prostorije, θu, data ili izračunata unutar projektnih
uslova, bu se određuje na sledeći načun:
bu = (θint,i - θu)/( θint,i - θe); (6)
b) ako je temperatura negrejane prostorije, θu, nepoznata, bu se određuje na

sledeći način:
bu = Hue/(Hiu+Hue) (7)
gde je:
Hiu W/K - koeficijent toplotnih gubitaka iz grejane (i) u negrejanu prostoriju (u),
koji uzima u obzir:
 transmisione toplotne gubitke (iz grejane u negrejanu prostoriju);
 ventilacione toplotne gubitke (protok vazduha iz grejane u negrejanu
prostoriju);
Hue W/K - koeficijent toplotnih gubitaka iz negrejane prostorije (u) u okolinu (e)
koji uzima u obzir:
 transmisione toplotne gubitke (prema okolini i prema tlu);
 ventilacione toplotne gubitke (između negrejane prostorije i okoline);
c) Pronaći u nacionalnom aneksu ovog standarda vrednost faktora za svaki od navedenih
slučajeva. U nedostarku nacionalnog aneksa polazne vrednosti date su u poglavlju D.4.2.
7.1.3 -TOPLOTNI GUBICI KROZ TLO – KOEFICIJENT TOPLOTNIH

GUBITAKA HT, ig
Vrednost toplotnih gubitaka kroz podove i zidove suterena, bilo da su direktno ili
indirektno u kontaktu sa tlom, zavisi od nekoliko faktora. Oni uključuju površinu i obim
izložene podne konstrukcije, dubinu poda suterena ispod nivoa tla, kao i termička
svojstva tla.
Za potrebe ovog standarda vrednost toplotnih gubitaka kroz tlo može se izračunati u
skladu sa EN ISO 13370:
12
 detaljnim postupkom;
 pojednostavljenim postupkom, opisanim u nastavku. U ovom slučaju toplotni
gubici preko toplotnih mostova se ne uzimaju u obzir.
Koeficijent projektnih transmisionih toplotnih gubitaka u stacionarnom stanju iz

grejane prostorije (i) kroz tlo (g) , HT, ig, računa se na sledeći način:
HT, ig = fg1fg2(k Ak Uequiv,k)  Gw W/K (8)
gde je:
fg1 - korekcioni faktor koji uzima u obzir uticaj godišnjeg kolebanja spoljašnje
temperature. Ovaj faktor će biti određen na nacionalnom nivou. U nedostatku
nacionalnog aneksa, polazne vrednosti date su u poglavlju D.4.3.
fg2 - faktor reedukcije temperature koji uzima u obzir razliku između prosečne
godišnje temperature i spoljne projektne temperature na sledeći način:
fg2 = (θint,i - θm,e)/( θint,i - θe);
Ak m2 - površina elementa zgrade (k) u dodiru sa zemljom;
Uequiv,k W/m2K - ekvivalentni koeficijent prolaza toplote elementa zgrade (k),

određen u skladu sa tipologijom podova (videti slike 3-6 i tabele 4-7);
Gw - korekcioni faktor koji uzima u obzir uticaj podzemnih voda. Ako je rastojanje
između gornje granice podzemne vode i nivoa poda suterena (podne konstrukcije)
manje od 1m, ovaj uticaj treba uzeti u obzir. Ovaj faktor se može proračunati
prema EN ISO 13370 i biće određen na nacionalnom nivou. U nedostatku
nacionalnog aneksa, polazne vrednosti date su u poglavlju D.4.3.
Slike 3-6 i tabele 4-7 daju vrednosti Uequiv,k za različite tipove podova istaknute u EN ISO
13370, kao funkcije U-vrednosti elemenata zgrade i karakterističnog parametra, B. Na
ovim slikama i tabelama toplotna provodljivost tla se usvaja da je g=2.0 W/mK i efekti
izolacije ivica nisu uzeti u obzir.
Karakteristični parametar, B, je određen na sledeći način:
B=Ag/ (0,5P) m (9)

gde je:
Ag m2 - površina razmatrane podne ploče. Za celu zgradu, Ag je ukupna površina

prizemlja. Za deo zgrade, tj., za deo zgrade u nizu kuća, Ag je površina prizemlja
razmatranoe celine;
P m - obim razmatrane podne ploče. Za celu zgradu, P je ukupan obim zgrade.
Za deo zgrade, tj., za deo zgrade u nizu kuća, P uključuje samo dužinu spoljašnjih
zidova koji odvajaju grejani prostor u okvirima razmatranog dela zgrade od
spoljašnjeg okruženja.
13
Slika 2 – Određivanje karakterističnog parametra B’
U EN ISO 13370, karakteristični parametar, B, je proračunat za zgradu u celini. Za

pristup „soba po soba“, B će biti određen za svaku prostoriju na jedan od sledeća tri
načina:
- za sve sobe bez spoljašnjih zidova koji odvajaju grejanu prostoriju unutar razmatranog
prostora od spoljašnjeg okruženja, koristi se B - vrednost proračunata za zgradu u celini;
- za sve sobe sa dobro izolovanim podom (Ufloor < 0,5 W/m2K), koristi se B - vrednost
proračunata za zgradu u celini;
- za sve ostale sobe, pojedinačno proračunati B - vrednost prema principu „soba po soba“
(konzervativan proračun)
Podna konstrukcija na tlu
Ekvivalentni koeficijent prolaza toplote kroz pod prizemlja dat je na Slici 3 i u Tabeli 4,
kao funkcija koeficijenta prolaza toplote kroz pod i karakterističnog parametra, B.
Ključ:
a - betonski pod (neizolovan)
b - B- vrednost, m
Slika 3 - Uequiv, bf – vrednost za podnu konstrukciju prizemlja na nivou tla, kao
funkcija koeficijenta prolaza toplote kroz pod i karakterističnog parametra B
14
Tabela 4 - Uequiv, bf – vrednost za podnu konstrukciju prizemlja na nivou tla, kao
funkcija koeficijenta prolaza toplote kroz pod i karakterističnog parametra B
Uequiv, bf (z =0m)
B’-vrednost
W/m2·K
Bez izolacije
m Upoda=2,0 Upoda=1,0 Upoda=0,5 Upoda=0,25
2 1,30 0,77 0,55 0,33 0,17
4 0,88 0,59 0,45 0,30 0,17
6 0,68 0,48 0,38 0,27 0,17
8 0,55 0,41 0,33 0,25 0,16
10 0,47 0,36 0,30 0,23 0,15
12 0,41 0,32 0,27 0,21 0,14
14 0,37 0,29 0,24 0,19 0,14
16 0,33 0,26 0,22 0,18 0,13
18 0,31 0,24 0,21 0,17 0,12
20 0,28 0,22 0,19 0,16 0,12
Grejani suteren sa podnom konstrukcijom ispod nivoa tla
Osnova proračuna ekvivalentnog koeficijenta prolaza toplote za grejani suteren

delimično ili potpuno ispod nivoa zemlje je sličan proračunu za podnu ploču na nivou
zemlje, ali uključuje dva tipa elemenata zgrada, tj., Uequiv, bf za podne elemente i Uequiv, wf
za zidne elemente.
Ekvivalentni koeficijent prolaza toplote za podne elemente dat je na slikama 4 i 5
i tabelama 5 i 6, kao funkcija prolaženja toplote kroz pod i karakterističnog parametra, B.
Ekvivalentni koeficijent prolaza toplote za zidne elemente dat je na slici 6 i tabeli 7, kao
funkcija prolaza toplote kroz zid i dubine ispod nivoa zemlje.
Za grejani suteren delimično ispod nivoa tla, toplotni gubici direktno u spoljašnju
sredinu iz onih delova prizemlja koji su iznad nivoa zemlje, određuju se u skladu sa 7.1.1
bez uticaja iz zemlje i uzimajući u obzir samo one delove koji su iznad nivoa tla.
15
Ključ:
Slika 4 -Uequiv, bf – vrednost za elemente poda grejanog suterena na 1,5 m
ispod nivoa tla, kao funkcija koeficijenta prolaza toplote kroz pod i
karakterističnog parametra, B
Tabela 5 - Uequiv, bf – vrednost za elemente poda grejanog suterena na 1,5 m

karakterističnog parametra, B
Uequiv, bf (z =1,5m)
B’-vrednost
W/m2·K
Bez izolacije
m Upoda=2,0 Upoda=1.0 Upoda=0,5 Upoda=0,25
2 0,86 0,58 0,44 0,28 0,16
4 0,64 0,48 0,38 0,26 0,16
6 0,52 0,40 0,33 0,25 0,15
8 0,44 0,35 0,29 0,23 0,15
10 0,38 0,31 0,26 0,21 0,14
12 0,34 0,28 0,24 0,19 0,14
14 0,30 0,25 0,22 0,18 0,13
16 0,28 0,23 0,20 0,17 0,12
18 0,25 0,22 0,19 0,16 0,12
20 0,24 0,20 0,18 0,15 0,11
16
Ključ:
Slika 5 - Uequiv, bf – vrednost za elemente poda grejanog suterena na 3,0 m
karakterističnog parametra B
Tabela 6 - Uequiv, bf – vrednost za elemente poda grejanog suterena na 3,0 m

karakterističnog parametra B
Uequiv, bf (z =3,0m)
B’-vrednost
W/m2·K
Bez izolacije
m Upoda=2,0 Upoda=1.0 Upoda=0,5 Upoda=0,25
2 0,63 0,46 0,35 0,24 0,14
4 0,51 0,40 0,33 0,24 0,14
6 0,43 0,35 0,29 0,22 0,14
8 0,37 0,31 0,26 0,21 0,14
10 0,32 0,27 0,24 0,19 0,13
12 0,29 0,25 0,22 0,18 0,13
14 0,26 0,23 0,20 0,17 0,12
16 0,24 0,21 0,19 0,16 0,12
18 0,22 0,20 0,18 0,15 0,11
20 0,21 0,18 0,16 0,14 0,11
17
Ključ:
a – U vrednost zidova [W/m2K]
Slika 6 -Uequiv, bw – vrednost za zidne elemente grejanog suterena kao funkcija
koeficijenta prolaza toplote kroz zidove i dubine z ispod nivoa tla:
Tabela 7 - Uequiv, bw – vrednost za zidne elemente grejanog suterena kao

funkcija koeficijenta prolaza toplote kroz zidove i dubine z ispod nivoa tla:
Uequiv, bw
Uwall W/m2·K
W/m2·K z = 0m z = 1m z = 2m z = 3m
0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

0,50 0,44 0,39 0,35 0,32
0,75 0,63 0,54 0,48 0,43
1,00 0,81 0,68 0,59 0,53
1,25 0,98 0,81 0,69 0,61
1,50 1,14 0,92 0,78 0,68
1,75 1,28 1,02 0,85 0,74
2,00 1,42 1,11 0,92 0,79
2,25 1,55 1,19 0,98 0,84
2,50 1,67 1,27 1,04 0,88
2,75 1,78 1,34 1,09 0,92
3,00 1,89 1,41 1,13 0,96
Negrejani suteren
Koeficijent transmisionih toplotnih gubitaka za pod koji razdvaja grejanu

prostoriju od negrejanog suterena računa se u skladu sa 7.1.2. U-vrednost poda se računa
na isti način kao za pod bez uticaja tla, tj., ne važi relacija (8), (pa se ne primenjuju ni
faktori fg1, fg2 i Gw).
18
Izdignut pod
Koeficijent transmisionih toplotnih gubitaka za izdignut pod računa se u skladu sa

7.1.2. U-vrednost za pod koji ima vazdušni sloj između ploče i betonske ploče oslonjene
na tlo se računa na isti način kao za pod bez uticaja tla, tj., ne važi relacija (8), (pa se ne
primenjuju ni faktori fg1, fg2 i Gw).
7.1.4- TOPLOTNI GUBICI IZ PROSTORIJE ILI U PROSTORIJU GREJANU NA

