Trofej-Knjiga-U-IME-ČASTI-Obitelj-Citrione

1
U IME ČASTI
Obitelj Citrione #1
Trofej Knjiga
2
Pogrešan sam za nju, na sve načine.
Svi u gradu znaju tko sam: Vincent Citrione, kapo najmoćnije mafijaške obitelji
u gradu. Ako imaš bar dvije moţdane ćelije u glavi, jebeno ćeš me se bojati.
Ako si prekrasna ţena, mogao bih ti pruţiti najţešći, najprljaviji seks u tvom
ţivotu prije nego što ti pokaţem vrata.
Vjernost? Jebe mi se za to.
Bar je to bio moj moto dok je nisam uhvatio kako prisluškuje u pogrešno
vrijeme i na pogrešnom mjestu. Ţelio sam da bude poput svih ostalih. Ţelio
sam je zaboraviti. Ali ona nije poput ostalih.
Misli kako mi moţe reći ne i izvući se sa tim. Misli da moţe samo otići nakon
onoga što je vidjela. Ali nakon što sam je jednom okusio znao sam da će biti
moja. Ne zanima me što je potrebno da se to ostvari, čak i ako trebam ubiti
samo da bi ona bila sigurna.
Uvijek dobijem ono što ţelim. A ţelim nju.
3
U Ime Časti Trofej Knjiga
1.
Vincent
Ušao sam u svlaĉionicu Jetsa kao da sam vlasnik tog mjesta. Dovraga, mogao
bih biti. Igraĉi i treneri pogledali su prema meni i brzo odvratili pogled. Trebali su
znati bolje, prije nego su uzeli zajam od mene. Vidjeli su slomljene prste, modrice na
oĉima i hramanje koje slijedi kada propuste isplatu. Ali banke ne dijele ĉetrdeset
tisuća u gotovini samo tako uz kratku obavijest. Tako da oni i dalje dolaze kod mene,
tjedan za tjednom, dan za danom. A ja? Ja uvijek budem plaćen.
Našao sam onog kojeg sam traţio u straţnjem dijelu prostorije. Upravo mu je
jedan od trenera masirao rame. Ronnie White. Najviše plaćeni igraĉ u momĉadi i
NFL-ov novi omiljeni plejboj. TakoĊer mi duguje 150 tisuća i on to zna. Kada me je
vidio, trepnuo je dvaput zaustavljajući se u pola reĉenice. Ne moram zuriti u njega,
povlaĉiti prstom preko grla ili pokazivati oruţje koje imam za pojasom. Ništa od tih
gangsterskog sranja koje viditie u filmovima. To bi bilo loše za posao. Ne, samo se
krećem kroz svlaĉionicu dok okrećem glavu da mu namignem. Proguta teško, oĉiju
širom otvorenih dok me gleda kako izlazim u hodnik. NaĊem koga traţim na straţnjoj
strani
Jebi ga, volim ono što radim. Jetsi igraju za manje od sat vremena i još uvijek
moram Ronnija ĉvrsto podsjetiti prije nego izaĊe na teren. Veĉeras na umu imam i
druga sranja. Pogledao sam poruku koju sam dobio, deseti puta u trideset minuta.
Uhvatio sam kapitalca. Od Jimmyja je, moje desne ruke. Poruka je šifra. To znaĉi da
je našao nekoga s informacijama o ubojicama mog mlaĊeg brata. IznenaĊen sam da
se još sjeća šifre. Prošla je cijela godina od kada smo je postavili, a od tada nisam
ĉuo ništa.
Prolazim kroz podzemlje MetLife stadiona brzo, osjećajući ljutnju jer sam morao
gubiti vrijeme da provjerim Ronnija, kada sam ţelio ići za onim što je stvarno bitno:
Jebaĉima koji su ubili Jackiea.
Gotovo svi znaju da me trebaju izbjegavati, a oni koji to ne rado ubrzo budu
vraćeni na svoje mjesto. Ako su oni ribe, ja sam morski pas i nitko ne ţeli privlaĉiti
moju paţnju.
Policija me ne dira zato što im punim dţepove. Treneri znaju da mi se ne smiju

zamjeriti jer drţim za jaja polovinu njihovih igraĉa. Uprava mi ne staje na put jer
imam o njima toliko prljavštine da ne znam što bih s njom. Uglavnom, nedodirljiv sam
sve dok drţim federalce podalje – ti jebaĉi ne prihvaćaju mito.
4
NaĊem administrativni hodnik kojega koriste igraĉi i treneri za sastanke i tajne

dogovore. To je moj nesluţbeni ured, a kada sam u zgradi svi znaju da tamo ne
trebaju zalaziti. Tako da nisam iznenaĊen kada otvorim dupla vrata i ne naĊem
nikoga na hodniku. UĊem u malu prostoriju na poĉetku hodnika gdje su vrata koja
vode na tren. Unutra, vidim Jimmyja, Frankieja i dva moja najnovija vojnika, Dino i
Vito.
Okruţuju debelog Talijana, u ĉetrdesetima, koji je zavezan za stolicu. Izgleda

malo iscrpljeno, ali uglavnom netaknuto.
„Ovo je riba?“ Pitam.
Jimmy kimne glavom. Ima ĉeljust kao u buldoga, ali je uglavnom bez osobnosti
sa tankim obrvama, jednostavnim crtama lica i navikom nošenja prevelike odjeće.
Zovemo ga Prsti, jer zbog prevelikih rukava moţete vidjeti samo vrhove njegovih
prstiju. Veĉeras mu zapravo mogu vidjeti zglobove, što je veliki napredak za njega.
„Tko je on?“ Pitam, krećući se da se bolje pogledam ĉovjeka. Svi mi se miĉu s

puta, oprezni da ne izazovu moju temperamentnu narav.
Frankie odgovori. „Tony Anastasio. Jedan od njihovih kapa.“ Frankie je moj stariji
brat. Priliĉno je glup i ima goru narav od mene. Stari nikad nije izriĉito rekao, ali kad
on umre, kontrola nad obitelji će mimoići Frankiea i prijeći na mene. Svi znamo da
Frankie nema mozga za operacije, ukljuĉujući Frankieja, ali to ga nije sprijeĉilo da mi
zamjeri na tome.
Prilazim Tonyju, koja škilji prema meni. „Znaš tko sam?“ On mi se nervozna
nasmiješi, pa ga ja udarim tru puta u lice, stavljajući cijelo tijelo u svaki udarac.
Njegova glava se okreće na stranu, vraćajući se prema meni taman na vrijeme da ga
ponovno udarim kao vreću za udaranje. Zvuk je mesnat, ne kao što ĉujete u
filmovima. On se trza, psuje i polako se okreće da me pogleda u oĉi. Ovaj puta bez
smiješka.
Jimmy krene naprijed, klekne kako bi se našao oĉi u oĉi s Tonyjem. „Ti nas
moţda ne znaš, ali mi znamo tebe. Evo prijateljski savjet. Pogledaj dobro tipa koji te
koristi kao vreću za udaranje. Znaš tko je to?“
Tony me gleda, nesiguran.
„To je moj prijatelj, glavni kapo obitelji Citrione. Sjećaš li se JackieCitrionea od

prije nekoliko godina?“
Cijenim što je Jimmy obavio ovaj dio za mene, Samo to što sam ĉuo ime svog
malog brata stvara knedlu u mom grlu. Ĉini da poţelim udariti nešto, barem više
nego obiĉno. Ja ne bih mogao objasniti što ţelim bez da teško povrijedim tipa.
„Da. To je bio njegov mlaĊi brat. Tvoja obitelj ga je hladnokrvno ubila. Trebaš se
zapitati koliko ga ţeliš iskušavati.“
5
Prvi put, Tony izgleda prestrašeno. Njegove oĉi me pogledavaju i zatim odvraća
pogled prema podu. „Ne znam ništa,“ tiho kaţe.
Ĉuo sam taj ton i prije. Progovorit će. Njegov ponos ga još nije spreman pustiti.
On je iz našeg svijeta i mora znati da je trenutno na posuĊenom vremenu. Nitko
neće vjerovati da je preţivio susret sa mnom bez da je cinkao. Imat će metu na
leĊima veliĉine krave. On je mrtav ĉovjek. Tony pljune na betonski pod. Mi smo
ispod MetLife stadiona, nekoliko minuta prije poĉetka igre. Rika navijaĉa odozgor
skoro utopi njegov mrmljavi odgovor.
„Ne znam ništa,“ kaţe ponovno, tiše ovaj put.
Nagnem se bliţe. „Poĉni brţe razmišljati, seronjo.“
Zuri u mene neposlušno. Nasmijem se i zabijem svoju šaku u njegov trbuh.

Pokušava se presaviti, ali uţad mu dopušta samo da spusti bradu na prsa. Lice mu
se namršti i on duboku uzdahne. Tek ispod tvrde vanjštine vidim prve znakove
popuštanja.
„Imam vreće za udaranje tvrĊe od tvoje mlitave guzice, Tony. Mogu ovo raditi
cijeli jebeni dan. Moţeš li ti?“
„Samo me sredi. Mrtav sam ako progovorim, mrtav sam ako ne progovorim. Jebi
se.“
„Ne traţim da razgovaram s nikim, Tony. Daš mi imena, ja napravim tijela, tako
jednostavno. Svatko tko brine o tvom cinkanju bit će previše mrtav da uĉini bili što po
tom pitanju. „To je vjerojatno laţ, ali to nije moj problem.“
„Ne znam tko je ubio Jackieja. To ...“ On teško proguta i prestane govoriti.
Razljutilo me što sam ĉuo Jackievo ime. Jako. „Slušaj dobro, debeli jebaĉu.
Jackie je bio moj mlaĊi brat. Bio je moj ĉovjek. Ĉinio je nešto od sebe. Išao je u
školu, bio na putu da dobije pravi posao i imao je djevojku. Bio je dobar deĉko. Neću
prestati dok ne naĊem kurvinog sina koji ga je mislio ubiti i izvući se s tim.“
Tony polako odmahuje glavom. „I ako poĉneš kucati na prava vrata, što misliš na
koga će krenuti?“
„Nije moj problem. Imaš jednostavanizbor. Ostani ovdje sa mnom i odbij

razgovarati, moţda ćeš umrijeti za deset minuta, a moţda za nekoliko sati. Dovraga,
moţda ću te ostaviti ovdje i dolaziti da te sredim pomalo. U svakom sluĉaju, ako ne
progovoriš, umrijet ćeš. To je ĉinjenica.“ Premjestim se do stola u blizini i podignem
bejzbolsku palicu iskušavajući je. Tony trzne. „Ili,“ kaţem. „Kaţeš mi što znaš, pustim
te da odeš i moţda stigneš do kreveta prije nego se proĉuje o ovome. Pritaji se
negdje. Moţda u Jerseyu.“
„Svejedno ćeš me ubiti.“
6
Slegnem ramenima. „Moţda. Moţda ne. Ali definitivno ću te ubiti ako ne

poĉnešgovoriti.”
Odmahne glavom i pljune krv na pod. „Daj mi svoju rijeĉ da ćeš me pustiti.“
„Ne dajem ti ništa, ti debeli jebaĉu. Reci mi ili umri. Toliko je jednostavno.“
Duboko udahne, a zatim zatrese glavom. „Bio je to Lucky, u redu? On je bio

pištolj koji ti je sredio brata. To je sve što jebeno znam.“
Oĉi mi se šire. Ja ga zgrabim i podignem udarajući mu glavu o zid. „Koji Lucky?“

Moja krv kuha i srce mi udara. To je prvi trag koji sam dobi u proteklih nekoliko
mjeseci, a ako govori o LuckyjuAnastasio, to onda ima smisla. Puno smisla.
„Lucky!“ zagraktao je kroz stisnute zube. „Lucky jebeni Anastasio.“
Pustim ga, smiješeći se. Pogled na moje lice ga uplaši, jer je Tony trznuo. „Što?“
pitam. „Odlazi jebeno odavde. Misliš da ću trošiti novce na ĉistaĉe samo da sredim
tvoju debelu guzicu?“ bocnem ga palicom. „Odlazi!“
Istrĉao je, ne trebajući još jedno upozorenje. Pucnem prstima i Dino mi donese
jaknu. „Oprezno, idiote. Ta jakna vrijedi više nego ti.“
Dino je mlado štene koje se ţeli dokazati u našem svijetu. On je polu Talijan, tako
da nikada neće biti više od suradnika. Samo punokrvni mogu biti primljeni u obitelj.
Dino se zaustavlja, a potom sporije kreće prema meni, kao da sam zmija. Dobro.Ne
uţivam posebno u tome što sam šupak, ali to je posao. Gledam ga perifernim vidom
kako se vraća tamo gdje Frankie i Vito stoje. Frankie ga udara po glavi i ĉujem kako
mu mrmlja tiho. „Vince je jebeni kapo, idiote. On je Bog kada si ti u pitanju, zato se
potrudi. “
Dino kimne glavom i duboko uzdahne. Sjećam se kada sam bio njegovih godine,
pokušavajući se probiti kroz hijerarhiju obitelji, brinući se i da će me najmanje greške
srediti.
Prolazim rukom kroz kosu i pogledam na sat. To je Jaeger-LeCoultre i vrijedi više

nego većina automobila. Stvarno me ne zanima od koliko je dijelova sastavljen, ali je
dio paketa. Ja pravim metriĉke tone novca i što je oĉitije da mogu to napraviti, ljudi
brţe shvate da me ne trebaju ljutiti. „Hej,“ viknem, mašući rukom po zraku. „Završimo
ovo, deĉki. Imamo još jednu posjetu za obaviti prije poĉetka igre.“
Gurnem ruke u dţepove dok hodamo. Veĉeras se trebam naći s Mariom na piću,
ali ona je jebeno dosadna. Izgleda dobro sa onim sisama i usnama za jebanje. Samo
što nema kraljeţnice. Mama kaţe da bih trebao naći djevojku da se skrasim, ali to se
neće dogoditi.
Podignem pogled dok se buka ĉuje sa stadiona iznad mene. Igra uskoro poĉinje.
Sranje. Moram poţuriti.
7
2.
Aubriella
ProĊem prstima kroz kosu, pokušavajući je obuzdati prije nego Eric upali kameru.
Ništa posebno,Aubriella. Samo sto tisuća sportskih navijača koji će zuriti u tebe za
nekoliko sekundi. Uzimam dubok udah i izbacujem ga van. Pomislili bi da sam se već
priviknula na ovo, ali istina je da nikad nisam htjela biti ispred kamera. Više sam nego
samouvjerena što se tiĉe moje odjeće. Rachel i Denise nikada ne nose isu odjeću
više od jedanput kada su u eteru. Ne znam što je više neugodno: ĉinjenica da već tri
puta za redom nosim istu haljinu ili naĉin na koji mi one ţele dati svoju iznošenu
odjeću.
Moji novĉani problemi su toliko oĉiti, oĉito. Nemam vremena za razmišljati o tome.
Eric je podignuo svoju mesnatu ruku iza kamere i šutke mi daje do znanje kada
idemo u ţivo.
Tri prsta.
MetLife stadion je pun. Urlici mnoštva prelaze preko mene kao fiziĉka stvar,
vibrirajući mi kroz prsa.
Dva prsta.
Igraĉi Jetsaizlaze iz tunela u punoj opremi, podignutih ruku potiĉući mnoštvo da

navijaju glasnije.
Jedan prst.
Blokiram sve koliko mogu, sve dok jedini zvuk koji ĉujem nije moj vlastiti dah i
otkucaji srca.
Akcija.
Nasmijem se prema kameri, hvatajući mikrofon ispred mojih usta kao da je

slamka spasa.
„Oĉekivanja su visoka na poĉetku ove sezone za New York Jetse. Navijaĉi Jetsa
nisu poznati po strpljenu i trener ToddBowlesće biti na iglama ako budu imali još
jednu razoĉaravajuću sezonu.
Glas mi zuji u slušalici. „Izgleda kao puna kuća tamo, Aubriella.“ To je

JerryWashington s druge strane. Gledatelji će vidjeti podijeljen ekran izmeĊu mene i
njega. On je lice postaje i njegov glas zvuĉi pokroviteljski, kao da je razgovor s nekim
8
sportskim novinarom degradirajući za njega. „Bole li te stopala od tolikih peta?“ "pita

on.
Zamišljam ga naborana lica koje se trza dok to pita. Mogu ga vidjeti kako se smije
u kameru kao da on i publika sudjeluju u šali zajedno.
Jebeni Jerry. Ţelim pljunuti nešto otrovno na njega, ali idemo uţivo. I trebam
novac previše kako bi riskirala da izgubim posao. Bacam moj najbolji laţni osmijeh,
naginjući glavu na stranu. To je navika kada sam ljuta, kao da moram duboko
udahnuti kako to ne bi rekla.
„Moja stopala su zasad dobra, Jerry. I da, ovdje je apsolutno puno. Prema mojim
kontaktima u odjelu za prodaju karata, nikad nisu rasprodali sve ovako brzo od
sezone 1998.“
Pokušavam ne izgledati samodopadno. Da, sama sam istraţivala, jebi se lijepo.

Oĉekuje se da će ţenski terenski izvjestitelji samo izgledati lijepo i govoriti ono što im
kaţu, ali ja nisam zainteresirana da budem otiraĉ. Uvijek odradim vlastito malo
istraţivanje da mogu doprinijeti razgovoru osim samo klimanja glavom i smješkanja.
Moţda je dio toga moj mali pokušaj istraţivaĉkog novinarstva koji me nikad nije
prestao zanimati. To sam oduvijek htjela raditi, ali imam svoje i tatine raĉune za
platiti.
Na kraju dana,ovaj posao se bolje plaća od istraţnog novinarstva, ĉak i ako to nije
ono što sam ţeljela raditi u ţivotu.
Nastala je mala stanka u mojim slušalicama prije nego jeJerryprogovorio. „Hvala,

Aubriella. Vrlo zanimljivo.“ Ton njegova glasa daje do znanja da ne misli ni rijeĉ onog
što govori.
„Ĉujemo se ponovno na poluvremenu za aţuriranje bodova.“
Zadrţavam osmjeh na tri sekunde dok Eric spusti kameru prema dolje i klimne mi.
Izbacim ljutiti dah, ţelim baciti mikrofon, udariti nogom ili nešto da zadovoljim potrebu
koju trenutno imam da napravim scenu. Ponekad je samo previše. Raĉuni, posao koji
mrzim, ljigavi kolege… sve to. Poţelim vrištati. Ali to ne ĉinim. Uĉinim ono što i uvijek.
Potisnem, progutam i na lice navuĉem svoj najbolji mirni izraz.
„Hej,“ kaţe Eric. „Idem zgrabiti hotdog. Ţelite li nešto?“
„Što misliš o pivu za deset dolara?“ Pitamzajedljivo.
Nasmijao se. Ericu opada kosa i vrlo je labav oko struka, ali ima tako ljubaznu
osobnost što ga ĉini mojom omiljenom osobom u postaji. Nakon mojih razgovora o
brojanju novĉića i štednji, on zna da se šalim i odlazi po hotdog. Da ovo nije za tatu?
Da, mogla bih si priuštiti mnogo lijepih stvari. Sve u svemu, dobro sam plaćena. Ja
sam sama, dvadeset šestogodišnja ţena bez djece i imam pristojan najam za stan u
New Yorku.
9
Nisam baš dobro plaćen za rukovanje njegovom prtljagom. A jedini tipovi koje
privlaĉim su oni koji ţele podijeliti raĉun za veĉeru ili zaborave svoj novĉanik svaki
drugi sastanak. Nije da mi smeta dijeljenje odgovornosti, ali ne mogu lagati, bilo bi
lijepo izlaziti s tipom koji ima dublji dţep za promjenu.
Primijetim da moj telefon svijetli u dţepu. Kleknula sam kako bi ga uzela kao da je
zmija. Slika moga oca otprije deset godina smiješi mi se iz kruga na mom telefonu.
Ne znam zašto nisam promijenila sliku. Podsjeća me koliko se promijenio, koliko je
gori postao.
„Što je, tata?“ Pitam.
Moje neprijateljstvo ga uopće ne dotiĉe, kao i uvijek. „Upravo sam te vidio na

T.V.-u“
Moj trbuh se buni. „Jesi? Što misliš?“
„Da,“ kaţe odsutno. „Ti si desetak metara udaljena od Ronnija Jebenog Whitea,
Aubs.Znaš li koliko vrijedi njegov potpis?“
Malo sam odahnula. Naravno. Nije zvao da kaţe nešto lijepo ili ohrabrujuće. On je
namirisao novac. „Već sam ti rekla, tata. Nije profesionalno od mene da traţim
autograme igraĉa.“
„Jebeš profesionalizam!“ kaţe, iznenada ljut. „Gledaj, novac koji si mi dala u

srijedu sam uloţio i sad će mi iskljuĉiti vodu i kablovsku ako ne platim do sutra.“
Ulaganje. To je bila njegova dugotrajna šifra za piće. Stisnem koţu izmeĊu obrva i
pogledam preko igrališta, ţeleći da mu mogu spustiti slušalicu. Uzmem nekoliko
dubokih udisaja prije nego progovorim. „Dala sam ti petsto dolara. Znaš li što sve
moram ţrtvovati da ti tako dajem novac?“
„Oh, naravno. Velika T.V. ţena ne moţe kupiti nove cipele ovog tjedna, jad to
sam ja.“
„Molim te,“ kaţem kroz stisnute zube. „Daj mi razlog da ti spustim slušalicu.“
„Samo naprijed. Ako me pokušaš nazvati za nekolikodana i ja ne odgovorim, to je

zato što sjedim u mom mraĉnom jebenom stanu bez naĉina da napunim telefon.
Uostalom, kada ćeš poslati novac za moju sljedeću uplatu? Prošao sam kroz podatke
za ovaj mjesec i bit će to dodatnih petnaest dolara.“
Prekinem poziv i jedva se oduprem nagonu da ga bacim na sredinu igrališta.

Nevjerojatan je. Najviše me ljuti što ću mu dati novac. Kada je mama umrla, on je bio
sve što sam imala. Loše me odgajao, ali ipak on je moj tata i ne mogu ignorirati
njegove probleme iako to ţelim.
Podignem njegov AT & T raĉun na moj telefon i platim raĉun.Potom podiţem New
York Electric i plaćam i to takoĊer. Dva mjeseca kasne isplate. 164,27 dolara.Uradim
10
brzu mentalnu matematiku i dolazim do zakljuĉka da ću opet jesti tjesteninu i grah

cijeli mjesec. Ţelim kleknuti i protrljati pete, koje me zapravo ubijaju, ali pomislim na
Jerryjev cerek. Jebi se, Jerry.U tihom aktu pobune, odbijam skinuti cipele i protrljati
stopala.
Umjesto toga, krenem marginama igrališta traţeći Ariu. U stalnoj oluji, koja je moj
ţivot, Aria se ĉesto ĉini kao jedino utoĉište. Znam da će biti ovdje, jer nikada ne
propušta priliku da upotrijebi moju akreditaciju da doĊe na marginu. Naravno, ne
interesira ju igra. Onasamo voli biti dovoljno blizu da provjeri igraĉe
Našla sam je u blizini Jetsovogbeka, RyanaFitzpatricka, koji baca lopte za

zagrijavanje s Genom Smithom. Smiješna je kada pokušava izgledati neprimjetno
dok mota svoju zlatnu kosu, naginjući se naprijed preko ograde tako da joj je dekolte
vidljiv. Vidi me kako dolazim i odmah se zacrveni. Ispravlja se i proĉišćava grlo,
pomiĉući se da me zagrli.
„Aubs!" Kaţe ona kad joj je glava naslonjena na moj vrat. Kada me netko tako
nazove, krv mi provri, ali poznajem Ariu toliko dugo da mi to ne smeta. Zove me Aubs
otkad smo bile djeca. Njezina kosa miriše na šećernu vaniliju, miris koji ona toliko
voli. Nasmiješim joj se znalaĉki. „Dobivaš neku inspiraciju?“ pitam.
Povlaĉi se iz zagrljaja, a obrazi joj postaju crveniji. „Nemam pojma na što misliš.
Samo pokušavam ostati po strani i uţivati u iskustvu na terenu, koji mi je omogućila
moja najbolja prijateljica.“
Osmjehnem se šire, gledajući preko ramenana beka. „Ima lijepo dupe.“
„Zar nemaš nešto za izvijestiti?“ Onapita.
Prije nego što ću odgovoriti nešto mi privlaĉi paţnju. Dva muškarca u odijelima
izlaze iz jednih od njihovih VIP pristupnih vrata, hodajući po igralištu, odudarajući od
svega, ne zbog svoje odjeće, ima dosta poslovnih ljudi koji rade za stadion ili vlasnike
timova. Oni odudaraju zbog naĉina kako se ponašaju. Nema laţnog razmetanja koje
vidim u toliko bogatih poslovnih ljudi, svojevrsni koraka koji zahtjevaju paţnju. Ovi
muškarci koraĉaju igralištem, s lakoćom nose svoja skupa odijela i udaraju se u prsa
dok razmjenjuju šale. Tjeraju me da razmišljam o mafijašima koje sam vidjela u
filmovima.
Paţljivo gledam kako privlaĉe paţnju jednog od Jetsovih igraĉa na boĉnoj strani.
Nakon što su razmijenili nekoliko rijeĉi, svi se vraćajuprema VIP ulazu zajedno.
Istraţivaĉki novinar u meni moţe namirisati priĉu kilometrima daleko. Ne znam što
je to, ali znam da je velika i znam da je prljava, moţda ĉak i priĉa koja pokreće
karijeru. Aria vidi pogled u mom oku i slijedi moj pogled.
11
Pogleda me ozbiljno i odmahuje glavom. „Aubs, ne. Ne moţeš uvijek juriti ljudi
ljude okolo i njuškati. Pogotovo ne sada. Moţda ne misliš tako, ali imaš stvarno
jebeno dobar posao. Osim toga, ti momciizgledaju kao kriminalci ili tako nešto.“
Stavila sam joj ruke na ramena i uhvatila pogled. „Bit ću poput ... dvije minute. Ne
više. Samo ţelim to provjeriti.“
Stavlja ruke na bokove. „Dvije minute?“
„Dvije minute,“ obećavam.
„Ako budem morala poći za tobom,neću biti sretna,“ kaţe pogledavajući opet
prema beku.
Krećem se što brţe mogu u visokim petama prema mjestu gdje su muškarci u
odjelima i igraĉ otišli. Milim da je to bio Ronnie White, zvjezdani napadaĉ, ali sam bila
previše daleko da primijetim njegov broj. Kada sam sigurna da nitko ne gleda, ušla
sam kroz vrata.
Unutra se proteţe hodnik s klimatiziranim sobama. Polako se krećem,

pokušavajući ne izgledati sumnjivo i loša sam u tome. Mjesto se ĉini pusto, tako da
se krećem niz hodnik, slušajući bilo kakav zvuk.
Tada ĉujem glasove, na moje iznenaĊenje, jedna vrata su otvorena. Pomiĉem se

bliţe, gledajućikroz otvor. Mogu vidjeti uniformu Jetsa i neĉija leĊa.
Nosio je odijelo i govorio tihim prijetećim glasom. „…napravili jebeni dogovor. Ne

ţeliš me razljutiti.“ To jedan od muškaraca u odijelu govori. Ima lagan talijanski
naglasak i arogantnu raspjevanost u glasu.
Sada mogu vidjeti igraĉev broj. Broj sedam. Sveto sranje. To je Ronnie White,
jedan od deset najboljih igraĉa u cijelom NFL-u. Ako je upleten u nešto, priĉa bi
mogla biti ogromna. Divovska.
Ronnie protrlja vrat, hodajući po malenoj, ali dobro opremljenoj sobi. „Ja
jednostavno ne znam. Trener mi je poput oca u zadnje vrijeme. Ne znam, ĉovjeĉe.“
„Znaš li što ja kuţim? Ne ispunjavaš svoje obećanje koje si nam dao i to ćeš
poţaliti.“
Ronnijeve oĉi otvrdnu i on pogleda prema ĉovjeku u odijelu. "Mogu naćinovac.

Dopustite mi da igram sljedećih nekoliko utakmica i dobit ću novac.“
Muškarac u odijelu zamahne prstom. „To nije bio dogovor. Dvije stotine velikih
ako pomogneš timu da izgubi.. jednostavno kao jebena pita, Ronnie.“
„Ne mogu to uĉiniti. Ne mogu iznevjeriti svoj tim. Mislio sam da mogu, ali ...“
12
Ovoga puta progovori novi glas i shvaćam da postoji i treći ĉovjek u sobi. Vidim
ga kako ulazi u moj vidokrug kroz pukotinu i moram staviti ruku preko usta da me ne
ĉuju.
Prije nego što mogu sagledati detalje, on proguta sobu, zahtijevajući pozornost.
Zahtjeva poštovanje.
Nosio je po mjeri šiveno, crno odijelo sa bijelom košuljom i svilenom sivom

kravatom. Kosa mu je gusta i valovita, gurnuta na stranu s bezbriţnom lakoćom.
Njegove tamne oĉi poput ugljena, kao da reţu kroz bilo kakvo sranje. Oţiljak na
obrazu dodajeintenzitetu lica. Odijelo koje nosi savršeno odgovara njegovom tijelu,
naglašavajući širinu njegovih ramena i suţenje njegovog struka.
Boţe, razgovarala sam s mnogo poznatih sportaša I bavila se s puno ljudi, ali
nikada nisam vidjela tako potpuno savršenu osobu.
Savršen? Ne. Nije savršen. Ne unutra, barem. Osjećam nešto u vezi njega, tamu.
Unutar njega je Ċavo i to jedva ispod površine.Naĉin na koji se kreće i naĉin na koji
muškarciu sobi reagiraju na njega. Pa zašto mi se ĉini kao da me netko upravo
šokirao? Zašto mojaprsa postaju tako vruća?
On je oĉito opasan, moţda najopasnija osoba koju sam ikad vidjela. Moj mozak
mi viĉe da bjeţim, ali moje noge se ne miĉu.
Pokušavam si reći da ostajem zbog priĉe, a ne zbog ĉovjeka u odijelu boje

drvenog ugljena.
13
3.
Vincent
Pribliţio sam se Ronniju dok nismo bili lice u licem. Ne uţivam u tome što sam
šupak i prijetim ljudima, ali takoĊer jebeno ne volim kada mi ljudi kompliciraju posao.
„Dopusti da ti pojasnim,“ kaţem polako. „Drţiš se plana i nećeš biti povrijeĊen. Ne

drţiš se? „Upravo sam dobio novi par rezaĉaprošli tjedan. Kladim se da mogu
odrezati te duge prste priliĉno lako.“
Ronniepobijeli i lizne usne. To je izgled koji sam vidio i prije. Nitko ne ţeli imati
posla sa mnom, ali oni su veliki deĉki koji mogu donositi vlastite odluke.
Profesionalne sportaše je teţe slomiti nego nitkove kojima sam se bavio dok sam
stvarao ime za sebe, ali svejedno se slome.
Ronnijeva ramena se spuštaju i on kimne polako. „Ako to uĉinim, gotov sam?“
Potapšam ga po ramenu. „Usredotoĉit ćemo se na jednu po jednu utakmicu.

Kasnije moţemo razgovarati o kamatama.
Lice mu postaje bjelje, ali vidim u njegovim oĉima da ga imam. Onda ĉujem kašalj
izvan prostorije. Već sam na vratima, prije nego su drugi imali vremena reagirati.
Naglo ih otvorim, srce mi udara u prsima. Ako je itko ĉuo bilo šta od toga i ponovi
pogrešnim ušima? Bit ćemo kraljevski sjebani.
Posegnem rukom za .45-icom na mom boku, koraĉajući u hodnik.
Vidim kako se zaprepaštena ţena udaljava polako. Njezina prsa se diţu i izgleda
kao da pokušava govoriti, ali nikakav zvuk ne izlazi. Posegnuo sam za njom i uhvatio
je za ruku povlaĉeći je u sobu. Pritisnuo sam je uz zid, gledajući ju u oĉi.
„Svi van,“ kaţem, ne skidajući pogled s nje. Moj glas je hladan kao arktik.
„Ĉekaj. Što ako je ĉula nešto?“ pita Ronnie.
„Ti ne pitaš jebena pitanja. IzaĊi tamo i radi ono što ti je reĉeno. Ja ću ovo riješiti.“
Dao sam znak Jimmyju da oĉisti sobu. Vrata se zatvore iza njih i zvuk njezinog
teškog disanja odjednom postaje zaglušujući. Sami smo ja i djevojka. Moja krv vrije.
Udario sam šakom u zid pokraj njezinog lica i ona se šćućurila. Prvi put sam je
stvarno pogledao. Prava je ljepotica s licem na kojem dominiraju velike oĉi i usne
savršene za poljupce. Kurac mi se ukrutio od samog pogleda na nju, ali to su opasne
misli. Upravo je prisluškivala, a to je opasno. Trebao bi joj prosuti mozak i pozvati
14
ĉistaĉe, ali neka sam proklet. Ţelim stisnuti tu guzicu i ĉuti ju kako moli za moj kurac.
Mogu biti pravi seronja, ali ĉak ni ja ne bi jebao djevojku i onda ju ubio hicem u
glavu.
Nemirno koraĉam, paţljivo ju promatrajući. Ja obiĉno ĉitam ţene poput knjiga.

