ВЕЖБА: Артикулација часа обраде нових садржаја
Разред
Наставни предмет
Наставна јединица
Образовни задаци наставе
Функционални задаци наставе
Васпитни задаци наставе
Облик наставног рада
Организација почетка часа,
стварање одговарајуће психолошке
климе за рад, припрема за рад
Циљ часа
Рад на часу
Четврти
Српски језик
„Јесен“ – Војислав Илић
Упознавање ученика са појмом
персонификација, поређење и како их
препознати у тексту.
Наставник доприноси да се код ученика
развије способност разликовања
персонификације и поређења.
Код ученика развијамо интересовање да
изражајно чита и уредно илуструје.
Фронтални облик рада
Наставник улази у учионицу поздравља
ученике. Пита их шта то карактерише доба
јесен и заједно са ученицима дискутује о
томе. Наставник подстиче ученике да
закључе које су то појаве које се могу
приметити у природи током јесени.
Наставник је проучио и прочитао садржај.
Распоредио је по етапама којим
редоследом ће анализирати песму
Војислава Илића „Јесен“. Ученици су
припремили уџбенике из српског језика.
Наставник записује наслов на табли и
обавештава ученике на којој страни се
налази песма коју ће данас радити. Када
сви ученици пронађу на којој страни се
налази песма, наставник започиње
обрађивање нове наставне јединице.
Ученици стичу знање о новој стилској
фигури- персонификација. Које су речи
употребљене како би се оживела јесен?
Шта је то поређење?
Дајемо допринос да се код ученика развија
способност логичког закључивања.
Код ученика развијамо интересовање да
научи изражајно да чита песму „Јесен“
Војислава Илића.
Наставник примењује фронтални облик
рада у ком је доминантна улога
наставника, који методом усменог
излагања изражајно чита песму „ Јесен“-
В.И. Наставник се обраћа целом одељењу,
објашњава ученицима да је јесен
представљена као поносита
достојанствена царица, да је такво
представљање нечег што је неживо

Утврђивање градива(вежбање,
понављање)
Проверавање и вредновање
наставног рада
заправо нова стилска фигура коју
обрађује- персонификација. Наставник
записује непознате речи на табли и њихова
значења. Наставник даје пример стилске
фигуре поређења и записује на табли:
“Ко горда царица и бајна, са снопом
златнога класја
На пољу јесен стоји.“
Наставник наводи разлике између
персонификације и поређења.
Ученици преписују овај пример у свеске.
Наставник задаје да илуструју како
замишљају јесен из песме Војислава
Илића у својој свесци и да пронађу један
пример шта све јесен уме у овој песми.
Ученици наводе примере, а потом
илуструју јесен.
Наставник систематично резимира.
Наставник одговара заједно са ученицима
на питања која се налазе на крају наставне
јединице.
Наставник проверава да ли ученик на
крају часа разуме и прави разлику између
персонификације и поређења.
Разред
Наставни предмет
Наставна јединица
Образовни задаци наставе
Функционални задаци наставе
Васпитни задаци наставе
Облик наставног рада
Организација почетка часа,
стварање одговарајуће психолошке
климе за рад, припрема за рад
Циљ часа
Рад на часу
Други
Математика
Сабирање бројева до 100
Ученици стичу знања о бројевима до 100,
који су то бројеви, која је разлика између
њих, шта су то сабирци, а шта збир?
Ученици развијају способност да логички
закључују, кроз задатке сабирања бројева
до 100. Као и да адекватно разликују појам
сабирка и збира.
Ученици развијају уредност и прецизност
приликом писања и сабирања бројева до
100.
Индивидуални облик рада
Наставник улази у учионицу и поздравља
своје ученике. Наставник је проучио
садржај и припремио задатке за
обрађивање наставне јединице „Сабирање
бројева до 100“. Наставник је припремио
исте задатке за све ученике. Задаци нису
ни претешки, ни прелаки. Ученици
припремају прибор за израду задатака.
Наставник је при изради задатака за
обраду ове наставне јединице уважио
индивидуална интерсовања и способности
ученика. Наставник записује на табли
наслов области из које ће радити задатке
на часу.
Ученици стичу знања о бројевима до 100 (
Који су то бројеви до 100, која је разлика,
који су већи, а који мањи бројеви, шта су
то сабирци, а шта збир?).
Дајемо допринос да се код ученика развија
способност логичког закључивања, кроз
задатке сабирања бројева до 100. Као и
способност да разликује појмове сабирака,
збира. Код ученика кроз задатке развијамо
прецизно и уредно писање и сабирање
бројева до 100.
Наставник на табли записује пример у ком
објашњава шта је то сабирак, а шта збир?
Ученици уредно преписују у свеске.
Потом наставник записује задатке у
којима се сабирају бројеви до 100.
Наставник ради те задатке на табли и
објашњава који број је већи, који мањи,
који су то бројеви до 100? Наставник
демонстрира на које све начине ученици
могу сабрати бројеве до 100.