RAZLIČITU TEMPERATURU – KOEFICIJENT GUBITKA TOPLOTE HT,ij
HT,ij izražava toplotu prenetu transmisijom iz jedne grejane prostorije (i) u

susednu grejanu prostoriju (j), zagrejanu na značajno drugačiju temperaturu. Ovo može
biti susedna soba unutar istog dela zgrade (tj., kupatilo, soba za medicinske preglede,
skladište), ili soba koja pripada susednom delu zgrade, (stan) ili soba koja pripada
susednoj zgradi koja može biti negrejana. HT,ij se računa na sledeći način:
HT,ij = k fijAk Uk W/K (10)
gde je:
fij = faktor redukcije temperature koji uzima u obzir razliku između temperature
susedne prostorije i spoljne projektne temperature, date kao:
fij =(θint,i – θadjacent space) / ( θint,i - θe).
U odsustvu nacionalnih propisa za vrednosti temperatura susednih grejanih
prostorija, treba koristiti polazne vrednosti koje su date u D.4.4. Nacionalni aneks
ovog standarda može sadržati informacije o efektima vertikalnih temperaturnih
gradijenata;
Ak = površina građevinskog elementa (k) [m2];
Uk = koeficijent prolaza toplote kroz građevinski element (k) [W/m2K]
Efekti toplotnih mostova nisu uzeti u obzir u ovim proračunu.
7.2 – PROJEKTNI VENTILACIONI TOPLOTNI GUBICI
Projektni ventilacioni toplotni gubici, V,i, za grejanu prostoriju (i) računaju se na sldeći
način:
V,i = HV,i·( θint,i - θe ) [W] (11)
gde je :
HV,i [W/K] - koeficijent projektnih ventilacionih toplotnih gubitaka;
19
θint,i [°C] - unutrašnja projektna temperatura grejane prostorije;
θint,i [°C] - spoljna projektna temperatura.
Koeficijent projektnih ventilacionih gubitaka, HV,i, grejane prostorije računa se na sledeći

način:
HV,i = i ·ρ·cp [W/K] (12)
gde je:
3
i [m /s] – zapreminski protok vazduha kroz grejanu prostoriju (i);
ρ [kg/m3] – gustina vazduha na unutrašnjoj temperaturi θint,i;
cp [kJ/kg·K] – specifični toplotni kapacitet vazduha na unutrašnjoj temperaturi θint,i.
Pretpostavljajući veličine ρ i cp konstantnim, izraz za projektne ventilacione gubitke

dobija izgled:
HV,i = 0,34 · i [W/K] (13)

3
gde je protok sada izražen u kubnim metrima na sat (m /h).
Postupak proračuna za određivanje merodavnog protoka vazduha, i , direktno zavisi
od razmatranog slučaja, tj., da li je objekat sa ventilacionim sistemom ili bez
ventilacionog sistema.
Bez mehaničkih ventilacionih sistema:

U odsustvu mehaničkih ventilacionih sistema, pretpostavljeno je da vazduh koji
prestrujava u prostoriju kroz otvore i procepe ima termičke karakteristike spoljašnjeg
vazduha. Zbog toga su toplotni gubici proporcionalni razlici između unutrašnje projektne
temperature i temperature spoljašnjeg vazduha.
Vrednost zapreminskog protoka vazduha koji infiltracijom prodire u grejane prostorije (i),
a koja se koristi za proračun koeficijenta projektnih ventilacionih toplotnih gubitaka, jeste
veća vrednost od:
- vrednosti zapreminskog protoka vazduha, inf,i koji infiltracijom prodire
u prostoriju usled strujanja vazduha kroz otvore i procepe u termičkom
omotaču zgrade, i
- vrednosti zapreminskog protoka vazduha min,i , potrebne da se zadovolje
higijenski zahtevi:
i = max ( inf,i , min,i) [m3/h], (14)
gde:
inf,i - treba odrediti u skladu sa 7.2.2
min,i - treba odrediti u skladu sa 7.2.1
Sa sistemom mehaničke ventilacije:
Ako mehanički ventilacioni sistem postoji, dovedena količina vazduha ne mora obavezno
imati termičke karakteristike spoljašnjeg vazduha, na primer:
 kada se koristi toplota otpadnog vazduha;
 kada se spoljašnji vazduh centralno predgreva;
 kada se vazduh dovodi iz susednih prostorija.
20
U ovim slučajevima se uvodi faktor smanjenja temperature, koji uzima u obzir razliku
između temperature dovedenog vazduha i spoljne projektne temperature.
U sistemima sa većim protokom vazduha koji se odvodi u odnosu na količinu vazduha
koji se ubacuje, ova razlika se nadoknađuje spoljnim vazduhom koji prestrujava kroz
procepe i otvore u termičkom omotaču zgrade, što se takođe mora uzeti u obzir.
Izraz za određivanje zapreminskog protoka vazduha kroz grejanu prostoriju (i), koji se
koristi za proračun koeficijenta projektnih ventilacionih toplotnih gubitaka, je sledeći:
i = inf,i + su,i·fV,i + mech,iinf,i [m3/h] (15)
gde je:
3
inf,i [m /h] – zapreminski protok vazduha koji infiltracijom dospeva u grejanu
prostoriju (i)
3
su,i [m /h] - zapreminski protok vazduha koji se dovodi u grejanu prostoriju (i)
mech,iinf,i [m3/h] - razlika odsisane i ubačene količine vazduha u grejanu

prostoriju određena u skladu sa 7.2.3.2,
fVi - faktor redukcije temperature, dat izrazom:
fVi =( θint,i – θsu,i ) / ( θint,i - θe )
θsu,i [°C] - temperatura vazduha koji se dovodi u grejanu prostoriju (i), (bilo da se
dovodi iz centralnog vazdušnog sistema grejanja, ili iz susedne grejane ili
negrejane prostorije, ili iz spoljnog okruženja). Ako se primenjuje sistem
korišćenja otpadne toplote, θsu,i može biti izračunata iz stepena korisnosti sistema
za korišćenje otpadne toplote. θsu,i može biti viša ili niža od unutrašnje
temperature vazduha.
Trebalo bi da je i jednaka ili veća od minimalnog broja izmena vazduha prema 7.2.1.
Metod za određivanje zapreminskog protoka vazduha u zgradama na precizan način, dat
je u prEN 13465.
Pojednostavljen metod za određivanje zapreminskog protoka vazduha dat je u
poglavljima 7.2.2 i 7.2.3.
7.2.1 – ZAPREMINSKI PROTOK VAZDUHA DEFINISAN PREMA

HIGIJENSKIM ZAHTEVIMA, min,i
Iz higijenskih razloga, zahteva se minimalni zapreminski protok vazduha. Kada

nacionalni aneks nije dostupan, minimalni zapreminski protok vazduha, min,i, grejane
prostorije (i), može se odrediti na sledeći način:
min,i = nmin·Vi [m3/h] (16)

Gde je:
nmin [h-1] - minimalni broj izmena vazduha spoljašnjim vazduhom, na čas
Vi [m3] - zapremina grejane prostorije (i), proračunata na osnovu unutrašnjih
dimenzija.
Minimalni broj provetravanja biće određen nacionalnim aneksom pri ovom standardu ili
preko specifikacije. Kad nacionalni aneks nije dostupan, polazne vrednosti su date u
D.5.1. Više informacija o broju izmena vazduha može se dobiti iz CR 1752.
21
Broj izmena vazduha dat u D.5.1 baziran je na unutrašnjim dimenzijama prostorije. Ako
se u proračunu koriste spoljašnje dimenzije, vrednost broja izmena vazduha datog u
D.5.1 treba pomnožiti odnosom između unutrašnje i spoljašnje zapremine prostorije
(aproksimirano, polazna vrednost ovog odnosa je 0,8).
Za otvorene kamine treba obratiti pažnju na veći broj izmena vazduha koje su potrebne
zbog vazduha potrebnog za sagorevanje.
7.2.2 -INFILTRACIJA KROZ OMOTAČ ZGRADE - inf,i
Zapreminski protok vazduha usled infiltracije, inf,i, grejane prostorije (i),

uzrokovan vetrom i efektima uzgonskog strujanja vazduha kroz omotač zgrade, može se
izračunati na sledeći način:
inf,i = 2Vi  n50  ei  εi [m3/h] (17)

gde je:
n50 [h-1] – broj izmena vazduha, kao rezultat razlike pritisaka od 50Pa između
spoljašnjosti i unutrašnjosti zgrade, kroz otvore u termičkom omotaču zgrade, na
čas.
ei - koeficijent zaklonjenosti;
εi - faktor korekcije visine, koji uzima u obzir porast brzine vetra sa povećanjem
visine prostorije u odnosu na nivo tla.
Množitelj 2 se u uvodi zato što u izrazu (17) figuriše n50- vrednost koja je data za celu
zgradu. Proračun mora uzeti u obzir najnepovoljniji slučaj, kada kada sva količina
vazduha prestrujava usled infiltracije sa jedne strane zgrade.
Vrednost inf ,i bi trebalo da bude jednaka nuli ili veća od nule.
Vrednosti za n50 biće date nacionalnim aneksom pri ovom standardu. Kada nacionalni
aneks nije dostupan, polazne vrednosti za različite konstrukcije zgrade, date su u
poglavljima D.5.3 i D.5.4.
7.2.3 -ZAPREMINSKI PROTOK VAZDUHA USLED RADA MEHANIČKOG

VENTILACIONOG SISTEMA
7.2.3.1 -Zapreminski protok ubacnog vazduha , su,i
Ako su nepoznat podaci o mehaničkom ventilacionom sistemu, ventilacioni

toplotni gubici se računaju kao za instalaciju bez ventilacionog sistema.
Ako su podaci o ventilacionom sistemu poznati, zapreminski protok ubacnog
vazduha grejane prostorije (i), su,i, određen je dimenzionisanjem ventilacionog sistema i
dat od strane projektanta ventilacionog sistema.
Ako dovedeni vazduh prestrujava iz susedne prostorije ili više njih, imaće
termičke karakteristike vazduha iz te sobe ili tih soba.
Ako se ubacni vazduh distribuira kanalima, u opštem slučaju je predgrejan. U oba
slučaja, treba definisati pravac (trasu) strujanja vazduha, i izračunati potreban
zapreminski protok vazduha u odgovarajućim sobama.
7.2.3.2 -Veći protok odsisnog vazduha u odnosu na ubacni, mech,inf,i
22
Višak izvučenog vazduha u svim ventilacionim sistemima se zamenjuje
spoljašnjim vazduhom koji prestrujava kroz omotač zgrade.
Ako razlika protoka odsisnog i ubacnog vazduha nije drugačije određena, može se za
čitavu zgradu izračunati na sledeći način:
mech,iinf, i = max( ex - su , 0) [m3/h] (18)

gde je:
3
ex [m /h] - protok odsisnog vazduha za čitavu zgradu;
3
su [m /h] - protok ubacnog vazduha za čitavu zgradu;
U zgradama za stanovanje, protok dovedenog vazduha za čitavu zgradu često je podešen
da bude jednak nuli. U početku, mech,iinf, i je određen za čitavu zgradu. Zatim, raspodela
protoka ovog spoljašnjeg vazduha na svaku prostoriju u zgradi, računa se na osnovu
propustljivosti (zaptivenosti omotača zgrade i projektnih prirodnih otvora na zgradi)
svake prostorije u proporciji sa propustljivošću čitave zgrade. Ako nisu dostupne
vrednosti termičke propustljivosti, raspodela protoka spoljašnjeg vazduha može se
izračunati na pojednostavljen način srazmerno zapremini svake prostorije u odnosu na
zapreminu zgrade:
mech,iinf, i= mech,iinf ·(Vi/ ΣVi) [m3/h], (19)
gde je Vi - zapremina prostorije i . Ovaj izraz može biti korišćen na odgovarajući način
za određivanje protoka dovedenog vazduha za svaku prostoriju ako je dat samo protok
dovedenog vazduha za celu zgradu.
7.3 -PROSTORIJE GREJANE SA PREKIDIMA
Prostorije grejane sa prekidima zahtevaju određeni grejni kapacitet kako bi

postigle unutrašnju projektnu temperaturu nakon prekida za dato vreme. Grejni kapacitet
zavisi od sledećih faktora:
 toplotnog kapaciteta elemenata zgrade;
 vremena dogrevanja,
 sniženja temperature u toku prekida;
 karakteristika upravljačkog sistema.
Uvećani grejni kapacitet ne mora biti uvek neophodan, na primer :

 ako upravljački sistem može da isključi prekide grejanja tokom najhladnijih dana;
 ako toplotni gubici (ventilacioni gubici) mogu biti smanjeni tokom perioda
prekida.
Grejni kapacitet treba usaglasiti sa klijentom.
Grejni kapacitet može biti određen na detaljan način dinamičkim procedurama proračuna.
Gore navedeni, pojednostavljeni metod može biti korišćen za određivanje toplotnog
kapaciteta potrebnog za izvore toplote i grejnih tela u sledećim slučajevima:
 za stambene zgrade:
-kada prekid grejanja (noćni prekid) traje do 8h;
23
-ako konstrukcija zgrade nije lakog tipa (kao npr. drvena ramna konstrukcija);
 za zgrade koje nisu stambene:

-kada prekid grejanja traje do 48h (vikend);
-kada je period zauzetosti tokom radnih dana veći od 8h dnevno;
-ako je unutrašnja projektna temperatura između 20°C i 22°C.
Kod grejnih tela sa velikom termičkom masom, treba obratiti pažnju da je potrebno duže
vreme zagrevanja.
Pojednostavljen metod određivanja grejnog kapaciteta