Ona izgleda uplašeno, ali tu ima nešto drugo. Prkos? Bijes? Poţuda? Jebi ga.
Ne trebam je pokušavati shvatiti. U mom svijetu,jedini naĉin za preţivljavanje je

biti oprezan. A prvo pravilo opreza? Ako netko zna nešto o vama, treba biti ušutkan.
Stisnuo sam šake i pribliţio joj se dok nisam osjetio njezin miris. Podigne se ispod
njezinog parfema, sirov i iskonski. Osjećam se kao ţivotinja, koja je skoro podivljala
od pogleda na nju i od njenog mirisa.
Ova djevojka će biti nevolja za mene. Velika nevolja.
15
4.
Aubriella
Nikad u ţivotu nisam bila ovoliko prestrašena. Umrijet ću. Ovako ću jajebeno
umrijeti. Mislim da hiperventiliram. Moja prsa se diţu i spuštaju tako brzo i mojesrce
lupa tako teško da bi moglo puknuti. „Molim te ...“ uspijem reći titravog glasa.
Tvrdoća u njegovim oĉima se polako mijenja u nešto što ne poznajem. „Molim te,
što?“ Pita. Glas mu je grub. Postoji nagovještaj opasnosti u njegovim rijeĉima,kao da
je pitanje prijetnja.
„Pusti me. Neću ništa reći.“
„Naravno,“ kaţe on, smiješeći se s arogancijom.
Posegne i podigne moju ploĉicu s imenom, prstima prelazeći preko mojih grudi
dok to radi. „Moje ime je Vincent Citrione. Sada kad znaš tko sam, ne mogu te samo
pustiti da odeš odavde…“ Postoji hrapavost u njegovom glasu. Vatra. Puna svih
pogrešnih vrsta obećanja.
To je kao da elektricitet prolazi kroz mene od njegovog dodira. Vrućina cvjeta u

mojim grudima i moja jezgra se stisnula. Ozbiljno? Ovaj tip će me jebeno ubiti, a ja
sam napaljena. Ne zanima me što izgleda kao da je sišao s naslovnice GQ
magazina, moram se sabrati i poĉeti razmišljati. Brzo.
Nakrivio je glavu dok ĉita ime s ploĉice. „Aubriella ...”
Ĉuvši svoje ime koje dolazi sa njegovih savršenih usana, obuzima me zimica.
Isuse. Kao da me tijelo izdaje. Znam da trebam pobjeći, vrištati, boriti se – nešto - ali
sve što mogu je stajati tamo kao uplašeno dijete, gledajući u njegove tamne oĉi.
Mogla bih izgubiti svoje probleme u tim oĉima. Toplina i opasnost u njima nadilaze
sve ostalo. Postoji obećanje moći i kontrole, posjedovanja, kao da je on neki tamni
anĊeo koji će me spasiti od mojih problema – za cijenu.
„Ovo je znaĉka za medije." On drţiznaĉku ispred mene s dva prsta. Nešto od

smirenosti napušta njegovo tijelo. Njegovo osobine dobivaju oštar izgled dok udara
rukom zid pokraj moje glave i naslanja se bliţe.
„Ti si novinar? Jebeni novinar!“ Njegov dlan ponovno udara zid, naglašavajući
svaku njegovu rijeĉ.
16
„N-ne,“ promucam. „Ja sam samo sportska djevojka. Ja-ja samo,“ drhtanje
presijeca moje rijeĉi.Zatvori oĉi, podignem ramena prema ušima.
„Recimi zašto ne bih trebao staviti jedan metak izmeĊu tvojih oĉiju, upravo jebeno
sada.“
Prijezir u njegovim oĉima zapalinešto u meni. Moţda je bio Jerry Washington ili
moj tata ili bilo kojadruga od pedeset manjih katastrofa u posljednjih tjedan dana, ali
sam došla do opasne razine…ne zanima me. Umorna sam od šupaka koji gaze po
meni i ako ću umrijeti, ne ţelim da to bude dok molim i ponašam se kao kukavica.
Ţelim mu uzvratiti, zauzeti se za sebe i pokazati mu da me ne zanima što je on veliki,
zli mafijaš. Neće me zastrašiti.
„Jebi se,“ kaţem. Rijeĉi izaĊu bez prevelikog entuzijazma i imam problema
zadrţati njegov pogled dok me gleda s toliko topline kao da gledam u sunce. Ali to
radim. Ne odvraćam pogled. Ne trepćem. Mislim da bi me upravo sada mogao ubiti.
S lakim osmijehom prekida svoj pogled,odmaknuvši se kao da me stvarno vidi

prvi put. Stoji ispred mene, naginje bradu dolje dok me gleda procjenjivaĉki, s
grabeţljivim osmijehom na licu dok hoda ispred mene s lakoćom u koraku.
„Jebi me? Je li to zahtjev ili izjava, lutko?“
Pocrvenim pod njegovim pogledom, gurajući natrag iracionalnu ţelju da ponovno

osjetim njegov dodir. Ne vjerujem da još uvijek ţelim njegove ruke na sebi, kada
znam da pokušava odluĉiti treba li me ubiti ili ne. Nešto vezano za opasnost me
uzbuĊuje i ĉini mi se da to nije dovoljno. Moţda je to ista ţelja koja me uvijek tjerala u
središte kaosa da naĊem priĉu.
„Ne bojim te se,“ odvraćam, ĉak i kad moje tijelo reagira na njega i njegov muški
miris, moleći me da posegnem za njime i osjetim toplinu njegove koţe.
On se nasmije. Prigušena rasvjeta baca mu sjene na lice, ĉineći njegovo

savršeno lice poput lica osvetoljubivog boga. „Jesi li sigurna?“
On je sada bliţe, mogu osjetiti njegov dah na mom licu. Progutam, prisiljavajući
se da pogledam prema njemu. Njegova arogancija me istodobno ljuti i napaljuje.
Ţelim ga ušutkati, dokazati mu da griješi. Prije nego i razmislim kako, njegova usta
padaju na moja.
Nije poput poljupca kojeg sam ikad doţivjela. Nema njeţnosti ili oklijevanja u
njemu. Njegove velike, posesivne ruke lutaju mojim tijelom, hvatajući moje grudi kao
da ih već posjeduje, klizeći niz moja leĊa i stiskajući mi guzicu. Moj se svijet zatvara
oko senzacije njega prislonjenog na mene, njegovih grubih ruku koje me prisvajaju i
vlaţne topline njegovih usta uz moja, glatkoće njegovog jezika. Poljubim ga nazad.
Koji kurac radim?Ĉitavu minutu se uvjeravam da radim ovo kako bi ga navela da

me pusti da odem, da ovo u stvari ne ţelim. Blizina njegovog tijela mi radi stvari koje
17
nikakva logika ne moţe prevladati. Ne, ne ţelim spavati s njim. Ţelim da me uzme.
Da me jebe. Ta misao me ostavlja posramljenom, ali osjećaj je dalek, manje hitan
nego ovo sada. Samo ţelim nešto stvarno u ţivotu,koji je prepun sranja. On se
odmakne i moj stomak potone.
Sad će me upucati ili me nazvati droljom zato što sam mu dopustila da me poljubi
i opipa ili će mi reći da nisam dovoljno dobra za njega. Boţe, koliki sam ja idiot.
Iznenadila me potreba da ţelim da me ţeli. Nije rijeĉ o samo sada ili o njemu. Rijeĉ je
o svemu, usrana karta koju sam izvukla sa propalicom od oca koji me koristi kao
osobni bankomat, dugi niz bezvrijednih momaka, nevolje s novcem … popis se
nastavlja.
„Skini odjeću,“ on zahtjeva.
18
5.
Vincent
Moj kurac se gura od moje hlaĉe dok je gledam kako oklijeva. Ĉekala je samo
trenutak prije nego je krenula otkopĉavati suknju. Nosi tipiĉnu novinarsku odjeću –
relativno jeftinu suknju i košulju. Da je moja, ne bi joj dopustio da hoda u neĉemu
takvom. Kupio bi joj najbolju jebeno odjeću, koja se novcem moţe kupiti. Nemam
vremena za takve obaveze, pa izbacujem misao iz glave. Ona nije tvoja, Vince. Ona
je samo ševa na brzaka. Ĉim sam osjetio njezine sise uz svoju koţu, imam
nekontroliranu ţelju da je jebem dok mi se ne podĉini, da je gledam kako popušta. A
kada je pokazala da ima hrabrosti? Boţe, umalo nisam svršio. Napokon, jebena
djevojka s jakim karakterom. To će uĉiniti njezinu predaju ugodnijom.
„Ne,“ kaţem. „Skini prvo košulju, onda suknju, a zatim gaćice. Polako.“
Ruke su joj zastale, krećući se nazad prema košulji. Njezina prsa se diţu i
spuštaju brzo ,gotovo mogu vidjeti njezino srce kako udara odavde. Dobro. Zna
slijediti upute. Moj kurac ponovno pulsira. Izvlaĉi ruke iz košulje i skida je. Njezine
teške grudi se izlijevaju iz grudnjaka i mogu vidjeti slabe obrise njezinih bradavica
pritisnutih uz bijelipamuk. Potrebna mi je sva kontrola kako je ne bih privukao sebi i
uhvatio ustima njezine sise, dok ju jebem prstom dok ne bude vrištala. Ali to nije
naĉin na koji ţelim da se ovo odvija. Zato ĉekam, gledam ju s prekriţenim rukama i
zlobnim smiješkom koji nikako ne mogu skloniti s lica.
Zatim je otkopĉala suknju, potresajući bokovima dok je klizila dolje na naĉin koji
me izluĊuje. Kada je uska suknja kliznula s nje povukla je i bijele pamuĉne gaćice,
dovoljno da vidim koţu izmeĊu njezinih bedara i mace. Isuse. Bio sam sa mnogo
jebeno lijepih ţena prije, ali ova djevojka...
Aubriella. Kvragu.Ona je nešto drugo. Nešto posebno. Osjećam krivnju zato što
sam takav šupak prema njoj. Jebi ga. Otkada mene zanima kako se neka djevojka
osjeća? I otkad mi je kurac ispred posla? Trebao bi vući njezino tijelo u ormar i ĉistiti
sobu od dokaza.
Moje gladne oĉi odbacuju svaku misao sumnje. Pratim obline njezinog tijela, od
bujnih grudi preko bokova i neodoljivog naĉina na koji njezine duge noge vode do
trokuta njezinih gaćica. Gurnula je prst za pojas gaćica kao da će ih skinuti.
„Ne,“ kaţem. „Prvo grudnjak.“
Zagrizla je usnu kao da joj se sviĊa. Njoj se jebeno sviĎa. Pomilovao sam svoj
tvrdi kurac, duboko udahnuvši s naporom da se obuzdam. Ona je loša na pravi naĉin
19
i to me izluĊuje. Izgleda kao tip dobre djevojke, tip koji me obiĉno ne privlaĉi zato što
su previše srameţljive da se jebu na naĉin koji se meni sviĊa. Ima velike oĉi, nevino
lice, a govor njezinog tijela govori da je nervozna. I usprkos tome vidim bljeskove
neĉega u njenim oĉima, kao da joj se sviĊa svaki trenutak ovoga, ĉak iako je
prestrašena. Ĉak i naĉin na koji je pokazala da nije slaba.
Maria će izvisiti veĉeras. To je sigurno. Grudnjak sklizne s njezinih teških sisa i

one odskoĉe. Njezine bradavice su potpune uspravne i mole da budu sisane. Ne još.
Ponovno sam ju pogledao, iako se ĉini da će mi kurac probiti hlaĉe svake sekunde.
Sad me gleda, kao da traţi dopuštenje s jednim prstom na pojasu gaćica. Dobra
jebena djevojka.
Umjesto da sve izvedem kao što sam planirao, ja krenem naprijed, pritiskajući ju
na zid. Moj kurac pritisne njezin goli trbuh kroz hlaĉe ,ĉvrsto joj poljubim vrat sisajući
tako da ima podsjetnik svaki puta kada se pogleda u ogledalo. IznenaĊen sam što
sam toliko napaljen, jer sam je obiljeţio, prisvojio. Moja ruka joj obuhvati sisu kruţeći
oko ĉvrste bradavice dok ljubim toplinu njezinog vrata. Ona stenje, pritiskajući se uz
mene, rukama istraţuje moje tijelo. Normalno bi ju zaustavio. Svršit će kad ja to
jebeno kaţem. Ali sada? U kurac. Ţelim se zabiti u nju kao ţivotinja.
Spustio sam ruku niz njezin trbuh i osjetio joj macu kroz tanke, pamuĉne gaćice.
Gurnem prst dolje, osjećajući joj prorez i zadirkujući joj klitoris kroz tkaninu. Ona se
meškolji i stenje, moj prst ide dalje. Ona je potpuno vlaţna i njezina je maca vruća na
dodir. Povukao sam joj gaćice i poderao ih. Upravo se spremam skinuti hlaĉe kada
me njezine ruke preduhitre. Ljubim je jaĉe, hvatam joj dlanom sisu i saginjem se da
joj sisam bradavicu. Ugušila je jauk.
Kad mi je kurac napokon slobodan, podignem je tako da su joj noge raširene oko
mene. Poravnam se s njom i koristim ruku da joj razmaknem nabore. A onda ga
zabijem, duboko. Ne ĉekam. Ne ulazim polako kako je ne bi boljelo. Ništa od toga
piĉkastog sranja. Zabijem se do jaja u jednom brzom pokretu. Ona je vrisnula s
mješavinom boli i zadovoljstva. Uhvatim je oko struka dok su joj ramena pritisnuta na
zid. Koristim je kao jebenu igraĉku, zabijam se u nju iznova dok joj povlaĉim bokove
prema sebi.
20
6.
Aubriella
Moja leĊa se grebu od grubi zid i moje uši su ispunjene zvukom udaranja naših
tijela. Moj um se vrti. Nikad prije ovo nisam radila – ništa ni pribliţno ovome. On je
stranac. Nikad ne spavam sa strancima. Ne jebem se ni na prvom ni na drugom
spoju. Privukao je moja bedra jaĉe sebi i zabio svoj kurac dublje u mene da sam
jauknula, grebući ga po vratu.
„SviĊa ti se ovo?“ pita sa zlobnim cerekom na licu.
Sve što mogu uĉiniti je meko stenjati u njegovo uho. Tako je dobar osjećaj.
Jebeno dobar. Ne samo njegov kurac ili naĉin na koji njegova brada grebe moje
rame i vrat, nego prepuštanje. Toliko sam vremena provela pod stresom, spremna
puknuti na najmanju sitnicu…
Ugrizem se za usnu, hvatajući ga za široka ramena i upirem se o njega. Jebe me

ţivotinjskom brzinom i snagom. Preplavila me njegova snaga i glad za mom dok se
zabija iznova, a lice mu izraţava zadovoljstvo dok su mu usne blago razmaknute.
Besramno se trljam uz njega, viĉem kao da me ne zanima tko će ĉuti. To uopće
nisam ja, ĉini se kao da nisam u svom tijelu, nego u neĉijem tuĊem ţivotu.
„Tako si jebeno uska,“ zareţi.
Njegov se ritam ubrzao dok se zabija u mene, stenjući dok ne osjetim pritisak
topline u svom središtu. Osjećam kako se steţem oko njega dok vrhunac prolazi kroz
mene. I dalje pumpa u mene dok vrhunac blijedi. Drţim se za njega, prstima kopajući
njegovu glatku koţu. Moje noge su još uvijek omotane oko njega, a njegov kurac još
uvijek pulsira u meni. Kad me je pustio i izvukao se iz mene odjednom se osjećam
pogrešno. Kao da je ĉarolija prestala. Njegova topla sperma mi se slijeva niz beda,
cureći iz moje mace.
Sveto sranje.
Ja sam drolja. Bludnica. Idiot. Ovaj tip je jejebeni mafijaš ili kriminalac, a ja sam
mu dopustila da me jebe? Sranje, dopustila sam mu da svrši u mene. Trebat će mi
tableta za jutro poslije…
Boţe. Znala sam da sam sjebana, ali nisam znala koliko je loše. Odjednom ne
mogu pokupiti svoju razbacanu odjeći i obući se dovoljno brzo.
21
„Moram ići,“ kaţem, ne mogu ga pogledati u oĉi. Ĉujem da mu kaiš zvecka dok
povlaĉi hlaĉe.
„Misliš da moţeš samo otići odavde nakon onoga što si vidjela?“
IznenaĊena sam što osjećam vruće suze kako mi klize niz obraze. Krenule su bez
upozorenja i ja ih obrišem, kao da nisam sigurna odakle dolaze.
„Odlazim. Ako me misliš ubiti, poţuri.“
„Ĉekaj,“ kaţe on. „Postoji još jedna mogućnost.“
On zastane, krećući se polako prema zidu, gdje se naslanja i prekriţi ruke.

Pogriješim i susretnem se s njegovim tamnim pogledom i osjetim svjeţi val topline
kako mi prolazi kroz tijelo. Znam da je loš za mene i frustrirajuće je što se ovako
osjećam. Kako je moguće da mi tijelo i mozak nisu na istoj valnoj duţini? Mogla bih
vrištati od frustracije kada bi bila sigurna da me neće ubiti.
Samo ostani mirna, Aubriella. Moţeš se pričom izvući iz ovoga.
„Što je alternativa?“
„Ideš sa mnom.“
Panika prijeti da me obuzme. Lice mu je šarmantno, ali to je samo maska ispod

koje se nalazi prava opasnost. Ne bi me stvarno ozlijedio, zar ne? Kakav bi muškarac
imao takav seks i onda ubio? Odgovor je bio jasan. Samo ĉovjek koji ţivi na rubu
onoga što je prihvatljivo bi mogao tako jebati, tip ĉovjeka koji bi mogao ubiti.
Zatresem glavom. „Nije moguće. Ne mogu samo napustite svoj ţivot.“
„Shvaćaš da ovo nisu jebeni pregovori, zar ne?“
Pokušavam ne dopustiti strahu da vlada mnome. „Ne moţete mi ništa uĉiniti

ovdje.“ Pokazala sam prema stropu, prema prigušenom zvuku navijanja tisuća
navijaĉa. „Netko bi mogao naići u bilo kojem trenutku. Ĉuli bi me da vrištim. Kako bi
me iznio odavde bez da itko zna?“ Koraknem unazad, prema vratima. U trenu me
stisnuo na zid, dok mu lice nije nekoliko centimetara od moga. Umjesto prijetnje na
njegovim licu vidim ţudnju. Usprkos svemu osjećam slabo strujanje elektriciteta koji
mi prolazi kroz tijelo.
Zašto se ne mogu ovako osjećati zbog jebenog raĉunovoĊe ili nekog radnika? On
se nasmiješi i ja vidim rupica na njegovim obrazima. Naravno. Ima i rupice. Blago
djeĉaĉki šarm na njegovom hrapavom i tvrdom licu je previše. Ugrizem usnu, ne
mogu maknuti pogled s njegovih prodornih oĉiju.
„Reći ću ti nešto,“ kaţe tihim glasom.
22
Njegov topli dah mi dira koţu i jeţi me. Miriše dobro. Stvarno dobro, poput skupe
odjeće s mošusnim mirisom koji je sirov i muški. „Pretvarat ću se da upravo nisi
prijetila da ćeš vrištati. Ĉak ću se pretvarati da si razgovarala sa mnom na naĉin koji
zasluţujem. S poštovanjem. A ja ću ti ponuditi nešto što ne bih trebao.“
Kimnula sam, jedva sposobna razgovarati s njim tako blizu. On je poput boga
seksa. Samo njegova blizina grije moje jezgro i ĉini kao da moje tijelo gori i pulsira od
elektriciteta u isto vrijeme. To je fiziĉka borba da ne posegnem za njime.
„Pustit ću te da odeš,“ zaustavi me drţeći prst na mojim usnama. Povuĉe ga

prema dolje, prateći ga pogledom, dok mi povlaĉi donju usnu i krade poljubac, njegov
jezik je topao i vlaţan u mojim ustima.
Stopim se s njim protiv svoje volje. Ovaj poljubac nije poput seksa. Njeţan je. Kao
da voli, kao što oĉekujem da muţ poljubi ţenu nakon dugo vremena. To ĉini da se
razne slike pojave u mojoj glavi; vjenĉanja, odmori i malena kuća u predgraĊu s
malenom djecom koja trĉe okolo.
Ali taj ţivot nije za mene i on apsolutno nije onaj koji bi mi to przţio. Kao da mu na
ĉelu piše nevolja.
Povukao se. „Pustit ću te da odeš, ali te mogu odvesti na veĉeru. Kad god
poţelim.“
Ţeludac mi se okrene. „Što, hoćeš da platim za svoj ţivot tako što ću ti biti
privatna prostitutka? Suze mi se skupljaju u oĉima, ali ih zadrţavam. Reći ću mu da
ja nisam neka drolja koji moţe iskoristiti kada mu se prohtije, ali kako će to zvuĉati?
Kako će zvuĉati nakon što sam mu dala da me pojebe nekoliko minuta nakon što
smo se upoznali? Moji obrazi gore od srama.
Na to je napravio grimasu. „Stvarno ću te morati nauĉiti da me ne zajebavaš.“

Postoje tragovi smiješka na njegovom licu, maleni nagovještaj obećanja da će
uţivati u ispunjavanju prijetnje ako mora.
Ţivopisna slika se pojavi u mojim mislima, mog golog tijela i njega kako me udara
po guzici dovoljno jako da ostanu tragovi. Odgurnem to. Od kada mi se to sviĊa?
Nikada me nije napalilo da budem degradirana ili podĉinjena… takoĊer nikad nisam
upoznala ĉovjeka koji toliko zapovijeda.
„Oprosti,“ tiho kaţem.
On duboko udahne i ispusti uzdah, gotovo kao da su mu moje rijeĉi pruţile neku
vrsta uţitka. Naĉin na koji me gleda ĉini da pocrvenim ponovno. Odvratim pogled, ne
ţelim da vidi u kolikom sam neredu, ali on podiţe moju bradu dok mu opet ne gledam
u oĉi.
„Lutko, bilo da ti se sviĊa ili ne, upetljala si se u moj ţivot, na više naĉina. Pokupit
ću te sutra u sedam.“
23
Nekoliko desetaka pitanja pojavi se u mojoj glavi, ali ih moram ignorirati.

Vjerojatno me ţeli ponovno vidjeti kako bi bio siguran da ne govorim nikome što sam
vidjela. Vjerojatno će me netko pratiti kada krenem kući. U što sam se uvalila?
Napravim jedino što mogu i klimnem glavom.
„Dobra djevojka,“ kaţe, ljubeći me ponovno.
Ovaj puta je teţe dok mi drobi usta svojima i stišće me uz zid. klizi rukom pod
moju košulju da mi obuhvati grudi i onda se iznenada povuĉe. Podsmjehuje mi se,
kao da zna što mi ĉini.
„Bolje se vrati van. Gotovo je poluvrijeme.“
Sranje. Ĉak i ne znam koji je rezultat i vjerojatno bih trebala biti u eteru za koju
minutu. Eric je vjerojatno ljut, a ja sam ovdje sa stranĉevom spermom u meni koja se
cijedi niz moja bedra. On mora da je vidio paniku u mojim oĉima, jer me uhvatio
rukama i povukao sebi s nevjerojatnom njeţnosti.
Lagano se sagne dok nam oĉi nisu u razini. Miĉe obrvama i pomiĉe glavu lijevo
desno, dok me gleda. Zagrizao je usnu dok se koncentrira, izgledajući seksi dok to
ĉini, a onda posegne i skloni mi nekoliko pramenova kose iza uha. ProĊe rukom po
mojoj košulji da makne nabore i posveti nekoliko trenutaka kako bi uklonio „nabore“ s
moje suknje.
„Eto. Još si ljepša,“ kaţe sa osmjehom.
24
7.
Vince
Nakon što se vrata zatvore iza nje, ja se naslanjam na zid i prolazim rukama kroz
kosu. Sveeeto sranje. Ne samo da sam pustio svjedoka jebenog zloĉina koji bi
mogao srušiti obitelj Citrione da ode, nego sam otišao i korak dalje i dobio komad
jedne od najvrućih guzica koju sam ikad vidio.U kurac.
Ovo će biti apsolutni nered.Podiţem mobitel i zovem Frankija. „Ja sam,“ kaţem
kad se javi. „Koji je rezultat?“
„Ĉetrnaest prema sedam,“ kaţe on. „Divovi vode.“
Stisnem zube. Ne mogu ulaziti u detalje preko telefona, pa sam prisiljen

razgovarati u šiframa. „Što je s udaraĉem?“ To je trenutna šifra za igraĉa kojeg
pritišćemo za neuspjeh. Ronnie bi trebao pomoći da se ostvare oklade naših
klijenata, kao što je i oĉekivano.
„Izgleda da se uplašio.“
Prekidam poziv. Sranje. To znaĉi da Ronnie nije ispunio svoj dio nagodbe za
nas. Ne uţivam posebno kada moram napraviti primjer od nekoga, ali takoĊer ne
volim kada me ljudi prevare. Ne mogu si priuštiti da izgledam slab.
Ništa strašno, Vince. Rješavaš ovakva sranja svakodnevno.
Rješavam, ali takoĊer nikad nisam dopustio nekom svjedoku da ode. Ako
progovori o tome što je vidjela, a Ronnie se ozlijedi nedugo nakon toga? Da. Njezina
priĉa će izgledati vjerodostojnije. Ovo bi bilo mnogo jednostavnije da se Ronnie samo
pravilno ponašao. Udarim šakom u suhozid, šaljući dijelove ţbuke okolo i ozljeĊujući
već osjetljivu koţu na zglobovima.
„U kurac!“ viĉem, jedva osjećajući bol u ruci. Moj kurac je još vlaţan od njezine
mace, a ja razmišljam o tome hoću li je trebati ubiti ili ne. Ne mogu to uĉiniti. To me
ljuti, više nego bilo što drugo.
Normalno bih uĉini ošto je najbolje za posao, ĉak i ako to znaĉi okrvaviti ruke.
Nekako mi se previše uvukla pod koţu, a ja ću poĉeti izlagati vrat za nju? Ne mogu
odluĉiti razmišlja li moj kurac ili nešto drugo, ali osjećam da će mi ova djevojka
donijeti mnogo problema.
Izvadim telefon i ukucam Jimmyjev broj.
25
Javlja se već nakon prvog zvona. „Što trebate, šefe?“
„Trebam nekoga da slijedi djevojku. Aubriella Lightner,“ kaţem s malo

nesigurnosti. „Barem tako piše na ploĉici sa imenom.“
„Još nešto?“
Uvijek sam volio Jimmyja. Ne gubi vrijeme ĉavrljanjem ili nevaţnim pitanjima. Daš
mu posao, a ako moţe biti obavljen, on ga je obavio. Kad bi svi moji ljudi bili takvi.
„Da. Još jedna stvar. Ovo je suho praćenje. Razumiješ li?“ Nastala je stanka.
Naravno, da razumije. Samo se uvjerava da ne kaţe nešto glupo preko telefona. „Da.
Razumijem šefe.“
Spuštam telefon. Suho praćenje znaĉi zapovijed za ubojstvo ako osoba koju se
prati sprema otkriti osjetljive informacije koje su u igri. Obiĉno je takvo što rezervirano
za opasne mete kao policija ili punokrvni ĉlanovi obitelji.
Vjerojatno se pitatko je dovraga ova djevojka.
Dobrodošao u klub,Jimmy.
26
8.
Aubriella
Ĉekam predugo u redu u pekarnici jer im je ponestalo peciva, a ţena na poĉetku

reda prepriĉava svoj cijeli tjedan jadnoj djevojci na blagajni.
„Tek je devet sati ujutro,“ kaţe ţena. Ona izgovara posljednje rijeĉi kao „aaayh
eeehm“ ĉetiri sloga. Zauzela je stav široko raširenih nogu nalik obrambenom igraĉu,
kao da ne planira odustati tako brzo.
"Da gospoĊo", kaţe djevojka iza blagajne. „Banka preko puta je imala narudţbu
koju smo jedva uspjeli popuniti, tako da trenutno popunjavamo zalihe.“
Ţena diţe ruke u zrak i gleda put nas u redu kao da smo podjednako ljuti da joj se
pridruţimo. „Dakle, mi smo prevareni? Tko brine hoće li itko dobiti išta ostatak dana?“
„Imat ćemo pecivo gotovo za trideset minuta. Već su u pećnici. Mogli bi u kuhinji
napravit nešto za vas, naravno besplatno, a dobit ćete pecivo ĉim bude gotovo.“
Ţena udari dramatiĉno dlanom od pult. „Slušate li vi uopće? Ne ţelim neke

ostatke iz kuhinje, ţelim-“
Iznenadim se guranjem prema naprijed na poĉetak reda. Pretpostavljam da to što

sam rekla „jebi se“ mafijašu sinoć, me ostavilo malo neosjetljivu. Normalno se ne bih
ukljuĉila u nešto
"Oprostite", kaţem.Okreće se prema meni, oĉiju rašiirenih od bijesa i

iznenaĊenja.
„Nisam si mogla pomoći da ne ĉujem, da ste ţeljeli gurmansko pecivo… zapravo

postoji mjesto nekoliko ulica dalje koje ima najbolja peciva u gradu.“
Ţena se namrštila, oĉito ne sasvim spremna odustati od svog bijesa, ali kakvu
god fanatiĉnu potrebu imala za gurmanskim pecivom, ĉini se da je nadvladala sve
ostalo. Ona sluša dok joj dajem upute i zahvaljuje mi prije nego što joj jednom ljutito
pogleda prema blagajnici i odlazi, ali ne prije nego što uzima šaku vrhnja za kavu i
baca na pod.
Nekoliko ljudi u redu daju mi tihi pljesak. Djevojka iza pulta uzdahne i nasmiješi mi
se zahvalno.
„Nisam znala da postoji trgovina pecivima u 6. ulici, ali hvala vam što ste joj rekli
to.“
27
Nasmijem se. „Naravno da nema. Dala sam joj upute do umobolnice.“
Ţena iza mene u redu gotovo se ugušila kavom od smijeha, a djevojka za

blagajnom mi zahvaljuje tako što mi daje besplatan doruĉak. Iskreno nisam joj
pomogla zbog nagrade, ali sam sedam raĉuna daleko da pustim ponosu da mi stane
na putu prema besplatnom obroku.
Nakon što sam sjela sa svojim doruĉkom – slanina, jaja i sir na pecivu sa
talijanskim sirom – pogriješim što se prepustim razmišljanju.
Lagana bol u mojoj jezgri dok sjedam je jedini podsjetnik koji mi treba. Jebala sam
se s potpunim strancem sinoć. Ne, to nije potpuna istina. On je jebao mene. Nikad
nisam doţivjela takav seks. Nikad. Ne znam je li to bilo uzbuĊenje od toga koliko je
bilo pogrešno i glupo ili je bila mješavina straha i uzbuĊenja, ali i dalje osjećam
leptiriće kad razmišljam o tome. Ne pomaţe kada se sjetim našeg „dogovora“.
Rekao je da će me pokupiti veĉeras u sedam, ali ja mu nisam rekla gdje ţivim.

Morala sam kupiti tabletu za jutro poslije sinoć na putu kući. Još uvijek sam mogla
osjetiti njegovu spremu na unutarnjoj strani svojih bedara dok mi je djevojka u ljekarni
uputila osuĊujući pogled. Kao da je znala što sam napravila. Ĉinilo mi se kao da ljudi
gledaju u moj auto dok se vozim i komentiraju kolika sam drolja.
Naravno, to je potpuno iracionalno, ali to ne zaustavlja moje misli. Ĉak i sada,

gledam po Paneri kao da sam neka ranjena ţivotinja, misleći da je svaki pogled
upućen meni, kao da me svi gledaju, pokušavajući odluĉiti jesam li drolja ili hoću li
progovoriti o onome što sam vidjela.
Odjednom mi je hladno. Nikada se nisam osjećala krivnju, ali je teško ne osjećati

krivicu zbog onoga što sam uĉinila. Nije to bilo samo nemoralno nego i glupo na
toliko razina. Mogla sam ostati trudna. Moga je imati neku spolno prenosivu bolest.
Uzdahnula sam.
Bez obzira koliko sam se puta pokušala uvjeriti da je to bila loša odluka, ne znam
da li bih se ponovno vratila u taj hodnik, ako bi imala priliku. Ti trenutci koje sam
provela nasamo s njim zauvijek će gorjeti u mom sjećanju, a ako ga više nikad ne
vidim, znam da ću ih proţivljavati do kraja ţivota.
Sjećam se prolaska kroz dugaĉki tunel nakon što me jebao. Sjećam se

zapetljanih emocija: strah, uzbuĊenje, sramota, ĉak i nada, koliko god to tuţno
bilo.Nadala sam se da to nije posljednji put. Kada sam izašla na igralište, Eric je
jedva imao vremena reći mi rezultate i nekoliko bitnih toĉaka za razgovor prije
javljanja uţivo. Bilo je to kao šetnja kroz san.
Pijuckam kavu i prolazim rukama kroz kosu, zaboravljajući da sam provela skoro
sat vremena namještajući je da izgleda savršeno kada budem ispred kamere nakon
treninga Jetsa ovog jutra. Najeţim se kada osjetim pomalo oštar pramen kose iznad
ĉela i znam da sam uništila sve što sam napravila. Teško mi je što sam na suncu u
28
dolĉeviti, ali znam da će ugriz koji je ostavio na mom vratu biti vidljiv iz blizine.
Usprkos tome, osjećam se ponosno što nosim na sebi nešto tako intimno, iako ne
ţelim da to itko vidi.
Spremam se ustati da pogledam što sam napravila s kose kada Aria ulazi kroz
vrat. Nosi velike sunĉane naoĉale koje joj prekrivaju polovinu lica i zinem kada vidim
tko ulazi za njome. Ronnie Jebeni White. Isti onaj NFL-ov igraĉ kojega sam vidjela s
onim kriminalcima sinoć. Vrti mi se. Jedva se uspijevam nasmijati dok sjedaju preko
puta mene, nakon što su naruĉili na blagajni.
Ronnie je visok 2 metra i ima 110 kilograma ĉistih mišića. Znam to zato što sam
radila ĉlanak o njemu tijekom trening kampa. Tek mu je 23 godine i glavni u NFL-u
mu već prave mjestu dvorani slavnih. Nosi neupadljivu odjeću; siva majica, crna
trenirka i crna bejzbol kapa s naoĉalama. Nekako to na njemu izgleda dobro. Ne tako
dobro kako bi izgledalo na Vincu. Moj prljavi kriminalac.Ta misao se podiţe na
površinu moga uma, nepoţeljna kao povraćanje. Vince je kao otrov, imam ga u svom
sustavu i sve moje misli lete prema njemu.
Ne pomaţe mi što još uvijek osjećam bol tamo dolje gdje se nabijao u mene.
Boţe. Ne mogu vjerovati da se nisam sjetila sprijeĉiti ga da svrši u mene. Rekla bih
da ne mogu vjerovati da je pretpostavio da moţe, ali totalno vjerujem. Jedan pogled
na njega i znala sam da je on tip ĉovjeka koji radi što god jebeno ţeli. Imala sam
problem upravo s tim. Voljela bih da me taj njegov dio ne napaljuje toliko.
Aria se nasloni na stol i pucne prstima prema meni. „Zemlja zove Aubri ...“
Trepnem i zatresem glavom. Jesam li samo zurila u njih? „O-oprostite. Juĉer sam
imala dugu noć.“
Ronnie se nasmiješi. Sladak je, ali nije moj tip. Mišićav je i atletski tip, nema
sumnje u to, ali nešto na njegovom licu ĉini ga previše mekanim, previše djeĉaĉkim.
„Ja sa,-“
„Ronnie White,“ kaţem, dovršavajući njegovu reĉenicu. „Znam. Aubriella Lightner.

Intervjuirala sam te nekoliko puta tijekom trening kampaza SportsCast. "
Kimnuo je, smiješeći se, ali oĉito se nije sjećao.
Djevojka se zaustavlja za našim stolom i spušta hranu dolje. Ronnie izgleda kao
da je naruĉio za troje. Ima dva odreska i pecivo sa sirom, zdjelu juhe i veliku salatu.
Aria jede malo kao i obiĉno.
Pogledam Ariu pogledom koji govori hvala što si me upozorila da dovodiš

prijatelja.
Uputi mi blagi posramljeni osmijeh zbog kojega odmah posumnjam da je spavala

s njim i nije našla naĉina da ga se riješi ujutro. Previše je draga da odbije nekoga , ali
29
sumnjam da ovoga pokušava otjerati. Aria ne slijedi igraĉe zato što je sponzoruša.
Ona voli igru i naravno uniforme.
„Dakle,“ kaţe Aria brzo kako bi prekrila neugodne poglede koje si upućujemo.
„Rekla si da je sinoć bilo ĉudno. Zašto?“
Stvarno bih ţeljela da da moţemo razgovarati nasamo, ali gospodin

superzvijezda baca poglede na nas izmeĊu zalogaja svog doruĉka za troje. Umjesto
toga provodim sljedećih pola sata ĉavrljajući s Ariom i Ronnijem, trudeći se da
djelujem zainteresirano kako ne bi ispala kuĉka. Skoro sam zaplakala kada se
ispriĉao da mora svratiti do svog stana prije treninga. Ĉekam dok se vrata ne zatvore
kako bi uputila Ariji ljutiti pogled.
„Mogla si mi barem poslati poruku? Hej, dovodim NFL igrača na doručak, nadam
se da ti ne smeta.“
Aria gleda dolje i igra se s prstima. „Oprosti. Izveo me nakon igre sinoć i malo
smo previše popili. Njegov stan je toliko velik da nemam pojma gdje sam ostavila
mobitel i bilo mi je neugodno pitati.“
„Ostavila si svoj telefon u njegovom stanu?“
Slegne ramenima. „Da, valjda. Nije kao da sam planirala.
Mama u meni ţeli izaći i odrţati joj lekciju zbog neodgovornosti. Nije da sam ikad
imala djecu, ali moja mama je umrla kada sam bila djevojĉica i odrasla sam gledajući
druge mame, ţeleći da imam nekoga tko će bdjeti nad mnome i štititi me tako. Bog
zna da moj tata nije bio spreman za taj posao. Ako nije bilo više od dva posto
alkohola, on nije bio zainteresiran za to. Osim ako kockanje nije bilo ukljuĉeno. To ga
je uvijek izvlaĉilo iz kreveta ujutro, a alkohol ga je smještao u krevet naveĉer.
Koga ja zavaravam? Dopustila sam tipu koji je vjerojatno mafijaš da me iskoristi

kao lutku za seks sinoć. Ja sam posljednja osoba koja bi joj trebala prigovarati o
odlukama , zato drţim usta zatvorena.
„Sladak je,“ kaţem nakon kratke pauze.
Ona se smije. „Znam. Znaĉi, reci mi. Totalno si izbjegla moje pitanje o sinoć dok
je Ronnie bio ovdje. Ĉinila si se dobro kada smo razgovarale prije utakmice.
Nervozno, moţda, ali ti si uvijek takva prije emitiranje uţivo. Što se dogodilo? Otišla
si za onim gorilama i nisi se vratila. Ĉak sam te pokušala naći, ali te nigdje nije bilo.“
Prolazim prstom kroz prsten vode koji je ostavilo moje piće na stolu ne mogavši je
pogledati u oĉi. „Spavala sam sa tipom.“
Aria ispljune piće, hvatajući rukom kavu koja joj je curila niz bradu. Kada se
napokon uspjela smiriti, podiţe sunĉane naoĉale kako bi me pogledala. „Kada?
Tijekom igre?“
30
Polagano klimnem glavom, obrazi mi gore. „Moţda bi bilo ispravnije reći da smo
se jebali.“ Priznajući joj to ĉini da se osjećam dobro, kao da se malena teţina podigla
s mojih prsa.
"Dakle, kada si mi rekla da te ne privlaĉe nogometni tipovi, muljala si me?“
„Nije to. Mislim, nije tako bilo. On nije igraĉ.“
Podigne obrvu. Odjednom poţalim što sam joj bilo što rekla. Vinceov grubi glas i
oĉi bljesnu u mom sjećanju. Rekao mi je da ne razgovaram ni sa kim, ni o ĉemu.
Onda moje oĉi uhvate pokret. Vidim muškarca u dugoj jakni kako sjedi u kutu
Panere. Priĉa na telefon nedaleko od mog stola i pogledava prema nama dok
govori. Kada je primijetio da ga gledam, on otvori novine. Novine.Tko dovraga još ĉita
novine?
Osjećam peckanje na koţi.
„Aubs? Upravo si bila na putu da mi ispriĉaš najsoĉniji dio, ne moţeš samo poĉeti
buljiti u… što nije u redu?“ Pogleda preko ramena u smjeru u kojem sam ja gledala.
Ĉovjek s novinama pogleda gore i vidi kako ga obje gledamo. On kaţe nešto u
svoj telefon, poklopi i ode, ali ne prije nego mi uputi zastrašujući pogled.
ProĊem rukom kroz kosu, ĉineći još više štete nakon toliko truda ujutro, ali daleko
sam od toga da me brine kosa.
„Aria, mislim da te ne bih trebala uplitati.“
„Što?”
„Moţda ti budem mogla reći više da je – kad bude sigurno. Samo… upravo sada
nije dobro vrijeme. J-ja stvarno moram ići. Ţao mi je.“
Spremam se otići kad se otvore vrata Panere. Najprije vidim reakciju djevojaka
iza pulta. Sve ĉetiri odjednom provjeravaju svoju kosu, oĉiju uprtih prema ulazu u
restoran. Slijedim njihov pogled dok se Aria okreće u svojoj stolica da pogleda.
Ulazi u ostakljeno predvorje izgledajući nevjerojatno da je skoro smiješno.