Утврђивање градива(вежбање,
понављање)
Проверавање и вредновање
наставног рада
Затим наставник исписује на табли задатке
које је унапред припремио и даје
ученицима времена да самостално свако
уради задатак.
Ученици раде задатке.
Наставник прати рад ученика приликом
самосталне израде задатака.
Наставник проверава свеске ученика, како
би увидео да ли су ученици разумели и
савладали нову наставну јединицу. ( Да ли
знају шта су то сабирци, а шта збир? Да ли
су тачно сабрали бројеве у задацима?)
У завршном делу часа, наставник исписује
решења задатака на табли и објашњава
ученицима којима је нејасно. Такође,
наставник добија повратну информацију о
томе како су ученици савладали наставну
јединицу „Сабирање до 100“.
Наставник задаје домаћи задатак из
радних листова, говори на којој се страни
налазе задаци који су за домаћи.
Разред
Наставни предмет
Наставна јединица
Образовни задаци наставе
Функционални задаци наставе
Васпитни задаци наставе
Облик наставног рада
Организација почетка часа,
стварање одговарајуће психолошке
климе за рад, припрема за рад
Циљ часа
Рад на часу
Трећи
Природа и друштво
Од чега правимо предмете?
Ученици стичу знања материјалима, која
су то својства материјала? Шта се може
направити од дрвета, глине, стакла,
метала, пластике, памука, вуне. Стичу
знања о основним својствима
материјала.(тврдоћа, еластичност,
густина)
Дајемо допринос да се код ученика развија
логичка способност опажања и
закључивања. Способност да разликује
материјале и да разликују особине
материјала.
Код ученика развијамо прецизно
обликовање одређених материјала и
интересовање за њихову употребу.
Групни облик рада
Наставник улази у учионицу и поздравља
своје ученике. На час донео неколико
предмета који су направљени од
различитих материјала (нпр. Гумица,
дрвена кашика, лењир, вунене чарапе..).
Наставник пита ученике да ли знају какви
све материјали постоје како би проверио
њихова предзнања.Такође, наставник је
припремио хамер папир за сваку групу и
обезбедио прибор за рад. Распоређује
ученике у 4 једнаке групе (од 5 до 7
ученика у свакој групи), тако да се у
свакој групи налазе деца различитих нивоа
знања.
Ученици стичу знања о материјалима и
њиховим својствима, као и о њиховој
употреби. Развијамо способности да
опажају разлике између материјала, шта
сваки материјал карактерише (које
материјале можемо да мењамо, а које не?
Како их можемо преобликовати?)и од
којих све материјала можемо направити
предмете.
Наставник разговара са ученицима о
материјалима. Пита их од чега су
направљени предмети који се налазе у
учионици. Од ког материјала је
направљена њихова омиљена играчка?
Које су разлике између гумице и лењира?
Шта ће се десити ако оба предмета