Grejni kapacitet potreban da kompenzuje efekte grejanja sa prekidima , RH,i, u grejanoj
prostoriji (i), računa se na sledeći način:
RH,i= Ai·fRH [W] (20)

gde je:
Ai [m2] - površina poda grejane prostorije;
fRH [W/m2] - korekcioni faktor koji zavisi od vremena uzgrevanja i
pretpostavljenog sniženja unutrašnje temperature tokom obustave grejanja.
Ovaj korekcioni faktor biće dat u nacionalnom aneksu standarda. Kada aneks nije
dostupan, polazne vrednosti su date u D.6. Ove alternativne vrednosti se ne primenjuju za
grejne sisteme sa skladišnim rezervoarima tople vode.
8 - UKUPNI PROJEKTNI GUBICI TOPLOTE
Ukupni projektni gubici toplote mogu biti izračunati za grejanu prostoriju, za deo
zgrade, ili za zgradu u celini, kako bi se odredila potrebana instalisana snaga grejnih tela,
razmenjivača toplote ili izvora toplote.
8.1 - UKUPNI PROJEKTNI GUBICI TOPLOTE ZA GREJANU PROSTORIJU
Za grejanu prostoriju (i), ukupni projektni gubici toplote, HL,i , računaju se na sledeći
način:
HL,i= T,i + V,i + RH ,i [W] (21)

gde je :
T,i [W] - transmisioni toplotni gubici grejane prostorije (i);
V,i [W] - ventilacioni toplotni gubici grejane prostorije (i);
RH [W] - grejni kapacitet potreban da kompenzuje efekte grejanja sa prekidima
grejane prostorije (i);
24
8.2 - UKUPNI PROJEKTNI GUBICI TOPLOTE ZA DEO ZGRADE ILI ZGRADU
Proračun ukupnih projektnih gubitaka toplote za deo zgrade ili zgradu ne bi

trebalo da uzima u obzir toplotu prenetu transmisijom i ventilacijom unutar zagrejanog
omotača posmatranog dela zgrade, tj., toplotne gubitke između stanova.
Ukupni projektni gubici toplote dela zgrade ili zgrade, HL, računa se na sledeći
način:
HL= Σ T,i +Σ V,i +Σ RH ,i [W] (22)

gde je :
Σ T,i [W] - suma transmisionih toplotnih gubitaka svih grejanih prostorija,
isključujući toplotu prenetu unutar dela zgrade ili zgrade;
Σ V,i [W] - ventilacioni toplotni gubici svih grejanih prostorija, isključujući
toplotu prenetu unutar dela zgrade ili zgrade;
Prethodni izraz (22) podrazumeva ukupni zapreminski protok vazduha zgrade. Pošto se
vrednost zapreminskog protoka vazduha svake prostorije bazira na najnepovoljnijem
slučaju za svaku prostoriju pojedinačno, ne treba sabrati protoke svih prostorija, jer se
najnepovoljniji slučaj dešava istovremeno samo u određenom broju prostorija.
Zapreminski protok vazduha zgrade, Σ i, računa se na sledeći način:
Bez ventilacionog sistema:
Σ i = max(0,5·Σ inf,i , Σ min,i)
Sa ventilacionim sistemom:
Σ i = 0,5·Σ inf,i + (1-ηv) Σ su,i + Σ mech, inf, i
Gde je ηv stepen korisnosti sistema za korišćenje otpadne toplote povratnog vazduha. U
slučaju da tog sistema nema, ηv = 0.
Za dimenzionisanje izvora toplote, koristi se 24-h prosek. Ako se dovedeni vazduh greje
sistemom iz susedstva, za taj će se sistem i računati gubici toplote.
Σ RH,i [W] je suma grejnih kapaciteta svih grejanih prostorija potrebnih za
kompenzovanje efekata grejanja sa prekidima.
9 -POJEDNOSTAVLJEN METOD PRORAČUNA
Ograničenja za korišćenje pojednostavljenog metoda proračuna biće definisana u

nacionalnom aneksu. Tamo gde aneks nije dostupan, informacije su date u D.7.
Spoljašnje dimenzije biće korišćene za osnovu ovog proračuna (videti Sliku 7). Osnova
za vertikalne dimenzije je rastojanje od površine poda do površine poda (tj. debljina poda
suterena ne ulazi u proračun). Kada se razmatraju unutrašnji zidovi, osnova za
horizontalne dimenzije je rastojanje do centra zida (tj., unutrašnji zidovi se uzimaju sa
pola svoje debljine).
25
Slika 7 – Primeri spoljnih dimenzija u pojednostavljenom metodu proračuna
9.1 -PROJEKTNI TOPLOTNI GUBICI ZA GREJANU PROSTORIJU

9.1.1 -UKUPNI PROJEKTNI TOPLOTNI GUBICI
Ukupni projektni toplotni gubici za grejanu prostoriju (i), i, računaju se na

sledeći način:
i= ( T,i V,i)·fΔθ,i [W] (23)

gde je:
T,i [W] – projektni transmisioni toplotni gubici za grejanu prostoriju (i);
V,i[W] - projektni ventilacioni toplotni gubici za grejanu prostoriju (i);
fΔθ,i – faktor korekcije teemperature koji uzima u obzir dodatne toplotne gubitke
soba grejanih na više temperature u odnosu na susedne zagrejane sobe (npr.
kupatilo se greje na temperaturu 24°C).
Vrednosti fΔθ,i biće date u nacionalnom aneksu pri ovom standardu. Kada nacionalni
aneks nije dostupan, polazne vrednosti su date u poglavlju D.7.3.
9.1.2 -PROJEKTNI TRANSMISIONI TOPLOTNI GUBICI
Projektni transmisioni toplotni gubici, T,i, za grejanu prostoriju (i), računaju se na

sledeći način:
T,i = Σk fk · Ak · Uk (θint,i - θe) [W] (24)

gde je:
26
fk -faktor korekcije temperature za element zgrade (k), koji uzima u obzir razliku
između temperature za konkretan razmatrani slučaj i spoljašnje projektne
temperature;
Ak m2 - površina elementa (k) zgrade;
Uk W/m2K - koeficijent prolaza toplote kroz element (k) zgrade.
Vrednosti temperaturskog korekcionog faktora, fk , biće date u nacionalnom aneksu pri
ovom standardu. Kada aneks nije dostupan, polazne vrednosti date su u poglavlju D.7.2.
9.1.3 -PROJEKTNI VENTILACIONI TOPLOTNI GUBICI
Projektni ventilacioni toplotni gubici, V,i, za grejanu prostoriju računaju se na

sledeći način:
V,i = 0,34 · min,i ·( θint,i -θ e ) [W] (25)

gde je:
[m3/h] – minimalni zapreminski protok vazduha grejane prostorije (i),
min,i
potreban iz higijenskih razloga
Minimalni zapreminski protok vazduha grejane prostorije (i), potreban iz higijenskih
razloga je određen u skladu sa:
min,i = nmin · Vi [m3/h] (26)
gde je:
nmin [h-1] - minimalni broj izmena vazduha na čas;
Vi[m3] - zapremina grejane prostorije (i), proračunata korišćenjem unutrašnjih
dimenzija. Aproksimativno, ova zapremina je 0,8 puta zapremina iste prostorije
računata na bazi spoljašnjih dimenzija.
Vrednosti minimalnog broja izmena vazduha biće date u nacionalnom aneksu pri ovom
standardu. Ukoliko nacionalni aneks nije dostupan, polazne vrednosti su date u poglavlju
D.5.1.
Važno! U slučaju postojanja mehaničkog ventilacionog sistema, protok vazduha kroz

sistem zavisi od konstrukcije i kapaciteta ventilacionog sistema. Ekvivalentni broj izmena
vazduha na čas može se izračunati za svaku sobu provetravanu mehaničkim ventilacionim
sistemom, bazirano na protoku vazduha kroz mehanički ventilacioni sistem (dobijenom
od projektanta mehaničkog ventilacionog sistema), temperaturi dovedenog vazduha i
zapremini svake prostorije.
9.2 -PROJEKTNI GUBICI TOPLOTE ZA GREJANU PROSTORIJU

9.2.1 -UKUPNI PROJEKTNI GUBICI TOPLOTE
Ukupni projektni gubici toplote grejane prostorije (i), HL,i, računaju se na sledeći
način:
HL,i =i+ RH,i [W] (27)

gde je:
i [W] – ukupni projektni toplotni gubici za grejanu prostoriju (i);
27
RH,i [W] – grejni kapacitet za grejanu prostoriju (i).
9.2.2 - PROSTORIJE GREJANE SA PREKIDIMA
Grejni kapacitet potreban da kompenzuje efekte grejanja sa prekidima prostorije

(i), RH,i, izračunava se na sledeći način:
RH,i = Ai·fRH [W] (28)

gde je:
Ai, m2 - površina poda grejane prostorije (i);
fRH – faktor uzgrevanja koji zavisi od tipa zgrade, konstrukcije zgrade, vremena
uzgrevanja i pretpostavljenog sniženja unutrašnje temperature tokom prekida.
Vrednosti faktora dogrevanja, fRH, biće date u nacionalnom aneksu pri ovom standardu.
Ukoliko nacionalni aneks nije dostupan, polazne vrednosti su date u poglavlju D.6.
9.3 -UKUPNI PROJEKTNI GUBICI TOPLOTE DELA ZGRADE ILI ZGRADE
Proračun ukupnih projektnih gubitaka toplote dela zgrade ili zgrade neće uzimati
u obzir toplotu prenetu transmisijom i ventilacijom unutar termičkog omotača dela
zgrade, odnosno toplotne gubitke između stanova.
Ukupni projektni gubici toplote za deo zgrade ili zgradu, HL, računaju se na sledeći
način:
HL = ΣT,i + ΣV,i + ΣRH,i [W] (29)

gde je:
ΣT,i [W] - suma projektnih transmisionih toplotnih gubitaka svih grejanih
prostorija ne uzimajući u obzir toplotu prenetu u okviru dela zgrade ili zgrade;
ΣV,i [W] – suma projektnih ventilacionih toplotnih gubitaka svih grejanih
prostorija ne uzimajući u obzir toplotu prenetu u okviru dela zgrade ili zgrade;
ΣRH,i [W]- suma grejnih kapaciteta svih grejanih prostorija, potrebna da
kompenzuje efekte grejanja sa prekidima.
28
ANEKS A
(INFORMATIVAN)
OSNOVNI PARAMETRI UDOBNOSTI LJUDI U UNUTRAŠNJEM

TERMIČKOM OKRUŽENJU - ZNAČAJ OPERATIVNE TEMPERATURE U
PRORAČUNIMA UKUPNIH GUBITAKA TOPLOTE
Cilj proračuna ukupnih projektnih gubitaka toplote je obezbeđivanje

odgovarajućih unutrašnjih uslova ugodnosti pri spoljašnjim projektnim temperaturskim
uslovima. Unurašnja projektna temperatura za grejanje data je na nacionalnom nivou ili u
aneksu D. Sledi metod za određivanje unutrašnje projektne temperature.
Projektovanje unutrašnjeg termičkog okruženja trebalo bi da se bazira na EN ISO