Izlazeće sunce obuhvaća njegovu siluetu u besprijekornom crnom odijelu s crvenom
košuljom. Skida naoĉale i prolazi rukom kroz gustu kosu, gurajući je unatrag, ali
nekoliko tvrdoglavih pramenova mu pada preko ĉela. Hoda ravno prema meni, ne
skidajući pogleda s mene, ne primjećujući da sve ţene u lokalu zure kao da je upravu
ušao Brad Pitt.
Ne mogu se pomaknuti. Dok se pribliţava, Aria se brzo okreće, gledajući me

raširenih oĉiju i usnama govori sveto sranje i grize se za usnu.
Vince se zaustavlja za našim stolom, povlaĉeći stolicu i sjedajući unatrag. On

leţerno stavlja nogu na moju stolicu i odmara lakat na podignutom koljenu. Progutam
31
teško. Imala sam dovoljno vremena da razmislim o ovome. Nisam oĉekivala da ću ga

vidjeti ovdje. TakoĊer sam se uvjerila da sigurno ne izgleda toliko dobro kako se
sjećam. Bila sam u pravu. Izgleda još bolje.
„Hej,“ kaţe, tako da mu rijeĉ zvuĉi bestidno, kao da ima prste koji klize ispod moje
odjeće i miluju me.
Aria je posve nepomiĉna, osim oĉiju koje se podiţu da ga pogleda.
„Molim te, otiĊi,“ kaţem.
„Imali smo dogovor. Veĉera. Sjećaš se?“
Napućim usne. „Predomislila sam se.“
Nešto tamno zatreperi u njegovim oĉima, ali on to brzo pokrije osmijehom.

„Stvarno?“
„Da.“
Nagne se malo bliţe, utišavajući glas. Primijetim kako je restoran neobiĉno tih, svi
su ometeni njegovom pojavim.
„Ne odustajem tako lako.“
Ne prekidam pogled. Moj otac je uvijek govorio da sam tvrdoglava. Nisam

ponosna na to, ali njegov izazov izvlaĉi to iz mene. „Onda će ovo biti teško za tebe.“
Maknem pogled od njega, polako gutajući kavu i bacim pogled na Ariu, koja
izgleda kao da će joj oĉi stvarno iskoĉiti iz glave. Da se nalazi bilo gdje drugdje,
glasno bih se nasmijala.
Kucne dvaput po stolu, klimajući i pušući usne zamišljeno. „Razgovarat ćemo

uskoro.“ Ustaje, brzo okreće stolicu tako da se savršeno vraća na svoje mjesto, gdje
ju je našao. Odlazi bez da se osvrne nazad, a razgovor odjednom poĉinje kad je
izašao.
32
9.
Vince
„Mama, molim te,“ kaţem sa osmjehom. „Ne mogu pojesti više nijedan jebeni
zalogaj, zato prestani pitati!“
„Vinnie, pazi na svoja jebena usta!“ viĉe na mene dok maše velikom metalnom
ţlicom za serviranje.
Podignem obrvu. „To je tvoja krivnja, mama, ti imaš najprljavija usta koja sam ikad
ĉuo. Imaš sreće što mogu završiti reĉenicu bez psovke.“
Ona se nagne i uštipne me za obraze. Jedina je kojoj to moţe proći. Ako me

netko drugi dodirne bez dopuštenja dobije metak ili najmanje slomljen nos. S njom,
samo se nasmijem i zatresem glavom. Ona je klasiĉna talijanska mama – ugodno
popunjena, crvenih obraza, brzo se naljuti, a još brţe štiti ljude do kojih joj je stalo.
Ona je prava petarda i volim je zbog toga. Deĉki je samo zovu gospoĊa Citrione.
Onda je tu tata. On ne prlja svoje ruke previše s poslom. Moj brat i ja to radimo.
Zaduţio je mog starijeg brata Frankie „Usta“ za fiziĉki dio posla. Ako netko prijeĊe
liniju, za to idete Frankiju. To oko usta je vrsta šale. Frankie je ĉovjek od malo rijeĉi i
sretan si ako ĉuješ cijelu reĉenicu od njega za cijeli dan. Trenutno puni usta rolama,
potpuno je zaokupljen tim poslom.
Što se mene tiĉe, svi drugi gube vrijeme u sistemu, igrajući po pravilima. Ne ja.
Trenutno, pravim najveće rezultate koji su ikad bili s NFL igraĉima. PosuĊujem im
novac i kada ne mogu platiti iskoristim ih da mi pomognu namjestiti igru. Kada igraĉi
suraĊuju, to je jednostavna zarada. Dojavim klijentima, postavim oklade i dobijem
velikodušni dio njihovog dobitka. To je dobra prevara, ali kada igraĉi kao Ronnie
White ne odrţe svoj dio dogovora, gubim puno novca i povjerenje klijenata.
„Vinnie, za veĉerom smo,“ kaţe tata. On se naginje naprijed i pokazuje na moju

glavu. „Razmišljaš o poslu. Vidim ti na licu.“ Sipa mi velikodušno u ĉašu Cabernet iz
1954.godine i gura mi pod nos. „Pij.“
To nije zahtjev. Tata je moţda odstupio od posla, ali bez greške, on je još uvijek
jebeni šef. Nagnem ĉašu i uzmem gutljaj pića. Istina je da nisam izgledao ljutit zbog
novca. Nego zbog djevojke. Aubriella. Od same pomisli na njezino ime mi se digne.
Zavuĉem ruku ispod stola i pomjerim ga da ne pritišće toliko o moje hlaĉe. Nekada
kada sam bio dijete su mi pjesme ulazile u uho i mama je uvijek govorila da je najbolji
naĉin da to izlijeĉim da opet slušati pjesmu. Dobro, imam ovu jebenu djevojku
33
zaglavljenu u svojoj glavi gore nego bilo koju pjesmu i mislim da je mamin savjet
dobar.
Jedini naĉin da je istjeram iz svoje glave je da je pojebem ponovno. Planiram to

raditi veĉeras poslije veĉere, ali ona je odjednom predobra za mene? Zajebi to. Samo
je pitanje vremena prije nego joj se zavuĉem meĊu noge. Nakon veĉere, supruge i
ţene odlaze u kuhinju oprati suĊe. Muškarci odlaze u jazbinu u tatinom podrumu gdje
ih ĉekaju neka velika imena. Jazbina je sve u tamnom drvetu, tamno crveni namještaj
i sve miriše po ustajalom dimu. Tata sjeda na svoje mjesto za pokeraškim stolom i
pali cigaretu dok mu Frankie toĉi viski. Pogledam po sobi i odjednom se osjećam kao
na rubu. To je „Bezliĉni“ Sanatore koji priĉa s Vitom Satrellijem pokraj mini bara.
Šake mi se stegnu kada vidim Gea Anastasia naslonjenog na krajnji zid, puši
cigaretu i smije se s dvojicom muškaraca koje ne poznajem. Anastasio. Što jedan od
tih šupaka radi u mojoj obiteljskoj kući? Ništa me neće sprijeĉiti da osvetim svog
mlaĊeg brata. Jackija. Ali zapoĉeti rat, biti ubijen i dopustiti da moja obitelj bude
ubijena u procesu nije naĉin na koji ću doći do njega.
Bijesan sam, ali nisam glup. Ovo nije vrijeme za zapoĉeti borbu. Postoje naĉini i
tradicije za zapoĉinjanje svaĊa i ratova unutar zloĉinaĉkih obitelji. Anastasiosi su
stara krv, kao i moja obitelj.
Premlaćivanje Tonyja je bio rizik, ali ne i samoubojstvo. On nije bio punopravni

ĉlan, tako da i ako netko sazna što se dogodilo, nije veliko problem. Ako krenem za
nekim tko je punopravni ĉlan obitelji Anastasio bez dopuštenja? To bi moglo staviti
metu na sve Citrione. Stisnem šake dok mi zglobovi ne poĉnu pucketati i progutam
bijes. Zasad.
Koliko god ţelim osvetu, ona opsjeda moje misli, ne dopuštajući mi da se

fokusiram na bilo što predugo, prije nego što vidim glatku koţu njenih dugih nogu i
tamu koja me zove izmeĊu njezinih bedara. Prisjećam se njezinog ukusa i osjećaj
njezine piĉke oko moga kurca.
Otvore se zadnja vrata i Jimmy Fingers uĊe unutra. Nosi obiĉni smeĊi kaput i
izblijedjele traperica. Krenuo je prema meni, primjećujući ekipu neobiĉno visokog
profila i mršteći se dok mi prilazi.
„Što si otkrio?“ Pitam ga tiho.
Odmahne glavom. „Slijedio sam je na posao. Gledala je Jetse kako treniraju,

postavila pitanja nekim igraĉima i onda otišla kući. Slušaj, mislim da je htjela reći
nešto svojoj prijateljici prije nego si se pojavio. Ne odluĉujem ja, Vince, ali da zna
nešto o meni? Sredio bi je.“
Uhvatio sam ga za jaknu i gurnuo na zid. na trenutak, vidim crveno. Gotovo sam
izgubio kontrolu i udario ga, ali zatresem glavom i pustim ga. Ovo nije mjesto gdje
trebam izgubiti ţivce. Moram se podsjetiti da nije ovdje dolje samo obitelj kao i
obiĉno. Nešto se dogaĊa, nešto veliko. Samo ne znam što, a tata nije mislio da
34
trebam znati prije vremena. Provlaĉim ruku kroz kosu. Trebao bi se ispriĉati Jimmyju,
ali jebi ga. Svi misle da sam šupak, zašto da ih iznenadim sada. Osim toga, ljudi bolje
rade ako te se boje, ĉak i prijatelji.
„Zašto je sada ne slijediš?“ pitam kroz stisnute zube.
„Poslao si me na suho, Vince.“
Ugrizem se za zglob pokušavajući suzbiti bijes koji osjećam. U pravu je, ali to me
ne smiruje.
Da sam mu rekao da ide mokro, našao bi naĉin da ukloni nju i sve s kojim aj
priĉala, ali bez mogućnosti da to uĉini, jedina stvar koju je mogao uĉiniti je doći
razgovarati sa mnom.
Prisiljavam se da se smirim i jako mu stisnem rame. „Dobro si uĉinio, Jimmy.“
Vidljivo se opušta.
„Ali, “ kaţem, bodući ga prstom. „Ţelim da odmah odeš. Saznaj što radi, s kim je i
zapamti svaki detalj. Zapiši ako trebaš. Vraćaš se jedino kada ode spavati. Jasno?“
Kimne glavom i brzo krene prema vratima. Poravnam odijelo i uzdahnem. Ako
ova djevojka ne moţe drţati svoje jebena usta zatvorena, završit će zatvorena u
mom stanu. Ne mogu je ozlijediti, ali ne mogu je pustiti da hoda po gradu i govori
svima što zna. Osim toga, pomisao da je imam samo za sebe? Ne znam mogu li to
propustiti.
Najprije moram saznati zašto je ovdje toliko kapa iz drugih obitelji. Što god da se
dogaĊa, znam da nije dobro.
35
10.
Aubriella
Nakon par dana, Vince se ĉini kao san uzrokovan groznicom nego kao stvarnost.
Nije vaţno koliko si puta kaţem da prestanem misliti na njega. Prisjećam se naĉina
na koji me gledao i naĉina na koji me dodirivao. Kao da me posjedovao. Normalno, to
bi me razljutilo. Ali naĉin na koji me ţelio, uĉinio je to drugaĉijim. To je bilo, kao da bi
doslovno ubio svakoga tko me dotakne, dok me on gleda, kao da je svaki dio moje
koţe koji je poljubio on prisvojio i to nitko ne moţe poništiti.
Pomisao da sam mu toliko vrijedna ĉini da kor mene proĊe uzbuĊenje i moja
jezgra se zgrĉi. U isto vrijeme, moji obrazi se crvene od srama kad se toga sjetim.
Dopustim potpunom strancu da me skine do gola, ponizi, izjebe i svrši u mene. Ako
to nije biti drolja, ne znam što jest. TakoĊer ne znam, brine li me to više. Odbila sam
ga. Prekinula sam to. Toliko o njegovoj upornosti. Doslovno sam mu rekla da odjebe
juĉer ujutro i nisam se ĉula s njim od tada, a već je veĉer. Shvaćanje da sam ga
odbila toliko da odustane donijelo mi je samo tugu više nego išta, ali neki logiĉni dio u
meni zna da je tako najbolje.
Spremam se krenuti na posao kad netko jako pokuca na vrata moga stana. Moje
srce jako udara. Je li on? Ne, baš sam luda. Nije on. Zašto bi bio ovdje? Vjerojatno
me potpuno zaboravio. Ĉak i ako je on, zalupila bi mu vrata u facu. On je posljednja
stvar koju trenutno trebam u ţivotu trenutno.
Naglo otvorim vrata i ţeludac mi se stisne. Pozdravljaju me dva vodenasta plava

oka, proćelav ĉovjek u svoji, pedesetim godinama sa ĉetverodnevnom bradom,
umrljanom plavom kapom Metsa i smrdljivom jaknom. Mršav je sa okruglim
stomakom. Tata. Ne mogu ga više ni gledati. Naĉin na koji se njegova tanka ramena
zgrbe i ta stara vjetrova koju nosi potiĉe me na plaĉ. On je ljuska ĉovjeka kakav je bio
prije nego je mama umrla.
„Moram ići na posao, tata. Nemam vremena za ovo. Mirišeš na mokraću, jesi li se
kupao?“
Podiţe ruke kao da sam ga napala, pruţajući mi laţno poboţan pogled koji
oboţava. „Nisam ništa traţio, Aubriella. Samo sam htio svratiti da vidim svoju kći.“
Zateturao je naprijed i nespretno se ispravio.
„Ti si pijan,“ kaţem suho.
Ima hrabrosti proći kraj mene, gledajući me gnjevno dok se gura da uĊe u moj
stan. Govori mi preko ramen dok ide prema kuhinji. „Odgojio sam te bolje od toga.
36
Obraćati se ocu kao da je neka pijanica sa ulice. Trebala bi…“ gubi miso dok otvara
ormariće, prolazi kroz ladice, friţider i ĉak opipava na slijepo vrh friţidera.
Ĉekam prekriţenih ruku, prošla sam ovo toliko puta da osjećam samo tupu
razoĉaranost.
Naposljetku se ispravlja i okreće prema meni.
„Gdje si ga sakrila?“
„Nisam ništa sakrila, tata. Da imam alkohola u kući, ti bi ga uzeo. TakoĊer nemam
ni novca za to, nakon što platim tvoje raĉuna svaki mjesec. Što se dogodilo s poslom
u salonu za iznajmljivanje automobila?“
Odmahne rukom na moje pitanje kao da je beznaĉajno. „Bili su piĉke. Otpustili su

me jer sam bio bolestan.“
„Jesi li ih obavijestio da si bolestan?“
Podigao je ruke kao da sam postavila najgluplje pitanje na svijetu. „Povraćao

sam. Telefonski pozivi mi nisu bili na prvom mjestu.“
On klekne, gotovo se sruši prema naprijed dok gubi ravnoteţu pokušavajući

ponovno gledati ispod sudopera. „Mlada jebena djevojka, tko to nema ni kap alkohola
u kući,“ kaţe polako prije nego krene prema mojoj spavaćoj sobi. „Da.“
„Tata,“ kaţem, podiţući glas. „Moraš otići. Moram otići na posao i ne trebam tebe
da mi preturaš po stanu. Posebno ne u spavaćoj sobi. Nemaš pravo.“
Okrene se podiţući prst. „Nemam pravo? Znaš li kako je bilo odgajati te nakon što
ti je majka umrla?“
Stanem iza njega, pokušavajući ga fiziĉki gurnuti prema ulaznim vratima. „Tata.
Molim te.“ Previše je teţak da ga prisilim. Nisam dovoljno jaka. Nikad nisam ni bila.
Ne s njim.
„Tretiraš me kao da sam pas lutalica. Neki jebeni ovisnik,“ kaţe okrećući se
prema meni. Iznenadna trezvenost na njegovom licu ĉini da mi oĉi zasuze. Ovo nije
samo pijani razgovor.
„Misliš da sam zajeb zato što nisam bio uz tebe kada ti je mama umrla. Dobro,
gdje si dovraga ti bila? Nije ni ĉudo što sam se okrenuo boci, kada moja vlastita kći
nije htjela imati ništa sa mnom.“
„Gdje sam ja bila? Radila sam. Radila sam dok su moj prijatelji išli na zabave i
maturalnu veĉer i dok su se svi zabavljali na školskim utakmicama i kada su išli na
piće poslije kolegija na fakultetu. Radila sam, zato što sam morala brinuti i o sebi i o
tebi.“
37
„Naravno. Krivi mene. Zato što sam odabrao da me otpuste. Zato što volim biti
propalica bez posla koji mora posuĊivati novac od kćeri.“
Telefon mi vibrira u dţepu. Izvlaĉim ga i pogledam vrijeme prije nego poruku.

5:07. Sranje. Već kasnim. Nema šanse da stignem na posao do 5:30. Onda
primijetim da je poruka s nepoznatog broja.
Ne mogu prestati razmišljati o tebi. -V.
V.? Kao Vincent? Kako je dobio moj broj? Vrti mi se u glavi i skoro zaboravim na
oca. Pogledam u njega i osjetim da me napušta ţelja za svaĊom. Prošli smo ovaj isti
razgovor, na toliko naĉina i toliko puta da sam prestala brojati. Ne znam zašto mu
jednostavno ne napišem ĉek i dam bocu Jacka odmah na vratima i spasim se
problema. Mogla bih svezati i mašnu.
Uţivaj u svom padu, s uljudnosti svoje sposobne kćeri.
Odem do šanka i uzmem torbu vadeći ĉekovnu knjiţicu. Otkinem ĉek, klimam
glavom kad shvatim da imam ĉekovnu knjiţicu samo zbog njega. Kada bih se htjela
više muĉiti, dovoljno je samo da proĊem kroz ĉekove i zbrojim koliko je novaca
izvukao od mene u proteklih nekoliko mjeseci.
Pomno me promatra dok pišem 100,00 dolara u maloj kocki i „Stotinu dolara i
nula centa“ na ĉek. Svaki dolar boli. Mentalno raĉunam sve uglove koje moram rezati
zbog ovoga dok ubacujem ĉek u njegove prljave ruke.
Gleda dolje na ĉek, podiţući obrve. „Zare te ne plaćaju dovoljno dobro u stanici?
Mislim… na jebenom si TV-u.“
Duboko udahnem. „Tata. Već smo razgovarali o tome. Ne mogu si priuštiti davati
ti novac ovako. To je sve što ti mogu dati sada. Dovraga, to je stotinu dolara više
nego što si mogu priuštiti, posebno nakon što sam ti platila raĉuna prije nekoliko
dana. Hoćeš li, molim te uzeti jebeni ĉek i otići! Izgubit ćeš hranitelja ako još više
zakasnim na posao.“
Podignuo je kut usana, klimajući glavom i dalje gledajući u ĉek. Zbog tuge u
njegovim oĉima poţalim svoje rijeĉi, ali Boţe, on je tako manipulativan. Ne pomaţe ni
to što znam da pokušava uĉiniti. Svejedno boli.
Nije ni ĉudno što sam postala tip djevojke koja bi dopustila strancu, kriminalcu da
me jebe kao da me posjeduje.. osjećam kako mi tijelo reagira na sjećanje na Vinca.
Snaţna senzorna sjećanja me udare: toplina njegovih usta na mojima, njegov debeli
kurac koji me rasteţe, toplina njegove sperme u meni kada se ispraznio. Prisilim se
da prestanem razmišljati o tome, dok se moja jezgra zagrijava, osjećajući se
neugodno s mojim tatom još u stanu.
Gledam kako moj otac konaĉno odlazi, a zatim uzimam sve što trebam prikupiti
prije odlaska na posao. Provela sam tri minute koje nemam popravljajući maskaru.
38
Ne izgledam odliĉno, ali izgledam dovoljno dobro. Uzmem torbu, kljuĉeve i izletim
kroz vrat, otvarajući ih i izlazeći bez da gledam gdje idem.
Udarim u ĉvrsti zid. Osim što to nije zid. zid se ne smije. I ne nose besprijekorna
kobaltno plava odijela sa sivom košuljom ispod. Vincent. Sve u vezi njega je
savršeno, osim brade koja izbija na njegovoj jakoj ĉeljusti i oţiljka preko obraza. Ali i
oni su to samo da naglase njegovu besprijekornost, pune, satenske usne i neodoljivi
luk njegovih arogantnih obrva.
Maĉkasti naĉin na koji se njegove usne slaţu u osmijeh dok gleda u mene.
Savršen ili ne, nemam vremena za njega, pokušavam proći kraj njega, ignorirajući
toplinu koja prolazi kroz moje prste i jezgru dok ga dodirujem.
Uhvati me za ruku, ĉvrsto, skoro bolno. Ĉak i bez povlaĉenja, znam da će me

pustiti ako se pokušam osloboditi, ali zna da neću. Ne drţi me svojim jakim rukama,
nego snagom volje. Pogledam ga u oĉi, a arogantni gad mi samo namigne, kao da
zna što mi njegov dodir radi.
„Nisam prestao razmišljati o tebi, lutko.“
Lutko?Normalno, nadimak bi me razljutio, ali nešto u naĉinu kada on to kaţe

svojim svršenim usnama, ĉini da preĊe preko mene kao hladni med, od kojeg
dobijem zimicu, za koju ne ţelim da proĊe, kao da je njegov glas fiziĉka stvar koja
moţe ući u mene i aktivirati sva moja osjetila, pripremivši ih za svoj pristup.
„Kako si nabavio moj broj? Kako znaš gdje ţivim?“ pitam.
Namršti se. „Daj. Znala si da ću te istraţiti. Nisam te mogao pustiti da smo tako
izaĊeš iz moga ţivota. Ne nakon onoga što si vidjela. Ne nakon onoga što si mi
učinila,“ šapne ovo zadnje, pribliţavajući svoje lice mome dok mu dah ne dodiruje
moj vrat.
Protivsvoje volje, tiho stenjem, shvaćam da me privukao bliţe svome tijelu dok se
njegova tvrdoća ne pritisne na moj trbuh. „J-ja moram ići na posao,“ kaţem tiho,
osjećajući kako me napuštaju logika i dobro prosuĊivanje, ustupajući mjesto ţelji.
„Posao. Veĉeras nema utakmice.“
Odupirem se nagonu da ne prevrnem oĉima. Zar on misli da je se cjelokupan moj

posao svodi na utakmicu i to da izgledam dobro kada kaţem nekoliko brzih ĉinjenica
o rezultatu?
„Trebam biti na novinarskom katu, pisati kopiju.“
Izgleda kao da govorim na nekom drugom jeziku, ali oĉigledno ga ne zanima da

pita više.
„Kad završavaš s poslom?“
39
Crvenim se, misli su mi potpuno prazne. Znam da ne misli ništa seksualno, ali
sam pogled na te tamne oĉi i njegov miris me zasljepljuju. Sve o ĉemu razmišljam je
da završim, kao svršavanje dok je svom duţinom u meni.
Njegove oĉi se suţavaju sa smijehom kad je shvatio moju dilemu. „Stvarno ne

moţeš prestati razmišljati o tome da je jebeš, zar ne?“
Osjećam da mi obrazi gore, ali uspijevam zuriti u njega. „Preboli to. Nisi tako…“
postoji stotinu naĉina na koji bi mogla završiti reĉenicu, ali se ne sjetim ni jednog, dok
traţim rijeĉ koja bi mu odgovarala. Što on nije. Jesam li htjela reći nisi tako zgodan?
Oboje bi znali da laţem.
Pribliţi se. „Nisam tako?“
„Drag,“ kaţem glupavo.
Njegov osmijeh je ĉisti flert i vatra. „Nisam ni poĉeo biti neprijatan prema tebi.“
Drhtim. Kaţe to kao obećanje. Moj klitoris pulsira i osjećam da mi je svaki ţivac
napet, moli da bude dodirnut i maţen, spreman da osjeti svaki centimetar njega.
„Moram ići. Zakasnit ću,“ kaţem, pokušavajući proći kraj njega, ali griješim
stavljajući mu ruke na prsa. Uvuĉem dah, osjećajući pod prstima tvrde, isklesane
mišiće i toplinu koju isijava.
Prije nego mogu razmisliti njegova usta su na mojima, a njegov jezik kuša moje
usne. Stenjem tiho, steţući ga dok guram svoje tijelo uz njegovo. Onda me stvarnost
udari i odmaknem se teško dišući. „Ne mogu ovo uĉiniti. Ne opet.“
Podigne moju bradu s prstom. „Onda imamo problem, jer nisam mogao prestati
razmišljati o toj tvojoj prelijepoj jebenoj maci.“
Jezgra mi se stisne na toplinu u njegovim rijeĉima i naĉinu na koji me gleda.

Znam da mogu otići. Mogu iskoraĉiti iz njegovog zagrljaja i on bi samo gledao dok
silazim niz stube i odlazim na posao. Znam to… ali u isto vrijeme, postoji opasnost u
njegovim oĉima koja me uzbuĊuje iz pogrešnih razloga, kao da me ne bi pustio. Kao
da to nije izbor. Ugrizem se za usnu.
„Ne smijem dugo zakasniti,“ kaţem, ne vjerujući rijeĉima koje izlaze iz mojih usta.
Opet ću dopustiti da se to dogodi? Nakon svih stanja koja sam si prigovorila nakon
što sam mu dopustila da me jebe, radim to ponovno. Samo ţelim osjetiti njegovu
snagu ponovno, osjećajući se dragocjenom u njegovom posjedovanju, kao da sam
najvrijednije stvar na svijetu, pa ĉak i privremeno.
Uhvati me za vrat i gurne na zid, ne potpuno bezbolno, ali dovoljno snaţno da mi

dah zastane u grlu.
„Ţuto znaĉi popusti, crveno znaĉi stani.“ Šapne mi u uho. „Jasno?“
40
Što? Tada odjednom shvatim. Nikad nisam uĉinila ništa poput ovoga, ali sam
gledala filmove i ĉitala knjige. Jesam li ja jedna od tih djevojaka? Vrućina izmeĊu
mojih nogu i naĉin na koji mi srce udara, govori mi da bih mogla biti.
Ne znajući što će sljedeće uĉiniti ili koliko će daleko ići ĉini me nepaljenom.
Iznenada osjetim strah i obuzme me sumnja. Ovo je previše. Previše strašno.
Zatresem glavom, pokušavam proći kraj njega i izaći kroz vrata.
„Stvarno trebam ići.“
Zareţi, hvatajući me za ramena i gura me prema kauĉu. „To nisu ĉarobne rijeĉi.“
Ljutnja me ispunjava dok ga udaram da me pusti. Rijeĉ crveno odbija se po mojoj

glavi, ali iz nekog razloga ju ne govorim. U nekom udaljenom kutu uma, mislim da što
se više bori da me uzme, to me više ţeli.
Pokušavam ustati, ali me njegova teţina pritišće u jastuke. Bori se s pojasom

moje suknje i uspijeva je skinuti. Pokušavam se boriti, ali je beskorisno.
Previše je jak. Jednim pokretomkida moje gaćice i prelazi svojim ţuljevitim

dlanom preko moje guzice, klizeći dolje dok mu prsti ne pronaĊu vlaţnost izmeĊu
mojih nogu. Moje cijelo tijelo se zatrese na njegov dodir. To što mi je pokidao gaćice
moţda je najbolja stvar koju sam ikad doţivjela.
„Tako si jebeno vlaţna. SviĊa ti se ovu, zar ne?“ pita, dok mi njegova brada grebe
uho.
Stenjem, pola u ljutnji, a pola u nevjerojatnoj ekstazi koju sam ikad osjetila. Ne
smeta mi što je totalno sjebano biti ovoliko napaljen od ovoga. Ne ţelim da prestane.
„Ţeliš li svršiti?“
Stenjem, klimajući glavom i gurajući guzicu uz njegovu ruku.
„Prvo moraš platiti.“
Ĉujem kako otkopĉava remen i oblije me hladan znoj. Hoće li stvarno iskoristiti
remen na meni? Umjesto da kaţem bilo što, samo stisnem kauĉ jako i zatvorim
ĉvrsto oĉi, ĉekajući.
„Ovo je zato što si njuškala, tamo gdje nisi jebeno trebala njuškati,“ kaţe.
Ukoĉim se, skupim ramena i savijem leĊa dok se pripremam za udarac. Ĉuje se
strujanje zraka i glasan prasak. Vruća bol eksplodira preko moje guzice i poskoĉim,
cvileći.
„Ovo je zato što si pokušala otići od mene.“
Još jedan trzaj boli.
41
Okrenem se da ga pogledam i vidim tamu u njegovim oĉima koja me plaši. Brzo

kako je i došla, ljutnja prolazi. Kleknuo je ljubeći mi tijelo i guzicu gdje me je udario
remenom, otklanjajući bol svojim njeţnim dodirom. Uzdiše uz mene i ĉista sreća koju
vidim kad ga pogledam, ĉini da se zacrvenim. Nikada ga nisam vidjela tako
zadovoljnog, tako zadovoljenog.
Skoro ga uopće nisi ni vidjela, osim izmeĎu tvojih nogu, šapće glas u mojoj glavi.
„Bila si dobra,“ kaţe kroz stisnute zube. „Tako jebeno dobra.“
Okrenem se tako da je on iznad mene. Mora da je u nekom trenutku skinuo svoju

jaknu, jer je bio samo u hlaĉama i košulji, ali nekoliko gumba je bilo otkopĉano.
Posegnem gore i povuĉem jako kidajući gumbe, otvarajući njegovu košulju da

otkrijem njegove isklesane mišiće. Prolazim prstima niz njegovu koţu, ne mogu ga
dodirivati dovoljno, ţeleći da imam više ruku.
Otkopĉava gumb na hlaĉama i otvara rajsferšlus, dopuštajući da mu hlaĉe vise

ispod ploĉica na trbuhu, otkrivajući debeli obris njegovog kurca kroz bokserice.
Posegnem da ga dodirnem, ali on udari moju ruku, dok se ljutnja vraća na

njegovo lice. Skine mi majicu preko glave, otkopĉavajući mi grudnjak i skidajući ga.
„Prvo dame,“ kaţe on.
Takve rijeĉi bi me inaĉe nasmijale, ali zbog prijetnje na njegovom licu teško
progutam i kimnem glavom. Poljupcima pravi trag niz moje tijelo, zaustavljajući se
kod mojih grudi da uzme moju bradavicu u svoja usta.
Kruţi oko nje sa svojim jezikom i zagrize dok ne zaboli, ali toliko sam na rubu da
ĉak i bol blijedi tako da ne mogu reći što boli, a što daje uţitak.
Sve postaje on, bilo da se radi o boli, uţitku ili nešto izmeĊu, ţelim to. Ţelim sve
to. On poljubi moj pupak, skoro me nasmijavajući dok ljubi osjetljivu koţu.
Tada pronaĊe moj humak i klizi jezikom uz njega, zadirkujući moj klitoris sa
ravnom stranom svoga jezika a moj ulaz s vrhom u ritmiĉkom uzorku zbog kojega
ubrzo stenje i vuĉem ga za gustu kosu.
„Vincent!“ Plaĉem.
Ne prestaje ĉak i kada stimulacijapostaje toliko jaka da se tresem od njegovog

dodira, stišćem i vuĉem njegovu kosu dok ga skoro ne povrijedim. Ruka mu klizi uz
moje tijelo, nalazeći moju sisu i stišće dok me ne zaboli. Bol dolazi baš kada sam na
vrhuncu i plaĉem kada se sve spusti na mene. To je kao da se u meni otvorila brana.
Klekne ne koljena i poĉne skidati gaće.
42
Ugrizem se za usnu, još uvijek osjećajući posljedice vrhunca koji mi prolaze kroz
tijelo. Izvuĉe svoju duljinu i moje oĉi se rašire. Nisam primijetila da je baš toliko velik
one noći, a sada nisam iznenaĊena što sam osjećala posljedice i sljedećeg dana.
Skine košulju i odbaci hlaĉe. Njegovo tijelo je nevjerojatno - ĉvrste linije i mišiće.
Poseţe dolje i povlaĉi moje bokove prema sebi, podiţući mi guzicu tako da moţe
iskoristiti drugu ruku kako bi raširio moju vlaţnost vrhom svoga kurca.
Prije nego što se zabije u mene, nagne se naprijed i uhvati moje lice izmeĊu
svojih prstiju, gledajući me u oĉi. Vidim taj nagovještaj opasnosti i nasilja u njemu
ponovno. UzbuĊenje pomiješano sa strahom prolazi kroz mene.
„Reci mi, koliko tojako ţeliš?“
„Ţelim to.“
Ošamari me dovoljno jako da zaboli. „Uvjeri me.“
„Molim te,“ stenjem. „Jebi me,“ kaţem tiho, dok mi lice gori od srama.
Nikada nisam uĉinila ništa sliĉno, ni izbliza. Najviše razgovora koje sam vodila u
krevetu bili su oko poze. Ošamari me ponovno, jaĉe ovoga puta. Naljuti me, stisnem
zube i prosikćem rijeĉi. „Jebi me.“ Mislim to, takoĊer.
Ne znam kako ili zašto ima toliku moć nada mnom, ali moj tijelo reagira na to.
Nikad nisam bila toliko osjetljiva na dodir. Ĉak i njegov dodir na mom licu ili boku
dovoljan je da me potrese. U nekom dalekom kutu svoga uma sam ljuta jer me tretira
ovako, jer ĉini da se degradiram toliko i uţivam u tome.
Nemam vremena razmišljati o tome, jer miĉe ruke s moga lica, podiţe mi ruke
iznad glave i zabije se u mene. Lice mu je crveno i dok jecam od boli zbog njegovog
ulaska, osjećam veliĉanstvene valove ekstaze koji teku kroz mene. Zabija se u mene
polagano, izluĉujuće polako. Pokušavam posegnuti za njim kako bi ubrzao.
Moj klitoris pulsira od potrebe da svršim, moli za trenjem. Pokušavam se gurnuti

prema njemu, ali me njegove snaţne, posesivne ruke umiruju, prisiljavajući me da
trpim spori ritam i stvari koje mi radi. Meškoljim se pod njegovim snaţnim stiskom,
svako vlakno u mojoj svijesti je fokusirano na njegov kurac u meni.
Stenjem. „Tako je dobro osjećati te, Vince.“
Njegova usta se otvore i on pogleda u mene pogledom punim poţude i

neumoljive gladi. Ritam se ubrzava i znam da sam razbila igru. Ţelio je ovo uraditi na
svoj naĉin, da me jebe svojim ritmom i gleda kako polako gubim kontrolu, ali sad je
on izgubio kontrolu.
Pomisao da ga guram preko ruba i ĉinim da izgubi fokus sa svoje igre, uĉini da
svršim. Moja jezgra se stisne oko njega. Stenje, ĉvršće me hvatajući i zabijajući se
dublje. Zatim se izvuĉe i svrši po mom trbuhu.
43
„U kurac,“ kaţe tiho.
IznenaĊuje me naginjući se naprijed da me poljubi njeţno, milujući me njeţno po

licu. Kako me gleda govori mi da me posjeduje, ali nema više nasilne tame u
njegovim oĉima, samo toplina.
Ţeludac mi se okreće i odjednom sam obuzeta potrebom da izaĊem iz ovoga. Da

izaĊem odavde, iz njegovog zagrljaja – previše je, previše primamljivo. Bilo je lakše
kada sam mogla o ovome misliti ako o prljavoj maloj tajni, bez obaveze i emocija.
Vidjevši ga kako me gleda, ĉini mi se da ţeli više. Zbog toga ja ţelim više.
Ne znam je li me više uplašila ideja da me ĉovjek poput njega ţeli za više od

dobrog jebanja ili koliko mi se sviĊa ideja da budem njegova djevojka. Što dovraga
nije u redu sa mnom? Guram ga da se oslobodim. SiĊe s mene, nasloni se na lakat i
zapravo izgleda povrijeĊeno.
„Što je lutko?“ pita, dodirujući mi lice.
„Nemoj,“izreknem muĉeno.
Odjednom ne mogu susret njegov pogled. Osjećam sram zbog svoje golotinje i
zgrabim svoje poderane gaćice, kako bi obrisala spermu sa svoga trbuha. Zatim
uhvatim svoju majicu i pokrijem grudi, koristeći drugu ruku da pokrijem guzicu, dok se
saginjem da podignem svoju suknju.
Oĉi mi se pune suzama. Što ja to dopušta da se dogodi mom ţivotu?
Kad se okrenem, uspio je obući hlaĉe i košulju. Kupim ostatak njegove odjeće i
guram mu na prsa, gurajući ga kroz vrata. Ne govori ništa. Kada ga pogledam, vidim
na njegovom licu samo bol i patnju, ali sigurno mi se ĉini. Samo me koristi kao seks
igraĉku. Boli ga briga što osjećam ili ne osjećam za njega.
Ja sam toliko idiot. „Molim te,“ kaţem. „Samo idi.“
On kimne glavom i okrene se da ode niz hodnik ispred moga stana, gledajući
preko ramena dok odlazi. Zatvorim vrata i naslonim se na njih, spuštajući se prema
tlu i jecajući nekontrolirano.
44
11.
Vincent
Udario sam pesnicom po kontrolnoj tabli mog BMW-a.
‚‚Jebi ga!" Viĉem, udarajući kontrolnu tablu ponovo, dovoljno snaţno da napravim
udubljenje.
Nalazim se ispred njenog apartmana i posmatram poslednje zrake sunca kako

nestaju iza linije horizonta Manhattana. Ne znam šta da radim sa sobom. DoĊavola,
kako sam dozvolio da mi se ova djevojka toliko pribliţi? Zašto me tako jako pogodilo
kada me odgurnula od sebe? Nekoliko puta sam bio odbaĉen posle dobrog jebanja i
nije me doticalo. Dobio sam šta sam ţelio i one takoĊe. I kraj priĉe. Izuzev ovog
puta. Ne mogu tek tako otići od nje. Šta da radim sada? Da li stvarno ţelim biti
ukljuĉen u ovaj haos sa njom? Franki mi već jebeno diše za vratom da sredim
situaciju sa njom. Pretpostavljam da mu je Jimmy rekao šta se desilo i sada mi je
pola porodice za leĊima da oladim ovu djevojku. To je poslednja stvar koja mi treba,
pogotovo s obzirom na usranu oluju koja se sprema izmeĊu nekih od najmoćnijih
kriminalnih porodica na sjeveroistoku SAD.
Prvobitno sam planirao samo da se pojavim i podstavim na njeno mjesto, da je