Утврђивање градива(вежбање,
понављање)
Проверавање и вредновање
наставног рада
савијемо?
Након тога, свака група добија хамер
папир и прибор за рад. Задатак је да
нацртају и означе називе материјала.
Задатак прве групе је да нацртају предмете
од дрвета, друга група црта предмете од
пластике, трећа група црта предмете од
стакла, а четврта група црта предмете од
памука и вуне.Ученици се заједно унутар
групе договарају које ће предмете од
одређеног материјала, сликовито
приказати. Наставник их током рада
обилази, контролише и усмерава, помаже
у раду.
Ученици завршавају своје радове, свака
група презентује ствари које су нацртали и
наводе од ког материјала су оне
направљене. Закључујемо да постоје
различити материјали од којих су
направљени предмети који нас окружују,
као и да се неки предмети могу направити
комбиновањем различитих материјала.
Понављају да постоје различита својства
материјала (неки материјали су еластични,
неки нису, неки се лако обрађују, а неки
теже..)
Наставник , заједно са ученицима
одговара на питања која се налазе у
уџбенику, на крају наставне јединице „Од
чега правимо предмете?“
Разред
Наставни предмет
Наставна јединица
Образовни задаци наставе
Функционални задаци наставе
Васпитни задаци наставе
Облик наставног рада
Организација почетка часа,
стварање одговарајуће психолошке
климе за рад, припрема за рад
Циљ часа
Рад на часу
Трећи
Природа и друштво
Делатности људи у нашем крају
Ученици стичу знања о пословима којима
се баве људи. Шта су то производне, а шта
непроизводне делатности? Која је разлика
између производних и непроизводних
делатности? Ученици репродукују знања о
оним занимањма са којима су већ
упознати.
Наставник даје допринос да се код
ученика развија способност логичког
закључивања да разликује, као и да уочава
везу између производних и непроизводних
делатности. Уочавају карактеристике
сваког занимања. Процењују зашто је
свако занимање важно и корисно.
Ученик показује интересовање за
занимања и наклоност према одређеном
занимању.
Рад у пару
Наставник улази у учионицу и поздравља
своје ученике. Започиње разговор са
ученицима питањем којим се то
пословима њихови родитељи баве? Шта
би то они волели да буду кад порасту?
Наставник води рачуна да сви ученици
активно учествују у дијалогу.
Након тога, наставник говори која је тема
данашњег часа и записује наслов на табли.
Истиче ученицима зашто је битно знати
које делатности постоје и у чему све нам
то може помоћи.
Наставник објашњава ученицима да ће се
ова наставна јединица обрађивати у
паровима, даје упутства и дели материјал.
Ученици стичу знања о пословима и
карактеристикама одређене делатности.
На који се начин обавља неки посао, где се
обавља, шта се користи приликом
обављања те делатности?
Наставник је поделио ученике тако да
свако има свог пара. Задатак је да сваки
пар, на основу упутстава које је дао
наставник прикаже, опише одређену
делатност (и класификује којој групи
припада: производне или непроизводне).
Наставник исписује на табли и објашњава
ученицима, да су производне делатности:
 пољопривреда, индустрија, рударство,
енергетика, а непроизводне: здравство,
просвета, култута, трговина, саобраћај,
угоститељство, туризам. И која је разлика
између њих.
Наставник током израде овог задатка
обилази ученике, надгледа сваки пар, даје
им упутства и усмерава их. Након тога,
сваки пар има задатак да исприча осталим
ученицима које су то карактеристике
неког занимања.

Утврђивање градива (вежбање, Ученици заједно са наставником сумирају

понављање) све делатности и занимања кроз које су
данас прошли. Заједно дискутују и
понављају које су то карактеристике неког
занимања и како можемо поделити
делатности. Заједно закључујемо зашто су
делатности важне и значајне.
Ученици понављају оно што су научили на
данашњем часу.
Проверавање и вредновање Наставник даје упуства за домаћи задатак.
наставног рада Ученици треба да у својим свескама
нацртају њихово омиљено занимање или
шта би волели да буду кад порасту.