7730, gde se kvalitet termičkog okruženja izražava preko vrednosti PMV (predicted
mean vote - predviđeni broj zadovoljnih korisnika) i PPD (predicted percentage of
dissatisfied -predviđen procenat nezadovoljnih ispitanika).
Željeni termički kvalitet u prostoriji može biti odabran iz sledeće tri kategorije A, B i C
nabrojane u Tabeli A.1.
Tabela A.1
Termičko stanje tela u celini
Kategorija unutrašnjeg predviđen procenat predviđeni broj
termičkog okruženja nezadovoljnih - PPD zadovoljnih korisnika
- PMV
A PPD < 6% - 0,2 < PMV < + 0,2
B PPD < 10% - 0,5 < PMV < + 0,5
C PPD < 15% - 0,7 < PMV < + 0,7
Slika A.1 pokazuje optimalnu operativnu temperaturu i opseg dozvoljenih temperatura za

svaku od ove tri kategorije kao funkciju stepena odevenosti i aktivnosti za svaku
kategoriju. Optimalna operativna temperatura je ista za sve tri kategorije, dok opseg
dozvoljenih temperatura varira.
Operativna temperatura na svim mestima u okviru razmatrane grejane prostorije, u
svakom trenutku, treba da je u dozvoljenom temperaturskom opsegu. Ovo znači da opseg
dozvoljenih temperatura treba da obuhvati obe varijacije (prostornu i vremensku),
uključujući i fluktuacije uzrokovane upravljačkim sistemom.
Unutrašnja projektna temperatura za grejanje treba da se odredi kao najniža operativna
temperatura iz opsega dozvoljenih temperatura u odabranoj kategoriji. Za pretpostavljene
vrednosti odevenosti i aktivnosti, unutrašnja projektna temperatura može se odrediti sa
Slike A.1, iz tabele A.2, ili iz standarda EN ISO 7730.
29
Slika A.1 Optimalna operativna temperatura kao funkcija odevenosti i aktivnosti za
tri kategorije unutrašnjeg termalnog okruženja. Dijagrami takođe prikazuju
dozvoljene temperaturske opsege oko optimalne operativne temperature za date tri
kategorije
Relativna brzina vazduha var, uzrokovana pomeranjem tela, procenjena je da je var = 0 m/s
za fizičku aktivnost M < 1met, i var = 0,3 za fizičku aktivnost M > 1met. Dijagrami su
određeni za relativnu vlažnost vazduha od 50% .
30
Tabela A.2- Unutrašnja projektna temperatura
Kategorija Operativna
Odevenost, Aktivnost
unutrašnjeg temperatura,
Tip prostorije zimi
termičkog zimi
(clo) (met)
okruženja (C)
A 21,0-23,0
Pojedinačna
1,0 1,2 B 20,0-24,0
kancelarija
C 19,0-25,0
A 21,0-23,0
Kancelarija sa
1,0 1,2 B 20,0-24,0
zid-zavesom
C 19,0-25,0
A 21,0-23,0
Sala za sastanke 1,0 1,2 B 20,0-24,0
C 19,0-25,0
A 21,0-23,0
Auditorijum 1,0 1,2 B 20,0-24,0
C 19,0-25,0
A 21,0-23,0
Kafe/Restoran 1,0 1,2 B 20,0-24,0
C 19,0-25,0
A 21,0-23,0
Učionica 1,0 1,2 B 20,0-24,0
C 19,0-25,0
A 21,0-23,0
Obdanište 1,0 1,2 B 20,0-24,0
C 19,0-25,0
A 17,5-20,5
Ostava/skladište 1,0 1,6 B 16,0-22,0
C 15,0-23,0
A 21,0-23,0
Stambeni
1,0 1,2 B 20,0-24,0
prostor
C 19,0-25,0
A 24,5-25,5
Kupatilo 0,2 1,6 B 23,5-26,5
C 23,0-27,0
A 16,5-19,5
Crkva 1,5 1,3 B 15,0-21,0
C 14,0-22,0
A 17,5-20,5
Muzej / Galerija 1,0 1,6 B 16,0-22,0
C 15,0-23,0
31
ANEKS B
(INFORMATIVAN)
UPUTSTVA ZA PRORAČUN PROJEKTNIH TOPLOTNIH GUBITAKA ZA

SPECIJALNE SLUČAJEVE
B.1- Plafonska visina i veliki ograđeni prostori
Za osnovni slučaj, toplotni gubici se računaju pretpostavljajući da je temperatura

uniformna u grejanim prostorima visine 5m ili manje. Ova pretpostavka nije tačna za sobe
čija visina prelazi 5m, pošto se tad temperaturski gradijent po visini prostorije, koji
povećava toplotne gubitke naročito kroz tavanicu, ne sme zanemariti.
Temperaturski gradijent po vertikali raste sa povećanjem visine sobe i takođe je u

znatnoj meri zavistan od ukupnih projektnih toplotnih gubitaka (stepena izolacije omotača
zgrade i spoljašnje projektne temperature) i vrste i lokacije grejača.
Ovi efekti bi trebalo da budu uzeti u obzir preko dodataka na projektne toplotne
gubitke. Ovi dodatni projektni toplotni gubici najbolje se određuju korišćenjem rezultata
dinamičkih simulacionih proračuna, pošto oni uzimaju u obzir pojedinačna svojstva
zgrade.
Za zgrade sa projektnim toplotnim gubicima manjim ili jednakim 60 W po

kvadratnom metru površine poda, ukupni projektni toplotni gubici, i, za prostorije sa
visokim plafonima mogu biti korigovani uvođenjem korekcionog faktora plafonske
visine, fh,i, na sledeći način:
i = (T,i + V,i)· fh,i [W], (30)

gde su vrednosti za fh,i date u Tabeli B.1.
Tabela B.1 – Korekcioni faktor spratne visine, fh,i

fh,i
Način grejanja i vrsta ili
lokacija grejača Visina grejanog prostora Visina grejanog prostora
5-10 m 10-15m
UGLAVNOM ZRAČENJE
Podno grejanje 1 1
Plafonsko grejanje 1,15 Ne odgovara za ovu

(temperatura plafona <40C) primenu
Srednje i visoko 1 1,15

temperatursko zračenje sa
višeg nivoa naniže
UGLAVNOM
KONVEKCIJA
32
Prirodna konvekcija toplog 1,15 Ne odgovara za ovu
vazduha primenu
PRINUDNA KONVEKCIJA -
TOPLI VAZDUH
Unakrsno strujanje na nižem 1,30 1,60

nivou
nadole sa višeg nivoa 1,21 1,45
Srednje i visoko-temperaturski 1,15 1,30

unakrsni protok vazduha sa
srednjeg nivoa
B.2 -Zgrade u kojima se temperatura vazduha i srednja temperatura zračenja

značajno razlikuju
Za osnovni slučaj, smatra se da temperatura vazduha, srednja temperatura okolnih

zračećih površina i operativna temperatura imaju iste vrednosti. Stoga se u ovom slučaju
pri izračunavanju transmisionih i ventilacionih toplotnih gubitaka koristi vrednost
operativne temperature.
Za prostorije gde postoji značajna razlika između temperature vazduha i prosečne
temperature okolnih zračećih površina, korišćenje operativne temperature u proračunu
toplotnih gubitaka vodi netačnim rezultatima.
Za ove slučajeve, transmisioni toplotni gubici se još uvek izračunavaju korišćenjem

operativne temperature, ali ventilacione toplotne gubitke treba izračunati korišćenjem
unutrašnje temperature vazduha. U suprotnom, proračun ventilacionih toplotnih gubitaka
(infiltracija), daće suviše visoke vrednosti za radijacione grejne sisteme, a previše niske
vrednosti za konvektivne grejne sisteme.
Ovo treba uzeti u obzir ako je greška proračunatih ventilacionih toplotnih gubitaka veća
od 5%.
Na primer, na projektovanoj temperaturskoj razlici od 30K, razlika između temperature

vazduha i operativne temperature od 1,5K odgovara vrednosti razlici od 5% pri
proračunu ventilacionih toplotnih gubitaka. Ovo odgovara razlici od 3K između
temperature vazduha i prosečne temperature okolnih zračećih površina.
Za prostorije za koje prosečna U-vrednost spoljašnjih prozora/zidova zadovoljava
sledeći izraz, potrebno je izvršiti korekciju za razliku između temperature vazduha i
operativne temperature:
Uw> 50/( θint - θe ) [W/( m2K)] (31)

gde je:
Uw [W/( m2K) ]- prosečna U-vrednost za prozore/zidove;
θint C- unutrašnja projektna temperatura;
θe C- spoljna projektna temperatura.
33
Za ove slučajeve, srednja temperatura zračenja se izračunava preko temperature
unutrašnjih površina. Temperature unutrašnjih površina mogu se izračunati na osnovu
zadate U -vrednosti, unutrašnje projektne temperature, spoljne projektne temperature i
temperature površina grejnih tela. Ako se proračunata prosečna temperatura zračenja
razlikuje za više od 1,5K od unutrašnje projektne temperature, ventilacioni toplotni
gubici se mogu izračunati korišćenjem temperature vazduha, θa, date kao:
θa=2·θo - θr C (32)

gde je:
θo C- operativna temperatura;
θr C - prosečna temperatura zračenja.
U nekim industrijskim objektima gde brzina vazduha prelazi 0,20 m/s, ispravnija je
sledeća relacija između operativne temperature, temperature vazduha i srednje
temperature zračenja:
θo =FB·θa + (1- FB)·θr C, (33)
gde je vrednost faktora FB:

FB = 0,5 za brzinu vazduha manju od 0,2 m/s;
FB = 0,6 za brzinu vazduha između 0,2 m/s i 0,6 m/s;
FB = 0,7 za brzinu vazduha veću od 0,6 m/s.
34
ANEKS C
(INFORMATIVAN)
PRIMER PRORAČUNA UKUPNIH GUBITAKA TOPLOTE
C.1 - Uopšteni opis primera proračuna

C.1.2 – Primer opisa zgrade
Primer proračuna je izveden za „Vivaldi“ zgradu.
Zgrada je dvojna, prizemna sa podrumom u suterenu. Zapadni zid dnevne sobe je u
kontaktu sa susednom zgradom. Prizemlje je izdignuto 0,5 m iznad kote tla. Dnevna soba
ima pod koji ima vazdušni sloj između ploče i betonske ploče oslonjene na tlo. Ostatak
prizemlja se nalazi iznad suterena. U suterenu se nalazi podrum, garaža i grejana radna
soba.
Zgrada ima unutrašnju izolaciju.
C.1.2 – Planovi (osnove) zgrade

Detaljne osnove i preseci zgrade su dati na crtežima C.1 – C.4. Konstruktivni detalji i
toplotni mostovi su prikazani na crtežima C.5 – C.7. Druga osnova prizemlja je data na
crtežu C.8 sa naznačenim spoljnim dimenzijama koje se koriste za primer proračuna po
pojednostavljenoj metodi.
C.1.3 – Izvršeni proračuni

Primeri proračuna su urađeni po detaljnoj, kao i po pojednostavljenoj metodi. Proračun po
detaljnoj metodi je izveden korišćenjem unutrašnjih dimenzija. Podaci o toplotnim
mostovima odgovaraju unutrašnjim dimenzijama.
Proračun ventilacionih toplotnih gubitaka po detaljnoj metodi je izveden za sldeća tri
karakteristična slučaja:
- samo prirodna ventilacija (otvaranjem prozora);
- izbalansirani ventilacioni sistem sa temperaturom dovedenog vazduha 12oC;
- samo odsisavanje iz kuhinje, kupatila i WC-a.
Proračun transmisionih toplotnih gubitaka je nezavisan od ovih opcija.
Proračun transmisionih toplotnih gubitaka je detaljno urađen za jednu prostoriju, takođe
po detaljnoj, kao i po pojednostavljenoj metodi.
C.2 – Planovi zgrade
35
Slika C.1 – Osnova prizemlja
36
Slika C.2 – Osnova suterena
37
Slika C.3 – Preseci A – A i B – B
38
Slika C.4 – Presek C -C
39
Slika C.5 – Konstruktivni detalji zgrade
40
Slika C.6 – Vertikalni toplotni mostovi
41
Slika C.7 – Horizontalni toplotni mostovi
42
Slika C.8 – Osnova prizemlja sa spoljašnjim dimenzijama korišćenim za pojednostavljeni
metod
C.3 – Primer proračuna

C.2 – Opšti podaci
43
Opšti podaci potrebni za proračun dati su u Tabeli C.1
Tabela C.1 – Opšti podaci
Klimatski podaci
Opis Oznaka Jedinica Vrednost
Spoljna projektna temperatura θe °C -10,0
Srednja godišnja spoljna temperatura θm,e °C 12
Koeficijenti izloženosti ek and el
Vrednost
Orijentacija
p.u.
Sve 1,00
Podaci o grejanim prostorijama
Projektna Unutrašnja
Površina
temperatura zapremina
Naziv sobe
θint,i Ai Vi
°C m² m³
Radna soba 20 13,0 29,0
Dnevna soba 20 36,9 92,3
Kuhinja 20 9,5 23,8
Spavaća soba 1 20 10,9 27,3
Kupatilo 24 4,6 11,5
Ulazni hol 20 7,9 19,6
Hol 20 5,3 13,3
WC 20 1,7 4,1
Ukupno 110,6 272,9
Podaci o negrejanim prostorijama
b-
Temperatura
vrednost
Naziv sobe
bu θu
p.u. °C
Susedna zgrada - 12
Garaža 0,8 -4
Stepenište 0,4 8
Podrum 0,5 5
Negrejano potkrovlje 0,9 -7
Izdignut pod prizemlja 0,8 -4
Izdignut pod prizemlja susedne zgrade 0,8 -4
C.3.2 – Podaci o materijalima
Podaci o materijalima su složeni u Tabeli C.2. Materijali se identifikuju “šifrom”

materijala, koja se koristi kao referentna u sledećoj Tabeli C.3 za U - vrednosti
građevinskih materijala.
Tabela C.2 – Podaci o materijalima
44
Toplotna provodljivost materijala
Šifra λ
Opis
materiala W/m·K
1 Laka opeka 0,8
2 Beton 1,75
11 Gips 0,35
13 Cementni malter 1,15
21 Polistiren 0,043
23 Kamena vuna 0,042
24 Ekstrudirani polistirene 0,037
25 Paneli mineralne vune prema DIN 18165 0,041
31 Šljunak 0,7
32 Bitumen 0,23
41 Neventilirani sloj vazduha s=40 mm 0
51 Drvo 0,15
53 Metal kompozit 0,12
Otpor prelazu toplote (između vazduha i konstrukcije)
Šifra Rsi ili Rse
Opis
materiala m²·K/W
41 Neventilirani sloj vazduha s=40 mm 0,18
Otpor prelazu toplote sa (na) unutrašnje
61 0,13
površine (horizontalni toplotni protok)
Otpor prelazu toplote sa (na) spoljašnje površine
62 0,04
(horizontalni toplotni protok)
Otpor prelazu toplote sa (na) unutrašnje
63 0,10
površine (toplotni protok naviše)
Otpor prelazu toplote sa (na) spoljašnje površine
66 0,17
(toplotni protok naniže)
C.3.3 – Podaci o konstruktivnim elementima zgrade