podsjetim zašto treba svoja usta da drţi zatvorena. Ali jedan pogled na nju u toj
uskoj suknji i naĉin na koji su joj se grudi ocrtavale u toj majici, uĉinili su da ţelim da
je posjedujem. Hteo sam ponovo da osjetim njenu vrelu maĉkicu, i zdrav razum me
nije mogao zaustaviti.
Sjedim ovdje, osjećajući se još nekoliko minuta kao idiot, pre nego što sam je
ugledao da silazi niz stepenice njene zgrade. Izgleda da je odvojila vremena da
popravi šminku i uĉini da pristojno izgleda, jer jedva i ja mogu reći da sam je upravo
ţestoko do iznemoglosti jebao. Osjetio sam blago zadovoljstvo kada se okrenula na
drugu stranu i kada sam zapazio da je dio njene kose još uvjek naelektrisan. Nisi
uspjela da ukloniš sve moje tragove, lutko. Istovremeno je to dobro i loše. Zašto se
osjećam tako usrano, jer ona ţeli da ukloni svaki moj trag? Izgleda kao da je ona
mene iskoristila. Ona ţeli samo dobro jebanje i onda oĉekuje da joj se sklonim sa
jebenog puta kada završi sa mnom? Jebeš to. Ironija me tretira na isti naĉin kako
sam ja tretirao bezbroj djevojake,nije me pogodila, ali me razbjesnila.
45
Upalio sam kola i krenuo za njom. Ona vozi usranu korolu1, iako znam da je dobro
plaćena da priušti sebi nešto bolje. I takoĊe njen stan je uţasan i mali. Gdje idu sav
taj novac? Moj stomak se uznemiri kada sam pomislio na mogućnosti gdje ide
novac. Koliko ja znam ona je mogla biti narkomanka, ili ukljuĉena u kockanje. To je
poslednja stvar koja mi treba. Ali, ipak sam nastavio da je pratim dok nismo stigli do
SportCast studija na istoĉnom kraju. Kada sam se parkirao, pozvao sam Jimmya na
telefon.
‚‚Jimmy, ona dolazi."
‚‚Bilo je i vrijeme. Razumeo sam, da si rekao da poĉinje u 5:30h"
Nasmijao sam se. ‚‚Zadrţalo ju je nešto neplanirano."
‚‚Vidim je sada." Rekao je
‚‚Imaš sve pripremljeno, zar ne? Propusnice, uniforma?”
‚‚Da, da. Ne brini šefe sve je spremno, kao što si rekao. Neće imati predstavu šta
se jebeno dešava."
‚‚Odliĉno." Rekao sam i spustio slušalicu.
Plan je da Jimmy prati šta radi na poslu, i pobrine se da ne kaţe nekome ili uradi
nešto sumnjivo. Ako neko pita, pratim da ne priĉa o onome što je vidjela. Ali istina je
da me više zanima da li dozvoljava drugim muškarcima da joj se nabacuju i flertuju
sa njom. Izgubio bih jebeni razum. Izvukao bih svoj pištolj, umarširao pravo u njenu
kancelariju i ispraznio ĉitav šarţer u onoga ko je i pomislio da moţe da ga ugura
mojoj djevojci. Mojoj djevojci? Da li stvarno razmišljam tako? Isuse Hriste. Potrljao
sam oĉi dlanovima. Ta djevojka će me dokrajĉiti.
Samo sat vremena kasnije dobio sam poziv od Jimmya, ali vreme kao da je stalo.
‚‚Šefe, šaljem ti nešto. Provjeri email."
Prekinuo sam i otvorio email. Poslao mi je prilog. To je PDF nekog ĉlanka. Ĉlanak
na kome radi sada. Nije završen, ali do sada je napisano:
Korupcija razotkrivena
Kada je zvijezda primjećena, Ronne White, i u mlaĎim danima prebačen iz FSU2,

očekivanja su bila velika. Sportski komentatori su ga smatrali novim Randy Mossom,
1
Toyota Corolla
2
Florida State University - Državni Uneverzitet Floride
46
i već ga uvrstili u dvoranu slavnih. Kao što su predvidjeli, prve dvije godine njegove
NFT3 karijere, su poklazale da su u pravu.
Imao je sve. Novac, slavu, ţene, uspjeh.....ili nije?
Detaljan pregled njegovih finansija otkriva da Ronne ima problem sa kockanjem. I

to veliki problem. Anoniman izvor, tvrdi da je Ronne izgubio pedeset hiljada dolara,
prošlog ljeta u jednoj partiji pokera u Vegasu. I to nije jedini svjedok njegovih
kockarskih navika. Postoje brojni izvještaji o nesmotrenom kockanju i lošim
financijskim odlukama, uključujući i rezidenciju na Floridi u vrijednosti od nekoliko
miliona dolara, više od hiljadu kilometara udaljenu od njegovog penthous apartmana
u New York-u.
Da stvari budu još gore, detalji njegovog profesionalnog ugovora su dostupni

svakom ko ţeli da ih pogleda. 435,000 dolara u prvoj godini, 525,000 dolara u drugoj
godini. Ronni ima velike dugove na računu, pa se postavlja pitanje "Gdje novac
odlazi?"
Ogovor je mafijaško podzemlje.
Novinar je svedočio....
I tu je kraj. Ĉlanak tako završava.Jebote. Prolazim rukom kroz kosu i uzimam

dubok uzdah. Ona nije samo brbljala svojim prijateljima o tome šta je vidjela, već je
pisala jebeni ĉlanak da bi ga objavila? Tek tako će me ispaliti? Nema govora da će
ĉlanak zvuĉati ili izgledati kao vreća sranja, ali Bog zna da je pritisak zadnja stvar
koja mi je potrebna sada.
Pronašao sam Jimmyev broj u telefonu i nazvao ga.
‚‚Šta radi sada?" Upitao sam.
‚‚Sjedi za stolom, sa rukama na licu. Izgleda kao da plaĉe."
Ĉak i ako izgleda kao da će me prodati, ne volim da ĉujem da plaĉe. To mi se

uopšte ne sviĊa. Dovodi me do toga da hoću da razbijem, šta god da ju je uĉinilo
tuţnom, ali u ovom sluĉaju to je moja krivica. Uvukao sam je u moj mraĉan svijet, i
ona pokušava da se nosi sa tim na najbolji mogući naĉin na koji zna. Vjerovatno
misli da radi ispravnu stvar. Moţda i radi. Ali ipak ne mogu dozvoliti da me to
zaustavi. Na ovaj ili onaj naĉin, neće objaviti tu priĉu.
‚‚Piše još." Jimmy je rekao.
3
Nacionalna fufbalska liga
47
‚‚U redu." Rekao sam pokušavajući da ostanem smiren. ‚‚Samo mi reci kada krene
da odlazi. I šta god da radiš, nemoj dozvoliti da svojim urednicima pokaţe tu priĉu ili
šta god da rade sa njom. Niko ne smije da je proĉita. Uĉini sve što je potrebno a da
je ne povrijediš, u redu? Neću da joj fali dlaka sa glave, iako mi to pomaţe."
‚‚Razumio sam, šefe. Neću je dirati. Ne brini."
Prekinuo sam razgovor i udario glavom o naslon iza mene. To što sjedim ovdje i
ne mogu ništa da uradim me izluĊuje. Moram da ustanem, da se pokrenem. Izašao
sam iz kola, sa rukama na kukovima, spreman da eksplodiram ako me i najmanja
stvar poremeti. Pogledam prema zgradi. To je manja poslovna zgrada, moţda
tridesetak spratova sva od stakla i betona.Na kojem spratu je Jimmy rekao da ona
radi? Petnaestom?
Jebi ga.
Zakljuĉao sam automobil i jurnuo prema zgradi. Izgledam dobro u odijelu, ĉak i ako
se malo zguţvalo, jer sam ga bacio na pod dok sam jebao Aubriellu. Namjestio sam
kosu i otvario vrata. Ne gledam put straţara, ne pitam za dozvolu i ne stojim u redu
ispred recepcije kao neki šmokljan. Ušetao sam u lift kao da posjedujem ovo jebeno
mjesto, i niko mi nije ništa rekao.
Pritisnuo sam dugme za njen sprat i ĉekam. Hladni ĉelik mog pištolja, predstavlja
udobnu teţinu unutar mog sakoa. Dizalo se oglasilo i ja sam zakoraĉio u prostoriju
punu kabineta, kopir-aparata, štampaĉa i izmorenih muškaraca i ţena polu-leţerno
obuĉenih. Polako se krećem kroz hodnike izmeĊu stolova i traţim je pogledom.
Uoĉio sam Jimmya, kadme je ugledao ukazao je pogledom na akvarijum sa
ribicama. Ipak, zna da treba da ćuti, pa je nastavio da sjedi tamo sa bocom hladne
vode i ukazuje mi na smjer. Klimnuo sam mu i nastavio da pratim smjer njegovog
prsta dok je nisam ugledao.
Oĉi su joj nateĉene i crvene, ali na njenom licu postoji i odluĉan izraz koji mi govori
sve što treba da znam. Uĉinit će to.
Ušao sam u njenured i sjeou slobodnu stolicu pored nje. Okrenula se prema meni
a njena usta iznenaĊeno su se otvorila.
‚‚T-ti..." ona izgovori. Odjednom kao da je shvatila šta se nalazi na raĉunaru,

zatvori prozor dokumenta.
‚‚Na ĉemu radiš?" Upitao sam. Planirao sam da doĊem ovamo i staloţeno sa njom
razgovaram, kako bi se osjetila prijatno i sigurno. Htjeo sam da je uvjerim, da ću se
postarati da je zaštićena bez obzira na sve. Ali kada sam je ugledao kako pokušava
da sakrije nešto od mene, postao sam veoma ljut.
Ona odmahnu glavom. ‚‚Samo glup nacrt za sledeću godinu." Nervozno proguta.
Ugledao sam tragove znoja kako se formiraju na njenom ĉelu.
48
Ona me upravo laţe. Ruke me svrbe da uzmem kaiš i objasnim joj zašto nikada,
jebeno nikad ne smije da me laţe.
Ali smirio sam se. Za sada.”Lutko, treba da poĉneš da govoriš istinu i to brzo. Ja
sam jedini koji te moţe zaštititi u svemu ovome i ako ne poĉneš da mi vjeruješ, neću
moći da ti pomognem"
Boja se povukla sa njenog lica, ali još uvijek je izgledala odluĉno.”Mogao bi lagati."
Snizila je ton glasa.”Mislim da bi rekao bilo šta, ako bi sa tim uspio da me jebeš.
Zašto bi ja trebala povjerovati u stvari koje govoriš?" Iznenadilo me koliko jako su
njene rijeĉi uticale na mene. Da li ona to stvarno misli? Da samo hoću da je jebem i
da me zaboli uvo za nju? Pretpostavljam da ne bi trebao biti iznenaĊen, jer upravo je
tako bilo sa svim drugim djevojkama prije nje, ali ona je drugaĉija. Ona ima hrabrosti
da mi se suprostavi. I stvari koje je dopustila da joj uradim iza zatvorenih vrata....
nijedna ţena mi to nije dozvolila i još da uţiva u njima. Sama pomisao o tome uĉinila
je da moj penis reaguje snaţno. Povukao sam je blizu sebe i poljubio surovo. Kruto
se drţala u poĉetku, a onda joj se tijelo opustilo, kao da se topi oko mene i uhvatio
sam je za grudi.
‚‚Vince-…”Rekla je, povlaĉeći se sa oĉima i dalje zatvorenim a usnama polu

otvorenim. Pogledala je nervozno okolo, ali izgleda da niko nije primijetio šta se
dešava.”Na poslu sam..."
‚‚Ne bi trebala da radiš na mjestu kao što je ovo." Rekao sam polako.”Samo izbriši
ĉlanak i napusti ovo mjesto. Mogu da se brinem o tebi. Imam više novca nego što mi
je potrebno.”
Lice joj se uozbilji.”Kako si znao da pišem ĉlanak?"
‚‚Kao što sam već rekao.Misliš li da te mogu tek tako pustiti da odeš, posle onoga
ĉemu si svjedoĉila?"
Ona napravi korak nazad.”Upravo priĉaš kako treba da poĉnem da ti vjerujem?

Jebeno dobar naĉin da me ubjediš. Špiunirao si me?"
‚‚I jebeno je dobro da jesam, zar ne? Jer taj ĉlanak koji upravo pišeš izgleda
doĊavola kao karta prema zatvoru za mene i pola moje porodice."
‚‚Nisam stvarno htjela da ga objavim. Ja sam samo.... Uvjek sam ţeljela da

razotkrijem ovakvu priĉu. Nešto opasno i kontroverzno, zbog ĉega bih mogla
napredovati do redakcije. Mislila sam da bar mogu napisati priĉu, ĉak i ako je neću
objaviti."
‚‚I ja bih tek tako trebao otići, dok se moj smrtni nalog nalazi u toj jebenoj mašini?"
Nešto tvrdoglavo joj je zasijalo u oĉima.”Šta ćeš mi uraditi ako ga ne izbrišem?"
‚‚Imaš hrabrosti da...." Kaţem tonom opasno upozoravajućim.
49
‚‚Reci mi.”Rekla je gurajući mi prsa. Ima više snage nego što sam oĉekivao, ali
treba više od toga da bi me izbacila iz ravnoteţe.
Zagledao sam se u nju, osjećajući se kao da ugalj gori u mojim oĉima.”Ţeliš istinu?
Da mogu da te povredim, spasio bih sebe od mnogih nevolja i ubio te još onda kada
si naletela na mene sa Ronnijem. Ali ne mogu." Primaknem se, povlaĉeći je za bluzu
sa zlobnim smješkom na licu.”Jedini naĉin na koji ţelim da te povrijedim je sa mojim
surovim penisom, a ti na koljenima I moliš za još."
Njeni obrazi se zarumeniše, i na njenom licu se pojavi nekoliko emocija koje ne

mogu da razotkrijem, pre nego što se okrenula prema raĉunaru i zatvorila datoteku,
pokazujući mi gdje je bila saĉuvana, briše je, a zatim prazni kantu za otpad.
Naravno ona je uvijek moţe ponovo napisati, ali ja cijenim trud. Osjećam kao da smo
upravo uspjeli da stvorimo neku tanku liniju povjerenja izmeĊu nas, ĉak i ako bi
mogla da pukne u svakom trenutku.
‚‚Odliĉno."Rekao sam.
‚‚Šta sada?"Ona upita.
Izgleda gotovo kao da se nada da ću je upravo ovdje u ovoj kabini kazniti.

DoĊavola i mogao bih, ali trenutno imam previše toga na leĊima. Već sam previše
vremena izgubio rešavajući ovo, više nego što sam trebao.”Sada ćeš nastaviti sa
svojim poslom i …” Okrenuo sam se da se uvjerim da niko ne sluša.”I drţi svoja
jebena usta zatvorena." Upitno sam podigao obrvu.”Je li jasno?"
Ona klimu, gledajući raširenih oĉiju put mene, nevino, više nego što mogu da joj
povjerujem, sada kada znam kako se ponaša kad je bez odjeće. Nagnuo sam se
napred i poljubio je. Nisam planirao da uradim to, ali poljubio sam je njeţno i polako,
sa više privrţenosti nego što sam ikada poljubio ţenu. U tom trenutku ona je
izgledala kao nešto krhko,osjetio sam pravi strah po prvi put u ţivotu od kada
pamtim za sebe. Bojim se toga, šta ću uĉiniti ako se njoj nešto dogodi, šta će to
uĉiniti meni. Kadsmo se razdvojili, oba naša lica bila su zajapurena. Proklestvo. Ona
je opasna. Jebeno stvarno opasna.
50
12.
Aubrielia
Prošlo je nedelju dana od kada je Vincent bio kod mene u kancelarju u

SportCastu.Moje misli su se vraćale na te trenutke, na isti naĉin kao što je moj jezik
nadraţivao ranicu u ustima. Boli svaki put kada je dotaknem, ali ne mogu prestati da
provjeravam da li i dalje boli,iznova i iznova.
Misao koja me najviše muĉila jest zašto Vincent mora biti osoba koja jest.Zašto me
ovako ludaĉki ne privuĉe neki muškarac sa savjesnim i legalnim poslom, zbog kojeg
se neosjećam kao da je moj ţivot na rubu, svaki put kad je u mojoj blizini? Zašto
seks mora biti ovako nevjerojatan da sam se navukla kao narkoman? Sama pomisao
da Vince ima toliku moć nada mnom, ĉini me bijesnom. I to jako.Pa u svakom
sluĉaju, neću ići putem u provaliju, kojim on ţeli da idem. Zapazila sam naĉin na koji
me pogledao prije nego je napustio moju kancelariju. Ţeli da budem njegova.... Ne
znam s kim mafijaši provode vrijeme, Konkubine? Ĉvrsto sam sigurna da neću
postati jedna od njih. Jedva ga i poznajem. Sve što znam je da je veliĉanstven i da je
seks odliĉan.
To i nije baš istina. Njegove oĉi i ruke govore mnogo više od većine muškaraca.
On je muškarac od akcije, sigurnosti, ĉvrstog uvjerenja, bez oklijevanja. Njegove oĉi
mi ukazuju da ţeli da me posjeduje kao što je vjerojatno imao bezbroj ţena prije
mene, ali povremena njeţnost njegovog dodira ĉini da se zapitam, da li probijam
njegovu ĉvrstu ljušturu i postajem mu nešto više. Najgori dio je što ni ja sama ne
znam da li je to dobra zamisao - da li zaista hoću da ţeli više od mene, a ne samo
seks? U svakom sluĉaju, nastojanje da ga izbjegnem ĉini se besmisleno, kao
pokušaj da se odupre gravitaciji. Što dalje pokušam da odem od njega, brţe ću
upasti direktno u njegove ruke.
Pokucam na vrata kuće mogoca. On ţivi dolje niz hodnik na istoĉnoj strani u
studio apartmanu. Cijela zgrada miriše na oĉaj i alkohol. Sam ulazak ovdje uvijek me
tjera da poţelim iskoĉiti iz svoje koţe. Nije mi jasno kako moţe izdrţati ovdje. Vrata
su se otvorila i otkrila mog oca, smeţuranog lica i mutnih oĉiju. Zatreptao je kad me
vidjeo i nespretno pokaza da uĊem.
‚‚Tata, stvarno, tek je popodne."
Potrljao je potiljak glave.”Još nisam poĉeo da pijem. Ako je to ono što te interesuje.
Volio bih da jesam."Dodao je sa osmijehom, dok nije primjetio da se ne smijem.
Ublaţio je crte lica i poţurio da skloni omote brze hrane sa kauĉa, kako bih imala
gdje da sjednem.
51
Prekrstila sam ruke.” Uredu je." Istina je da ne ţelim da dodirnem ništa ovdje više
nego što je nuţno. ”Rekao si da moraš razgovarati sa mnom o neĉemu vaţnom.
Ovdje sam."
‚‚Jesi li sigurna da ne ţeliš da sjedneš?" Upita ukazujući na slobodno mjesto na

kauĉu izgledajući više patetiĉno nego obiĉno.
Uzdahnem i sjednem da ne bih povrijedila njegova osjećanja. Lakše je biti oštar

prema njemu kad je pijan. U meni se negdje nalazi mala djevojĉica, koja nikada nije
prestala da se nada, da će se tata kojeg je poznavala prije majĉine smrti vratiti. Kad
je trijezan mogu vidjeti male tragove ĉovjeka kakav je bio. “Tata, zašto si me zamolio
da doĊem?"
Podlakticom je raskrĉio mjesto sebi na stoĉiću za kafu, bacajući kutije kineske

hrane i tanjire na pod. Sjeo je naslanjajući laktove na koljena...na trenutak sa glavom
okrenutom prema podu, pre nego što me pogledao sa suzama u oĉima. ”U nevolji
sam, Aubs."
Nadimak mi zasmeta. On nema prava da me tako zove, ali jednostavno nemam

snage da mu kaţem da me ne zove tako. ”U kakvoj nevolji?"
‚‚Uzeo sam novac na zajam od nekih loših ljudi."
Osjećam se kao da mi led prolazi kroz grlo i prsa. ‚‚Tata...."
Ustao je koraĉajući napred - nazad, i trljajući zadnji dio svog vrata. ”Potrebne su mi
pare! Nisam svetac, u redu? Nisam jebeno savršen. Nisam neka ţivotinja koja je
zadovoljna da ţivi od komadića i tragova, provodeći ĉitav dan zatvoren jer ne mogu
priuštiti sebi da izaĊem napolje.”
Zaustavila sam prve misli koje su mi se pojavile u glavi. Imao bi novca da izaĎeš
ako bi prestao da ga trošiš na alkohol. Imao bi novca ako ne bi dobivao otkaze. Ne
moţeš da ţiviš kao ţivotinja, ali očekuješ da ja ţivim kao jedna od njih da bih platila
tvoje račune? Umjesto toga, uzela sam duboki udah i uhvatila ga za podlakticu.
”Hajde tata sjedi,postaješ uzrujan. Moram da znam koliko duguješ tim ljudima."
Izvuĉe ruku i krenu prema drugom kraju ovog malog apartmana, pre nego što se
okrenuo. Polako klimnu glavom. ”Deset hiljada."
Osjećam kao da tonem. Ne viĉem niti vrištim, nisam izgubila smirenost. Samo me
zapljusnulo, odbijajući da me oslobodi. ”Do kad treba da im vratiš novac?"
‚‚Dugujem im od prošlog mjeseca. Svaki mjesec koji ne platim dodaju mi hiljadu.

Aubs, ti ljudi nemaju milosti. Povrijedit će me ako im ne platim uskoro, i to jako."
Napokon sam izronila. Oni će ga ubiti. Jedva uspijevam da skupim mjeseĉno

dodatnih ĉetiri stotine dolara i da platim njegove raĉune i osnovne potrebe kakve god
da jesu. Sa ovom raĉunicom trebat će mi više od godinu dana da skupim novac, a
52
ako oni naplaćuju kamatu mjeseĉno od 1000 dolara? Nema šanse. ‚‚Tata moraš da
pronaĊeš posao. Bilo šta. Ne mogu da skupim tu koliĉinu novca."
‚‚A tvoj automobil?" Upita.
‚‚Vozim Corollu. Imala bih sreće ako dobijem hiljadu za nju. To je još puta deset."
Podigao je obe ruke na glavu, pomjerajući se napred, nazad. ”Ja sam mrtav
ĉovjek, oni će me ubiti."
‚‚Zbog ĉega si uzeo zajam? Iscedio si i zadnji cent od mene. Za šta ti je to trebalo
deset hiljada?"
‚‚Mislio sam da mogu napraviti par dobrih opklada, koje bi me povratile na noge. Ja
sam samo...."
Podigla sam ruku, zaustavljajući ga u dovršavanju reĉenice. ”Ti si nevjerojatan."

Ustanem grabeći svoje stvari i upućujući se prema vratima. Zastanem prije nego što
izaĊem napolje, sa jednom rukom na vratima. ”Ne mogu te izvući iz ovoga."
Izgledao je tako jadno dok je stojao tamo sa rukama opuštenim sa strane, da skoro
osjetim krivicu. Koga ja zavaravam. I osjećam je. Osjećam se kao najgora kćerka na
svijetu, koja je odbacila svog oca kad mu je najpotrebnija. MeĊutim, ne znam šta
drugo da uradim. Ne mogu tek tako da pronaĊem deset hiljada.

Našla sam se sa Ariom i njenim bratom Adamom, u lokalnom mjestu sa takosima.

Dekoracija je jeftina i loša. Izgleda kao klasiĉna Ameriĉka ideja o Meksiku.
Sombrero4, kastanjete, dekoracije Dana Mrtvih5 i slike niskih muškaraca sa brkovima
na zidu. Nasuprot kiĉastom namještaju, hrana je odliĉna. Ja sam naruĉila riblji takos
sa škrampima , aiola sosom i kupusom. Aria je uzela prţene tortilje sa ćuretinom i
ananas sosom. Njen brat je izabrao najdosadniju stvar na meniju, kao i obiĉno,
veliku korpu naćosa sa topljenim sirom.
On ubaci naćos u usta i ispravi se namršten. ”Znaĉi on je stvarno ĉlan mafije?"
Zagledah se u Ariu. ‚‚Rekla sam ti da ne priĉaš nikome." Rekla sam, uklanjajući

trag sosa sa usana.
4
Meksički šešir
5
Dan mrtvih u Meksiku se svake godine proslavlja tri dana, od 31. oktobra do 2. novembra, tokom kojeg se
porodice širom zemlje sakupljaju kako bi obnovile sedanje na preminule prijatelje i članove porodice.
53
Samo me je neduţno pogledala.”On mi je brat. Sve mu priĉam. Osim toga ne

poznaje ga.Nitko neće saznati."
Zbunila sam sebe, gledajući preko ramena. Ne znam šta sam oĉekivala da vidim.
Tipa sa šeširom i kabanicom kako nosi thompson pušku. Iza nas se nalazi samo
ĉetvoroĉlana porodica, sa nemirnim mališanom.
Adam se nasmija.”Paranoja moţda?"
‚‚Ovo nije šala." Rekla sam.”On je opasan."
Aria se nasloni ramenom na Adama.”Evo zašto odbija da izaĊe stobom na spoj.

Nisi dovoljno opasan."
Adam pocrvene, gurajući Ariu nazad. On ima plavu kosu, i atletsku graĊu.
Objektivno govoreći, zgodan je. Ima blistav osmijeh i oĉi koje uvijek izgledaju previše
svetlucavo. Kada sam poĉela da se druţim sa Ariom, bilo je jasno da je Adam
zainteresovan za mene. Ali je imao djevojku. Kada je prekinuo vezu od dvije godine,
prije pet mjeseci, pokušao je da me smuva na ţurci. Ĉak i kada sam tozaustavila,
nekoliko nedelja kasnije ponovo je pokušao pozivajući me na veĉeru. Morala sam da
budem veoma jasna i da mu stavim do znanja da nisam zainteresovana, ovo je prvi
put od tad da je izašao snama.
Zbog tog komentara pokušala sam diskretno oĉima da opomenem Ariu. S obzirom
na našu nedavnu prošlost, to je nesmotreno, ali ona nikada nije bila blaga prema
njemu.
‚‚Ja sam jednostavno previše zauzeta." Kaţem nakon što se tišina pretvori u
neprijatnu atmosferu.
‚‚Nisi zauzeta za gangstera." Aria reĉe cereći se.
‚‚Prestani." Kaţem, ali ne mogu da se ne nasmijem kada sam primjetila da se ĉak i

Adam smije.”Pokušala sam da prekinem sa njim, ali on ne prihvata ne kao odgovor,"
‚‚Je li on kao oni momci iz bratstva sa koledţa? Adam upita. ‚‚Znaš na šta mislim,
ne znaĉi da, a da znaĉi analno?"
‚‚Šta?" Aria upita, izgledajući zgroţeno.
On izvuĉe mobitel, tipkajući nekoliko puta sve dok nije pronašao pravi ĉlanak.
Uzela je mobitel i pogledala ĉlanak, s gaĊenjem na licu. ”Fuj."
‚‚Nije ni nalik tome. " Kazala sam. ‚‚Ako bih ĉvrsto odbila, mislim da bi to poštovao.
Jednostavno je..... teško mu reći ne."
Aria se Ċavolski nasmija. ‚‚Ma nemoj da zezaš. On je uspio da se uvuĉe ispod

suknje Aubriellie Lightner za manje od šest mjeseci. Razbio je rekord."
54
Lice mi je gorilo od neprijatnosti. ‚‚Moţemo li, molim te priĉati o neĉem drugom?

Moţda o onom ragbisti kojem si dozvolila da te odvede kući?"
‚‚Adam podiţe dlanove. ‚‚Nećemo o tome razgovarati, ne ţelim tu sliku u svojoj

glavi."
Spremala sam se uzeti još jedan zalogaj, ali sam se zaustavila kada sam vidjela
Arin i Adamov izraz lica. Blenuli su iznad mog ramena, kao da su ugledali duha.
Sputila sam takos i okrenula se polako.
Vince.
Ja poskoĉih, udarajući sto, što je zadrmalo pribor za jelo koji se oglasio tupim
metalnim zvukom. ‚‚Šta radiš to, pratiš me?" Upitala sam.
Nagnuo se bliţe meni, spuštajući jednu ruku na sto, a drugu na separe iza mene,
kao da smo sami u restoranu. Oĉi mi lutaju preko njegovog tijela, upijajući njegov
leţeran stav, sa kojim njegova crna kosa izgleda savršeno, i tek izrasla brada koja
izgleda odliĉno na njemu. Nosi bijelu košulju neformalno otvorenu, raskopĉanu
dovoljno da pokaţe kljuĉnu kost i mali dio njegovih grudi i svijetlo sivo odijelo sa
cipelama karamel boje, koje izgledaju kao da nikada nisu nošene.
‚‚Moţda." Rekao je. Njegove oĉi su bušile rupe na meni, dok se grickao za usnu,
potvrĊujući pravo na mene svojim oĉima. Naĉin na koji me gleda treba da bude
ilegalan. Kad je završio sa odmjeravanjem mog tijela, osjećala sam se zajapureno i
vrelo, kao da me upravo ispipao preko ĉitavog tijela. ‚‚Izvodim te na veĉeru." Ispruţi
ruku i odmaknu tanjir od mene. ”Zato, nemoj pokvariti apetit."
Prekrstila sam ruke. ‚‚Veĉeram sa svojim prijateljima, neću ih tek tako ispaliti."
Vince se okreće put njih, kao da ih prvi put primjećuje. Zavuĉe ruku u dţep i baci
ispred njih sveţanj novĉanica od sto dolara.
‚‚Ti misliš da moţeš da nas potkupiš?" Upita Aria. ali Adam podiţe obrvu, brojeći
novac i uputi Ariji signal da ućuti. On uţurbano zahvati malo sira sa naćosom i
pojede, zatim uhvati Ariu za ruku izlaĉeći je iz separea.
‚‚Smatrajte da smo kupljeni," Adam reĉe. ‚‚Lijepo se provedi, Aubriella!"
Aria je zbunjeno zamuckivala dok je on povlaĉio prema vratima.
Kada su otišli, pogledala sam Vinca sa gaĊenjem. ‚‚Nevjerojatan si."
‚‚Tek sam poĉeo." Rekao je sa zlobnim smješkom. Dohvati me za ruku i podignu

me iz separea.
Koliko god da me nervira, ne mogu da poreknem, da njegov dodir utiĉe na mene.

Moje misli su u haosu, a odjednom ne mogu da se sjetim zašto sam tako snaţno
htjela da mu kaţem ne. Ne mogu da sakrijem da sam polaskana, jer on tako snaţno
55
ţeli da me izvede na veĉeru. Momci sa kojima sam izlazila u prošlosti djelovali su

kao da ih neko bode noţem kad je na redu plaćanje raĉuna ili parkinga. Vince je tek
tako bacio nekoliko stotina dolara ispred mojih prijatelja, samo da bi mogao da me
izvede na veĉeru. Trebalo bi da se osjećam uvreĊeno jer misli da moţe da me kupi,
ali on ne misli da ću izaći sa njim jer se razbacuje sa parama, on smatra da ću otići
jer je tako prokleto neodoljiv.
Dopustila sam mu da me izvuĉe iz restorana do automobila koji je bio ispred.

Muškarac u jednostavnom odjelu i sa tamnim šeširom, izaĊe iz automobila sa mjesta
vozaĉa i klimnu Vincu. Vince ga potapša po ramenu i gurnu nekoliko novĉanica u
njegov dţep. ‚‚Hvala Joe."
Ne mogu a da se ne nasmješim, dok mi Vince pomaţe da uĊem u kola,platio je

nekome samo da njegov automobil bude parkiran ispred restorana? Takvo
pokazivanje bogatstva, ĉini da se osjećam neprijatno i uzbuĊeno u isto vrijeme.
Takvo nešto do sada nikada nisam vidjela.Razbacuje se sa parama okolo kao da su
nebitne i ponaša kao da sva pravila svijeta ne vaţe za njega. Ne mogu da poreknem
da me to privlaĉi. Jednostavno razmišljam o tome koliko bi moj ţivot bio drugaĉiji sa
takvom vrstom bezbriţnog ignorisanja ţivotnih problema, to razmišljanje mi skoro
dovodi vodu na usta. Ipak, nije samo to. On radi sve ovo samo zbog mene.
Razmišljao je unapred, napravio aranţman i isplanirao veĉerašnji izlazak samo za
mene. Nitko do sad nije uĉinio tako nešto paţljivo za mene.
Auto izgleda skupoceno, ali ja se ne razumijem puno o njima. Mogu samo

zakljuĉiti da nije jeftin po mekanim koţnim sjedištima i sjajnim drvenim ploĉama.
Shvatila sam u jednom trenutku dok je Vince sjedao na sjedište pored mene i
pohotno me pogledao, da sam neobavezno odjevena. Nemam prestavu gdje planira
da me izvede, ali ja na sebi imam samo sivu tuniku i helanke. Planirala sam da
pojedem nešto na brzinu, vratim se kući i spremim se za veĉerašnje pripreme
ragbista, da obavim intervju sa igraĉima.
Kao da je proĉitao moje misli, Vince me uhvati za butinu. ‚‚Sredio sam da se neka
odjeća pripremi i odvoji za tebe u Pradi. Svratit ćemo tamo prije veĉere pa se moţeš
presvući."
Glasno sam progutala. Prada?Da li sam ga dobro ĉula? Poput mjesta gdje samo
jedna rasparena ĉarapa košta oko 200 dolara? ‚‚Ti znaš moju veliĉinu?" Upitala sam.
‚‚Da li si mislila da sam ispipavao tvoje tijelo samo zbog zabave?" Upita, posve
ozbiljnog lica.
Zarumenim se. ‚‚Ja - Ti....."
On se nasmija. Njegov širok osmjeh dovodi do toga da mu se pojave rupice u

obrazima, koje ga ĉine apsolutno zapanjujućim. ‚‚Šalim se s tobom. Bila bi
iznenaĊena da znaš koliko informacija moţe da se dobije, ako staviš novac u pravi
dţep."
56
‚‚Znaĉi, platio si ljude da me špijuniraju." Upitah. Trebalo bi da se osjećam

prestravljeno, ali to što je Vince daleko iznad prosjeka standardnih muškaraca za
mene, dozvoljava mi samo da se osjetim polaskano. Jednostavno sam odbacila
pomisao da je uradio sve ovo jer mu je stalo, ĉak i opravdanje da je narušio moju
privatnost zbog toga.
Uputi mi rukom signal manje više, dok se zlobno smješkao. ‚‚Kad vidiš odjeću,
nećeš se ţaliti."
Zadrţala sam osjećaj muĉnine u stomaku i nasmijala se u sebi.
Kada smo izašli iz Pradine radnje, izgledala sam preobraţeno. Imao je za mene
spremnu jednostavnu crnu haljinu, zajedno sa salonkama. Njeţne tirkizne koselinije
naglašavaju rub haljine a ogrlica koju mi je dao sve to savršeno spaja.Ušla sam u
kabinu da popravim šminku i kosu. Kad sam završila sa presvlaĉenjem i pogledala
se u ogledalo, gotovo sam zaplakala. Nikada nisam imala problem sa
samopouzdanjem, znala sam da ne ĉinim sebi uslugu s mojim stilom oblaĉenja. Ali
jednostavno nikada nisam imala dovoljno novca i vremena.Bila sam šokirana svojim
izgledom. Izgledam savršeno. Zapravo izgledam kao netko tko zasluţuje da stane
pored zgodnog muškarca kao što je Vince.
Kad sam zakoraĉila iz svlaĉionice, Vince ispusti telefon i ustade, gutajući me

oĉima, a njegove usne formirale su nevaljali osmjeh. Krenuo je prema
meni,obuhvatio me rukama, prateći liniju mojih leĊa i zaustavljajući se kad je došao
do breţuljka moje zadnjice. Stisnuo me za straţnjicu privlaĉeći me bliţe njemu tako
da osjetim njegov ukrućen penis. Moje lice se zarumenilo kad sam shvatila da nas
ţene koje rade u butiku posmatraju otvoreno. Njeţno sam se udaljila od njega, iako
je moje tijelo već reagovalo na njega. Osjećam se tako privlaĉno i samouvjereno, da
sam mu skoro dopustila da nastavi samo da vidim koliko daleko će ići.
‚‚Do Ċavola, izgledaš jebeno savršeno, Aubriella." Još uvijek nije mogao skloniti
svoje ruke s mene,iako smo već izlazili iz radnje. Nastajala sam da ga drţim na
odstojanju, dok me on nije privukao bliţe sebi, hvatajući me za straţnjicu i grudi,
dajući mi poljupce ispod uha i kod krivine moga vrata.
‚‚Hvala." Rekla sam kad smo ušli u kola.
Napravi gestikulacijom istinski gest negodovanja. Bez oklevanja ili nagoveštaja da

oĉekuje nešto u zamenu za poklon. ‚‚Nije to ništa. Zasluţila si zbog sranja u koje
sam te uvukao."
Trudim se da smislim nešto da kaţem, ali uspijevam samo da se njeţno nasmijem

dok se igram sa rubom svoje haljine. Nikad nisam nosila nešto tako skupoceno i
kvalitetno. ‚‚Pa... gdje idemo?"
‚‚Nije ništa luksuzno." Rekao je.”Samo mjesto sa dobrom hranom i muzikom.

Svideće ti se."
57
Restoran se nalazi na Manhattanu, uvuĉen izmeĊu hemiske ĉistione i starog kina.

Red ljudi je na vratima, ali Vince me uzima za ruku i provlaĉi. Zapazim nekoliko
pogleda ljudi koji ĉekaju u redu, koji nas gledaju sa divljenjem i jasnom ljubomorom.
Pokušala sam da se ne nasmijem zbog naĉina na koji su me ţene gledale. Izgledaju
kao da se dvoume kome da se dive, mojoj haljini ili muškarcu pored mene. Većina
njih je vjerovatno poţeljela da je na mom mjestu veĉeras. Znam da ja bih. Ta misao
je dobila gorak okus, kada me glasić u glavi podsjetio, da moţda ne bi htjele da
zamjene mjesto kad bi znale tko je Vince u stvari. Ali, da li je to istina? Vince mi je
pokazao da ima i drugu stranu liĉnosti. On nije samo nasilni kriminalac. Obazriv je,
njeţan, velikodušan. Moţda sam pogriješila u vezi njega.
Stigli smo do glavnog ulaza i Vince samo potapša izbacivaĉa po ruci.
‚‚Gospodine Citrione!" Izbacivaĉ reĉe. Uzeo je crvenu traku I otkaĉio je sa

graniĉnika dok nas je uvodio unutra. ‚‚Ovuda. Pobrinuću se da imaju stol spreman za
vas." Kad smo zakoraĉili unutra i kad nas je domaćin ugledao pokazao je rukama put
dva zaposlenika.Trznuo je glavom i nešto im naredio.Pojurili su negdje i vratili se sa
stolom posle nekoliko sekundi. Scena je izgledala kao uznemireni mravinjak, dok su
se baseri trudili da postave stol u prednjem dijelu sale. Uputili smo se kroz prepun
restoran prema bini, gdje je pjevala ţena hrapavog glasa u blještavoj haljini. Do
trenutka kada smo stigli do stola, on je bio pokriven stolnjakom, ukrašen svijećom,
postavljen sa tanjirima i srebrnim priborom za jelom kao i korpom vrućih lepinja.
Vince je izvukao moju stolicu i pomogao mi da sjednem. Osjećam se kao idiot jer
se ne mogu prestatismješkati. Momci se više ovako ne odnose prema djevojkama.
Oni se definitivno ne ponašaju ovako prema meni.
‚‚Hvala što si izašla samnom. " Rekao je kada smo sjeli.
Podigla sam obrvu. ‚‚Nisi mi dao puno izbora."
Osmjehne se razbojniĉki. To mi je bila zamisao."
‚‚Je li ovo tvoj naĉin rada? Zaslijepiš ţene sa luksuzom u nadi da će otići s tobom u
krevet na kraju noći?"
On pogleda dolje dok je slagao svoju salvetu, iznenada nesigurno. ‚‚Zapravo, nije.
Obiĉno imam pravilo. Ne kupujem stvari ţenama. Platit ću im veĉeru, ali im neću
kupovati poklone."
‚‚Znaĉi..." Rekla sam nesigurno, ne znajući kako da odgovorim.
Njegova smjelost se vratila. ‚‚Ti si posebna za mene."
Ja se zarumenim i nasmijem kao idiot. To je vjerojatno nešto što kaţe svakoj

djevojci koju izvodi.
58
Leţeran razgovor teĉe izmeĊu nas, dok naruĉujemo i ĉekamo da stigne naše
glavno jelo. Pretpostavljam da je hrana skupa, jer nema kolone za cijene na
jelovniku. TakoĊe nisam mogla da razumijem pola onoga što je navedeno u
jelovniku, pa je Vince naruĉio za mene.Naruĉio nam je i bocu vina. Ja nisam veliki
ljubitelj vina, ali ako bi sva imala ovakav ukus, definitivno bih bila. Slatko je, blago i
ostavlja prijatan ukus u ustima koji me tjera da nastavim pijuckati ĉak iako sam
lagano omamljena.
Moj obrok su domaće ravioli 6 punjene mješavinom jastoga i rakova, prelivene

kremastim umakom od gljiva i bosiljka. Vince je naruĉio sebi lazanje i inzistirao da ih
probam. Oba jela su nevjerojatna,nakon što sam završila sa mojim jelom, pojela sam
isto toliko Vinceve veĉere koliko i svoje. IzmeĊu vina,blagog plamena svijeće,
njeţno-hrapavog glasa pjevaĉice i Vinceovih blistavih oĉiju preko stola, osjećam se
sretno i zadovoljno,po prvi put mi izgleda kao da će trajati zauvijek.
Prije nego što desert stigne, našem stolu se pribliţava ţena u zelenoj haljini sa
izraţenim dekolteom koji istiĉe njene ogromne grudi.Stavi obje ruke na stol i nagne
se napred. Sudeći prema njenom vodnjikavom osmjehu i naĉinu kako joj se kapci
spuštaju,više je nego pripita. ‚‚Vincent." Ona reĉe naginjući se toliko napred, da sam
bila sigurna kako će njene grudi svakog trenutka ispasti iz haljine.
Naslonila sam se na stolicu i prekrstila ruke dok sam posmatrala kako ga ona
iznenaĊeno gleda. On sloţi salvetu i zagleda se u nju.
‚‚Maria." Rekao je hladno.
‚‚Znaĉi ova vucebatina je razlog zbog kojeg si nestao sa lica zemlje? Samo si me
jebao i onda zaboravio na mene?"Okrenula se prema meni sa izrazom na licu kao
da mi daje majĉinski savjet.”Slušaj dušo ,on nije dobronamjeran. Uradit će to isto i
tebi. Samo se postaraj da odeš prije nego što te povrijedi."
‚‚Jesi li završila?" Vince upita. Njegove ruke koje su se nalazile na stolu formirale
su ĉvrste pesnice.
‚‚Upravo poĉinjem." Ona reĉe.
‚‚Ne." Vince je rekao. ‚‚Praviš scenu i sramotiš samu sebe. Moraš otići."
Jedan od zaposlenih u restoranu primjeti i signalizira obezbjeĊenju, koje se ubrzo

pojavilo kod nje i uzelo je za ruku.
‚‚Pustite me da jebeno idem sama!"Urlala je.
Poĉeli su da je odvlaĉe od stola. Jedan od njih progunĊa. ‚‚Primite naše izvinjenje,

gospodine Citrione."
6
ravioli (tal.), vrsta tjestenine, kvadratidi ispunjeni usitnjenim mesom sa začinskim travama.
59
Marija se ritala kao divlja ţivotinja sve dok se njena haljina nije skupila oko njenog
struka i zabljesnula pola restorana s njenim crnim gaćicama. ‚‚On je jebeni
kriminalac!" Vrisne.”Govnar!"
Vrata su se zatvorila,to je zaustavilo njeno urlanje, ali šteta je već bila naĉinjena.
Cijeli restoran buljio je u nas, a pjevaĉica na bini prestala je sa pjevanjem. Dala je
znak bendu i nastavila gdje je stala. Kadsu gosti restorana ugledali mraĉan gnjev na
Vinceovom licu prestali su da gledaju u nas i nastavili sa svojim razgovorom.
Konaĉno, samo ja i on sjedili smo tamo,u neprijatnoj atmosferi.
Zamotala sam svoju salvetu i bacila je na stol. ”Mislim, da bih sadmogla ići kući."
Rekla sam.
‚‚Naravno. Moţe." Vince je rekao, brišući usta dok je ustajao.Malo jaĉe me

jeuhvatio za ruku i povukao za sobom dok smo izlazili.
Vozili smo se do mog stana u tišini,ne mogu shvatiti zašto sam se toliko uzrujana.
Znala sam da je bio sa drugim ţenama. I znam da je jebao više ţena nego što bih ja
voljela da znam. Je li me jednostavno naljutilo ovoliko to što sam vidjela jednu od
njih liĉno? Ne znam zašto se osjećam tako iznevjereno, ili moţda znam. Moţda sam
uplašena da ću to biti ja jednog dana, da ću juriti za njim, dok me on samo hladno
odgurne od sebe.
‚‚Koliko dugo si se nalazio s njom?" Upitala sam kadse parkirao ispred moje
zgrade.
‚‚Marija? Jebiga, ne znam. Ona mi nije ništa znaĉila. Samo usluga jednom roĊaku,
koji je pokušao da nas poveţe."
‚‚Da li je seks s njom dio te usluge?"
On se okrenu i zagleda u mene. ‚‚Znala si ko sam ja kad si dozvolila da te jebem.

Nisam ĉuo da si se ţalila."
Skupila sam ljuto usne, oĉi samo što mi se nisu napunile suzama. Ne smijem da
dozvolim da vidi kako plaĉem zbog njega. Odmahnula sam glavom polako. ‚‚Ti si
stvarno jedan govnar." Rekla sam dok sam izlazila iz kola i snaţno mu zalupila
vratima. Dio mene se nadao da će krenuti za mnom, da odbije da me pusti da odem
na taj naĉin, ali nije to uradio.

Uzela sam dubok udah i iskoraĉila iz kola. Veĉeras je utakmica, a ja moramo biti u
programu za trideset minuta. Ne mogu da prestanem da razmišljam o prošloj noći.
60
Voljela bih da znam kako da se nosim stim. Kad bih bila apsolutno sigurna kako ne
ţelim više nikad da ga vidim, to bi bilo jednostavno. Daţelim da budem snjim i to bi
bilo lako, ali ja sam negdje izmeĊu osjećanja da ga mrzim i volim.
Odmahnula sam glavom kadsu se moje cipele spustile na pod garaţe. Nalazim se
u donjem nivou garaţe, rezervisanom samo za novinare,svi ostali ĉlanovi medija su
znali da treba da doĊu ovdje ranije. Tu sam samo ja, a moji koraci odzvanjaju
dovoljno glasno, zbog ĉega se osjećam neprijatno. Zašto moram da nosim štikle
kadsam ispred kamere kad ne prikazuju ništa ispod mog struka? DoĊavola, mogla
bih da nosim trenerku i papuĉe sve dok gornji dio mog tijela izgleda ugodno.
Skoro sam došla do ulaza u hodnik koji vodi od objekta za garaţni parking do
stadiona, kad se moj mobitel u torbici oglasio. Telefonski pozivi više nisu prijatni.
Obiĉno me zove netko da me podsjeti kako imam raĉun koji treba da platim ili da me
obavijesti da dugujem novac za nešto novo. Ili je to moj otac, koji preklinje za još
novca. Provjerila sam ekran telefona. Dolazni poziv od Jerry Washinghton.
Šta?
Podignem slušalicu, napola zbunjena i uznemirena. Imam njegov broj jedino zato
što je bio uporan na Boţićnoj zabavi da ga memorišem. Istina nikadme nije zvao.
‚‚Halo?" Rekla sam
‚‚Aubriella, Jerry je."
‚‚Dobro?"
‚‚Samo sam htio da te obavijestim prvi, prije nego što saznaš sama. Imam druga u
tehnološkom odjelu i on mi je prišao sa apsolutno odliĉnim ĉlankom koji si napisala o
tekućim kriminalnim radnjama Ronnia Whitea. Nisam znao da imaš to u sebi,
Aubriella. On mi je rekao da si ga obrisala, pa sam pomislio što da ne doĊavola.
Neće joj smetati ako ga ja prisvojim jer ga je odbacila,tako da ga objavljujem ujutro
pod mojim imenom."
Krv u mojim venama se sledila. Mogla bih jebeno da ga ubijem. Stiskam telefon u
bijesu dok moji prsti ne pobijele. ‚‚Šta si uradio?" Izgovorila sam to polako i ĉvrsto.
‚‚Smiri se dušo. Ukoliko odbaciš prvoklasnu kost u smeće, ne moţeš kriviti psa jer
ju je pronašao i pojeo."
Zaustavila sam se kako bih se usredotoĉila na gnev koji osijećam. Da je sada

ovdje, kunem se da bih ga udarila. Nikada nikoga nisam udarila,ali to izgleda kao
odliĉan naĉin da se oslobodiš svog bijesa koji osjećaš. On nema predstavu šta ovo
znaĉi. On je jedan obiĉan ljigavac i kompletna budala, ali ne ţelim da bude
povrijeĊen zbog ovoga a Vinceovi ljudi će sigurno krenuti za njim zbog ovoga.
Moţda će ĉak pomisliti da sam ga ja podstakla i krenutiza mnom. Ljuta sam na sebe
jer sam zabrinuta da će Vince pomisliti da sam ga lagala, ne zato jer moţe da me
61
povrijediti --iako postoji ta mogućnost-- već zbog toga jer ne ţelim da pomisli da sam
ga iznevjerila. Ne znam više gdje smo mi nakon prošle noći, ali boli me to što će
pomisliti da sam ga izdala.
‚‚To je totalno drugaĉije. To su moje rijeĉi. Moj ţivot je u problemu zbog toga što
sam to vidjela."
On se ironiĉno nasmija. ‚‚Dušo--"
‚‚Nazovi me dušo još jednom i zaţalit ćeš." Isuse. Pobjesnila sam, ali nikada ranije
nisam razgovarala s nekim na taj naĉin. Dobar je osjećaj. Veoma dobar. Vince doista
izvlaĉi najgore stvari iz mene.
‚‚Opusti se. Ĉlanak ĉak nije kompletan. Mislim, imaš sigurno negdje i drugi dio
priĉe, zar ne?Postavio sam ovo što imam kao neku vrstu mamca za sledeće online
izdanje SportsCast Utorkom. Ĉitatelji će ţeljno isĉekivati veliko finale. Ko je tajni
mafijaš, i ostale takve gluposti. Treba mi samo ime. Imat ću ljude koji će se pobrinuti
za sve ostalo. Ĉak ćeš i ti dobiti bocu vina, da proslaviš kad sve ode u eter.”
Uzimam dug dah i forsiram sebe da zaustavim bujicu uvreda i kletvi koje su mi na
pameti. To mi neće donijeti ništa dobro, pa se na sve moguće naĉine trudim da
ostanem smirena. ‚‚Jerry. Taj ĉlanak sam izbrisala zbog svoje sigurnosti. Ljudi koje
sam vidjela, nisu od onih koji hoće da se njihovo ime naĊe u sledećem izdanju. Kad
vide tvoje potpis na ĉlanku, nema šanse da će ti dozvoliti da objaviš ostatak. Oni će
sigurno potraţiti i mene."
On ispusti zvuk sliĉan zviţduku voza. ‚‚ Koja paranoja, Isuse. Slušaj, moram biti u
programu još malo, pa ću te pustiti da razmisliš još o ovome, ali ne duţe od dan,
dva. Stvarno mi je potrebno to ime, ili ću ispasti potpuni kreten."
On prekinu vezu. Nekoliko trenutaka sam stajala tu u neverici, pre nego što sam
primjetila sjenu koja se pomjera na drugom kraju parking garaţe. Pogledam u tom
pravcu i ubrzam korak. Sranje. Da li me neko prati? Sada sam stvarno paranoiĉna.
Poţurim prema izlazu iz garaţe i usput uputim nervozan osmjeh obezbjeĊenju.
Nagnuo je glavu i pijuckao kafu, ne gledajući dalje od malog TVa u staklenoj
straţarskoj kućici.
Ţurim preko parkinga, okrećući glavu na svaki zvuk, ĉak iako je to samo smijeh
navijaĉa, ili zvuk zatvaranja vrata automobila, ili samo fanovi koji pokušavaju da
nadjaĉaju gomilu. Kada pogledam preko ramena, nemoguće je odrediti ko me prati.
Moţe biti bilo ko od njih, ili niko od njih. Srce hoće da mi iskoĉi i iz grudi i osjećam
kako mi se ţeludac skupio od straha. Smiri se. Umišljaš. Ali da li je tako? Vincent je
već rekao da će pratiti šta radim, ali je takoĊe rekao da me neće nikada povrijediti.
Ali ipak to je rekao prije nego što je kreten od Jerrya objavio ĉlanak. Moţda je
promjenio mišljenje. Vince je sigurno ĉuo prije mene da će ĉlanak biti objavljen. I
sigurno je imao vremena da pošalje nekog za mnom.
62
Zamalo vrisnem, kada je moj telefon zazvonio. Pogledam ga i vidim da je poziv od

mog oca. Nikada nisam ignorisala njegov poziv zbog straha da je nešto vaţno bar
jednom, ali sada mi je previše. Zanemarim poziv i nastavim gledati ispred sebe, dok
pokazujem moju medijsku legitimaciju kako bih prošla kroz kratki tunel koji vodi do
terena. Osjećam blago olakšanje. Ako me netko prati šanse da dobije odobrenje da
doĊe do terena su veoma male. Ali nisu nemoguće. Još jednom sam pogledala
preko ramena i primijetila da me niko nije pratio kroz tunel. Osjećam se malo bolje,
ali ne mogu da prestanem da ţelim da je Vince ovdje sa mnom. Ĉak i ako se njega
bojim, ţelim da osjetim snagu njegovog tijela pored mene.
Jetsi i Jacksonville Jaguar su već na terenu, igraĉi se zagrijavaju raštrkani po

terenu.Obiĉno ne daju intervjue u ovom trenutku, tako da većina ĉlanova medija
provjerava svoju opremu i prolazi kroz beleške ili popravlja svoju šminku.
Ugledala sam grupu SportaCast komentatora u djelu za medije nekoliko redova iza
terena. Ponekad, to nije tako loš posao. Ipak se njihovo mišljenje smatra vaţnim. Oni
nisu samo lijepo lice koje treba pokazati. Kadsam dobila ovaj posao, bila sam
polaskana jer sam zadovoljila kriterijume da budem uvršćena meĊu dovoljno
zgodneţene. Gdje god sam pogledala vidjela sam prelijepe ţene koje su radile kao
dopisnice sa terena, iako iskreno nisam smatrala sebe toliko dovoljno lijepom. Sada
mi sve to samo ostavlja gorak ukus u ustima, osjećam se kao da sam neka
besmislena seksualna lutka po kojoj sportski fanovi nastavljaju da sline.
Primjetila sam Arijinu zlatnu kosu blizu kraja zone. Izgleda da me ugledala kadi ja
nju,poţurila je prema meni. Nešto nije u redu. Mogu to da zakljuĉim po brzini njenog
hoda i njenim oĉima koje su bile nateĉene i crvene. Nije prestala da se kreće
premameni,bacajući mi se u zagrljaj i ĉvrsto obmotavajući ruke oko mene dok mi je
plakala na ramenu.
‚‚Hej. Jesi li dobro, draga. Šta se dešava?" Upitah.
Šmrknula je. Ja sam veoma loš prijatelj, jer sam se nadala da neće razmazati
šminku po mom plavom laţnom Chanel sakou. Koštao me samo 45 dolara na
sniţenju i on je moj omiljeni komad odjeće. Ima simpatiĉne velike gumbe, duboke
crne porubljene dţepove i izrez oko vrata sa maţetnama. Ipak, bio mi je omiljeni dio
odjeće sve dok mi nije Vince kupio Pradinu haljinu sinoć. Još uvijek mi sve djeluje
nestvarno kada pomislim na to i ne mogu da povjerujem da se noć tako završila.
‚‚Ronnie je u pitanju." Rekla je. ‚‚Nisam htjela da te brinem, jer si imala puno svojih
problema. Mislila sam da me je samo otkaĉio, dok nisam došla ovdje. Njegovi treneri
idu kao ludi okolo i pokušavaju da ga pronaĊu. Od juĉer se niko nije ĉuo sa njim.
Nestao je sa lica zemlje."
Ispriĉala mi je sve ovo dok je glavom bila naslonjena na moje rame, to mi je

olakšalo da sakrijem krivicu koja se pojavila na mom licu. Vince. Šta je napravio?
Jedna je stvar kada misliš da je loša osoba i da je vjerovatno u stanju da uradi loše
63
stvari. Ali suoĉenje sa realnošću me pogodilo jako. Zašto sam mislila da mogu to tek
tako odbaciti? Da li je to što se pored njega osjećam tako stvarno, vrijedno da
budem sa nekim tako mraĉnim?
Povukla sam je ispred sebe i pogledala u oĉi. Bila bih najgori prijatelj kad joj ne bih
rekla šta se dešava, pa sam sjela s njom na slobodnu klupu i sve joj ispriĉala,
ukljuĉujući i moje sramne susrete s njim. Po pogledu u njenim oĉima mogu shvatiti
da hoće da me pita nešto više o seksu, ali njena zabrinutost u vezi Ronnia je
spreĉava. Kadsam završila, lice joj je preblijedilo,pokrila ga je rukama dok je tiho
jecala.
‚‚On je mrtav," Ona šmrknu.
‚‚Nije," Rekla sam. ‚‚Ne, Vince nije takav." Osjetila sam krivicu jer priĉam o njemu
kao da ga znam, kao da mi je deĉko i tako nešto. Ipak, on je sigurno bio takva
osoba, ostavio bi Ronnia krvavog da leţi na mraĉnom usamljenom mjestu. ‚‚On ga je
sigurno samo povrijedio da shvati poruku. Ako ubije Ronnia, ne moţe vratiti novac."
Aria mi je uputila pogled, koji me prerezao duboko, kao da prvi put vidi pravu
mene. ‚‚Kako moţeš biti tako smirena u vezi ovoga? On je moţda mrtav."
Uzdahnula sam traţeći prave rijeĉi. ‚‚Nisam smirena u vezi ovoga i ne odbacujem
tek tako ovo, kao da nije ništa strašno. Mrzim to što sam se spetljala sa osobom koja
moţe uraditi ovakve stvari. Ja jednostavno.... Ţelim da znaš da mislim da je Ronnie
u redu."
‚‚Priĉaš o njemu kao da si i dalje sa njim."
Otvorila sam usta da odgovorim, ali nisam mogla da naĊem prave rijeĉi. ‚‚Ja -samo.
Nisam."
‚‚Nevjerojatna si."
‚‚Nikada nisam traţila ništa od ovoga. Ne mogu tek tako otići od njega. Nije
sigurno. " Ima istine u ovome što priĉam, ali u stvarnosti moje oklljevanje da jednom
zauvijek odem od njega nema veze sa strahom šta bi mi napravio. U problemima
sam do guše, ţeljela ja topriznati ili ne. ‚‚Osim toga, najbolja šansa da saznam šta
se dešava sa Ronniem je da priĉam s njim."
Aria se namršti i klimnu ljutito glavom. ‚‚Da, hvala za to. Ja cu tek tako otići kući, i
fino se naspavati jer vjerojatno tvoj psiho deĉko nije ubio Ronnia."
Okrenula se i odjurila od mene. Htjela sam da krenem za njom, ali kada sam
pogledala u telefon shvatila sam da treba da budem ispred kamere za pet minuta.
Ne mogu da priuštim sebi da rizikujem posao. Previše raĉuna. Previše problema.
Pretpostavljam da ima pravo da bude ljuta na mene. Zar ne bi i ja bila bijesna na
samu sebe da sam na njenom mjestu? Ipak, ne osjećam se bolje zbog toga.
64
Spremala sam se da krenem put Erica i pokušam da stignem na vrijeme, da ne bih

dobila otkaz jer sam propustila moj signal za poĉetak emitovanja, ali krupan
muškarac u odijelu mi je prepreĉio put. Kao da sam se zakucala u kamion i skoro
sam pala. Igraĉ Jetsa koji je prolazio uhvatio me za ramena, jedva gledajući put
mene, pomogao mi je da ne padnem, zatim nastavio prema terenu. Podigla sam
pogled prema mraĉnom ĉovjeku, italijanskih karakteristika. Neobrijan je i imao je
obrve zakrivljene poput luka,na njegovom licu postojao je samo izraz okrutnosti.
‚‚Izvinite." Rekao je dubokim glasom, ali se nije pomijerio i nije sklanjao pogled s
mene.
Osjetila sam u istom trenutku preveliku dozu negativnih vibracija i pokušala da se

udaljim, ali zaustavio me.
Otvorila sam usta, ali upozorio me sa svojim debelim prstom. ‚‚Moţeš zvati pomoć
a ja ću morati otići. Ali ću se vratiti kasnije, a vratit ću se kad budeš sama i kad ne
bude nikoga u blizini tko će ĉuti tvoj vrisak."
Glasno sam progutala. Potrebno mi je puno snage da se smirim da ne bih vrištala.

‚‚Što ţeliš?" Upitala sam glasom koji je blago podrhtavao.
‚‚Ovdje sam da se pobrinem kako si shvatila da ćemo ugurati veliki, debeli penis u
ta tvoja usta ako ih ne moţeš drţati zatvorena,u vezionoga šta si ĉula i vidjela. Ali to
tebi neće smetati, zar ne?" Pakosno je gledao put mene. ‚‚K vragu, ako se budeš
lijepo ponašala, ĉak ću ti dozvoliti da ga imaš u dupetu poslije.
Stisnula sam ruke u pesnice, osjećajući kako mi se oĉi pune suzama. Pokušala
sam da ih zadrţim, ali se nikada prije nisam osjećala tako zlostavljano. Nalazim se
ovdje okruţena desetinama hiljada ljudi, samo na nekoliko koraka od igraĉa NFL,
trenera, predstavnika, ĉak i Erika koji uvijek pokušava da namjesti kameru a ovaj
prasac je u stanju da mi priĊe na taj naĉin i priĉa sa mnom tako. Najgori dio je što
znam da ne mogu uraditi ništa. On je u pravu. Ako privuĉem paţnju na njega on će
tek tako otići. Nije prekršio ni jedan zakonjer je samo priĉao sa mnom. Bila bi to
samo moja rijeĉ protiv njegove i tko zna kad će se ponovo vratiti. Da li je on sijenka
koju sam ugledala na parkingu? Osjetila sam nalet panike zbog opasnosti u kojoj
sam bila, da mi je prišao tamo, samoj.
Zgrozila sam samu sebe, jer sam poţeljela da je Vince ovdje sa mnom. Koliko god
sam u mojoj glavi pokušavala da postavim barikadu prema njemu, sada sam
jednostavno ţeljela da je ovdje ovog trenutka. Htjela sam da gledam kako ovog
siledţiju prebija 'na mrtvo'. Pokušala sam dobro da ga osmotrim, kako bih ga mogla
opisati kasnije, ali kome, to ne znam. Imao je tetovaţu purpurne ruţe na ruci i
mladeţ sa debelom dlakom kod njegove gornje usne. Crte lica su mu grube i
brutalne. Mislim kako nikada neću uspjeti da zaboravim njegovo lice, ne posle
ovoga. Smijem li stvarno otići u policiju u ovom trenutku? Oĉigledno me prate i
morala bih ući u program zaštite svjedoka ako ispriĉam policiji o ovome. U ovom
65
trenutku sve što ţelim je da spustim glavu i isplaĉem se dobro, ali nikada sebi nisam
mogla priuštiti luksuz da pobjegnem od svojih problema.
Zaprijeti mi prstom. ‚‚Jesmo li se razumjeli?"
Mrzim sebe zbog toga ali sam potvrdno klimnula dok sam šmrkala i brisala suze sa
obraza. Udaljila sam se od namrgoĊenog mafijaša, stisnutih pesnica osjećajući se
kao da sam upravo pala na nekom testu. Kao da je sve ovo moja krivica. Izgleda kao
da mi dopušta da odem od njega i stanem ispred kamere jer zna da mu ne mogu
ništa. Ali ne zadugo.
66
13.
Vincent
Zabio sam pesnicu u Ronnijev stomak. U njegovu odbranu, podnosi to dobro.Samo

jednom je povratio i nije nas još uvek preklinjao da prestanemo. Moţda zato što je
bio svjestan da je sam sebe uvukao u ovo i podnosi to kao pravi muškarac. Ne mogu
a da to ne priznam, ĉak mu i odajem poštovanje. Poštedit ću ga slomljenih prstiju, jer
je tako dobar sportista. Dobit će samo nekoliko svjeţih modrica, moţda manje
unutrašnje krvarenje i posle toga moţe da nastavi svojim putem. Ali ako opet u
nekom sluĉaju zakoraĉi liniju, slomit ću mu svaku jebenu kost u rukama. Nisam
svetac.
Pogledao sam u njega, posmatrajući kako gusta krv kaplje iz njegove rascijepane
usne i ljubiĉaste otekline oko njegovih oĉiju, zatim se okrenem prema Frankiu. ‚‚Ne
znam Frankie. Moţda je dobio dovoljno?" Obiĉno uţivam u ovakvim sranjima. Postoji
nešto uzbudljivo kadljude koji su te prešli natjeraš da plate krvlju. Osjetim ushićenje
kad posmatram ljude kako pucaju ispred mene, ali sad u ovom trenutku ne mogu da
izbacim nju iz glave. Ne mogu da prestanem da mislim o njenom jebeno prelijepom
licu i naĉinu na koji njene grudi popunjavaju moje ruke. Prokletstvo. Ţelim je vratiti
kod mene da joj pokaţem, koliko puta moţe doţivjeti organzam ako ne moram da
ţurim.
Ne ţelim to stvarno priznati sebi, ali se pitam da li je razlog jer ne uţivam veĉeras
kao što je to uobiĉajeno, zato što znam na koji naĉin bi me Aubriella pogledala kad bi
mogla da me vidi upravo sada. Ne mogu da prestanem da mislim kako bi pomislila
da sam ĉudovište zbog ovoga. Ne mogu promjeniti tko sam ja, ali mogu nju drţati
dalje od ovog dijela mog posla. Mislim da djevojka kao što je ona ne bi mogla ţivjeti
s tim.
Frenkie je kruţio oko Ronnia kao ogromna maĉka, ne sklanjajući pogled s

njega,udari Ronnia. Jako. Krv i ispljuvak iz Ronnievih usta umrljali su moje Brioni
odjelo.
‚‚Hej!" Viknuo sam.”Ovo jebeno odijelo me koštalo sedam hiljada, sad je sigurno
uništeno.”
Frankie sa izvinjenjem slegnu ramenima.”Nije mi se sviĊao naĉin na koji me

gledao."
Otresao sam nešto krvi sa rukava, mršteći se sa negodovanjem. ‚‚Gledao je u

jebeni pod. Seronjo."
67
Frenk se nakezi kao predator. ‚‚Razmišljao je da me pogleda."
‚‚Da, da. Poslaću ti raĉun za hemijsko ĉišćenje." Pribliţio sam se Ronniu i udario po
licu, zadrţajući udarac malo duţe na kraju. ‚‚Ovo je zbog tvoje krvi na mom jebenom
odjelu."
Ronni je ĉvrsto primio udarac, pljujući krv.Dovoljno je pametan da zna kako treba
da ispljune krv što dalje od mene. Skupio sam usta i pucnuo prstima. ‚‚Vodite ga
odavde."
Donni i Russo se pribliţiše da otkinu njegove konope. Oni su roĊaci mog ujaka
Antonya. Hoće da ih uputi u porodiĉni posao, a ja sam baksuzni kuĉkin sin koji mora
da se nosi s njima. Ali ipak moraš stati uz porodicu. Barem tako se mi nosimo sa
porodiĉnim poslom u Citrione familiji. Ipak pronašao bih nešto manje beznaĉajno da
obavljaju. Moţda da izvuku novac od lokalnih preduzeća koji duguju ili tako nešto, ali
Pops je rekao da porodica Sanatore i Anastasio pomjeraju svoj dio posla na našu
teritoriju. Ponudili su se da plaćaju danak, ali nismo se mogli sloţiti s tim. Znali smo
da će biti problema, ali kad su upucali Marca Trussa, jednog od naših saradnika u
poslu sa ukradenom robom, to je znaĉilo rat. Sad gledam preko ramena gdje god da
odem, zabrinut da me ĉeka netko sa pištoljem. Dva dodatna tijela oko mene ne
mogu da naškode, tako da sam poveo klince sa mnom.
Ipaknije sve tako loše. Rat sa porodicom Anastasio znaĉi da imam dozvolu od
Popsa da uradim šta god jebeno hoću sa Luckyem kad ga pronaĊem. Samo
razmišljanje o njemu kako ubija Jackie ĉini da moja krv provri. Ali trenutno se
osjećam kao izdajica, jer se ne mogu usredotoĉiti na osvetu kao što sam nekad
mogao. Aubriella okupira moje misli njenim oblinama i draţesnim mirisom. Pre nego
što sam je upoznao, pretvorio bih se u psa tragaĉa traţeći pravi trag koji bi me odveo
do Luckya. Dao sam tiho obećenje sebi, kada sredim svoje misli,kako ću uspeti da
pronaĊem naĉin da krenem za ubicom Jackia. Ali doĊavola, da je upoznao Aubriellu,
shvatio bi.
Mobitel mi je zazvonio u dţepu. Obrišem krv s mojih ruku i pokaţem Doniu i Russu
da pomognu Ronniu da uĊe u kola. Već im je reĉeno da ga vrate nazad do njegove
kuće. Pogledao sam u telefon. To je Jimmy.
‚‚Šefe neće ti se svidjeti ovo što imam da ti kaţem."
Namrštio sam se. ‚‚Prekini sa dramom,Fingers. Priĉaj."
‚‚U pitanju je ĉlanak tvoje djevojke. Neki nitkov je potpisao svoje ime na njemu i
objavio ga. Mislim, osim ako nisu sklopili neki dogovor…”
‚‚Pazi," Polako sam rekao. ‚‚Budi jebeno oprezan, Jimmy. Ti si mi kao ĉlan
porodice, ali ne govori o njoj na taj naĉin. Nemoj ĉak ni da pomisliš da ukazuješ da je
ona umješana u to."
68
‚‚Hej, hej, Sve što sam rekao jest kako mislim da treba da provjeriš."
‚‚Da," Spustio sam slušalicu. Ĉvrsto sam stisnuo telefon, dok mi zglobovi nisu
pobijelili. ‚‚Frankie, trebaš mi da pronaĊeš Jerrya Washingtona i da ga jebeno
dovuĉeš ovdje."Rekao sam,brišući prste od pod koji su i dalje bili umrljani
Ronnijevom krvi.”Ako se ne vratim, iscijedi iz njega sve što zna. Nebitno mi je i ako
ga ubiješ."
‚‚Jerry Washinghton ?"
‚‚Da govnaru. Da li sam bio jasan?"
Frankie se duţe zagledao u mene prije nego što se okrenuo da ide. Posmatrao
sam ga dok jeodlazio, osjećajući nelagodu. IzmeĊu nas stvari više nisu kao što su
bile prije Jackieve smrti. On je krivio mene, a ja sam krivio njega. Nikada nismo rekli
to na glas, ali bilo je jasno. Franki je smatrao da sam bio previše blag prema klincu,
da je bio malo ĉvršći mogao bi da se izbori. A ja sam smatrao da ga je Frankie
previše i prebrzo gurao da se ukljuĉi u posao. Ali opet ipak sam krivio sebe isto
koliko i Frankia. Da nisam izgubio ţivce u Jerseyu, porodica Anastasios ne bi
krenula za Jackiem kako bi mene izbacili iz takta. Jebene kukavice.
Iznenada dobijam osjećaj da treba da provjerim Aubriellu. Planirao sam da se

pojavim tamo na kraju utakmice, ali sva ova nova sranja sa porodicom Anastasions i
Sanatores ĉinila su me nestrpljivim. Hoću da je imam pored sebe, da budem siguran
da je na sigurnom. TakoĊer moram da ĉujem šta ona zna o ĉlanku. Gledala me je
pravo u oĉi kada je rekla da je izbrisala ĉlanak. Nema šanse da bi tek tako izdala
moje povjerenje. Ipak, moram da pitam. Moram da je vidim.
69
14.
Aubriella
Kad sam završila sa prvim poluvremenom, pronašla sam miran koridor ispod
stadiona.Silazeći prema dolje, dopustila sam suzama da krenu. Beton tunela je
hladan nasuprot mojoj straţnjici i leĊima. Još uvijek mogu osjetiti zanos navijanja
iznad mene, ali ipak dovoljno je mirno,onoliko koliko je moguće na poluvremenu NFL
utakmice. Ne mogu da prestanem da razmišljam o tome kako je taj ĉovjek
razgovarao sa mnom. Nije samo u pitanju koliko je poniţavajuće bilo, već što sam
stajala mirno i prihvaćala sve. Nisam ga poslala do Ċavola ili tako nešto. Samo sam
stajala tamo kao lutka u izlogu. Ja sam jaĉa od toga. Na kraju, nadam se da jesam.
Jaka ili ne, voljela bih da je Vince ovdje upravo sada. On ne bi dozvolio da netko
priĉa sa mnom na taj naĉin. Makar jednom bi bilo lijepo da sjedim, dok se neko bori
za mene.
Ne trebam ga. Znam da ga ne trebam. Ja ga jednostavno ţelim. Da ga ne ţelim,

prijavila bih se u program zaštite svjedoka i sve ovo bi se brzo riješilo. Ili bih objavila
ostatak ĉlanka i pronašla mjesto na koje bi se sklonila dok policija ne sredi sve.
Obrisala sam suze iz oĉiju, šmrkćući, napokon imam predstavu šta se dešava sa
mnom. U tome je stvar. Nisam slaba, ja jednostavno neću da uradim nešto što će ga
dovesti u opasnost. Pokušala sam se uvjeriti kako bih bila sretnija ako ga više nikad
ne vidim, ali to je velika laţ. On moţda nije savršen, ali za mene je više nego dobar.
To bi trebalo da bude dovoljno.
Sjenka je pala preko hodnika. To je muškarac od maloprije, ali ovog puta pored
njega su stajala još dva manja muškarca. U djeliću sekunde, srce mi je udarilo
hiljadu otkucaja. Hoću da ustanem, pobjegnem i vrištim ali moje tijelo se ukoĉilo. Svi
oni nose odijela, ali nikome od njih ne stoji tako dobro kao što stoji Vinceu. Izgledaju
kao majmuni u luksuznoj odjeći. Spor i odluĉan naĉin na koji hodaju prema meni
otklanja trag bilo kakvog humora. U njihovim oĉima je ţelja da ubiju nekoga.
Pogledam unatrag put kraja tunela koji vodi do kancelarija uprave Jetsa. Pusto je
tokom poluvremenajer je cjelokupno trenersko osoblje u svlaĉionici. Mogla bih
potrĉati u tom pravcu, ali bih bila zarobljena u labirintu hodnika i prostorija. I sigurna
sam doĊavola da ne mogu potrĉati pored njih prema terenu. Uhvatit će me.
‚‚Znam da si jedva doĉekala da osjetiš moj debeli kurac. Ĉak si se potrudila da