Tabela C.3 prikazuje proračun U – vrednosti svakog građevinskog elementa.
Tabela C.3 - Proračun U – vrednosti građevinskih elemenata
Šifre d λ R Uk
Element MaterijalOpis m W/m·K m²·K/W W/m²·K
Naziv građevinskog elementa
Šifra Naziv unutrašnjeg laminarnog sloja Rsi
Šifra
Šifra Naziv materijala d1 λ1 R1 =d1/λ1
građevi
nskog … …. … … …
elemen
ta Šifra Naziv materijala dn λn Rn =dn/λn
Šifra Naziv spoljašnjeg laminarnog sloja Rse
Ukupna debljina i Uk Σdi ΣRi 1/ΣRi
Izolovani spoljašnji zid
61 Otpor prelazu toplote sa (na) unutrašnje površine 0,13
(horizontalni toplotni tok)
1 11 Gips 0,010 0,350 0,03
21 Polistiren 0,080 0,043 1,86
1 Laka opeka 0,200 0,800 0,25
45
62 Otpor prelazu toplote sa (na) spoljašnje površine 0,04
Ukupna debljina i Uk 0,290 2,31 0,433
Izolovani spoljašnji zid (prema susednoj zgradi)
11 Gips 0,010 0,350 0,03
21 Polistiren 0,080 0,043 1,86
1 Laka opeka 0,200 0,800 0,25
2 25 Panel mineralne vunel DIN 18 165 0,020 0,041 0,49
1 Laka opeka 0,200 0,800 0,25
21 Polistiren 0,080 0,043 1,86
11 Gips 0,010 0,350 0,03
Neizolovani spoljašnji zid
11 Gips 0,010 0,350 0,03
3
1 Laka opeka 0,200 0,800 0,25
Unutrašnje pregrade
11 Gips 0,010 0,350 0,03
11 41 Neventilirani sloj vazduha s=40 mm 0,18
11 Gips 0,010 0,350 0,03
Izolovani unutrašnji zid
11 Gips 0,010 0,350 0,03
21 Polistiren 0,040 0,043 0,93
13
1 Laka opeka 0,080 0,800 0,10
11 Gips 0,010 0,350 0,03
Unutrašnja vrata
15 51 Drvo 0,040 0,150 0,27
Tavanica prizemlja
16
46
(toplotni tok naviše)
11 Gips 0,010 0,350 0,03
23 Kamena vuna 0,080 0,042 1,90
(toplotni tok naviše)
Pod prizemlja
(toplotni tok naniže)
2 Beton 0,030 1,750 0,02
17 24 Ekstrudirani polistiren 0,060 0,037 1,62
2 Beton 0,180 1,750 0,10
Prozori
20
Ukupna debljina i Uk - - 2,100
Spoljašnja vrata
21 51 Drvo 0,060 0,150 0,40
Spoljašnji podrumski zid (izolovan, prema tlu)
11 Gips 0,010 0,350 0,03
21 Polistiren 0,040 0,043 0,93
32 1 Laka opeka 0,200 0,800 0,25
13 Cementni malter 0,020 1,150 0,02
32 Bitumen 0,002 0,230 0,01
31 Šljunak 0,200 0,700 0,29
Spoljašnji podrumski zid (izolovan, prema vazduhu)
11 Gips 0,010 0,350 0,03
33 21 Polistiren 0,040 0,043 0,93
1 Laka opeka 0,200 0,800 0,25
Podrumski zid (izolovan, prema tlu)
2 Beton 0,030 1,750 0,02
35 24 Ekstrudirani polistiren 0,060 0,037 1,62
2 Beton 0,150 1,750 0,09
32 Bitumen 0,002 0,230 0,01
31 Šljunak 0,200 0,700 0,29
47
C.3.4 – Podaci o toplotnim mostovima
Tabela C.4 sadrži podatke o toplotnim mostovima. Toplotni mostovi se identifikuju

prema šifri koja je upotrebljena kao referentna u sledećim tabelama o toplotnim gubicima
prostorija.
Tabela C.4 – Podaci o toplotnim mostovima
Ψl
Šifra Opis
W/m·K
01A Ugao spoljasnjeg zida 0,01
02A Ugao spoljasnjeg zida prema susednij zgradi, iznutra prema spolja 0,01
02B Ugao spoljasnjeg zida prema susednij zgradi, iznutra prema susednij zgradi 0,01
03A Spoj unutrašnjeg zida i spoljašnjeg izolovanog zida 0,195
04A Spoj unutrašnje pregrade i spoljašnjeg izolovanog zida, prema spolja 0,125
Spoj unutrašnje pregrade i spoljašnjeg izolovanog zida, prema spolja kroz
05A 0,125
maksimalnu izolaciju
Spoj unutrašnje pregrade i spoljašnjeg izolovanog zida, prema spolja kroz
05B 0,125
minimalnu izolaciju
11A Tavanica prizemlja prema potkrovlju ka susednoj zgradi 0,33
11B Tavanica prizemlja prema potkrovlju susedne zgrade 0,33
12A Tavanica prizemlja, iznutra prema okolnom vazduhu 0,33
12B Tavanica prizemlja, iznutra prema potkrovlju 0,33
13A Tavanica prizemlja na istočnoj fasadi, iznutra prema okolnom vazduhu 0,33
13B Tavanica prizemlja na istočnoj fasadi, iznutra prema potkrovlju 0,33
14A Tavanica prizemlja prema potkrovlju, unutrašnji zid 0,01
15A Tavanica prizemlja prema potkrovlju, unutrašnja pregrada, prema potkrovlju 0,01
21A Pod prizemlja prema suterenu ka susednoj zgradi 0,325
21B Pod prizemlja prema susednoj zgradi 0,325
Pod prizemlja, neizolovani podrumski zid ili suteren, iznutra prema suterenu
22A 0,325
ili podrumu
22B Pod prizemlja, neizolovani podrumski zid ili suteren, iznutra prema spolja 0,325
23A Pod prizemlja, izolovani podrumski zid, iznutra prema podrumu 0,325
23B Pod prizemlja, izolovani podrumski zid, iznutra prema spolja 0,325
Spoj unutrašnjeg zida i poda prizemlja, iznutra prema podrumu ili suterenu,
24A 0,24
direktno
Unutrašnja pregrada na podu prizemlja iznad podrumskog zida, iznutra
25A 0,24
prema podrumu, direktno
Unutrašnja pregrada prema stepeništu (na podrumskom zidu) iznutra prema
28A 0,04
stepeništu
Unutrašnja pregrada prema stepeništu (na podrumskom zidu) iz podruma
28C 0,17
prema stepeništu
Unutrašnja pregrada prema stepeništu (na izolovanom podrumskom zidu),
29A 0,04
iznutra prema stepeništu
Unutrašnja pregrada prema stepeništu (na izolovanom podrumskom zidu), iz
29C 0,095
podruma prema stepeništu
Unutrašnja pregrada prema stepeništu (na ivici poda), iznutra prema
30A 0,04
stepeništu
31A Unutrašnja pregrada na podu prizemlja, iznutra prema podrumu 0,04
48
34A Ugao unutrašnje pregrade 0,035
35B Spoj unutrašnjih pregrada, most kroz prav zid 0,03
41A Spoljni podrumski ugaoni zid, u suterenu, iz podruma prema spolja 0,035
41B Spoljni podrumski ugaoni zid, u suterenu, iz podruma prema suterenu 0,035
42A Izolovani spoljni podrumski ugaoni zid, iz podruma prema spolja 0,01
43A Spoljni podrumski ugaoni zid, iz podruma prema spolja 0,035
Spoj unutrašnjeg izolovanog podrumskog zida i spoljašnjeg (izolovanog i
47A 0,01
neizolovanog), iznutra prema spolja kroz izolaciju
Spoj unutrašnjeg izolovanog podrumskog zida i spoljašnjeg (izolovanog i
47B 0,03
neizolovanog), iznutra prena spolja kroz neizolovani deo
Spoj unutrašnjeg izolovanog podrumskog zida i izolovanog spoljašnjeg,
48A 0,01
iznutra prema spolja kroz izolaciju
Spoj unutrašnjeg izolovanog podrumskog zida i izolovanog spoljašnjeg,
48B 0,13
iznutra prema spolja kroz neizolovani deo
49A Spoj unutrašnjeg podrumskog zida i spoljnog zida, iznutra prema spolja 0,03
50A Spoj unutrašnjih podrumskih zidova kroz prav zid 0,03
51A Spoj unutrašnjih podrumskih zidova kroz prav neizolovan zid 0,03
51B Spoj unutrašnjih podrumskih zidova kroz prav izolovan zid 0,01
61A Donji deo ulaznih vrata 0,13
61B Gornji deo ulaznih vrata 0,12
61C Stranica ulaznih vrata 0,12
62A Donji deo prozora 0,12
62B Gornji deo prozora 0,12
62C Stranica prozora 0,12
63A Donji deo prozor-vrata 0,13
63B Gornji deo prozor-vrata 0,12
63C Stranica prozor-vrata 0,12
64A Donji deo garažnih vrata 0,13
64B Gornji deo garažnih vrata 0,12
64C Stranica garažnih vrata 0,12
65A Donji deo unutrašnjih vrata 0,13
65B Gornji deo unutrašnjih vrata 0,12
65C Stranica unutrašnjih vrata 0,12
66 Stranica vrata na unutrašnjem zidu 0,54
Podaci o toplotnim mostovima su izračunati u skladu sa EN ISO 10211-1 vodeći računa

da EN ISO 10211-1 obezbeđuje globalne Ψl vrednosti za svaki toplotni most. U ovom
standardu je sproveden proračun po sistemu soba po soba, pa je tako svaki toplotni most
(izuzev toplotnih mostova na vratima i prozorima) dva puta uključen u proračun (po
jedanut u svakoj prostoriji sa obe strane toplotnog mosta). Sledstveno tome, globalne Ψl
vrednosti izračunate u skladu sa EN ISO 10211-1 su podeljene sa dva i tako date u Tabeli
C.4. Vrednosti izračunate za vrata i prozore nisu deljene sa dva.
NAPOMENA: Tabela C.4 je primer vrlo detaljnog proračuna toplotnih mostova da bi se naglasio značaj
toplotnih mostova u proračunima ukupnih gubitaka toplote. Najveći broj toplotnih mostova u zgradama
nastaje zbog korišćenja unutrašnje izolacije, odnosno mnogi toplotni mostovi se automatski stvaraju zbog
prekida izolacionog sloja na skoro svim zidnim spojevima.
C.3.5 – Transmisioni toplotni gubici po sobama

Opšte
U ovom odeljku daje se detaljni proračun projektnih transmisionih gubitaka toplote za
jednu prostoriju i to za radnu sobu.
Radna soba
49
Ova soba reprezentuje sobu u dodiru sa tlom.
Tabela C.5 – Proračun transmisionih toplotnih gubitaka za radnu sobu
Toplotni gubici direktno u okolinu

Ak Uk ek Aк·Uk·ek
Šifra Građevinski element 2 2
m W/m ·K p. u. W/K
33 Spoljašnji podrumski zid (izolovan, prema vazduhu) 3,56 0,725 1,00 2,58
20 Prozori 1,04 2,100 1,00 2,17
33 Spoljašnji podrumski zid (izolovan, prema vazduhu) 1,78 0,725 1,00 1,29
Ukupno od građevinskih elemenata Σk Aк·Uk·ek W/K 6,04
Ψk Ik еk Ψk·Ik·еk
Šifra Toplotni most
W/m·K m p. u. W/K
47A Spoj unutrašnjeg izolovanog podrumskog zida i
spoljašnjeg (izolovanog i neizolovanog), iznutra 0,01 0,50 1,00 0,005
prema spolja kroz izolaciju
42A Izolovani spoljni podrumski ugaoni zid, iz podruma
0,01 1,00 1,00 0,010
prema spolja
48A Spoj unutrašnjeg izolovanog podrumskog zida i
izolovanog spoljašnjeg, iznutra prema spolja kroz 0,01 0,50 1,00 0,005
izolaciju
62A Donji deo prozora 0,12 0,90 1,00 0,108
62B Gornji deo prozora 0,12 0,90 1,00 0,108
62C Stranica prozora 0,12 2,30 1,00 0,276
Ukupno od toplotnih mostova Σ k Ψk·Ik·еk W/K 0,512
Ukupni koeficijent toplotnih gubitaka direktno u okolinu HT,jie = Σk Aк·Uk·ek + Σk Ψk·Ik·еk 6,557
Toplotni gubici kroz negrejane prostorije
Ak Uk bu Aк·Uk·bu
m W/m ·K p. u. W/K
13 Izolovani unutrašnji zid (zidovi radne sobe) 6,78 0,742 0,40 2,01
15 Unutrašnja vrata 1,40 1,899 0,40 1,06
13 Izolovani unutrašnji zid (zidovi radne sobe) 7,90 0,742 0,80 4,69
Ukupno od građevinskih elemenata Σk Aк·Uk·bu W/K 7,77
Ψk Ik bu Ψk·Ik·bu
Šifra Toplotni most
W/m·K m p.u. W/K
51B Spoj unutrašnjih podrumskih zidova kroz prav
0,01 2,23 0,80 0,02
izolovan zid
29C Unutrašnja pregrada prema stepeništu (na
izolovanom podrumskom zidu), iz podruma prema 0,095 1,77 0,40 0,07
stepeništu
Ukupno od toplotnih mostova Σk Ψk·Ik·bu W/K 0,085
Ukupni koeficijent toplotnih gubitaka kroz negrejane 7,850
prostorije НT,iue = Σk Aк·Uk·bu + Σk Ψk·Ik·bu
Tabela C.5 (nastavak) – Proračun transmisionih toplotnih gubitaka za radnu sobu
Toplotni gubici ka tlu

Ag P B’ = 2·Ag / P
2
Proračun B’ m m m
13,05 7,225 3,6
Uk Uequiv,k Ak A k · Uequiv,k
Šifra Građevinski element
W/m ·K W/m ·K
2 2
m 2
W/K
32 Spoljašnji podrumski zid (izolovan, prema tlu) 0,606 0,40 12,513 5,01
35 Podrumski zid (izolovan, prema tlu) 0,457 0,25 13,046 3,26
50
Ukupno od ekvivalentnih građevinskih elemenata 8,27 Σk Ak ·Uequiv,k W/K
-
fg1 fg2 Gw fg1·fg2 G w
Korekcioni faktori p.u. p.u. p.u. p.u.
1,450 0,267 1,00 0,387
-
Ukupni koeficijent toplotnih gubitaka kroz tlo HT,jg = (Σk Ak ·Uequiv,k)· fg1·fg2 G w 3,197
Toplotni gubici kroz prostorije grejane na različite temperature
f ij Ak Uk f ij · Ak · Uk
p.u. m W/m ·K W/K
- Nema - - - -
Ukupni koeficijent toplotnih gubitaka kroz prostorije grejane na
HT,jj = Σk f ij · Ak · Uk 0,000
različite temperature
Ukupni koeficijent transmisionih toplotnih
HT,i = HT,ie + HT,iue + HT,ig + HT,ij W/K 17,60
gubitaka
Temperaturni podaci
Spoljna projektna temperatura θe °C -10
Unutrašnja projektna temperatura θint,l °C 20
Projektna temperaturska razlika θint,i - θe °C 30
Projektni transmisioni toplotni gubici ΦT,i = HT,j·( θint,i - θe) W 528
C.3.6 – Ventilacioni toplotni gubici prostorije

Opšte
U ovom odeljku daje se detaljni proračun projektnih ventilacionih gubitaka toplote za sve
prostorije. Proračun je sproveden za tri tipična načina ventilacije.
Prirodna ventilacija (otvaranjem prozora)
Podrazumeva se da ne postoji mehanički ventilacioni sistem. Stepen vazdušne

zaptivenosti zgrade je srednji (normalno zaptivanje) i pretpostavlja se da je zgrada
delimično zaklonjena.
Tabela C.6 – Proračun ventilacionih toplotnih gubitaka, samo prirodna ventilacija

Spavaća soba 1
Spavaća soba 2
Spavaća soba 3
Dnevna soba
Radna soba
Ulazni hol
Kupatilo
Naziv sobe
Ukupno
Kuhinja
WC
Hol
3
Unutrašnja zapremina sobe Vi m 29,0 92,3 23,8 27,3 25,6 26,3 11,5 19,6 13,3 4,1 273
Spoljašnja temperatura θe °C -10,0
Unutrašnja temperatura θint,i °C 20,0 20,0 20,0 20,0 20,0 20,0 24,0 20,0 20,0 20,0
Minimalni higijenski
n. zahtevi
Min.higije
-1
n min,i h 0,5 0,5 1,5 0,5 0,5 0,5 1,5 0,5 0,5 1,5
broj izmena vazduha
Minimalni higijenski 3
V’min,i m /h 14,5 46,1 35,7 13,7 12,8 13,1 17,3 9,8 6,7 6,2
protok vazduha
Izloženi otvori - p.u. 1 2 1 1 1 2 1 1 0 0
Broj izmena vazduha
protok vazduha koji
prodire infiltracijom
-1
pri razlici pritisaka od n50 h 6,0
50 Pa
Koeficijent
e p.u. 0,02 0,03 0,02 0,02 0,02 0,03 0,02 0,02 0,00 0,00
zaklonjenosti
Visinski korekcioni ε p.u. 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0
faktor
3
Protok vazduha koji V’inf,i m /h 7,0 33,2 5,7 6,6 6,1 9,5 2,8 4,7 0,0 0,0
51
V’inf,i=2·Vi·n50·e·ε
Izabrana vrednost za
Proračun ventilacionih
3
proračun V’ i m /h 14,5 46,1 35,7 13,7 12,8 13,1 17,3 9,8 6,7 6,2
V’ i = max(V’inf,i, V’min,i)
toplotnih gubitaka
Projektni koeficijent
ventilacionih toplotnih Hv,i W/K 4,9 15,7 12,1 4,6 4,4 4,5 5,9 3,3 2,3 2,1
calculation
gubitaka
Temperaturna razlika θint,i - θe °C 30,0 30,0 30,0 30,0 30,0 30,0 34,0 30,0 30,0 30,0
Projektni ventilacioni
toplotni gubici Φv,i W 148 470 364 139 131 134 199 100 68 63 1817
Φ v,i = Hv,i·( θint,i - θe)
Prinudna ventilacija sa razmenjivačem toplote

Pretpostavka je da u zgradi postoji izbalansiran mehanički ventilacioni sistem sa
razmenjivačem toplote. Količina dovedenog i odvedenog vazduha definisane su
projektom ventilacionog sistema. Sistem je izbalansiran, što znači da su količine
dovedenog i odvedenog vazduha u jedinici vremena jednake. Temperatura dovedenog
vazuha pri projektnim uslovima je usvojeno da bude 12°C. Obratiti pažnju na efekat
vazduha koji ulazi u kupatilo sa 20°C koje treba da se zagreje na 24°C.
Tabela C.7 – Proračun ventilacionih toplotnih gubitaka,
izbalansirani mehanički ventilacioni sistem sa razmenjivačem toplote
Spavaća soba 1
Spavaća soba 2
Spavaća soba 3
Dnevna soba
Radna soba
Ulazni hol
Naziv sobe
Kupatilo
Ukupno
Kuhinja
WC
Hol
3
Temperaturska razlika θint,i -θe °C 30,0 30,0 30,0 30,0 30,0 30,0 34,0 30,0 30,0 30,0
protok vazduha koji
Broj izmena vazduha pri -1 6,0

n50 h
razlici pritisaka od 50 Pa
Koeficijent zaklonjenosti e p.u. 0,02 0,03 0,02 0,02 0,02 0,03 0,02 0,02 0,00 0,00
Visinski korekcioni faktor ε p.u. 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0
Protok (spoljašnjeg) vazduha
3
koji prodire infiltracijom V’inf,i m /h 7,0 33,2 5,7 6,6 6,1 9,5 2,8 4,7 0,0 0,0 75,5
V’inf,i=2·Vi·n50·e·ε
3
Odvedeni vazduh V’ex,i m /h 0 0 120 0 0 0 30 0 0 30 180
Prorač protok vazduha usled mehaničke
3
Dovedeni vazduh V’SU,i m /h 20 50 0 30 30 30 0 10 10 0 180
ventilacije, temperature i korekc.
Temperatura dovedenog vazduha θSU °C 12

Redukcioni faktor fV,i p.u. 0,27 0,27 - 0,27 0,27 0,27 - 0,27 0,27 -
Prestrujavanje vazduha iz 3 - - 120 - - - 30 - - 30
V’ex,i - V’SU,i m /h
susednih soba
Redukcioni faktor fV,i p.u. - - 0 - - - 0,12 - - 0
Razlika protoka odsisnog i
ubacnog vazduha 3
V’ mech,inf m /h 0,0
za celu zgradu
V’mech,inf = Σ V’ex,i - Σ V’SU,i
ventila faktori
Razlika protoka odsisnog i 3

V’mech,inf,i m /h 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
ubacnog vazduha
toplotni
gubitak
Ukupni korigovani protok vazduha

calcula
cionih
3
usled mehaničke ventilacije V’i m /h 12,3 46,5 5,7 14,6 14,1 17,5 6,3 7,4 2,7 0,0
tion
V’i = V’inf,i + V’SU,i·fV,i + V’mech,inf,i

un
52
gubitaka
Projektni ventilacioni toplotni
gubici Φv,i W 125 475 58 149 144 178 73 75 27 0 1304
Φv,i = Hv,i·( θint,i - θe)
Prinudno izvlačenje
Pretpostavka je da u zgradi postoji jednostavan mehanički ventilacioni sistem, koji se
sastoji od izvlačenja iz tri prostorije. Vazduh prirodnim putem prestrujava u zgradu, i u
prvoj aproksimaciji ćemo pretpostaviti da se raspoređuje prema zapremini soba.
U kupatilu, količina vazduha koja prestrujava iz susednih soba, jednaka je odvedenoj
količini vazduha umanjenoj za deo razlike protoka odvedenog i dovedenog vazduha
(V’mech,inf,i na – 10°C) na ulazu kupatila.
Tabela C.8 – Proračun ventilacionih toplotnih gubitaka, jednostavno izvlačenje
Spavaća soba 1
Spavaća soba 2
Spavaća soba 3
Dnevna soba
Radna soba
Ulazni hol
Naziv sobe
Kupatilo
Ukupno
Kuhinja
WC
Hol
3
Temperaturna razlika θint,i -θe °C 30,0 30,0 30,0 30,0 30,0 30,0 34,0 30,0 30,0 30,0
Proračun ventilacionih protok vazduha usled mehaničke protok vazduha usled

Broj izmena vazduha pri -1
n50 h 6,0
razlici pritisaka od 50 Pa
Koeficijent zaklonjenosti e p.u. 0,02 0,03 0,02 0,02 0,02 0,03 0,02 0,02 0,00 0,00
Visinski korekcioni faktor ε p.u. 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0
ventilacije, temperature i korekc. infiltracije
Protok (spoljašnjeg) vazduha

3
usled infiltracije V’inf,i m /h 7,0 33,2 5,7 6,6 6,1 9,5 2,8 4,7 0,0 0,0 75,5
V’inf,i = 2·Vi·n50·e·ε
3
Odvedeni vazduh V’ex,i m /h 0 0 120 0 0 0 30 0 0 30 180
3
Dovedeni vazduh V’SU,i m /h 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Temperatura dovedenog vazduha θSU °C - - - - - - - - - -
Redukcioni faktor fV,i p.u. - - - - - - - - - -
Prestrujavanje vazduha iz 3
V’ex,i - V’SU,i m /h - - 104 - - - 22 - - 27
susednih soba
Redukctioni faktor fV,i p.u. - - 0 - - - 0,12 - - 0
Višak odvedenog vazduha
3
za celu zgradu V’mech,inf m /h 180,0
V’mech,inf = Σ V’ex,i - Σ V’SU,i
faktori
Razlika protoka odsisnog i 3

V’mech,inf,i m /h 19 61 16 18 17 17 8 13 9 3 180
ubacnog vazduha po sobama
Ukupni korigovani ventilacioni
3
protok V’i m /h 26,1 94,1 21,4 24,6 23,0 26,8 13,0 17,7 8,8 2,7
toplotnih gubitaka
V’i = V’inf,i + V’SU,i·fV,i + V’mech,inf,i

calculation
gubitaka
Projektni ventilacioni toplotni
gubici Φv,i W 266 959 218 251 235 273 150 180 90 28 2651
Φv,i = Hv,i·( θint,i - θe)
C3.7 – Grejni kapacitet
53
U nastavku se daju detalji proračuna grejnog kapaciteta za svaku sobu. U ovom primeru:
- masa zgrade je velika;
- sniženje unutrašnje temperature tokom noćnog režima iznosi 3 K:
- vreme dogrevanja iznosi 4 h.
Tabela C.9 – Proračun grejnog kapaciteta
Faktor Površina Grejni