pronaĊeš privatno mjesto. Šef mi je rekao da se pritajim za sada, ali doĊavola. Ti me
praktiĉki moliš da uradim to. I zakljuĉio sam da bi se ja i klinci trebali naizmjeniĉno
mijenjati na tebi. Ipak nemoj dabrineš, nećemo dirati tvoje lijepo lice."
‚‚Ostavite me na miru!" Viknula sam u oĉaju.
70
On zamišljeno dodirne bradu. ‚‚Reći ću ti šta će se desiti. Ako pristaneš, ĉak ću

okusiti tu tvoju usku maĉkicu--."
Tamna sijenka se kretala kod ulaza za tunel i muškarac reĉenicu prekinu sa

gunĊanjem. Ĉujem snaţan odjek koraka a potom više uţurbanih glasnih udaraca.
Vince!
Zaletio se i udario muškarca koji je priĉao, a sada se bori sa ostalima.Muškarac

kojeg je prvog udario polako se podizao spoda. Sve se dešava tako brzo, da jedva
mogu vidjeti šta se dešava. Ĉuje se vika, gunĊanje, prigušeni jecaji. Vince je imao
muškarca naslonjenog na zid, udarao je njegovim ruĉnim zglobom od beton u
pokušaju da mu oduzme pištolj. Sa ubojitom sposobnošću, zabio je svoj lakat u lice
drugog muškarca,ĉula sam zvuk lomljenja kostiju.Muškarac je odleteo na pod poput
krpenelutke, krvareći. Muškarac kojeg je Vince prvog srušio na pod, podigao se na
noge i izvukao nešto sjajno iz svog sakoa.
‚‚Vince! Noţ!" Viknula sam
Vince se okrenu taman na vrijeme da izbjegne oštricu, još uvijek drţeći drugog
muškarca prislonjenog uz zid.Povukao se i okrenuo muškarca spištoljem koristeći ga
kao ţivi štit kako bi izbjegao noţ. Ĉuo se zvuk prskanja, koji je natjerao moj stomak
da se stisne,muškarac zastenja. Onaj koji je drţao noţ opsova. Vince odgurnu na
pod ubodenog muškarca i zaleti se put onog sa noţem.Sruši ga na zemljunekoliko
puta jako ga udarivši nogom u glavu. Zatim kleknu udarajući ga pesnicama u glavu.
‚‚Vince! Prestani!" Plakala sam.
Okrenuo se prema meni, ljutog lica isprskanog krvlju i obrva podignutih u

mraĉnom bijesu. Jedan muškarac leţi nepomiĉno u lokvi krvi. Drugi je pobjegao
drţeći se za ranu od uboda. Poslednji - onaj koji mi je prijetio- leţi potpuno
nepomiĉno u lokvi svoje krvi, uništenog lica i grudi.Vince ga je ubio. Otkucaji moga
srca ubrzali su se,osjećala sam se kao da ne mogu da udahnem vazduh. Zateturala
sam se i krenula da padam unazad, ali me Vince uhvatio snjegovim snaţnim
rukama. Ĉujem ga kako mrmlja u telefon.
‚‚.... treba mi ĉišćenje. Da. U pitanju situacija sa nekim momcima iz obezbeĊenja,

brzo doĊite ovamo. Veliki je nered. Da. Idem da sklonim ostatke pozadi."
Sledećih nekoliko minuta su mi u magli.Neprestano gledam put kraja tunela, gdje

vidim leĊa ljudi koji stoje blizu ograde i posmatraju šou koji se prikazuje u
poluvremenu. Sa svom tom muzikom, nitko nije ništa ĉuo. Ne mogu da vjerujem da
je ĉovjek ubijen samo desetak metara od gomile ljudi a nitko to ne zna. Ukoĉeno
pratim Vinca, dok sklanja leš prema kancelarijama ostavljajući za sobom dug krvavi
trag. Preostala dvojica mafijaša udaljavaju se iz tunela, pretpostavljam da će biti u
problemu isto koliko i Vince ako privuku paţnju na sebe. Oni vjerovatno ţele da se
sklone što prije odavde.
71
Osjećam muĉninu i kao da će glava da mi otpadne sa ramena. Upravo sam

gledala kako ljudi umiru. ‚‚Mogla sam to biti ja" kaţem nejasno pre nego što se
savijem i povratim posvuda. Vince me uhvati od pozadi,iznenaĊujuće njeţnim
dodirom sklanjao je moju kosu s puta,kadsam završila blago je obrisao moja
ustasvilenom maramicom. ‚‚Uništit ću je." Promrmljala sam, još uvijek osjećajući kao
da ću se onesvijestiti svakog trena.
‚‚Ništa nije dovoljno dobro za tebe." Šapnuo je u moje uho. Osjećam mokar trag
krvi na njegovom licu kadse pribliţio bliţe meni,obuzelo me duboko gaĊenje.
Zadrhtim, ali me on privuĉe bliţe sebi a ja sam previše skrhana da se oduprem.
‚‚Idemo odavde. Imam neka pitanja za tebe i bolje ti je da imaš jebeno prave
odgovore. Ideš kod mene u stan."
‚‚Moram biti u programu kadse utakmica završi." Rekla sam. Sve mi je još potpuno
nejasno, ali pomisao da ću izgubiti posao ispliva na površinu mojih misli, kroz udare
panike polako postajem svjesna šta mi je tata uradio.
‚‚Lutko, prekrivena si krvlju. Pored toga, neću da rizikujem. Ne ţelim ponovo da te

izloţim tamo vani. Ne sad. Moram se prvo pobrinuti da je bezbjedno za tebe."
‚‚Bezbjedno? A ja ću biti sigurna stobom?"
On je zapravo izgledao uvrijeĊeno, ali brzo je bol zamijenio bijesom.”Gledaj. Ne

zanima me sviĊa li ti se to ili ne.Ideš sa mnom. I ostat ćeš tamo dok ja ne kaţem
drugaĉije. Jasno?"
Pljunula sam mu u lice.
Izgledao je kao da će me povrijediti,pokajala sam se istog trena. Negdje u mojoj

glavi, znam da Vince pokušava da uradi najbolju stvar na svoj uvrnuti naĉin. Iako
izgleda kao divlja vatra bez kontrole. Sve što dotaknezahvatit će vatra propasti, a on
to ne moţe sprijeĉiti. A sadtraţi da idem snjim i da ostanem tamo? Dio koji najviše
mrzim je kako moje tijelo reaguje na tu ideju. Toplina se širi od mojih noţnih prstiju
do prstiju ruke, skupljajući se u mojoj srţi,osetim vrućinu i spremnost... za njega.
Kako bi izgledalo kad bi bila zakljuĉana s njim, bez mogućnosti da negdje
pobjegnem?Izgleda da gubim razum, jer to pitanje me jednako uzbuĊuje koliko me i
plaši.
Oĉistio je svoje lice i pokaza prstom put mene. ‚‚Budi oprezna. Stvarno jebeno
oprezna. Ja ti neću ništa napraviti. Bio sam uvijek dobar prema tebi. Nemoj da
zaţalim."
Glasno sam progutala. ‚‚Ne moţeš me tek tako oteti. Ja imam ţivot. Imam raĉune
koje treba da platim. Imam posao. I ako ne budem tamo na poĉetku zadnje ĉetvrtine
gotova sam. Neće ĉak ni oklijevati da me otpuste."
72
On uhvati moje lice rukama, gledajući direktno u moje oĉi. ‚‚Raĉuni? Jebeš raĉune i
posao.Ako ćeš biti moja,kupit ću ti cijeli jebeni svijet. Ako to ne ţeliš, nećeš morati
više raditi ni jedan dan u ţivotu."
Ako sam njegova? Njegove rijeĉi su fantazija, znam da ne mogu biti taĉne,to bi bio
pakt sa Ċavolom. Ĉak i ako bi mogao riješiti sve moje probleme, koja bi bila cijena za
to? U šta bih se to upustila? I da li bih tek tako otpisala sve svoje odgovornosti? Ne
bih. Ne mogu tek tako dozvoliti nekome da uskoĉi i sredi sve moje probleme. To su
moji problemi i hoću da budem ta koja ih rešava.Ne trebam nekog mraĉnog princa
da poĉisti za mnom.
Suza mi pade niz obraz. ‚‚Ne mogu."Je sve što sam uspjela da kaţem. Mrzim što
plaĉem ovoliko od kad sam ga upoznala. Nikada prije nisam ovoliko plakala.
Privuĉe me ĉvrsto na svoje grudi, i koliko god da hoću da ga odgurnem, ne mogu.

Zbog neĉega se osjećam toliko dobro dok sam u njegovim rukama, kao da sam
stvorena da se uklopim sa tvrdim mišićima njegovih grudi. Naĉin na koji njegova
toplota zraĉi kroz svilenu košulju koju nosi, grešno utiĉe na mene. Zbog toga ne
mogu da razmišljam ispravno. Uvek sam se ponosila sobom jer sam snaţna osoba i
zato jer ĉvrsto stojim iza onoga u šta vjerujem, ali u zadnje vrijeme osjećam se kao
da sam travka koju je pokupio snaţan vjetar. Ne mislim na nju ĉesto jer me boli
previše, ali pitam se šta bi mama uradila da je na mom mjestu, da je još uvek ovdje.
Sjećanje na nju me tjera me da ga snaţno zagrlim. Dozvolit ću mu da me odvede

kod sebe, za sada. Šta ako on misli da sam ja njegov zatvorenik ili netko tko će
uraditi sve što ga zadovoljava? Ima još jednu stvar. Mafijaš ili ne, pristajem ali po
mojim pravilima.
Dozvolila sam neugodno dugo vremena samo da me drţi u zagrljaju. Iznenadio me

jer ne ţuri da pobjegne od tijela ili s mjesta ubistva.Samo ĉeka, drţeći me kao da
ništa drugo na svijetu nije bitno, kao da će tek tako slegnuti njegovim širokim
ramenima ako neko doĊe i postavi pitanje, nije ga briga za to. Posle skoro dvadeset
minuta dva ĉovjeka u uniformama "Kubrik ĉišćenje" prolaze kroz tunel. Jedan od njih
odmota rolnu bijele vreće sa patentom, a drugi poprska ţutim prahom preko svih
krvavih mjesta. Opĉinjeno ih posmatram iz daljine. Stavili su leš u vreću i zatvorili je,
a zatim je ostavili sa strane kao da je dţak krompira, dok koriste metlu i mali
Ċubrovnik da pokupe ţuti prah. Kadsu pokupili sav prah ubacili su ga u vreću sa
tijelom, a zatim na kraju oĉistili pod sa mokrim dţogerom. Bez trunke emocija.
Za nekoliko minuta rasĉistili su scenu ubistva. Treći ĉovjek dolazi iza ugla sa
velikim koferom na toĉkove,koji sa strane ima veliku sliku usisivaĉa, ali nema ništa
unutra. Sva trojica podiţu tijelo i stavljaju ga u kofer, zatvaraju ga,a onda Vince baci
sveţanj novĉanica od sto dolara prema njima.Klimnuli su prema njemu i odvukli
kovĉeg onoliko brzo kao što su i došli.
73
I tek tako, ponovo smo sami. Bez tijela, bez krvi, samo mi. Većina djevojaka bi
upravo sada pobjegla. A ako nisu uspjele pobjeći, ţeljele bi to. A ja? Pokušavam da
shvatim zašto me on tako privukao i zašto se pravila jednostavno ne odnose na
njega. Ne odobravam nasilje, ali nakon što sam ĉitav ţivot poštovala pravila i bila na
milost i nemilost cijelog svijeta, osvjeţavajuće je vidjeti nekog tko "pravilima" daje
jedan veliki debeli srednji prst.
Krenula sam snjim do njegovih kola, pokušavajući da ne mislim na posao koji

napuštam upravo sada. Sjela sam na suvozaĉevo mjesto u njegovim kolima, i
ispustila dug izdah dok sam provjeravala vrijeme na telefonu.
‚‚Zadnja ĉetvrtina poĉinje upravo sada." rekla sam.
On okrenu kljuĉ i onda pogleda put mene ispod svojih dugih, tamnih trepavica. ‚‚Bit
će ti drago jer si završila s tim poslomlutko. Vjeruj mi."
Klimnula sam glavom s negodovanjem, jer ne mogu da povjerujem da sam mu

dozvolila da me odvede ovoliko daleko. Jedna je stvar imati nepromišljen sex snjim,
ali dozvoliti da mi jedina sigurna zarada umakne zbog njega? Doista sam je izgubila.
Spustila sam ruke na lice, jedva pokušavajući da zadrţim vrisak.
Pokušava rukama da ukloni napetost sa mojih ramena,okreće mi glavu prema

sebi, prisiljavajući me da ga pogledam u oĉi.”Ti si sa mnom sada. I ništa od tih sranja
te neće više doticati. Raĉuni? Jebeš njih. Posao? I njega takoĊer. Od sad ćeš
provoditi svoje slobodno vrijeme kako ti hoćeš."
Ne usuĊujem se da kaţem ono što mislim, da idemo prebrzo. On priĉa o nama kao
da smo već u braku, kao da ne postoji mogućnost da mu dosadim i da me tek tako
odbaci. Ipak još uvijek moram da naĊem naĉin kako da zadrţim krov nad glavom.
Vince mi moţe obećati sve što ţeli, ĉak i da preĊem preko toga da ţivim od
milostinje, ali ne spominje koliko dugo će to trajati. Dok ga ne naljutim? Ili mu
dosadim? I zašto me pomisao da ću mu dosaditi boli toliko? Ţelim da se zatvorim u
orman i vrištim dok mi glas ne pukne. Zašto sve ovo mora biti tako jebeno
zamršeno?
Dotakao je moju butinu i sve moje brige su nestale. Još uvijek ne mogu da
povjerujem koliko njegov dodir utiĉe na mene. Dovoljni su samo njegovi prsti da
dotaknu tkaninu moje suknje pa da se vrućina skupi u mojim grudima i da se moji
obrazi zarumene. Izgleda da mi nije vaţno to što snaţno ţelim da se udaljim od
njega. Kad god se njegova koţa sretne s mojom, to je poput groznice koja me
obuzima. Sve što ţelim je njegovo tijelo preko mog ,ţelim da mi radi stvari koje ĉine
da zaboravim sve drugo dok smo zajedno. To me u isto vrijeme ĉini bijesnom i
ovisnom.
Zatvorila sam oĉi,ne zaustavljam ga dok povlaĉi moju suknju.Gleda me sa ţarom u

oĉima. ‚‚Sad si na sigurnom."
74
To su samo rijeĉi, ali su me dotakle duboko,izgleda da smiruju moje srca, koje još
uvijek kuca kao ludo.
‚‚Sigurna od njih?"
‚‚Sigurna od svih?"
‚‚Da li sam sigurna od tebe?"
Osmijeh je u njegovim oĉima, dok polako klizi rukom duţ moje noge kako bi me
uhvatio za ruku. ‚‚To zavisi od toga kako ti voliš, lutko."
Zamisao kako otkopĉava svoj kaiš dok stoji nada mnom sijevnula je u mojem
umu,osjećam kako se vrućina skuplja izmeĊu mojih nogu. Morala sam da spojim
bedra kadsam poĉela da zamišljam njegove ruke kako se kreću prema mojoj vrućini.
Gledam unutrašnjost automobila, kako bih sebi skrenula paţnju. Lijepo je. Stvarno
je lijepo. Sve je ispolirano i ĉisto do savršenstva. Samo jedan pogled po kolima ĉini
da se osjećam aljkavo. Pomislila sam na sav pomfrit koji još uvijek odbijada se
raspadne ispod mog sjedišta i na drţaĉ za ĉaše koji je još uvijek ljepljiv jer sam
predugo ostavila papirnu ĉašu punu soka u njemu. Njegov automobil izgleda kao da
nikada nije ni pomislio da jede unutra. Naravno da nije. Posmatram kako mišići
njegovih butina šire tanki materijal njegovih pantalona i ujedem se za usnu. Sa
tijelom kao što je njegovo, iznenadila bih se da je ikada jeo pomfrit u ţivotu.
Dovezao me do modernog nebodera. Skrenuli smo u sporednu ulicu,nastavio je da

vozi do dobro osvijetljene garaţe koja je iznenaĊujuće ĉista. Pod se presijava,a
muškarac u odjelu pozdravlja Vincea sa dva prsta.
‚‚Gospodine Citrione. Kako ste?"
‚‚Dobro, dobro. Kako su tvoja koljena?" Upita Vince kroz spušteni prozor
automobila.
Stariji muškarac u odjelu zauze iznenaĊujuće gipku atletsku pozu i zamahne sa

nekoliko udaraca pesnicom, smijući se. ‚‚Osjećam se odliĉno. Taj vaš doktor stvarno
zna svoj posao."
‚‚Jesam li ti rekao? Zar ne?"
‚‚Jeste, jeste." Rekao je muškarac. ‚‚Drago mi je da sam vas napokon poslušao.

Moţete krenuti unutra, gospodine."
‚‚Ćao." Rekao je Vince prije nego što nas je odvezao u neobiĉnu prostoriju koja je
bila nekako previše uska za automobil. Okrenula sam glavu gledajući zaĉuĊeno
okolo. U ovoj prostoriji nije bilo vrata, samo jedan otvor iza nas. Sa mehaniĉkom
osovinom i ramom za staklo iza nas,shvatim da smo u staklenoj kutiji.Zapoĉinje
lagan pokret podizanja, dok smo još u kolima.
75
‚‚Imaš dizalo za svoja kola?" Ja zapanjeno pitam. Dobro se oblaĉi, ali mjesto za
ţivot kao ovo u starom dijelu New Yorka sigurno je astronomski skupo. Koliko
zaraĊuje?
Vince mi je uputio samo lagani smiješak. Lift i dalje nastavlja da se kreće, sve dok
po meni, nismo stigli do krova zgrade. Što doĊavola?TakoĊer ima i penthaus stan.
Podignem pogled I ugledam zvijezde kroz stakleni plafon lifta. Zbunjena sam na
trenutak, dok se lift ne zaustavi u ogromnoj prostoriji sa velikim prozorom na plafonu.
To je penthaus.
Ne mogu odmah da zapazim sve detalje, ali njegov stan izgleda kao moderan art
deco, okruţen neverojatnim brojem prozora, sa ove visine i sa ovim pogledom se
osjećam kao da smo okruţeni zvijezdama. Sve je na svommjestu, ĉisto i
skupocjeno.IzaĊe iz kola i otvori moja vrata, ukazujući mi pokretomruke da izaĊem.
Previše sam šokirana da bih rekla nešto ĉak i da primijetim kako napadno posmatra
moju suknju dok izlazim.
‚‚Na koji naĉin si priuštio sve ovo?"
Nije odgovorio ali je posesivno stavio svoju snaţnu ruku na donji dio mojih leĊa.
Vodi me kroz staklena vrata dizala gdje je njegov automobil ostao na kruţnoj ploĉi,
koja se polako poĉinje rotirati nakon što smo mi zakoraĉili napolje.
‚‚Hoćeš nešto da popiješ?" Rekao mi je dok je pokazivao da sjednem na njegov

kauĉ. To je gladak bijeli materijal koji izgleda kao koţa, ali na dodir osjećaj je kao da
je svila. Utonula sam u njega, osjećajući trenutni umor, mogla bih da zaspem koliko
je udoban.On skinu sako, i otkopĉa svoju krvavu košulju preko snaţnih mišića grudi,
prije nego se uputio u kuhinju. Ĉujem kako ĉaše zveckaju i zvuk sipanja pića, ali sve
što ţelim u ovom trenutku jest da zatvorim oĉi i opustim se. Pojavio se nekoliko
minuta kasnije noseći martini ĉašu za mene, koja izgleda kao da je došla iz
profesionalnog bara ispunjena tamno-crvenom ledenom tekućinom sa tršnjom i
crnom slamkom. Rub stakla je ukrašan tankim slojem soli.Sebi je uzeo ĉašu tekućine
ćilibarske boje.
Vince je sjeo pokraj mene, dovoljno blizu da njegova butina dotakne moju, a ĉak i
taj mali kontakt šalje ţelju kroz mene.Probam piće i podignem obrvu. To je ukus
voća, sladak, i ima pravu koliĉinu jaĉine u pozadini. ‚‚Ovo je dobro."
Naginje glavu u zahvalnosti, posmatrajući me sa oboţavanjem.
‚‚Prestani." Rekla sam, crveneći se i sklanjajući pogled.
‚‚Za djevojku koja radi na televiziji, ti si neobiĉno stidljiva."
Uzela sam još jedan gutljaj, osijećajući kako se postepeno opuštam, barem onoliko
koliko mogu da se opustim posle svega što sam vidjela. I tada se sjetim Arie.
76
Osjećam se krivom jer nisam pitala ranije, ali sve se dešavalo tako brzo da sam
totalno zaboravila na to, do sada. ‚‚Vince. Da li si povrijedio Ronnia White?"
‚‚Ne priĉam o poslu sa ţenama."
Najeţila sam se na njegov ton glasa, ali ostavila sam gnjev sa strane zbog Arie.
‚‚Moja prijateljica se zabavlja snjim. Vaţno mi je da znam."
Dugo je gledao u mene i klimnuo glavom.”Loša je navika razgovarati sa ţenom o

poslu. To tebe dovodi u opasnost."
‚‚A ja nisam već u opasnosti? Tri muškarca su upravo pokušala da..." Iznenadila
sam se kadje vrela suza skliznula niz moj obraz bez upozorenja. Vince je spustio
svoje piće i zagrlio me,ne dajući mi vremena da reagujem. Osjećaj je dobar. Drţim
moje piće blizu grudi i osjećam kakome emocije preplavljuju.
Njegov glas je blag.”Povrijedio sam ga, ali još je ţiv. Odbacili smo ga do njegove
kuće, neposredno prije nego što sam došao do stadiona.”
‚‚Mogu li da joj napišem poruku da zna?"
On je zastao. ‚‚Sve dok ja mogu da proĉitam poruku prije slanja."
Njegov nedostatak povjerenja me zabolio, ali sve što ţelim sada je da smirim Ariu,
bar malo.
Pričala sam s njim. Ronnie je povrijeĎen, ali je dobro. Trebao bi da je kod njega
kući sada. Izvini zbog svega.
Vince pogleda poruku zatim klimnu i posla poruku. Uzela sam telefon nazad i
popila još jedan gutljaj pića.On je pio svoje piće i posmatrao me preko ruba. Zatim je
spustio svoje piće na rukohvat fotelje i ustao.”Raskomoti se. Idem da se presvuĉem.
Uzet ću nešto i za tebe.”
Ĉekala sam na kauĉu i pijuckala piće, popila sam više nego što sam planirala,kad
sam završila osjetila sam prijatnu omamljenost. Imam vremena da se još divim
stanu. Dugo vremena sam posmatrala odsjaj svijetla saobraćaja, koji se kreće kroz
grad. Zagledam izglancan mramorni pod i plišane prostirke ispod namještaja. Sve
ovo daje osjećaj ĉistoće i seksepila. Njegov BMW se još uvijek rotira u dizalu,
hvatajući svjetlost i presavijajući je na hiljadu naĉina, dajući cijelom apartmanu
neobiĉan luksuzni izgled. Izgleda kao da sam otrgnuta iz normalnog ţivota i da sam
sletila negdje izmeĊu sna i košmara, kao da je on anĊeo sa tamnim bodeţom
sakrivenim iza njegovih leĊa.
Kada se vratio,bio je gol osim crnog ruĉnika.”Imam više krvi nego što sam mislio.
Uskoĉit ću da se na brzinu istuširam. I ti bi trebala, isto."
77
Podigla sam moju obrvu. ‚‚Ako si me kidnapovao, ne znaĉi da ću postati tvoj

seksualni rob." Rijeĉi izlaze iz mojih usta i zvuĉe više flertujuće nego što sam
namjeravala i on mi se zlobno nasmija.
‚‚Mislio sam da se istuširaš posle mene, ali dobrodošla si da mi se pridruţiš ako je

to ono o ĉemu razmišljaš."
Zarumenila sam se,izgubljeno posmatrajući njegova gola prsa. Njegovo tijelo je

glatko i savršeno mišićavo,zbog toga imam problem da razmišljam o bilo ĉemu osim
kako da mu otrgnem ruĉnik. Mogu vidjeti nejasan obris njegove duţine ispod
ruĉnika, trebalo mi je puno snage da se suzdrţim da ne pojurim prema njemu i
zgrabim taj ruĉnik. Piće još uvijek odzvanja u mojoj glavi i pomisao da idem pod tuš
sa njim i da zaboravim sve što se desilo postajala mi je sve više privlaĉnom.
Olakšao je moju odluku kada se okrenuo prema vratima i ispustio ruĉnik, tako da
imam odliĉan pogled na njegova isklesana leĊa i ĉvrsto dupe prije nego što mi
umakne.
‚‚DoĊavola." Mumljala sam dok sam pokušavala da dohvatim patent na mojoj suknji
i kretala za njim. Zakoraĉila sam u njegovu spavaću sobu i ugledala luksuzan krevet
sa crno sivom posteljinom. Njegovo kupatilo je najljepša prostorija koju sam ikada
vidjela. Sa bijelim, sjajnim ploĉicama i ogledalima posvuda. Umivaonici su od
prošaranog mermera, a tuš je ogroman sa ĉetiri razliĉite slavine usmerene u centar.
Vince je već unutra, pogled na njegovo ĉvrto dijelo mi zaklanja voda i para,
ostavljajući samo obris njegove figure vidljiv. Ugrizla sam se za usnu dok sam
skinula svoju odjeću i donje rublje ostavljajući ih na podu.
Otvorila sam vrata tuš kabine i zakoraĉila unutra, uzdahnuvši sa uţitkom kada me
para okruţila. Vince se okrenuo prema meni, kosa mu je bila mokra i zalizana
unatrag. Izgleda savršeno, kao iz magazina. Nasmijah se srameţljivo. Dohvatio je
moj zglob i povukao me prema njemu, sve dok se nije njegov penis naslonio na moj
trbuh. Njegove vlaţne usne su pronašle moj vrat i poĉele da me ljube. Nagnula sam
glavu, dajući mu bolji pristup dok me on tjerao da se izvijam.
Njegov kurac oĉvrsnuo je uz moj trbuh, pronaĊem ga slobodnom rukom. Milujem

ga dok se ljubimo. Njegov dodir je njeţan, a osjećaj njeţnosti se pojaĉava jer znam
koliko snage ima u njegovim rukama. Pomjera ih preko mog tijela, lagano i sa
velikom paţnjom kao da se plaši da će me polomiti. Tako je drugaĉije ovaj put. Ne
koristi me niti me tretira kao nešto što moţe tek tako odbaciti sa strane, krenuo je
polako ljubeći me lagano i snaţno i sa više strasti nego što mi je ijedan muškarac
uputio.
Poĉinje da stenja u mojim ustima dok se ljubimo, uhvatim ga jaĉe. Moja druga ruka
istraţuje njegova široka leĊa klizeći dolje niz ĉvrstemišiće njegovog dupeta i butina,
dokle god mogu da dohvatim. Ne ţelim da prestanem da ga ljubim, pa nastavljam da
ga snaţno milujem ĉak i ako znam da ga boli od ţelje da bude u meni. Osjećam
78
kako mu se tijelo napreţe, ĉak i sa toplom vodom po mojim leĊima i sa strane,

osjetila sam vrućinu njegove sperme koja se razlijeva preko mog trbuha.
Poljubio me je još nekoliko puta njeţno, povlaĉeći se sablagim osmijehom na licu.

‚‚Nikada nisam uţivao u radu ruku kao sada. DoĊavola. Mogao bih da provedem
ostatak ţivota samo sa tvojim rukama."
‚‚Baš šteta, jer ja ne mislim da bih mogla da preţivim a da te ne osjetim ponovo

unutar mene."
Njegov osmjeh postaje predatorski dok me posmatra. ‚‚Tako si jebeno prljava.

Oboţavam to."
Ponovo se zacrvenim osjećam se tako neobuzdano.
‚‚Šta je ovo?" Upitam iznenada.
Pogleda dolje gdje ja još uvijek drţim njegov penis. ‚‚Moţda je malo veći nego što
si ti navikla, ali mislim da i pored toga znaš šta je." Rekao je sa osmijehom.
Prevrnula sam oĉima, puštajući ga i privukla sam se bliţe njemu dok se moj obraz
nije naslonio na njegovo rame. Omotala sam ruke oko njega i ĉvrsto se naslonila na
njega, zatvarajući oĉi. ‚‚Ne. Šta je ovo?" Napravila sam nejasan, kruţan pokret ruku.
‚‚Šta ti zapravo ţeliš od svega ovoga?" Nije pravo vrijeme za pitanja, ali me
preplavila iznenadna ranjivost i potrebno mi je da znam kako je ovo nešto više za
njega, a ne samo seks.
‚‚Tebe." Njegovi prsti prolaze kroz moju kosu, masirajući mi tjeme glave.
‚‚Zašto?"
On se zamisli za trenutak. ‚‚Zato što si drugaĉija. Druge djevojke bi pobjegle od

mene bar petnaest puta do sada." Po prvi put od kada sam ga upoznala osjećam
trunku straha u njegovom glasu. ‚‚Ti si vidjela ono mraĉno u meni i nisi pobjegla."
Osjetila sam krivicu. Da li sam prestala razmišljati da pobjegnem od kada sam ga

upoznala? Moguli se stvarno pretvarati da sam ga prihvatila ovakog kakav jeste?
Ĉak i sada, da li sam sa njim jer se bojim? Jer mi je potrebna njegova zaštita?
Odmaknem se tako da mogu da ga pogledam u oĉi. Zbog vode njegove duge
trepavice izgledaju još gušće. On je prelijep, a naĉin na koji mi uzvraća pogled govori
mi koliko mu ja znaĉim. Srce hoće da mi iskoĉi iz grudi. Moţda mu stvarno znaĉim
više od igraĉke.
79
15.
Vincent
Pogledao sam put nje i osjetio navalu emocija kako se skupljaju u mojim prsima.
Ne mogu da vjerujem. Vincent Citrone daje svoje srce nekoj djevojci. Na šta je svijet
pao? Ipak, nije mi ţao. To je istina. Nikadnisam dozvolio da mi se neka ţena pribliţi,
jer znam da se nešto mraĉno nalazi u meni, tama i vatra koju ne mogu ugasiti i koju
ne ţelim ugasiti. Ali Aubriella je još uvijek ovdje. Sama je odluĉila da krene za mnom
pod tuš. Nisam je natjerao. Moţda joj nisam dao mnogo izbora dolaskom ovdje, ali
ovo sigurno znaĉi nešto.
Sve ovo me plaši. Bojim se koliko daleko ću ići da se pobrinem da ostane na

sigurnom, da se uvjerim da je još uvijek moja. Šta ne bih uradio kako bih osigurao
njenu zaštitu? Ništa mi ne pada na pamet. Spalio bih do temelja cijeli jebini svijet ako
to znaĉi da je ona na sigurnom.
Nije rekla ništa više, ali me zagrlila i to je dovoljno za sada.
Osušili smo se nakon tuširanja a ona nosi jednu od mojih košulja. Zapazio sam
kako ju je pomirisala prije nego što ju je obukla,zatvorila je oĉi kao da joj se sviĊa taj
miris. Zlobno se nasmijem, odbacim farmerke i majicu, krenem u pravcu njenih leĊa,
omotam ruke oko njenog stomaka i naslonim glavu na njenu.”Hoćeš li da gledamo
film?"
Okrene se i pogleda put mene uzdignute obrve. ‚‚Film?"
‚‚Da. Što,zar si mislila da ne gledam filmove?"
‚‚Moţda."
‚‚Ako je tako, prati me i pripremi se da se šokiraš. Imam cijelu kolekciju filmova

ovdje."
Ĉujem lagan hod njezinih bosih stopala po ploĉicama iza mene dok sam se kretao
premadnevnom boravku. Kleknuo sam i otvorio ormarić pun uredno izloţenih
filmova.Kleknula je pored mene, jedva skrivajući osmjeh dok je prelazila pogledom
po njima.
‚‚Stvarno?" Upita. ‚‚Kum, Dobri momci, Kazino.... ti si ţivi kliše."
Osjećam toplinu u obrazima. ‚‚Hej, ne zezaj. Pogledaj ostale. Imam i ĉak i

Zatvoreno ostrvo ovdje.Psiho-triler, hvala lijepo."
80
Ona se nasmija, a bezazlen osmjeh na njenom licu uĉini da zaboravim na svoju

neugodnost. Dobar je osjećaj vidjeti je opuštenu pored mene, stvarno dobar.
Poĉinjem razmišljati o nekim glupim stvarima, mislim o tome kako bi sve ovo izmeĊu
nas izgledalo kada bi dobili priliku.A onda ona pokrije usta rukom i nasmija se toliko
jako da su joj suze krenule niz lice.
Moje oĉi pratile su njen pogled, uzdahnem.”Nije onako kao što izgleda. Imam
malog roĊaka...."
Izvlaĉi komplet Harry Potter filmova i podiţe ih,u sluĉaju da nisam shvatio ĉemu se
smije.”Ti si fan Harry Pottera?"
Potrljam se po vratu.”Gledao sam ih."
‚‚TakoĊe nisam znala da moţeš da pocrveniš."Vragolasto prstom proĊe niz moj

vrat, do mojih grudi.”Ti si pun iznenaĊenja. Samo da se zna, ja oboţavam Harry
Pottera. Moţemo li gledati jedan? Moţda ĉetvrti? To mi je omiljeni."
Prije nego što sam se mogao zaustaviti,klimnuo sam potvrdno.”DoĊavola da.