Naziv sobe dogrevanja poda kapacitet
fRH A ΦRH,i = fRH·Ai
2 2
W/m m W
Radna soba 13,0 169,6
Dnevna soba 36,9 479,7
Kuhinja 9,5 123,7
Spavaća soba 1 10,9 142,2
13
Kupatilo 4,6 59,8
Ulazni hol 7,9 102,1
Hol 5,3 69,3
WC 1,7 21,5
C.3.8 – Ukupni gubici toplote

U nastavku se daju projektni gubici toplote za sve prostorije i za zgradu.
Proračun je sproveden za tri ranije razmotrena karakteristična slučaja ventilacije.
Transmisioni toplotni gubici su jednaki u sva tri slučaja.
U sledećim proračunima ukupni gubici toplote zgrade jednaki su zbiru ukupnih gubitaka
toplote svih prostorija, pošto postoji samo jedna zona.
Prirodna ventilacija (otvaranjem prozora)

Podrazumeva se da ne postoji poseban mehanički sistem ventilacije.
Tabela C.10 – Ukupni projektni gubici toplote, samo prirodna ventilacija
Transmisioni gubici Ventilacioni gubici Grejni Ukupni gubici

toplote toplote kapacitet toplote
Naziv sobe
ФT,i ФV,i ФRH,i ФHL,i
W W W W
Radna soba 528 148 170 846
Dnevna soba 2169 470 480 3119
Kuhinja 515 364 124 1003
Spavaća soba 1 514 139 142 796
Spavaća soba 2 801 131 133 1064
Spavaća soba 3 998 134 137 1268
Kupatilo 472 199 60 731
Ulazni hol 451 100 102 654
Hol 199 68 69 337
WC 4 63 21 88
Ukupno: 6650 1817 1437 9905
Prinudna ventilacija sa razmenjivačem toplote

Tabela C.11 – Ukupni projektni gubici toplote,
izbalansirani mehanički ventilacioni sistem sa razmenjivačem toplote
54
Naziv sobe
W W W W
Radna soba 528 125 170 823
Dnevna soba 2169 475 480 3123
Kuhinja 515 58 124 697
Spavaća soba 1 514 149 142 805
Spavaća soba 2 801 144 133 1078
Spavaća soba 3 998 178 137 1312
Kupatilo 472 73 60 604
Ulazni hol 451 75 102 629
Hol 199 27 69 296
WC 4 0 21 25
Ukupno: 6650 1304 1437 9392
Prinudno (mehaničko) izvlačenje
Tabela C.12 – Ukupni projektni gubici toplote, jednostavno izvlačenje

Naziv sobe
W W W W
Radna soba 528 266 170 964
Dnevna soba 2169 959 480 3608
Kuhinja 515 218 124 857
Spavaća soba 1 514 251 142 907
Spavaća soba 2 801 235 133 1169
Spavaća soba 3 998 273 137 1407
Kupatilo 472 150 60 681
Ulazni hol 451 180 102 734
Hol 199 90 69 358
WC 4 28 21 53
Ukupno: 6650 2651 1437 10738
C.3.9 – Gubici toplote sobe po pojednostavljenoj metodi
Opšte
U ovom odeljku se daju detalji pojednostavljenog proračuna projektnih ukupnih gubitaka
toplote za jednu sobu, i to za radnu sobu.
Radna soba
Ova soba pretstavlja sobu u kontaktu sa tlom.
Tabela C.13 – Pojednostavljeni proračun ukupnih gubitaka toplote radne sobe
Temperatuski podaci
Spoljna projektna temperatura θe °C -10,0
55
Unutrašnja projektna temperatura θint,i °C 20,0
Projektna temperaturska razlika θint,i - θe °C 30,0
Transmisioni toplotni gubici
fk Ak Uk fk·Ak·Uk
p.u. m W/m ·K W/K
33 Spoljašnji podrumski zid (izolovan, prema
1,40 4,75 0,73 4,82
vazduhu)
20 Prozori 1,00 1,04 2,10 2,17
33 Spoljašnji podrumski zid (izolovan, prema
1,40 2,93 0,73 2,97
vazduhu)
13 Izolovani unutrašnji zid (zidovi radna sobe) 1,12 8,39 0,74 6,98
15 Unutrašnja vrata 1,12 1,40 1,90 2,98
13 Izolovani unutrašnji zid (zidovi radna sobe) 1,12 9,48 0,74 7,88
35 Podrumski zid (izolovan, prema tlu) 0,42 14,92 0,46 2,86
32 Spoljašnji podrumski zid (izolovan, prema tlu) 0,42 10,57 0,61 2,69
Ukupan transmisioni koeficijent toplotnih gubitaka HT,i = Σk fk·Ak·Uk W/K 33,35
Ukupni transmisioni toplotni gubici ΦT,i = HT,i ·( θint,i - θe) W 1000
Ventilacioni toplotni gubici
3
Unutrašnja zapremina sobe Vi m 29,0
-1
Minimalni broj izmena vazduha nmin h 0,5
HV,i = 0,34·Vi·
Ukupan ventilacioni koeficijent toplotnih gubitaka W/K 4,93
nmin
Ukupni ventilacioni toplotni gubici ΦV,i = HV,i ·( θint,i - θe) W 148
Ukupni ventilacioni i transmisioni toplotni gubici ΦT,i + ΦV,i W 1149
Korekcioni faktor za više temperature fΔθ p.u. 1,0
Projektni ventilacioni i transmisioni toplotni gubici Φi = (ΦT,i + ΦV,i)·fΔθ W 1149
Grejni kapacitet
2
Površina poda Ai m 13,0
2
Faktor dogrevanja fRH W/m 13,0
Ukupni grejni kapacitet ΦRH,i = Ai· fRH W 170
Ukupni projektni gubici toplote ΦHL,i = Φi + ΦRH,i W 1318
C.3.10 – Ukupni gubici toplote po pojednostavljenoj metodi

U nastavku se daju ukupni projektni gubici toplote za svaku sobu, kao i za celu zgradu.
Tabela C.14 – Pojednostavljeni proračun ukupnih gubitaka toplote zgrade
Transmisioni Ventilacioni Faktor više Grejni Ukupni gubici

Naziv sobe gubici toplote gubici toplote temperature kapacitet toplote
56
ФT,i ФV,i fΔθ ФRH,i ФHL,i
W w p.u. W W
Radna soba 1000 148 1,0 170 1318
Dnevna soba 2196 470 1,0 480 3146
Kuhinja 503 364 1,0 124 991
Spavaća soba 1 533 139 1,0 142 815
Spavaća soba 2 1091 131 1,0 133 1355
Spavaća soba 3 1332 134 1,0 137 1602
Kupatilo 329 199 1,6 60 905
Ulazni hol 454 100 1,0 102 656
Hol 411 68 1,0 69 548
WC 56 63 1,0 21 140
Ukupno: 7905 1817 - 1437 11476
57
ANEKS D
(NORMATIVE)
POLAZNE VREDNOSTI ZA PRORAČUNE U ODELJCIMA 6-9
Ovaj aneks specificira normirane ulazne podatke i vrednosti korišćene za izračunavanje

projektnih ukupnih gubitaka toplote u odeljcima 6 - 9. Vrednosti i parametri u tabelama u
ovom aneksu D treba da budu dati u nacionalnom aneksu ovog standarda. U slučajevima
kada nacionalni aneks ne postoji, treba koristiti polazne vrednosti date u ovom aneksu D.
Nacionalni aneks se može dobiti od nadležne nacionalne organizacije za standarde.
Nacionalni aneks treba da ima istu strukturu kao ovaj aneks D, ali je dozvoljeno
dodavanje ili izbacivanje određenih stavki u tabelama.
NAPOMENA: Odeljci navedeni u zagradi se odnose na odeljke u osnovnom delu
standarda.
D.1 - Klimatski podaci (videti 6.1)

Spoljašnja projektna temperatura θe, i prosečna godišnja spoljašnja temperatura θm,e, biće
date na nacionalnom nivou u obliku liste prema tabeli D.1 za različite geografske zone.
Tabela D.1 - Spoljna projektna temperatura i prosečna godišnja spoljna

temperatura
θe θm,e
Geografska zona
C C
D.2 – Unutrašnja projektna temperatura (videti 6.2)

Polazne vrednosti unutrašnje projektne temperature, θint,i, date su u tabeli D.2 za različite
tipove prostorija:
Tabela D.2 – Unutrašnja projektna temperatura
θint,i
Tip zgrade/prostorije
C
Pojedinačna kancelarija 20
Kancelarija sa panelnim pregradama 20
Sala za sastanke 20
Auditorijum 20
Kafe/Restoran 20
Učionica 20
Vrtić 20
Ostava 16
Stambena prostorija 20
Kupatilo 24
Crkva 15
Muzej/Galerija 16
58
D.3 -Podaci o zgradi (videti 6.3)
Određivanje dimenzija zgrade korišćenih za proračune treba da bude definisano na

nacionalnoj osnovi. Ukoliko nacionalni aneks ne postoji, kao osnovu za proračune treba
koristiti spoljašnje dimenzije (videti odeljak 9, sliku 7).
D.4 – Projektni transmisioni toplotni gubici
D.4.1- Toplotni gubici direktno u okolinu, HT,ie (videti 7.1.1)
Korekcioni faktori izloženosti, ek i el:

Polazne vrednosti korekcionih faktora izloženosti, ek i el su 1,0.
Linijski transmisioni toplotnih gubici - korekcioni faktor Utb

Polazne vrednosti korekcionih faktora Utb, date su u tabelama D.3a do D.3c.
Tabela D.3a - Korekcioni faktor, Utb za vertikalne elemente zgrade:
Utb za vertikalne elemente zgrade

Broj podova sa Broj zidova sa
W/ m2K
uklještenjima koja uklještenjima koja
Zapremina Zapremina
prekidaju izolacijua prekidaju izolacijua
prostorije <=100m3 prostorije>100m3
0 0,05 0
0 1 0,10 0
2 0,15 0,05
0 0,20 0,10
1 1 0,25 0,15
2 0,30 0,20
0 0,25 0,15
2 1 0,30 0,20
2 0,35 0,25
a
Videti sliku D.1
Tabela D.3b - Korekcioni faktor, Utb za horizontalne elemente zgrade:
Elementi zgrade Utb za horizontalne

elemente zgrade, W/ m2K
Laka konstrukcija poda ( drvo, metal, i slično) 0
Broj zidova u 1 0,05
Teška konstrukcija poda kontaktu sa 2 0,10
(beton, i slično) spoljašnjim 3 0,15
okruženjem 4 0,20
59
Tabela D.3c – Korekcioni faktor, Utb, za otvore
Površina elementa zgrade Utb za otvore

m2 W/ m2K
0-2 0,50
> 2-4 0,40
> 4-9 0,30
>9-20 0,20
>20 0,10
Slika D.1 – Izgled konstrukcije sa prodorom kroz izolaciju (levo) odnosno bez
prodora (desno) elementa
To su elemeti zgrade koji su uklješteni u zid, pri čemu ne remete kontinuitet izolacionog
sloja (bez prodora) odnosno presecaju ga (sa prodorom).
D.4.2 – Toplotni gubici kroz negrejanu prostoriju - HT,iue (videti 7.1.2)

Polazne vrednosti faktora smanjenja temperature, bu su date u tabeli D.4.
Tabela D.4- Faktor smanjenja temperature, bu
Negrejana prostorija bu
Soba
sa samo 1 spoljašnjim zidom 0,4
sa najmanje 2 spoljašnja zida bez spoljnih vrata 0,5
sa najmanje 2 spoljašnja zida sa spoljnim vratima (hale, garaže) 0,6
sa 3 spoljašnja zida (spoljašnje stepenište) 0,8

Suteren
bez prozora/spoljnih vrata 0,5
sa prozorima/spoljnim vratima 0,8

Potkrovlje
veliki broj izmena vazduha na čas potkrovlja (npr. krovovi
prekriveni crepom ili drugim materijalima koji daju
60
diskontinualan pokrivač) bez drvene ili jutane oplate 1,0
drugi neizolovani krov 0,9
izolovani krov 0,7