Vatreni pehar je... mog roĊaka omiljeni dio."
Ona ponovo pokrije usta, oĉi su joj bljeskale dok se smijala. Nisam se mogao
zaustaviti. I sam sam se nasmijao. DoĊavola, dobar je osjećaj.Ostatak noći smo
proveli na kauĉu,gledajući film.Ispunjen sam slatkim mirisom njene kose a moje ruke
lutaju po njenom tijelu. Ovo je sigurno jedina normalna stvar koju sam uradio od kad
se sjećam.Nismo obuĉeni kao kad bisjedili u nekom luksuznom restoranu i
impresionirali ili kao kad bi smogledali neku skupocjenu predstavu. Samo ja i ona... i
film za koji nikada neću priznati da ga volim, i gradska svijetla koja nas okruţuju.
Zaspala je taĉno prije nego što je Harry ušao u ring sa zmajem. Pauzirao sam film i
njeţno joj spustio glavu, ustao sam da potraţim neki pokrivaĉ za nju.
Kad sam bio siguran da je zaspala, provjerio sam svoj mobitel. Osam poruka, dvije
govorne pošte i gomila propuštenih poziva. Sranje. Ponovo pogledam put nje. Mogu
zvati dostavu hrane za nju ako se budem zadrţao a i u friţideru ima dosta toga....
Mrzim što moram da odem od nje sad jer sam se radovao jutarnjem seksu. Ali
trenutno zbog svih problema koji se dešavaju izmeĊu porodica ne mogu da
ignorišem obaveze. Ĉak ni zbog nje. Naškrabao sam brzu poruku za nju i zalijepio
je na vrata dizala:
Morao sam hitno otići na posao. Osjećaj se kao kod kuće, ali nemoj otići. Nije još
uvijek sigurno za tebe. Zvat ću kad budem mogao.
P:S: Jebeno se ne zezam. Nemoj da si se usudila da napustiš stan.
--Vince
81
16.
Aubriella
Probudila sam se kad se zraka sunĉeve sjetlosti probila kroz prozor i pogodila moje
oĉi. Ustala sam,brzo se razbudivšinakon što sam shvatila gdje sam. To nije bio samo
san ili košmar. Sve se desilo. Još uvijek ga mogu osjetiti preko njegove košulje. Pre
nego što promislim šta radim, zgrabimmobitel i upalim ga kako
bihprovjerilaobavijesti. Pet poruka od Arie.
Aria (8:37) - Još uvijek sam ljuta, ali hvala ti što si me obavijestla da je Ronnie
dobro. Idem da se vidim s njim sada. Jesi li ti dobro?
Aria (8:54) - Rekla si da si ga vidjela. Nije te povrijedio, zar ne?
Aria (9:02) - Molim te odgovori. Brinem se.
Aria (9:04) – Nazvat ću policiju, ako se ne javiš uskoro.
Aria (9:06) - Zovem policiju. Stvarno se nadam da si dobro.
Ona je zvala policiju? Isuse. Jer joj nisam odgovorila u roku od trideset minuta?
Uzdahnula sam duboko. Ovo će zakomplikovati situaciju. SportCast će obavjestiti
policiju da sam nestala u pola moje smjene, nakon što sam popustila prvi prenos za
ĉetiri godine. Moj otac će potvrditi da sam nestala, jer sam izbjegla njegov poziv prije
poĉetka utakmice. DoĊavola, oni će pronaći moj automobil na parkingu stadiona i
prazan stan. Izgledat će kao da sam oteta ili ubijena. Moram da se vratim i ispravim
sve ovo.
‚‚Vince," Pozvala sam, moj glas je odzvanjao u ovom ogromnom stanu. Provjerila
sam njegovu spavaću sobu, ali krevet ne izgleda kao da je netko spavao u njemu.
Upravo mi je palo na pamet, zašto nije spavao pored mene na kauĉu? Izgledao je
kao da ne moţe da skloni svoje ruke smene, sada sam iznenaĊena jer nije iskoristio
priliku. Ova pomisao me vratila na dešavanja prošle noći i ne mogu a da se ne
nasmijem…opet.Pomisao da je snaţan muškarac, mafijaš poput njega, fan Harry
Pottera,zvuĉi malo previše savršena. Mora da sam izgubila razum, jer ga to ĉini još
privlaĉnijim za mene. Moţda je samo zbog toga jersad izgleda kao stvarna osoba,
manje savršeno i nedostupno.
Nije kući. Tek tako me ostavio samu ovdje? Nervira me to i pokušavam da ga

dozovem još jednom, ali ne dobijam odgovor. Stojim u njegovoj sobi sa rukama na
kukovima i bijesnim. Moje oĉi ponovo pretraţuju njegovu sobu i preplavila me krivica
zbog teţnje da pronjuškam malo. Vjerovatno bih bila u iskušenju da sam u stanu
82
obiĉnog muškarca, ali ovo je previše. Provjerila sam ladicu noćnog ormarića i moja
ruka se trznu unazad kada sam ugledala sjajni ĉeliĉni pištolj unutra. Paţljivo izvlaĉim
ostatak ladice i spustim glavu da provjerim mraĉne uglove. Barem nema kondoma ili
bilo koje vrste droge. Da, čuješ li samu sebe Aubriella! Samo jebeni pištolj, ali barem
nema heroin u ladici noćnog ormarica. On je stvarno dobar ulov!
Sadnemam vremena za ovo. Koliko god da bih htjela još da njuškam okolo, moj
ţivot se raspada trenutno a policija sigurno uzaludno koristi sva sredstva da me
pronaĊe. Odluĉila sam da se suoĉim prvo sa lakšim problemom. Izvukla sam telefon
i otkucala poruku Ariji.
Dobro sam. Prenoćila sam kod njega, sve je u redu. Moţemo se naći kod mene.
Obavjesti policiju da sam u redu, ništa strašno se nije desilo.
Proĉitam ponovo tekst poruke i namrštim se. Zvuĉi sumnjivo, ali trenutno me
najviše brine pomisao da policija pretraţuje moj stan, upravo sada. Poslala sam
poruku i bacila telefon na kauĉ u dnevnoj sobi. Moram da izaĊem odavde na kratko i
uvjerim se da me nitko ne traţi. To je sve. Pogledala sam na trenutak po stanu,
nesigurna da li je dizalo za automobil jedini naĉin da se spustim dolje. Primetila sam
manje dizalo na sredini prostorije koje je zaklonjeno fontanom. Zakoraĉila sam
prema njemu i u tom trenutku shvatila da nosim samo majicu i donji veš. DoĊavola.
Preturam kroz njegov savršeno organizovan orman i ne dozvoljavam sebi da

provedem previše vremena u osmatranju. Naĉin na koji pedantno slaţe svoju odjeću
i odrţava svoj stan, ne iznenaĊuje me. Odgovara mu. Vidjela sam nagovještaj zvjeri
skrivene iza tih tamnih oĉiju i pitam se da li sam vidjela sve prljave stvari koje hoće
da mi uradi kada smo bez odjeće. Na kraju sam završila noseći sivu trenerku i
tenisice koje su mi prevelike. Izgledam kao neka jadnica ili kao drolja koja se vraća
kući nakon noći provedene vani, ali bilo bi gore da nosim svoju izguţvanu, krvavu
odjeću od prošle noći.
Na vratima dizala je prikaĉena poruka, odlijepim je i ugledam sitan,izvijeni rukopis

koji sigurno pripada Vincu. Ĉak i njegov rukopis je paţljivo rasporeĊen i uredan. Nije
savršen i postoji neusklaĊenost u obliku slova ali on piše na ĉisto bijelom papiru kao
da postoji savršena linija ispod njegovih slova i ne prelazi je, sve to izgleda prijatno
za posmatranje. Završim sa ĉitanjem i oklijevam na trenutak.Naredba da ostanem u
stanu me nervira. Prošle noći sam manje ili više prihvatila da je ovdje rijeĉ o
"plemenitoj otmici", ako takvo nešto postoji. Nakon zajedniĉkog tuširanja i maţenja
na kauĉu? Ja sam se glupavo nadala da griješim i da će mi doista dozvoliti da idem
kući ujutro. Izgleda da to ipak nije bio plan.
Zguţvala sam poruku i bacila je na zemlju. Moţe da bijesni koliko god hoće, ali u
pitanju je moj ţivot koji se raspada upravo. Sve ovo izgleda kao da sam za njega još
uvijek neka obiĉna stvar. On je odluĉio da me ţeli pa misli da me moţe tek tako
zgrabiti i odvući iz mog ţivota i napraviti njegovom. Nije to tako lako. I ne sviĊa mi se
ideja da me tretiraju kao neki plijen.
83
Napustila sam luksuzno predvorje zgrade u trenerci i prevelikoj majici osjećajući se

smiješno dok sam prolazila pored muškaraca u skupocjenim odijelima i ţena
elegantno obuĉenih.Tko se još ujutro oblaĉi ovako? Isuse.Osjećala sam se malo
bolje kad sam izašla napolje. Ipak je ovo New York i potrebno je malo više od
traljave odjevne kombinacije da se privuĉe paţnja na sebe.Pogledala sam da li još
uvijek imam gotovine u svojoj torbici,srećom imam. Dok sam ĉekala da moj taxi
stigne provjerila sam telefon. Propušten poziv od Arie. Dvije poruke.
Aria (7:33) –Čekat ću te vani kod tvog stana.
Aria (7:35) - Da li si stigla?
Odgovorila sam joj da ću ubrzo biti tamo i momentalno prevrnula oĉima. Nikadje
nisam vidjela da se ovoliko brine za mene, ali potajno sam joj zahvalna. Moj otac
nikada nije brinuo, a moja majka je umrla prije nego što sam se doista mogla sjećati.
Od kad god se sjećam nitko nije bdio nada mnom ili brinuo o tome šta radim. Ovako
zabrinuta Aria podsjeća me da ipak nisam sama u svemu ovome. Imam pravog
prijatelja koji brine za mene. Sa mojim ţivotom u ovakvom haosu, taj maleni znak
paţnje znaĉi puno. Taxi je došao za pet minuta. Odvezao me do mog stana,dala
sam mu dvadeset dolara, kojih jedva mogu priuštiti sebi, pre nego što sam izašla iz
kola. Skoro sam ušla u zgradu kadmi jemobitel zazvonio, Vince. Sranje. Da je netko
drugi, vjerojatno bih zanemarila poziv. Ali nešto mi govori da ne mogu tek tako
ignorisati poziv od tipa poput njega.
‚‚Hej," Javila sam se pokušavajući da zvuĉim opušteno.
‚‚Nisi ovdje." Glas mu zvuĉi kao vatra i led u isto vrijeme.
‚‚Planirala sam da se vratim. Samo sam trebala --"
‚‚Gdje si? Reci mi jebeno odmah."
‚‚Samo trenutak. Da li si stvarno oĉekivao od mene da mogu tek tako odustati od

svog ţivota bez odlaska kući ili pokušaja da završim nekoliko sitnica?"
‚‚U svom stanu si, zar ne?"
‚‚Nemoj izbjegavati --" Moje rijeĉi su prekinute kad me promaja pogodila. U

paniĉnoj sekundi pogledam uokolo ali vidim samo ĉetiri krupne osobe u tamnim
odjelima. Moj telefon zveknu na pod i iz daljine sam ĉula, preko zvuĉnika, kako Vince
doziva moje ime. Snaţne ruke podignule su me sa ploĉnika i ugurale u crna kola.
Pokušala sam da pozovem pomoć, ali vlaţna tkanina ĉudnog mirisa jako je pritisnuta
preko mog lica. Instiktivno sam pokušavala da udahnem, prije nego što sam shvatila
da udišem kloroform.
84
17.
Vince
Gume su zaškripale dok sam naglo kretao sa parkinga. Udarao sam pesnicom od
volan dok sam vozio. Sranje! Sve se raspada od jednom. Sad sam gotovo siguran
da imaju Aubriellu.
‚‚Šta se dešava?" Upita Frankie sa zadnjeg sjedišta. Njegov pištolj je uperen u

glavu Luckya Anastasia. Jimmy je sjedio sa njegove druge strane sa puškom u krilu.
‚‚Netko ima Aubriellu. Odluĉila je da ne ostane u stanu. Bila je negdje na ulici."
‚‚Sranje." rekao je Jimmy.
Frankie pištoljem udari Luckya, koji se zakašlja i izbaci slomljeni zub i krv.”Tvoja
ekipa ju je pokupila, zar ne?"
Lucky odmahnu glavom, drţeći ruke na ustima. ‚‚Bio sam s vama. Kako bih to
jebeno znao?"
Frankie snaţno pritisnu cijev pištolja na Lackyevu glavu.”Praviš se pametan? Pa

vidjet ćemo koliko si pametan kad ti raznesem mozak."
Lucky ispljunu krv po mom autu. Jebeni kreten.”I vi ćete takoĊe biti razneseni bez
obzira na informaciju koju se nadate da ćete dobiti od mene. Tako da, samo napred.
Siguran sam da će vaš capo biti stvarno zadovoljan s vama."
‚‚Ućutite obojica," Rekao sam.”Bili su to ili Anastasios ili Sanatores. Nema sumlje.
Znaju da imamo Luckya i misle da mogu doći do mene tako što su uhvatili nju. To
znaĉi da ne moramo razmišljati tko je ima, samo trebamo priĉekati dok nas ne
kontaktiraju u vezi dogovora. Zato se svi trebamo smiriti. Potreban nam je ţiv. Za
sada."
Grudi mi gore na to priznanje, ali dozvolio bih Luckyu da ide bez razmišljanja, ako
bi to znaĉilo da ću vratiti Aubriellu. On je trenutno moja jedina veza do Jackevog
ubice, ali bit će i drugih prilika da saznam tko je naruĉio ubistvo i osvetim se. Radije
bih sada spasio Aubriellu nego kasnije da je osvetim, doĊavola siguran sam u to.
Pritisnem još više papuĉicu gasa dok ne doĊem izmeĊu saobraćajnog prometa i
trotoara,kako bih brţe stigao do njenog stana. Ne znam zašto ţurim. Bit će onako
kao što sam im rekao. Kontaktirat će me i pokušat će da dogovore zamjenu. Neće je
ubiti. Jedini razlog zašto su je uhvatili je da mene namame.
U pravo vrijeme, moj telefon je zazvonio. Javio sam se.
85
‚‚Tko je?” Upitao sam.
‚‚Muškarac koji ima tvoju drolju."
Nagazio sam koĉnicu, zaustavljajući se na sredini raskrsnice.”A ja sam muškarac

koji ima pištolj prislonjen na glavu tvog plaćenika, tako da pazi šta priĉaš."
‚‚Šta god on dobije, dobija i ona."
Zaškripim zubima i skoro da sam slomio volan na pola.”Šta hoćeš?"
‚‚Tebe i Luckya. Samo vas dvoje ili ona umire. Posmatrat ćemo vas. Mi smo u
staroj fabrici gdje je nekada bio Marchiano. Znaš gdje je?"
Prekinuo sam poziv i istog trena sam nazvao nekoliko brojeva dok sam okretao
kola put fabrike, kroz saobraćajni kolaps koji je nastao. U roku od pet minuta, nazvao
sam sve moje ljude i neke šefove sa kojima sam u bliskom odnosu, za napad na
fabriku. Da ti kreteni slijede tradiciju, prihvatio bih njihov dogovor. Ostavio bih svoje
ljude za sobom i dozvolio bih im da rade šta god hoće sa mnom da znam da će
ĉasno ispoštovati dogovor, ali porodica Anastasios i Sanatores pljuju po tradiciji.Već
su ubili Marcella, koji je bio ĉovjek starog kova iz Italije. Ĉak su i pokušali sinoć
skinuti Popsa, zbog ĉega sam i morao napustiti Aubriellu.Sad misle kako ću im
vjerovati na rijeĉ za poštenu razmjenu. Nema šanse. Izvlaĉimo je od tamo silom ili
uopšte nećemo.
86
18.
Aubriella
Kada sam se probudila osjetila sam nedefiniran miris, sladak na sve pogrešne
naĉine. Osjetila sam muĉninu i pokušala se nagnuti aliu tom trenutku shvatila
samkako sam vezana za stolicu. Još uvijek zatvorenih usta, borim se,polako
poĉinjem da se prisjećam. Nalazim se u velikoj, mraĉnoj fabrici. Nekoliko koraka sa
moje desne strane je...
Povratila sam i jedva uspjela dovoljno okrenuti glavu kako bi izbjegla da zaprljam
sebe sa vlastitom bljuvotinom. Povratila sam po zemlji a ne mogu obrisati svoja usta
jer su mi ruke vezane. Pored mene na stolici nalazi se tijelo, ali toliko je unakaţeno
da izgleda kao da su ga psi napali. Moju paţnju je privukla sportska jakna koja leţi
na podu, natopljena krvlju. Na njoj se nalazi SportCast bedţ. O moj Boţe. to je Jerry
Washington. Mora biti. Uhvatili su ga zbog ĉlanka.
Ponovo osjetim nagon za povraćanjem, ali ništa mi više nije ostalo u stomaku.
‚‚Prvi put vidiš leš, draga?" Upita duboki glas iz zamraĉenog ugla sobe. Vlasnik
glasa zakoraĉi napred, a za njim je išao mršavi ĉovjek koji je izgledao kao da bi
mogao biti u šezdesetima. Muškarac koji je govorio bilo je jasno kako je ĉlan mafije.
Imao je tamno maslinastu koţu kao i italijani, sa gustim obrvama i izraţenim nosom.
Drugi muškarac izgleda kao da se ne nalazi u ovoj priĉi, kao zbunjeni djed koji je
sluĉajno zalutao u pogrešnu zgradu. MeĊutim, crna mesarska kecelja prekrivena
krvlju koja je visila preko njegovih grudi, govori da je na pravom mjestu.
‚‚Ubiliste ga!" Plakala sam.
Italijan slegne ramenima.”Tehniĉki, da. Ali druţina tvog deĉka ga je dovela ovdje i
ostavila ga da umre. Ja sam samo dopustio svojim momcima da se malo zabavljaju
s njim, prije nego što je izdahnuo. DoĊavola, taj ĉlanak bi uklonio neke od naših
najvećih neprijatelja. I zašto bismo onda krenuli za njim?"
‚‚Pa, šta vi hoćete?" Upitala sam drhtavim glasom.
‚‚Mi hoćemo da tvoj deĉko ušeta u ovu zamku. Ipak mislim da ćemo morati biti
malo grubi prema tebi kako bi mu poslali neke jasne slike. Neće škoditi da ga malo
pritisnemo. Ţelimo da doĊe bijesan i van pameti."
‚‚Ĉekaj." Rekla sam, ali već sam osjetila da je to neizbjeţno, hladnu i nezaustavljivu
istinu onoga šta će mi se dogoditi. Svaki put kad bih gledala film i vidjela da nekoga
muĉe,ĉinilo mi se tako dalekim,bilo je to jednostavno nešto neprijatno za gledanje da
87
bihmorala skrenuti pogled. A sadne mogu ustati sa ove stolice. Ne mogu se ni

pomjeriti. Ne postoji naĉin da odvratim paţnju sebi od bola koji će doći.
Moj dah se toliko ubrzao da mi se zamaglilo ispred oĉiju. Ne mogu prestati da

dišem sve brţe i brţe. Krupni ĉovjek je kleknuo ispred mene i okrutno mi se
nasmiješio.”Znam šta će te smiriti."
Bez upozorenja, snaţno me udario preko lica. Uzdahnula sam, osjećajući istog
trenutka metalni ukus krvi u ustima. Nikadme nitko nije udario tako jako.Nos mi je
gorjeo iako me udario preko vilice,ĉinilo mi se kao da će me zubi nedeljama boljeti.
Osjećam kako je koţa unutar mojih usta pocjepana. Zatvorim oĉi, preklinjući Vincea
da poţuri, gdje god da jest.
88
19.
Vincent
Kad sam sigao do fabrike,nisam ĉekao ostatak grupe da stigne. Tu sam ja, Frankie
i Jimmy. Ostavio sam njih dvojicu nekoliko metara dalje, kako bi došli do krova i na
taj naĉin ušli unutra. Hodam iza Luckya sa rukom oko njegovog vrata tako da mogu
da ga koristim kao ţivi štit. Prislonio sam pištolj uz potiljak njegove glave i udario
nogom vrata da se otvore. Kadsam zakoraĉio unutra ugledao sam siluete ĉetiri
strelca, koji su stajali na gredama i skeli na drugom spratu. Svi oni imali pištolje
uperene put mene.
‚‚Moj prst je na jebenom okidaĉu."Viknem nakon što sam ušao unutra.”Pucajte put
mene i on će umrijeti. Samo mi predajte djevojku i dat ću vam vašeg momka."
Jedini strijelac u prizemlju stoji kod stepeništa na zadnjem dijelu ove velike
prostorije, još uvijek drţeći pištolj uperen ravno prema meni. Krećem se polako,
bolno svjestan da ako jedan od njih ima ĉist hitac, mogu me upucati od pozadi a da
ne povrijede Luckya, ĉak i ako uspijem da ga pogodim prije nego što umrem, to neće
pomoći Aubrielli.
Zatim sam ĉuo pucanj pištolja sa gornjeg sprata. Zrna metka su se zabijala u
metalnu rešetku pored mene, stvarajući varnice koje su padale po meni. Okrenem
se, vukući Luckya za sobom. Metak ga je pogodio, zbog ĉega se njegovo tijelo
poĉelo tresti nasuprot mene a velika mrlja krvi širila se na njegovim prsima.
Sakrijem se iza njega i opalim nekoliko puta, uspijem da oborim strijelca na pod.
Vuĉem sada beţivotno Luckyevo tijelo iza ugla.
‚‚Aubriella!" Viknuo sam.
‚‚Vince!" Ĉuo sam nejasan krik, negdje nedaleko iznad mene. Odbacio sam
Luckyev leš i potrĉao iza ugla, pucajući na slijepo u nadi da će ostali strijelci potraţiti
zaklon umjesto da pucaju put mene.Izgleda da uspjeva, jer samo nekoliko hitaca se
odbilo od metal poviše mene, prije nego što sam uspio da stignem do stepenica i
doĊem do prvog sprata. Uleteo sam u zatvorenu sobu, skoĉio i zakotrljao se da
izbjegnem kišu metaka koja je dolazila iz prolaza iza mene. Bilo koji trag straha da
budem upucan ili mrtav mi je trenutno u drugom planu. Ispunjen sam ţeljom da je
spasim i zaštitim, koja je tako nadmoćna da moţe posluţiti isto kao istopljeni metal u
cijevi mog pištolja.
Ustanem,nemam vremena da osmotrim okolinu prije nego što ĉujem grmljavinu

pucnjeva nekoliko metara ispred sebe. Refleksno se sagnem, ali osjetim kao da mi
89
je neko upravo probio rame sa vrelim ţaraĉem kojeg nije uklonio nakon
toga.Uzvratim paljbu,srušim onog koji je pucao, a zatim uperim pištolj u muškarca
koji izgleda kao djed koji se našao na pogrešnommjestu u pogrešnovreme.Onda
shvatim u šta gledam.
"Djed" nosi krvavu uniformu. Aubriella se bori za dah, vezana za stolicu, tako
krvava da je jedva mogu prepoznati. Pored nje se nalazi unakaţeno tijelo. Ne moram
više vidjeti. Stariji ĉovjek je podigao ruke pripremajući se da moli za ţivot, ali ja sam
probušio rupu izmeĊe njegovih oĉiju i krenuo prema Aubrielli da je oslobodim.
Jedno njeno oko je zatvoreno masnicom, ali ona tiho gleda put mene drugim
krvavim okom. Ĉujem pucnjavu na spratu ispod sebe, ali me ne interesuje trenutno.
Moji ljudi su sigurno već stigli i moţda netko od njih zapoĉinje paljbu, ne mogu da
mislim sad o tome. Moja jebena Aubriella, moja lutka... Paţljivo je hvatam oko
struka i naslonim preko svog ramena, još uvijek drţeći pištolj u drugoj slobodnoj ruci.
Osjećajući krhkost njenog tijela i vlaţnost njene krvi tjera ma da poţelim da vrištim
od bijesa. Umjesto toga, sasuo sam još šest metaka u mrtvog starca i ispraznio ono
što je ostalo u mom šarţeru u drugog muškarca.
Sreo sam se sa Jimmyem vani, izvan fabrike. S njim ih je još osmero, ukljuĉujući
moje i Ramonove ljude,i šefa sa Istoĉne strane.”Neka netko zove jebenog doktora. I
recite mu da mora doći ovamo. Smjesta."
‚‚Doktor ne radi na terenu.”Jimmy je rekao.Uhvatio se za svoje bedro a tamno-

crvena krv vlaţila je njegove prste, ali nije obraćao paţnju na to.
‚‚Reci mu da radi na terenu ili će on biti taj kojem će trebati doktor."
Jimmy trznu obrvom i odnahnu glavom.”Završeno, šefe."
Nakon što se sve završilo ostavili smo ĉetiri mrtva Anastasiosa,ukljuĉujući i dvojicu
koju sam oborio na spratu. Novi klinac Dino,dobio je metak u vrat i nije uspio da se
izbori. Jimmy je primio jedan u nogu, ali doktor je rekao da je promašio sve glavne
arterije i da će biti dobro. Ne znam šta se dešava sa Frankiem, ne mogu pronaći
nekoga tko ga je vido u pucnjavi.To pokreće ĉudan osjećaj u mom trbuhu, ali sa
svime što se dešava, ne obraćam tome punu paţnju. Pojavit će se on. Uvijek se
pojavi. Prekinuo sam doktora kad je pokušao da pregleda moju ranu, umjesto toga
usmjerio sam ga da provjeri svaku ogrebotinu i masnicu na Aubriellinom tijelu. Kad
bude stabilna da se pomijeri, vodim je u svoj stan.

Sjedim pored svog kreveta, stiskam pesnice od bijesa i ĉekam da doktor završi još
jednom sa njenim pregledom.
90
‚‚Ovdje će moţda ostati oţiljak." Rekao je upućujući na rez kod njenih rebara.”Osim
toga, ostalim povredama trebati će nekoliko nedelja da zarastu. Ima dva napuknuta
rebra i napuklu kost u nozi. Ostavit ću joj brufene, za bolove. Samo prati njeno
stanje. Nemoj je uznemiravati više nego što treba. Uostalom moraš mi dopustiti da
pogledam tu ranu."
Pogledao sam dolje put mog ramena gdje je krv do struka sad natopila moju
košulju. Odbio sam ga iako osjećam muĉninu i vrtoglavicu.Za mene to je poput
izdaje, kao da briga o mom vlastitom bolu umanjuje njen znaĉaj.
‚‚Ne šalim se Vince." Pomjerio se do mjesta gdje sjedim i dotakao mi zadnju stranu
ramena.”Osjetio si kao da ti koţa gori od unutra prema van, nakon što su te upucali,
zar ne?"
Klimnuo sam potvrdno.
‚‚To je zato jer se metak zaustavio unutra. Pogodio je tvoju kost i zadrţao se tu.
Ako ga ne izvadiš i središ ranu moţeš dobiti ozbiljnu infekciju. DoĊavola, vjerovatno
sitni djelovi metka uništavaju tvoje tkivo svaki put kad se pomeriš. Samo krvarenje
moţe te ubiti."
Podignem ruku da mu odmahnem ponovo, ali mi se vid zamuti odjednom.
91
20.
Aubriella
Svaki dio tijela me boli. Osjećam kao da sam skakala sa padobranomali bez
padobrana, kao da imam modrice nad modricama i preko njih posekotine. Ţelim da
se dobro isplaĉem, ali znam da bi to previše boljelo. Jedini svjestan osjećaj koji
imam osim bola jest uznemirujući bijes. Ne mogu da vjerujem da sam dozvolila sebi
da se upustim u vezu sa kriminalcem kao što je Vince. Nešto ovakvo će se
neprestalno dogaĊati. Upravo zbog ovoga djevojke ne trĉe da budu u vezi sa
mafijašima. Mafija. Moj um se ispuni slikama muškarca koji me uznemiravao na
stadionu i ĉovjeka u toj tamnoj fabrici i...
Tople suze su kliznule iz uglova mojih oĉiju i skupljaju se u mojim ušima. To je

neprijatan osjećaj, ali bojim se da se pomjerim da izbacim vodu, pa samo leţim
mirno.
‚‚Aubriella," kaţe tih glas pored mene.
Otvorila sam oĉi i ugledala njegovo lice. On je poput mog tamnog anĊela, moje
spasenje i propast, sve zajedno upakovano. Ne,po prvi put razmišljam koliko bi bilo
lakše ostati udaljen od svega ovoga da nije tako prelijep. Ĉak i kadsu njegove oĉi
nateĉene od nespavanja i kad mu je kosa u neredu,i dalje je oĉaravajući. Otkucaji
moga srca ubrzali su se pretpostavivši zašto nije spavao. Da li je toliko zabrinut da
ne moţe zaspati? Je li samo sjedio ovdje, tko zna koliko dugo dok sam bila u
nesvjesti i ĉekao da se probudim? To me dotaklo, ali nedovoljno.
Ne mogu da pogledam put njega a da se jasno ne podsjetim muĉenja. Ĉak ga ne

mogu pogledati a da ga ne okrivim.
Okrenula sam glavu od njega, zaustavljajući suze, zanemarujući oštar bol u mom
vratu koji je nastao zbog pomjeranja. Njegovi prsti njeţno prelaze preko mekane
koţe mog obraza, ali i dalje stvaraju bol. Njeţno mi miluje obraz, vjerovatno
najnjeţnije što moţe, ali i dalje boli. Zar nije to problem snjim? Koliko god da ţeli da
me zaštiti, ĉak i njegov najneţniji dodir još uvijek je opasan i bolan.
‚‚Ţelim da idem kući." Rijeĉi iz mojih nateĉenih usta izlaze mutno i nerazgovjetno.
‚‚I da te ispustim ponovo iz vida? Ostaješ ovdje."
‚‚Plašim se tebe." Rijeĉi su izašle prije nego što sam imala vremena da razmislim,
da shvatim da li stvarno mislim na taj naĉin na koji su zvuĉale. Tišina koja slijedi
dovoljno govori,neprijatna je, teška i guši kao ćebe. Ţelim da ih povuĉem, ali znam
92
da je prekasno. Previše je istine u njima da sadkaţem kako nisam mislila tako. To

su misli koje su mi bile prve na pameti i znam da je i on razmišljao o njima, o rijeĉima
kojih se bojao da ĉuje. I znam da nisam trebala to reći. Nakon svega, zar to nije bio
razlog zašto sam posebna za njega? SviĊalo mu se jer mogu pogledati u njegov
najmraĉniji ugao a da ne pobjegnem.
Osjetila sam kadje skliznuo s kreveta a ubrzo nakon toga ĉujem kako se vrata tiho
zatvaraju.

Prošlo je skoro nedelju dana od kada su me muĉili. Moji otoci su se skoro povukli i
imam samo blagi bol u grudima i nekoliko gadnih modrica koje me podsjećaju na
moju gadnu nepriliku. Na moje iznenaĊenje Vince je nastavio da se brine o meni,
ĉak i nakon onoga što sam rekla. Primjetila sam da nekoliko puta mijenja svoj krvavi
zavoj, ali ponašao se kao da sam ja jedina koja je povrijeĊena. Spava na kauĉu,
zašto ,ne mogu sa sigurnošću reći. Doktor je rekao da ostanem u krevetu nedelju
dana dok se moja rebra ne zalijeĉe, a Vince se pobrinuo da ostanem. Pomaţe mi
kada treba da idem do toleta i ĉeka ispred da mi pomogne da se vratim u krevet.
Pomaţe mi da zakoraĉim pod tuš zatim se skloni dok se kupam i ĉeka ispred vrata u
sluĉaju da mi treba pomoć. Radi sve ovo bez rijeĉi. Kao da je odjednom postao
profesionalni njegovatelj i ĉeka me kao da je ovo nešto uobiĉajeno.
Nemam šta drugo da radim osim da razmišljam. Razmišljala sam o tome dokle su
došle stvari izmeĊu mene i njega, o ţivotu koji sam ostavila izvan ovog stana koji se
vjerovatno pretvorio u neprepoznatljivu gomilu, o mom ocu koji će imati još jednu
rundu raĉuna koje ne moţe platiti i o Aire koja se sigurno razboljela od brige do
sada. Ona moţda misli da sam mrtva. Nemam naĉina da se ĉujem s njom, jer je
Vince rekao da je moj telefon izgubljen i ne dozvoljava mi da napravim nijedan poziv.
Rekao mi je da se usredotoĉim da zacijelim i da ne pokušavam da se bavim sonim
šta se dešava tamo vani. Mislim da je prava istina da on ne ţeli da pozovem nekoga
da mi pomogne. Ne vjeruje mi. Vjerovatno je to u njegovom najboljem interesu, jer
iskreno ne znam šta bih uradila da mi da telefon sada. Mislim da bih nazvala policiju.
Paţljivo sam sjela na krevet, posmatrajući smješan pogled kroz velike prozore
njegovog stana. Krevet je udoban, ali posle nedelju dana osjećam se kao da je
zatvorski, iako Vince dok se ja kupam mijenja posteljinu svaki put.Stvarno me
iznenadio. Mislila sam da je muškarac od ĉvrstih akcija. Nikada nisam zamišljala da
bi mogao biti tako njeţan i paţljiv dok se brine o meni. Njegovo ponašanje prema
meni ĉini da mi je još teţe jer sam ono rekla, ali ipak ne mogu biti s njim. Sve što se
desilo moglo bi se desiti ponovno, sigurno će se desiti ponovno.Ţivi opasnim ţivotom
93
i oĉigledno ima opasne neprijatelje.Bilo bi samo pitanje vremena pre nego što krenu
za mnom ili za nekim tko meni znaĉi.
Ne mogu nastaviti ovako. Ako ostanem snjim to će me ubiti. Moram da završim sa

ovim.
94
21.
Vince
Našao sam je kako sedi na krevetu. Kao i inaĉe,pogled na tamne modrice na

njenoj beloj koţi su prouzrokovale da ţelim da nanovo ubijem te jebatore.Takojako
sam stegnuo prste od tanjir koji sam nosio da sam osetio kako se keramika drobi
pod njima. Pokušao sam da se opustim. Hajde Vince. Sredio si ih. Gotovo je. Nisam
ih sredio baš sve. A oni su sredili Dina. Bio je samo klinac. Ubica Jackia je takoĊer
još uvek tamo negde. Kao da mi treba još koji razlog da stavim celu Anastasios
porodicu pod zemlju.
Pokušavam da obuzdam sam sebe. Ne proĊe ni jedan sat a da ne ĉujem njene

reĉi. Ona me se plaši. Nikada u svom ţivotu nisam dozvolio da mi netko ili nešto
znaĉi toliko,a ona me se jebeno plaši. Dugo sam se gledao u ogledalo nakon što je
to rekla. Pitao sam se da li bi se mogao promeniti zbog nje? Odgovor je bio da ne
mogu. Neću. Ne zato što ne ţelim nju. Boţe,ţelim je. Neću se promeniti zbog toga
što se plaši onoga što misli da jesam,ne tko sam. Da je jedna od Anastasiosa ili
jedna od Sanatore vrste? Da,onda bi se trebala plašiti, ali jedini ljudi na svetu koji bi
se trebali plašiti su oni koji hoće da je povrede.
Stavio sam posluţavnik ispred nje. Probao sam juĉer da joj dam sendviĉ od kikiriki
putera i marmelade,ali nije ga pojela. Ja sam uţasan kuvar,ali nije jela ništašto sam
naruĉio,pa sam odluĉio da joj sam nešto napravim.Juĉer sam servirao nekoliko
cheetosai krastavac. Sendviĉ nije ni dotaknula,cheetosi su sasvim nestali,a od
krastavca je uzela tek mali zalogaj. Pa sam danas pokušao kao što je Manekada
pravila da napravim sendviĉ bez korice seĉen u male trouglove.Sloţio sam toliko
cheetosa koliko je moglo stati na tanjir, sve dok nisu prekrili sendviĉ i tri krastavca.
Ugledala je tanjir a zatim pogledala gomilu cheetosa. Senka osmijeha

dotaknula joj je lice,tako slabašan da sam bio siguran da mi se priviĊa. Ali bio
je,znam da jest. Polako otkidam zid koji pokušava da stavi izmeĊu nas,mogu da
osetim. Samo ţelim da joj pokaţem da stvarno mogu biti strpljiv. Mogu biti smiren.
Ţelim da me se prestane plašiti.
Ĉim je smešak prošao,ista duboka tuga je došla na njeno lice. Ţeleo sam da je
uzmem blizu i da je poljubim u meki deo iza njenog uha,da joj šapućem prljave stvari
koje bi joj radio. Ima toliki toga što ţelim da uradim,ali ništa od toga nije ispravno,bar
ne sada. Ţelim da ovo bude više nego neformalno jebanje. Treba mi da mi veruje.
Pa sam stavio tanjir pred nju i seo pored nje na krevet,dovoljno blizu da moja noga
95
dodiruje njenu. Dat ću joj prostora,ali nema šanse da ću izbegavati izgovore da je

dodirnem. Morat će da preĊe preko toga.
„Moraš jesti,“ rekao sam.
„Moram ići kući,“ rekla je. Postaje staro. Svaki pokušaj razgovora s njom postaje
kruţni put koji vodi pravo nazad na tu ideju. Ona mora kući. Ţeli pobeći od
mene,odavde. Šteta. Ostat će ovdje dokle god ne nauĉi da mi veruje i dok ne nauĉi
da me treba upravo sada. Nema šanse da ću je pustiti napolje sve dok moji vojnici i
ja ne stavimo ovaj rat u krevet. Nema proklete šanse.
„Hajde,pojedi nešto. Propadaš lutko,“ rekao sam, prolazeći prstom preko njenih
rebara osećajući kako strše napolje. Muka mi je kadvidim da tako malo vodi raĉuna o
sebi. Osećam se kao govno što ne mogu da se brinem za nju zato što mi ona ne
dozvoljava. Treba hranu odmah sada,inaĉese neće oporaviti.
Odmahnula je glavoma suza joj je skliznula sa nosa.
Pribliţio sam se,pomerio sam joj obraz sa palcem,terajući je da me pogleda. „Hej“,

rekao sam neţno,zagrlivši je i povlaĉeći je bliţe sebi,pazeći da joj ne pritisnem rebra
ili njene modrice. Nije se opirala , osećaj je tako jebeno dobar ,imati je u svojim
rukama,osetiti njenu toplinu na mojim prsima,ĉak i kadnjene vrele suze natapaju
moju majicu. To je ona. Sve to. Mrzim je videti da plaĉe,ali nisam je pitao šta je loše.
Ona je uznemirena,zna da sam ovde za nju,i moţe mi reći šta joj je ako bude htela.
Ako neće,moţe da zadrţi u sebi. Barem za sada. Moje strpljenje ima granicu i ako je
nešto stvarno muĉi morat ću da znam u nekom trenutku da mogu to da ispravim.
Plakala je i šmrkala u mojim rukama nekoliko minuta. Kad se odmaknula,napokon

me pogledala u oĉi. „Ne mogu nastaviti ovako.Šta god je izmeĊu nas,mora da se
završi.“
Moje obrve su se skupile. Osećao sam kao da mi je upravo okrenula noţ u

stomaku. Poznata toplina prouzrokovana besom brzo je zamenila sve ostalo.
Protresao sam glavom. „Ne. Ne ide to tako“.
„Moţda moţeš upotrebljavati brutalnu silu da dobiješ novac od ljudi ili šta li ti
radiš,ali ne moţeš me naterati da ostanem s tobom.“
„Gledaj me,“ rekao sam polako.
Zakolutala je oĉima. Trebalo je sve što imam u sebi da je ne uhvatim za kosu

odmah sad i nateram da se izvini,ali još se oporavljala. Umesto toga,podigao sam
prst. „Budi oprezna. Budi veoma oprezna.“
„lli šta?“ pitala je. „S ĉime mi uopšte moţeš pretiti? Ako me pustiš biću
verovatno opet kidnapovana ili gore.“
96
„Radim na tome,“Rekao sam,stojeći mirno.Adrenalin mi je poplavio sistem i više

nisam mogao da sedim mirno. Hteo sam da udarim nekog,nešto. Hteo sam da
jebem nešto,nju.
„Radiš na tome? Misliš ubit ćeš još ljudi? Moţda je to normalno za tebe.
Moţda si navikao na to,ali ja ne ţelim to na svojoj savesti. Samo ţelim da stvari
budu normalne opet.“
„Teško sranje. Nije bitno da li ti se sviĊa ili ne,ti si meta. Oni će da doĊu do
tebe da bi došli do mene. Osim ako ja ne doĊem do njih prvi.“
Protresla je svoju glavu,podigla je ruke kao da ne zna šta više da kaţe. Dopustila
im je da beţivotno padnu na krevet,gde su plahte i prekrivaĉi bili skupljeni oko njenih
širokih kukova. Izgledala je tako jebeno u tim plahtama. Mogao sam da vidim tvrdi
vrh njene bradavice kako gura njenu pamuĉnu majicu. Moţda ona misli da moţe da
ţivi bez mene,ali ne moţe.Mogla je,baš kao i ja,i nema šanse da sada ode.
Seo sam na krevet pored nje opet. „Slušaj. Razumem da te sve ovo
prestrašilo. Razumem. Zajebano je što sam te doveo u ovu situaciju,ali uradio bi to
opet u jebenom otkucaju srca ako je to jedini naĉin da doĊem do tebe. Nije mi ţao.
Ispraviti sve do kraja.“
Namrštila se,gledajući dole i igrajući se sa svojim noktima. „Ne mogu,“ rekla je