Prostori sa unutrašnjom cirkulacijom
(bez spoljašnjih zidova, broj izmena vazduha manji od 0,5/h) 0
Prostori sa cirkulacijom usled slobodnog provetravanja
(površina otvora/zapremina prostorije>0,005m2/m3) 1,0
Izdignut pod 0,8
Soba se može smatrati suterenom ako je više od 70% površine spoljnih zidova u
kontaktu sa tlom.
D.4.3 –Toplotni gubici ka tlu - HT,ig (videti 7.1.3)
Polazne vrednosti korekcionih faktora fg1 i Gw su:

fg1 = 1,45;
GW = 1,0 ako je rastojanje između gornje granice podzemne vode i podne konstrukcije
veće od 1 m;
GW = 1,15 ako je rastojanje između gornje granice podzemne vode i podne konstrukcije
manje od 1m;
D.4.4 –Toplotni gubici prema ili iz prostorija grejanih na različitu temperaturu -

HT,ij
(videti 7.1.4)
Polazne vrednosti temperatura susednih grejanih prostorija su date u tabeli D.5.
Tabela D.5 –Temperatura susednih grejanih prostorija
θsusedne prostorije
Toplota preneta iz grejane prostorije (i):
C
u susednu sobu unutar iste celine zgrade θsusedne prostorije trebalo bi da je određena:
-za kupatilo, ostavu
-uticaj vertikalnog temperaturskog
gradijenta
u susednu sobu koja pripada drugom delu
zgrade (npr., stanu) (θint,i + θm,e)/2
u susednu sobu koja pripada odvojenoj

θm,e
zgradi (grejanoj ili negrejanoj)
θm,e je prosečna godišnja spoljašnja temperatura.
D.5 –Projektni ventilacioni toplotni gubici – HV,i
D.5.1 -Minimalni broj izmena vazduha na čas - nmin (videti 7.2.1 i 9.1.3)
Polazne vrednosti za minimalni broj izmena (spoljašnjeg) vazduha na čas nmin date su u
tabeli D.6
61
Minimalni broj izmena vazduha na čas, nmin Tabela D.6
nmin
Tip sobe
h-1
Soba za stanovanje 0,5
Kuhinja ili kupatilo sa prozorom 1,5
Kancelarija 1,0
Soba za sastanke, učionica 2,0
D.5.2 – Broj izmena vazduha – n50 (videti 7.2.2)
Polazne vrednosti za broj izmena vazduha n50 za čitavu zgradu kao rezultat razlike
ptitisaka od 50 Pa između unutrašnjosti zgrade i okoline, date su u tabeli D.7.
Tabela D.7 - Broj izmena vazduha za čitavu zgradu, n50
n50
h-1
Stepen vazdušne nepropusnosti omotača zgrade
(kvalitet zaptivenosti prozora)
Konstrukcija
visok srednji nizak
(visok kvalitet (dvostruko zastakljeni (jednostruko
zaptivenosti prozori, zastakljeni prozori,
prozora i vrata) normalna zaptivenost) nema zaptivača)
jednoporodična
<4 4-10 >10
stambena kuća
druge kuće ili
<2 2-5 >5
zgrade
D.5.3 - Koeficijent zaklonjenosti – e (videti 7.2.2)
Polazne vrednosti koeficijenta zaklonjenosti, e date su u tabeli D.8

Tabela D.8 - koeficijenta zaklonjenosti, e
e
Klasa zaklonjenosti Grejani prostor Grejani prostor sa Grejani prostor sa
bez izloženih jednim izloženim više od jednog
otvora otvorom izloženog otvora
Nezaklonjene
(zgrade u vetrovitim
predelima, visoke 0 0,03 0,05
zgrade u centrima
gradova)
Umereno zaklonjeno
(zgrade na selu,
okružene drvećem ili 0 0,02 0,03
drugim zgradama,
predgrađa)
62
Visoka zaklonjenost
(zgrade prosečne
visine u centrima 0 0,01 0,02
gradova, zgrade u
šumama)
D.5.4 - Faktor korekcije visine – ε (videti 7.2.2)
Polazne vrednosti faktora korekcije visine, ε, su date u tabeli D.9.
Tabela D.9 - Faktor korekcije visine, ε
Visina grejane prostorije iznad nivoa tla

ε
(visina središta sobe od nivoa tla)
0-10m 1,0
> 10 - 30m 1,2
> 30m 1,5
D.6 Prostorije grejane sa prekidima (intermitentno)
Polazne vrednosti za faktor dogrevanja fRH, su dae u tabelama D.10a i D.10b. Tabele su
zasnovane na unutrašnjim dimenzijama poda prostorije i mogu se koristiti za sobe čija
srednja visina ne prelazi 3,5 m.
Efektivna (akumulaciona) masa zgrade je data u tri kategorije, kako sledi:

- velika masa zgrade (betonski podovi i tavanice sa zidovima zidanim opekama ili
od betona)
- srednja masa zgrade (betonski podovi i tavanice sa lakim zidovima)
- mala masa zgrade (viseće tavanice i izdignuti podovi sa lakim zidovima)
Tabela D 10a – Faktor uzgrevanja, fRH, za nestambene zgrade, noćni prekid najviše
12h
fRH
2
Period W/m
uzgrevanja Pretpostavljeno sniženje unutrašnje temperature tokom prekida
u 2K 3K 4K
časovima masa zgrade masa zgrade masa zgrade
mala srednja velika mala srednja velika mala srednja velika
1 18 23 25 27 30 27 36 27 31
2 9 16 22 18 20 23 22 24 25
3 6 13 18 11 16 18 18 18 18
4 4 11 16 6 13 16 11 16 16
U dobro izolovanim i zaptivenim zgradama, pretpostavljeno sniženje temperature veći od
2 – 3K tokom prekida nije poželjan. Zavisiće od klimatskih uslova i termičke mase
zgrade.
63
Tabela D.10b –Faktor dogrevanja, fRH, za stambene zgrade, noćni prekid najviše 8h
fRH
W/m2
Period
Pretpostavljeno sniženje unutrašnje temperature tokom prekida
uzgrevanja
1K 2K 3K
u časovima
masa zgrade masa zgrade masa zgrade
velika velika velika
1 11 22 45
2 6 11 22
3 4 9 16
4 2 7 13
U dobro izolovanim i zaptivenim zgradama, pretpostavljeno sniženje temperature veće od
2 – 3K tokom prekida nije poželjno. Zavisiće od klimatskih uslova i akumulacione mase
zgrade.
D.7 – Pojednostavljen metod proračuna (videti 9)
D.7.1 – Ograničenja koja se koriste

Ograničenja korišćenja pojednostavljenog metoda proračuna opisanog u odeljku 9 treba
da budu data u nacionalnom aneksu ovog standarda. Ukoliko takva nacionalna
ograničenja ne postoje, pojednostavljeni metod proračuna se može koristiti za stambene
objekte, za koje broj izmena vazduha na čas koji nastaje kao rezultat razlike pritisaka od
50 Pa, između unutrašnjosti i spoljašnjosti zgrade, n50 je manji od 3 h-1.
D.7.2 - Temperaturski korekcioni faktor, fk (videti 9.1.2)

Polazne vrednosti temperaturskog korekcionoh faktora, fk, date su u tabeli D.11.
Tabela D.11 – Temperaturski korekcioni faktor, f k, za pojednostavljen metod

proračuna
Toplotni gubici: fk Komentar:

direktno u spoljašnjost 1,00 ako su toplotni mostovi izolovani
1,40 ako toplotni mostovi nisu izolovani
1,00 za prozore, vrata
kroz negrejanu prostoriju 0,80 ako su toplotni mostovi izolovani
kroz tlo 0,3 ako su toplotni mostovi izolovani
kroz potkrovlje 0,90 ako su toplotni mostovi izolovani
izdignut pod 0,90 ako su toplotni mostovi izolovani
u susednu zgradu 0,50 ako su toplotni mostovi izolovani
u susedni deo zgrade 0,30 ako su toplotni mostovi izolovani
64
D.7.3 –Korekcioni faktor temperature - fΔθ (videti 9.1.1)
Polazne vrednosti korekcionog faktora temperature, fΔθ, za sobe grejane na višu
temperaturu nego susedne grejane prostorije (npr.kupatilo), date su u Tabeli D.12.
Tabela D.12 Korekcioni faktor temperature, fΔθ

Unutrašnja projektna temperatura sobe: fΔθ
normalna 1,0
viša 1,6
65

Стандард en 12831

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Стандард en 12831

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Izvod iz evropskog standarda BS EN 12831:2003

Sistemi grejanja u zgradama – Metod za proračun projektnih gubitaka toplote

Ovaj standard određuje metod za izračunavanje potrebne količine toplote za

Ovaj standard opisuje metode proračuna projektnog gubitaka toplote i ukupne

3.1 -TERMINI I DEFINICIJE

Za potrebe ovog Evropskog standarda, se upotrebljavaju sledeći termini i definicije.

Tabela 1 – Simboli i jedinice

a: (air) vazduh h: (height) visina o: (operative) operativni

4 -NAČELO METODA PRORAČUNA

Metod proračuna za osnovne slučajeve bazira se na sledećim pretpostavkama:

Procedura za osnovne slučajeve može biti korišćena za većinu zgrada:

U slabo izolovanim zgradama i/ili tokom perioda zagrevanja emisionim

5.1 –POSTUPAK PRORAČUNA ZA GREJANU PROSTORIJU

5.2 -POSTUPAK PRORAČUNA ZA DEO ZGRADE ILI ZGRADU

Za određivanje količine toplote koju treba dovesti, tj., za dimenzionisanje

5.3 -POSTUPAK POJEDNOSTAVLJENOG METODA PRORAČUNA

Postupak proračuna po pojednostavljenoj metodi prati postupak opisan u tačkama 5.1

Određivanje osnovnih podataka:

Definisanje svake prostorije u zgradi:

Aneks D ovog standarda daje informacije za odgovarajuće podatke potrebne za

Potrebni su sledeći podaci.

6.1 -Klimatski podaci

Za ovaj metod proračuna koriste se sledeći klimatski podaci:

6.2 – Unutrašnja projektna temperatura

Unutrašnja temperatura koja se koristi za proračun projektnih toplotnih gubitaka,

6.3 - Podaci o zgradi

Ulazni podaci za proračun „soba po soba“ su sledeći:

Proračun koeficijent prolaza toplote (U-vrednost) elemenata zgrade trebalo bi

Tabela 3- Parametri za proračun U-vradnosti

Simbol i Naziv parametra Uput na odgovarajući

Za određivanje koeficijenta ventilacionih toplotnih gubitaka, koriste se sledeće veličine:

nmin , (h-1) - minimalni broj izmena spoljašnjeg vazduha na čas;

(m3/s) - zapreminski protoka vazduha infiltracijom zbog nezaptivenosti omotača

su , (m3/s) -zapreminski protok dovedenog vazduha;

ex , (m3/s) - zapreminski protok izlaznog vazduha;

7 - UKUPNI PROJEKTNI TOPLOTNI GUBICI ZA GREJANU PROSTORIJU -

i = T,i + V,i W (1)

7.1 - PROJEKTNI TRANSMISIONI TOPLOTNI GUBICI

HT, iue W/K = koeficijent transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije

HT, ig W/K = koeficijent toplotnih gubitaka usled stacionarne transmisije iz

HT, ij W/K = koeficijent transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije (i)

θint,i C = unutrašnja projektna temperatura grejane prostorije;

θe C = spoljna projektna temperatura.

7.1.1 - TOPLOTNI GUBICI DIREKTNO U OKOLINU - KOEFICIJENT

HT, ie = k AkUkek + l lllel W/K (3)

l W/mK - koeficijent linijske toplotne provodljivosti linijskih toplotnih

Pojednostavljen metod za linijske transmisione toplotne gubitke

Sledeći pojednostavljeni metod se može koristiti za proračun linijskih transmisionih

Ukc = Uk + Utb W/m2K (4)

Uk W/m2K - koeficijent prenošenja toplote elementa (k) zgrade

7.1.2 -TOPLOTNI GUBICI KROZ NEGREJANU PROSTORIJU - KOEFICIJENT

HT, iue = k AkUkbu + l lll bu W/K (5)

Faktor smanjenja temperature, bu, može se odrediti trojako:

bu = (θint,i - θu)/( θint,i - θe); (6)

b) ako je temperatura negrejane prostorije, θu, nepoznata, bu se određuje na

7.1.3 -TOPLOTNI GUBICI KROZ TLO – KOEFICIJENT TOPLOTNIH

Koeficijent projektnih transmisionih toplotnih gubitaka u stacionarnom stanju iz

HT, ig = fg1fg2(k Ak Uequiv,k)  Gw W/K (8)

fg2 = (θint,i - θm,e)/( θint,i - θe);

Ak m2 - površina elementa zgrade (k) u dodiru sa zemljom;

Uequiv,k W/m2K - ekvivalentni koeficijent prolaza toplote elementa zgrade (k),

Karakteristični parametar, B, je određen na sledeći način:

B=Ag/ (0,5P) m (9)

Ag m2 - površina razmatrane podne ploče. Za celu zgradu, Ag je ukupna površina