opet,toliko neţno da sam jedva ĉuo.
Pomerio sam se bliţe njoj i zarobio njene usne mojima. Nekoliko sekundi nije
odgovorila. Bilo je kao da ljubim leš, kucajući,vrući leš sa jebi me usnama. Pomerio
sam ruku uz njenu butinu i napokon je odgovorila na moj poljubac,nervozno. Malo se
pomerila unazad,još uvek toliko blizu da je dodirivala moje usne kad je progovorila.
„Molim te,“ prošaputala je.
Poljubio sam je opet pre nego je stigla da završi. Molim te stani,molim te

nemoj stati-nisam hteo da znam šta je htela da kaţe,zato što sam znao šta je
ţelela,šta je trebala. Poljubila me je nazad,lagano sam je spuštao dok je nisam
opkoraĉio,paţljivo,nedozvoljavajući da moja teţina pritisne njeno telo puno modrica.
Mada sam hteo da se popnem na nju i jebem je dok ne uzvikne moje ime,znao sam
da nije vreme. Još zaceljuje i još joj je um u krhkom stanju. Pomerio sam ruku dole
da pomazim jednu od njenih dojki,šapćući u njeno uho i ljubeći je iza dok sam to
radio. „Uĉinit ću da svršiš sa mojim prstima u tebi. Radit ću ti to svaki dan dok ti ne
bude bolje,dok me ne budeš molila da ti dam opet svoj debeli kurac.“
Stenjala je,izbacujući vrat.
„Reci mi da ţeliš moje prste u sebi,“ zareţao sam.
97
Nije ništa rekla,video sam da su joj se obrazi zacrvenili. Prestao sam da

pomeram ruku i ostavio je da odmara na njenom nabreklom brdašcu,inĉu od njenog
klitorisa.
„Ţelim ih,“rekla je brzo.
„Šta ţeliš?“
„Tvoje prste.“
„Gde?“
„U meni. Jebi me sa svojim prstima.Molim te.“
Moj kurac je tako tvrd da imam osećaj kako će prsnuti,ali ugrizao sam se
za usnu i ostavio ga u svojim pantalonama. Bit će tako dobar osećaj jebati je kadme
bude molila za to, kadne bude mogla da pomogne sebi a da me ne traţi.Bit će
vredno ĉekanja. Pomerio sam dlan na njen klitoris,okruţujući ga taĉkom mog
srednjeg prsta.
„Tako si jebeno mokra. Ti ţeliš ovo tako jako.“
„Mmmmmm,“ promrmljala je zatvorenih oĉiju.Njena mala ruka stisnula je

njenu tešku dojkudok je zadirkivala svoju bradavicu.
Boţe. Kao da je pokušavala da me natera da odustanem i samo je izjebem upravo

sada. Tako je neverovatno vruća. ObraĊivao sam je sa svojim prstima,šapćući joj
sve prljave stvari koje bi joj radio. Protrljala se od mene, ugrizla me za rame i
uhvatila moj kurac dok se okretalaprema meni,zarobila mi je ruku svojim butinama.
Stisnula je moj kurac jako dok su joj se noge širile i vrištala moje ime,dok je njen
dah golicao moja prsa.
„Vince!“
„Jebi ga.“ Rekao sam. Povukao sam svoju ruku i podigao joj bradu dok se
još tresla. Dao sam joj da poliţe svoj sok sa mojih prstiju,gledao sam kako zatvara
oĉi,sisajući i kruţeći po mojim prstima sa svojim jezikom. Stenjala je zbog mene i
jebeno mi se svidelo. „Jel ti se sviĊa?SviĊa ti se da probaš ukus svoje piĉkice?“
Obrazi su joj se zacrvenili,ali je potvrdnoklimnula,odvajajući usne sa mojih prstiju

uz mokar zvuk.Kad je završila,još uvek sambio besno napaljen,ali rekao sam da joj
neću dati dok ne bude preklinjala za to,i drţim se toga. Osim toga,malo jebanje sa
prstima joj neće usporiti oporavak,alinaĉin na koji bi je jebao usporio bi
oporavak.Ţelim da je jebem tako jako da zaboravi da je ikada pomislila da moţe da
ţivi bez mene.
Razmišljao sam da joj dam još jednu turu,moţda da ja budem na njoj ovaj
put,kad je moj telefon zabrujio na noćnom stoĉiću. Svi su upoznati sa situacijom i ne
98
usuĊuju se zvati me, osim ako je nešto vaţno,tako da nisam tratio vreme nego sam
ga zgrabio i javio se.
„Šefe.Imam ga.“ Bio je to Jimmy.
„Gde?“ Pitao sam
„U tvom popi mestu“
„Koji kurac si ga odveo kod Popa?Nemaveze.Bit ću tamo uskoro.Odrţavaj ga

sveţim za mene.“
Spustio sam telefon i uperio prst u Aubriellu.“Ţelim da ostaneš na ovom mestu ovaj
put.Jesi li me razumela?“
Prekrstila je ruke ispod svojih grudi,i mrzovoljno me pogledala. „Mislim da sam

nauĉila svoju lekciju. Ne moraš me podsećati.“
Uzdahnuo sam. „Pošteno.Samo budi oprezna. Ako ostaneš ovde sigurna si.
Nitko se ne moţe popeti liftom bez mog liĉnog odobrenja. Nedodirljiva si ovdje.”
Izgledala je tmurno ali je potvrdno klimnula.
„Dobra devojka,“ rekao sam sa zlobnim smeškom. Nagnuo sam se da je

jako poljubim i usputstegnem jednu od njenih dojki. Isturila se prema meni,ali sam se
povukao nazad,još uvek namršten.
99
22.
Aubriella
Vince je otišao posle misterioznog poziva u dva posle podne. Još uvek mi nije dao
telefon, praktiĉno sam nasukana. Sigurno sam mogla spustiti se liftom i jednostavno
otići u svoj stan za sat ili nešto,ali moja kolena su klecala od pomisli da upravo sada
budem napolju. Svaki put kad zamislim sebe opet na ulici, poţelim da se obmotam
rukama i sakrijem u ćošak. Bilo im je tako lako da me naĊu i uzmu. Gledala sam kroz
veliki prozor penthausana ulicu i mislila koliko je od tih malih taĉaka loših ljudi, koji
hoće da me otmu.
Sranje.
Osećam se zarobljeno. Zarobljeno u ovoj sobi. Zarobljeno sa njim. Zarobljeno u

ovoj usranoj oluji kakav je moj ţivot postao. Ne mogu da kaţem da je sve otišlo sa
šina kada sam upoznala Vince. Bila sam na pogrešnom putu mnogo pre toga.
Prokletstvo,moţdase desilo kada je mama umrla. Sedeti i ţaliti neće mi uĉiniti ništa
dobro,pa sam odluĉila da odem u kupovinu. Mislim,on treba da zna da ću malo
njuškati okolo ako misli da me ostavi ovde ceo dan. Proverila sam sat.Osam uveĉe?
Nije ga bilo šest sati. Koliko znam,moţda će biti napolju celu noć.
Osećajući se kompletno opravdano,poĉela sam sa njegovim ormarima. Miris

borove šumenjegove kolonjske vode me je zapljusnuo kad sam koraknula unutra i
brzo preturala njegov uredno sloţen veš.Kad sam završila,paţljivo sam sve vratila
kako bih bila uverena da nisam ostavila tragove. Nisam znala šta taĉno traţim,ali
imala sam osećaj da ću znati kad vidim. Broj od druge devojke?Pakiranje kondoma?
Još saĉuvanog oruţja?
Istina je da sam uţivala malo gledajući iza kulisa njegovog ţivota. Osim što sam
znala njegov ukus oko filmova,bio je misterija za mene. Moţda sam se nadala da ću
naći nešto zbog ĉega bi lakše otišla od njega. Moţda sam pokušavala da naĊem
nešto što će me ubediti da ostanem.
Njegove ĉarape su sve sloţene u parovima,svaki par je spojen zajedno sa zlatnom

spojnicom za kravate. Podigla sam svoje obrve. Ne znam kako ima energije. Moţda
netko to radi za njega. Mada mislim , pretpostavljam da Vince nije takav tip da bi
platio nekog za ovakav prljav posao makar on bio kućni tip posla. Njegove majice su
organizovane po bojama,iako oĉigledno ima averziju prema svemu što nije
crno,sivo,belo,crveno i tamno plavo. Ima barem deset majica od svake boje u malo
drugaĉijoj nijansi ili je drugaĉiji kroj. Ima manju prostoriju u svojem ormaru koja je
puna odeće za veţbanje:šorcevi,majice i RF uredno sloţenih teniskih cipela. Ima ĉak
100
i malo gomilu ekskluzivne opreme za tenis,u ćošku.Namrštila sam se. Tenis? To nije
taĉno sport koji bi zamišljali da igra gangster.Zamislivši ga na velikom terenu u
kratkom belom šorcu nateralo me na smeh. Iz radoznalosti sam kleknula i uzela
jedan reket sluĉajno udarivšiokvir koji je montiran pored zida. Okrenuo se u mojim
rukama i snaţno udario od pod. Iz baze reketa je iskoĉio mali deo, zlatan kljuĉ
odskoĉio je na tepih. Kleknula sam gledajući u kljuĉ. Moje srce je zalepršalo. Tajni
kljuĉ? Provela sam narednih trideset minuta pretraţujući njegovu kuću, praktiĉno
pucajući od radoznalosti i ţelje da saznam gde kljuĉ odgovara. Završila sam treću
rundu po celom apartmanu i opet završila u spavaćoj sobi. Uzaludno hodajući prema
jednom od ĉvrstih zidova na kojem nema prozora u ovome stanu,naslonila sam se i
nagnula dole,udarajući glavom lagano od zid zbogiziritiranosti.Zvuk je šupao.
Namrštila sam se okreĉući se pogledati u zid.
Opet sam ustala, poĉela sam dlanovima pipati po zidu,prateći šupalj zvuk dok nije
postao ĉvrst, taĉno iza police za knjige. Pokušala sam povući skoro svaku knjigu
pokušavajući otvoriti,naći neku ruku ili okidaĉ u stilu tajnih vrata James Bonda,alinije
funkcioniralo.Baš kad sam htela da odustanem,uoĉila sam nešto,gotovo poput
neprimjetnog prolaza, baš iza police za knjige. Uradila sam još jednu proveru,ovog
puta gledajući samu policu otkrila sam malu neoznaĉena rupu za kljuĉ blizu centra
police. Probala sam staviti kljuĉ i odgovarao je. Polica je kliknula na nevidljivim
šarkama, pretvarajući se u vrata koja sam otvorila i otkrila dobro osvetljenu prostoriju
iza zida. Prostorija nije velika ,ali sjajna bela svetla udaraju u glavu, pretvarajući sve
u kliniĉku belinu. Moj stomak se uzdrmao kada sam videla pet veoma velikih pušaka
montiranih na zidu i pet setova štitova za telo.TakoĊer je postojao i asortiman
granata,noţeva i drugih objekata koju su izgledali priliĉno smrtonosni. Jedan ram za
slike je stojao na stolu na drugom kraju male prostorije. Pošla sam napred i podigla
ga, gledajući u mladog ĉoveka koji se smeška. Zgodan je,ali na onaj nevin naĉin,
prepoznala sam Vinceapo rupicama u njegovim obrazima,punoću njegovih usana i
iste guste trepavice. Ali to definitivno nije Vince. Paţljivo sam izvukla sliku napolje i
proĉitala poleĊinu.
Jackie -2014
Jackie? Moţda je on Vinceov brat. Ali naĉin na koji njegova slika stoji sama ĉini mi
se dramatiĉno. Da li mu se nešto desilo? Iznenada sam osetila da je moje njuškanje
otišlo predaleko,kao da špijuniram Vinceove najtamnije tajne.
„Halo?“ glas je dozvao iz dnevne sobe.
Skoro sam vrisnula, povlaĉeći se iz sobe i zalupivši vrata police. Moji obrazi
su porumenili a u stomaku sam imala osećaj kao da se vrti u krug. Kriste. Zagladila
sam kosu i krenula prema dnevnomboravku. Ĉekala sam na dovratku Vinceove
sobe, slušajući paţljivo. Siloviti bljesak sećanja na moju otmicu me naterao da jako
zatvorim oĉi. Molim te da ne budu opet oni.
101
„Sobna dostava?“ pitao je glas.Shvatila sam kako je relativno mlad,tinejdţer

moţda. Definitivno nije gangster.
Izašla sam da vidim deĉka koji nosi odelo koje je bilo loše prekrojeno. Nosio je
papirnu braon kesu na srebrnom pozluţavniku. „Madam?“ pitao je. Njegove oĉi su
pale na moje grudi i nedostatak pantalona. Još više sam pocrvenila. Nosila sam
preveliku majicu i gaćice. Drţala sam ruke preko grudi pokušavajući da se pretvaram
da sam samouverena a ne samo nemarna.
„ Moţeš ostaviti tamo,“ rekla sam.
Klimnuo je,progutavši jako, okrenuo se brzo da uhvati lift za dole. Vince je

rekao da nitko bez njegovog odobrenja ne moţe da doĊe gore,pa pogaĊam da je
dete iz sobne dostave došlo u Vinceovo ime. Poslao je hranu,to verovatno znaĉi da
se neće vraćati veĉeras ovamo. Šta god da jest, miriše predivno.
Otvorila sam papirnu kesu i naišla na nekoliko plastiĉnih kutija punih vrućehrane.
Jedna je sadrţavala veliku porciju vruće riţe,druga je bila puna ogoljene piletine u
sosu od narandţe,takoĊer je bilo i nekoliko šnita pite kao i hleba umotanog u
aluminijsku foliju. Indijska hrana? Nikad je zapravo nisam probala,ali ako je miris
ikakav pokazatelj,propustila sam puno.
Raširila sam hranu po kuhinjskom stolu i napravila pravu malu gozbu za sebe. Ne
znam da li sam to radila na pravi naĉin,ali koristila sam kremasti sos od narandţe i
riţu u kombinaciji sa pitom, i jela ih kao male sendviĉe. Pita je malo hrskava spolja a
neverovatno mekana iznutra. Okus sosa je teško opisati,gotovo orašast,ali uljanI
kremast u isto vreme.Pomoglo je to što sam iz prkosa jedva jela nešto cele
nedelje,popustivši kada je Vince odluĉio da uradi najslaĊu stvar i doneo mi
monumentalan toranj od Cheetosa zato što je video da sam pojela par komada
prethodni dan. Još uvek se smešim kadpomislim na to.
Nakon što je moj stomak bio toliko pun da se zapravo zaokruţio ispod moje
majice,pogledala sam na stol gde je stojao mali zlatni kljuĉ. Razmislila sam o sobi
opet. Da budem iskrena,bila je odbojna. IznenaĊena sam na koji naĉin njegova
tamna strana izgleda da budi nešto toplo u meni,ali ta soba je opasna. Nekako me
podseća na hladno nasilje,ne strastveno, emocionalno nasilje. Ne znam zašto me to
razotkrivanje muĉi,ali tako je. I zašto bi imao sliku rodbine tamo? Nalikovalo je skoro
kao oltar nasilju.
Evo me opet,zbunjujem sebe. Nisam li samo razmišljala o beţanju? O tome

da ga ostavim i pokušam spasiti ovo što je ostalo od mog ţivota? Zar se ne bi borila
za svoj ţivot i trĉala da nisam uplašena da će me opet kidnapovali?
Utopila sam svoju tugu u ukusnom sosu od narandţe,jedući više nego što imam
mesta u stomaku sve dok me nije zaboleo. Upalila sam TV i poĉela gledati kraj
filma.Zaspala sam sa zloupotrebljenim stomakom i srcem u konfliktu.
102
103
23
Vince
Kadsu se vrata lifta otvorila ,video sam Aubriellu onesvešćenu na mom kauĉu. Nije
nosila nikakvu šminku a majicu koju sam joj dao skupila se meĊu njenim dojkama.
Jedna noga joj je savijena a druga visi sa kauĉa tako da mogu da vidim mekanu
izboĉinu njenog humka kroz njene crne gaćice. Jebem ti. Već sam bio blizu
podignutog jarbola u vreme kad sam kleknuo pored nje. Pogledao sam nered na
stoĉiću i nasmejao se. Naruĉio sam joj dovoljno da ima ostataka,alipraktiĉno,sve je
već pojela.
Na zvuk moga smeha promeškoljila se. Upravo dok su joj se oĉi otvarale,moje
su uhvatile zlatan kljuĉ kako stoji pored lopte napravljene od gomile alufolije. Moj
kljuĉ. Podigao sam ga i drţao ispred njenog lica.
„Kako si ovo pronašla?“
Provukla je rukama kroz kosu,izgledala je tako jebeno divno dok je

treptajućiterala san sa svojih oĉiju i uspravljala se. Majica joj pala
prekostruka,gomilajući se oko njenih širokih kukova. Njuškala je. Znam da jest.
Oĉekivao sam to,ali to ne znaĉi da ne ţelim da je kaznim zbog toga.Prošlo je previše
vremena od kako sam je imao na naĉin na koji ţelim:ţestoko,prljavo. Za sada samo
mogu ĉekati i graditi njeno poverenje ,još dugo. Samo ţelim da uništim tu njenu
ĉvrstu picu,ali je ne smijem poţurivati. Izostati će sva zabava ako to uĉinim. Da je bilo
koja druga devojka u pitanju,boleo bi me kurac. Imao bi je kako ţelim i ne bi me bilo
briga šta ću joj uĉiniti. Problem je što ne ţelim da Aubriella pobegne kad vidi kako ja
to zapravo volim. Moram se pobrinuti da je spremna pre nego što joj pokaţem i ne
mogu da rizikujem da je izgubim.
Napokon je primetila kljuĉ i njene oĉi su se odjednom raširile.
„To...“
„Da,ovo,“rekao sam, pomerajući ga ispred njenog lica. „Ĉeprkala si po mome

stanu,jesi li?“
Njeno lice je oĉvrsnulo.”Mislim da imam pravo istraţivati tvoje sranju ako hocu. Ti si u
suštini upravo okrenuo moj ţivot naglavaĉke i doveo me ovdje kao neku damu u
nevolji.Nisi baš otvorena knjiga,kako bi dobila odgovore ako ih ne krenem traţiti?“
„Ja nisam otvorena knjiga? Iskušaj me,“ rekao sam.
104
Pogledala je u mene na momenat,kao da se brine da je ovo neka vrsta testa.
„Pitaj me jedno pitanje i ja ću ti iskreno odgovoriti“.
„Šta zapravo ţeliš od mene?“Brzo je upitala sigurno razmišljajući otome

odgovora već desetak puta.
Pitanje me uhvatilo nespremno. Oĉekivao sam da će me pitati koliko sam ljudi

ubio do sada ili šta radim taĉno ili koliko sam devojka jebao. Pretpostavio sam da će
me pitati zašto imam oruţje koje vredi malo bogatstvo skriveno u mom apartmanu,ali
moţda je to oĉigledno,posle toga šta je sve videla. Šta ţelim? Moj prvi odgovor je bio
zlobni smešaki i da joj pokušamrazdvojitibutine,ali me gurnulanatrag
„Jebeno sam ozbiljna.Šta ţeliš? Ako je samo seks,onda moţeš da odjebeš.“
Stisnuo sam zube i pesnice. Biće joj ţao što mi je tako odgovorila,kadjoj skinem
odeću. „Ţelim više od toga. Da ne ţelim ne bi bila i dalje bila ovdje.“
Prekrstila je ruke. „Znaĉi treba da raĉunam da sam sretna što me nisi izbacio na
ploĉnik posle par dobrih jebanje? Jel to?“
„To nije to. Ti si drugaĉija. Posebna. I mislim da ne mogu da te pustim da odšetaš

iz mog ţivota. Ne mogu. Ako neka propalica samo proba da priĉa o tebi polomio bi
mu vrat i završio bi u zatvoru na jako dugo vremena.”
Nasmejala se malo gledajući prema dole. „Znaĉi, ti kaţeš da ne mogu otići zato što
si zabrinut koliko ljudi ćeš morati ubiti? Zato što ćeš ih morati ubiti ako me pogode?“
Slegao sam ramenima. „Tako nekako.“
Udarila me svojom golom nogom,ali sam je uhvatio, povlaĉeći je prema meni

pomoću njene noge. Trgnula se od iznenadne boli. „Sranje,“ rekao sam,na trenutak
sam zaboravio na njene povrede. Legao sam na nju dok je stenjala,uvlaĉeći vazduh.
„Lutko da li si dobro?“
Pogledala me sa zlobnim smeškom ,odjednom ne izgledajući kao da je bilo što

boli.
„Ti prevarantu,“rekao sam smejući se.
„Samo sam htela da vidim da li si još zabrinut za mene.“ Tada je izvela jeftinu
predstavu pokušavajući se pretvarati kako je noga opet boli. Ĉak je i isturila donju
usnu. „Mislim da moraš da poljubiš da proĊe.“
Nasmejao sam se u stilu vuka i razdvojio joj noge, spuštajući moje usta na njenu
unutrašnjost. Sklonio sam joj gaćice i bacio se na posao svojim ustima, polako
uzţivajući.Zabacila je glavu unazad prvo se smejući a zatim se brzo topeći u teškom
stenjanju. Njene butine stisnule su se oko moje glave dok se bliţila vrhuncu,
iskoristio sam vrh jezika na lickajući njen klitoris i ulaz ,dok nisam osetio da se poĉela
105
grĉiti oko mene. Moj kurac je stršao iz pantalona kadsam sjeo,nasleĊujući se njenim
ukusom u svojim ustima. Ona je jebeno ukusna. Mogao bi da se spuštam dole ispred
nje svaki dan. Jebem ti.
Podigla se na svoje laktove „ Stvarno bi se mogla naviknuti na ovo“
Podigao sam je poţljivo i spustio na prsa,dok sam se spuštao na kauĉ. Njene gole
noge obmotale su se oko mojih dok sam joj milovao straţnjicu. „Jebeno si
prelepa,“rekao sam u njenu kosu,usput je snaţno stuisnuvši. Promeškoljila se na
meni,spustivši ruku na moj kurac. Spustio sam moju ruku na njenu, spreĉavajući je
da me otkopĉa.
Pogledala me oĉiju zbunjenih i ljutih „Zašto?“ pitala je. „Nisam više dovoljno dobra
za tebe?“
„Nije to,“ rekao sam. „Ţelim da sledeći put kad uĊem u tebe to uradim kako
treba,ţelim da to uradim na moj naĉin. Ne ono izmeĊu sranje. Nego sto posto.“
Progutala je ĉujno „Šta taĉno misliš?“
„Mislim da ţelim da te jebem bez granica.Na moj naĉin. Kako ţelim.“
„Mislila sam da si to već uradio.Kad si....Kadsi udario.“
„Kompletna kontrola. To je ono šta ţelim,“ rekao sam.
Malo je uvukla bradu, gledajući u mene sa svojim velikim,nevinim oĉima i

zarumenila se. Jebi ga. Trebala mi je sva moja kontrola da joj ne rastavim noge i da
je ne pojebem upravo sad. Gledajući u nju,bujica vrućine prošla je kroz moju kiĉmu
direktno do mog kurca. Prokletstvo. Da li je uopšte svesna koliko me napaljuje sada?
Bila bi više nego prestravljena kadbi znala koliko jako ţelim da je jebem upravo ove
sekunde,koliko je mogu kazniti i naterati je da uţiva u tome svake sekunde.
„Ne znam da li sam još uvijek spremna za to.“
Nasmešio sam se „Biti ćeš ubrzo. Imam dobre vesti.“
„Dobre vesti?“
„Da. Porodica koja nas je htela smaknuti,mene i tebe?Uhvatili smo ih prethodnu

noć. Što manje znaš to bolje,ali je pod kontrolom za sad. Tako da te mogu negde
izvesti. Moţemo ĉak stati kod tebe i pokupiti koje god sranje treba da uzmeš.“
Njene oĉi napunile su se suzama. „Stvarno?“
Nasmejao sam se.”Da.Hajde,odvest ću te u kupovinu da uzmeš novu odeće. Šta

god ţeliš,ja plaćam.“
106
24
Aubriella
Vince mi je pomogao da izaĊem iz auta kod 5 avenije. Nisam mogla a da ne bacim

oko na prodavaonice. Ulica je vrvelaljudima a on me je zaštitniĉki povukao na svoju
stranu i obgrlio rukom oko struka. Pre nego što smo se udaljili od auta dohvatio je
iistisnuo malo losiona za sunĉanje na svoje ruke a onda mi namazao izloţeni vrat i
lice. Okrenula sam svoje lice prema njemu,uputivši mu zbunjen izraz.
„Tvoja koţa je savršena. Ne ţelim da je sunce uništi.”
Pustila sam da ravnomjernonazmaţe delove losiona za sunĉanje,tiho uţivajući

iako sam i dalje bila zbunjena zbog njega. Na trenutak,misli su mi odlutale do tate i
Arie. Osećala sam se usrano što od njega nisam traţila telefon onog momenta
kadsmo opet uspostavili dobarodnos,da joj bar pokušam javiti da sam uredu. Osetila
sam da bi to pitanje moglo biti opasno. Moţda će poĉeti da se brine da pokušavam
da zovem u pomoć ili da hoću da ga izdam,pa sam sebiĉno drţala usta
zatvorenima.Sad sam se osećala još gore zbog toga jer je osećaj bio dobar. Bio je
dobar osećaj imati njegove ruke oko sebe i biti s nekim tko je toliko moćan.TakoĊer
dobro je znati kako brine dovoljno za mene da bude uredu s tim da još nisam
spremna. Pokazao je tako briţnu i saosećajnu stranu njegove liĉnosti kako nalazim
da je sve teţe i teţe da ga se stvarno bojim,ĉak iako još povremeno vidim nagoveštaj
tamnog besa iza njegovih oĉiju.
Rešila sam da uţivam u ovom trenutku. Ovo je momenat za koji ne mogu reći da
sam ga sanjala,zato što ĉak ni moji snovi nisu tako optimistiĉni. Ja sam na Petoj
avenij,najskupljoj ulici u New Yorku,u domu nekih od najskupljih prodavaonica na
svetu,a on mi daje besplatnu vladavinu. Moj prvi nagon bio je da ne koristim njegovu
velukodušnost. Vodila sam nas prema Macy'su zato što sam znala da bi tamo
verovatno dobila dobre ponude,ali na našem putu,prošli smo pored prodavaonice
koja se zove Akris. Nikada nisam ĉula za nju,ali manekenke u izlogu su nosile neke
od najneverovatnije odeće koju sam videla. To je trendi,svetlo,laskavo i privlaĉno,
sve u isto vreme. Izgleda skupo takoĊer,pa sam odvukla svoj pogled i nastavila
hodati,ali snaţna rukauhvatila je moju. Pogledala sam prema natrag,u Vincea,koji je
klimao u pravcu prodavaonice.
„Da li ti se sviĊa što si videla?Idemo unutra?“
„Ne mogu. Previše je. Nema ĉak ni istaknute cene.“
107
Uzeo me za ramena i pogledao u oĉi. „Aubriella. Kupit ćeš sve što budeš htela,i
nećeš dvaput misliti o tome da li je skupo ili ne. Da li me razumeš?“
Nisam mogla da se prestanem smešiti. Bilo je toliko dobro da bi bilo istinito. „Da li
si stvarno siguran?“
„Da li izgledam kao da se zezam?“ pitao je.
Napućila sam svoje usne, igrajući se i pogledala ga od glave do pete, uzimajući u

obzir sve fine detalje: savršeno prilagoĊene farmerke,naĉin na koji se njegovi mišići
ocrtavaju ispod bele majice,njegov moćni vrat i neodoljiv naĉin na koji mu kosa uvek
izgleda neuredno ali opet nekako uredno u isto vreme.Gotovo svaka ţena koja proĊe
pored nas, dva puta ga pogleda,neke ĉak okreću glavu ili gurkaju prijateljice da
pokaţu na njega. Tako je neodoljiv. I moj je. Osećam se kao u oblacima.
Izabrala sam tri kombinacije u prodavaonici: jedna je većim delom bela

kombinacija sa prozraĉnom bluzom,polu jaknom i gracioznom suknjom koja mi
neverovatno laska. Druge dve kombinacije su obiĉno-poslovna odeća koja izgleda
dovoljno lepo da se nosi na izlazak sa prijateljima ili ĉak i ispred kamere. To su
najudobnije stvari koje sam ikada nosila,a provela sam dodatno vreme u prostorijama
za presvlaĉenje gledajući kako izgledam u njima. Navikla sam da vidim sebe u
polovnoj odeći,propaloj odeći koja je svoje bolje dane videla pre mnogo godina. Ţena
koja je gledala u mene iz ogledala izgledala je prelepo,bogato i samouvereno. To je
kao gledanje u stranca.
Tihisavjet jedne odzaposlenica pomogao mi je oko prave veliĉine i stila koji ţelim,
odvela nas je do kase nakon što sam završila razgledavnje. Otkucala je stvari i mirno
rekla da raĉun iznosi 4 703,27 dolara. Usta su mi se otvorila i uhvatila sam Vincea za
podlakticu. „Ţao mi je. Mogu naći nešto razumnije,to je...“
Vince mi je namignuo i izvadio svoju tešku,crnu kreditnu karticu kao da plaća

pakiranje ţvaka. Potpisao je potvrdu,uzeo moju kesu i dao mi znak da ga pratim.
Nisam neko vreme znala šta da kaţem,pa sam samo hodala pored njega u
zapanjujućoj tišini,povremeno skrećući pogled da vidim da li je stvarno ljut,ili samo
pokušava to da sakrije. Stvarno je izgledao kao da ga nije briga.
Sledećih nekoliko sati su stvarno izgledali kao da su iz sna. Izgubila sam raĉunicu
koliko je potrošio na mene, i brzo sam shvatila da mu novac zaista ništa ne znaĉi.
Njegovo smeškanje nikad ne prestaje a takoĊer me ne prestaje zaštitniĉki vući na
svoju stranu svaki put kada mu se ukaţe priliku. Ĉak se uvukao u jednu od soba za
presvlaĉenje u pretrpanoj prodavaonici i obradio me prstima dok nisam poĉela toliko
da stenjem da sam morala staviti ruku na usta kako biizbegla stvaranje scene.Do
trenutka kadje sunce zašlo, obrazi su me boleli od tolikog smejanja i osećala sam se
odliĉno. Bolje nego što sam se osećala jako dugo. Ĉak znajući da moram da naĊem
naĉin da kaţem Ariji da sam uredu, da treba da naĊem naĉin da popravim stvari sa
svojim.U pozadini moga uma,osećala sam plamen tugei gotovo mraĉnu sigurnost da
108
nešto ovako dobro ne moţe da traje,da to neće trajati. Gledala sam ga dok je crveno
svetlo zalaska sunca uhvatila sva savršenstva njegovih osobina i znala sam da ga ne
mogu zadrţati. Moţda misli da me ţeli sada, ali će mu dosaditi,ili šta god da se desi
u njegovom svetu koji bi me napravio sigurnom bi se raspao.
„Šta je lutko?“ pitao me je dok smo oboje jeli cheeseburgere iz Bill'sBurger bara u
Rockfeller centru. Bila sam iznenaĊena što je Vince predloţio,pretpostavljajućikako
mora biti na veoma strogoj dijeti da bi izgledao tako dobro. Oĉigledno ima samo jako
dobre gene. Nije pošteno uopšte. Ali definitivno se ne ţalim.
Vani smo,sedimo na klupi dok gomila ljudi prolazi pored nas, neki se drţe za ruku
dok razgledavaju znamenitosti,drugi samo iduod taĉke A do taĉke B. Zalazak sunca
je doneo hladnoću sa sobom i uţivanje utoploti njegovog tela. Osećala sam se ĉudno
znajući da kese ispod klupe sadrţe odeću vrednu nekoliko hiljada dolara,ali sumnjam
da bi se neko usudio pokušati nešto sa momkom kao što je Vince.
„Ništa,“rekla sam. Pokušavajući da zvuĉim uverljivo. Poslednja stvar koju ţelim jest
da ga uplašim sa nekim samosvesnim sranjima o mojoj nesigurnosti,ĉak iako su
verovatno taĉne.
Namrštio se, ostavljajući svoj hamburger u kontejner od stiropora. Razmislio je na

trenutak,nasmešio se i lagano kliznuo svojom rukom oko mene,kao da to radi ceo
svoj ţivot. Naslonila sam se na njega, osećajući iznenadne ţestoke emocije koje sam
ţelela da mogu odgurnuti.Kad je sex bio sve što me privlaĉilo njemu,nisam baš
mogla razmišljati o zabavljanju. Sada je takoĊer dopirao do mene ali u drugom
smislu. Mogla sam da sedim ovako cele noći,uţivajući u njegovoj blizini i naĉinu na
koji su njegove oĉi samo za mene,ĉak i kad prelepa ţena sa malo odeće proĊe pored
nas. Nekoliko ţena je ĉak pokušali da mu skrenu paţnju,ali nije obraćao pozornost
na njih.Unosi je lakoću u sve,kaoda pravila i ograniĉenja obiĉnih ljudi ne vaţe za
njega,kaoda je novac proizvoljan i da se samo obiĉni smrtnici moraju brinuti o tome.
Bilo bi tako lako pasti na ovaj ţivot,zaslepiti sebe od onoga šta on zapravo radi i tko
je on stvarno.
„Šta kaţeš na ovo,“ kaţe Vince. „Pustit ću te da me pitaš još jedno pitanje,ali moraš
prvo da odgovoriš na moje.“
Pogledala sam ga skeptiĉno. „Kako da znam da ćeš odgovoriti?“
Izgledao je iskreno uvreĊen.”Ja ispunjavam svoja obećanja.“
Ugrizla sam usnu. „Dobro. Samo napred pitaj. Ali bolje da odgovoriš na moje
pitanje.“
„Šta nije u redu?“
Nisam mogla a da se ne nasmejem malo.”To je priliĉno dosadno pitanje.Odakle da

poĉnem?“
109
„Odakle god ţeliš.“
„Ja samo...ne vidim da će ovo trajati. Mi smo toliko razliĉiti. Ti si previše opasan i ja
sam takoĊer...sebi, osećam se kao da hodam po ivici provalije,kao da će jedan
pogrešan korak da nas oboje ubije.“
Namrštio se.„To je sve?“
„Kako misliš to je sve? Ja govorim da je ovo strašno. Ne znam kako će se završiti.“
„ Ne bi trebalo. To je poenta.“
Odmahnula sam glavom.“Nije tako jednostavno.“
Povukao me blizu dok je njegov dah strugao moje uvo. „To sam ja..i to si ti. To je
tako jebeno jednostavno.“
Još uvek ne mislim da je tako lako,ali postoji sigurnost u njegovom reĉima i

konaĉnost u njima koja mi donosi barem malo ugodnosti. TakoĊer je slatko što je
iskoristio njegovo jedno pitanje da sazna šta me muĉi,ne da zabada nos zbog svoje
radoznalosti.
„Ok,ja sam na redu,“ rekla sam.
Naslonio se unazad, stavljajući svoje prste iza vrata. „U redu. Hajde da završimo
sovim.“
„Šta ti stvarno radiš?Mislim za ţivot.“
„Znao sam da to dolazi. Pa,radim puno stvari. Videla si puno kada smo se prvi put
sreli. Uzimam opklade,pravimih,izvršavamisplate,skidam sa vrha…samo reci,
stvarno. Imam nos za novac i pametniji sam od odela koja pokušavaju da me privedu
za optuţbe. To je odprilike to.“
Napućila sam usne. „Da li povreĊuješ ljude?“
„To su dva pitanja,“rekao je sa osmijehom.
Sevnula sam oĉima prema njemu,ali nije popustio.
„Hajde. Postaje previše hladno za tebe da budeš ovde bez jakne. Idemo kući.“
„Vince?“ pitala sam.
„Da?“
„Da li moţemo svratiti kod kuće moje prijateljice i moga oca sada? Stvarno moram
da vidim da li su ok.“
Pogledao je u nebo,namrštivši se.”Još ne sasvim.“
110
„Šta taĉno misliš?“
„Mislim na ono kao što zvuĉi. Ne još uvek.“
Ponekad je teško biti oko njega. Deo mene voli naĉin na koji misli da moţe biti sve
po njegovom tako lako,a drugi ţeli da besni i da se bori protiv njegovog arogantnog
samopouzdanja misleći da ću uraditi sve što kaţe bez pitanja.
Nemam vremena to shvatiti jer Vinceovo telo postaje kruto. Pogledala sam u njega
i videla da zuri intenzivno u većeg ĉoveka koji nosi debelu jaknu. Ovaj ĉovek ima
bradu staru nekoliko dana i izgleda kao da je talijan. Naĉin na koji Vince gleda u
njega ĉini me iznenada sigurnom kako je ovaj ĉovek pretnja za nas.
„Ko je on?“pitala sam.
„DoĊi sa mnom,“ rekao je Vince, ne skidajući oĉi sa stranca.Iznenada je stao i

grubo me povukao iza sebe kroz 5 aveniju a onda i u boĉnu ulicu.
„Gde mi to idemo?“
„Tiho,“ kaţe on,i dalje me vukući za ruku dok je izvlaĉio mobilni sa drugom rukom.
Napravio je nekoliko brzih tipkanja sa svojim palcem i stavio mobitel na uho. „Da.
Trebam ekipu. 5 avenija krećući se prema 200.“
Okrenula sam se i videla da nas muškarac još uvek prati. Zkrenuli smo za još jedan
ugao, izgubila sam pojam o tome gde se nalazimo. Prošli smo kroz prodavaonicu i
ušli u napuštenu uliĉicu. Vince me gurnuo uz kontejner i pokazao mi da budem tiha.
Posegnuo je u svoje pantalone i izvadio noţ. Naslonio je leĊa na zid blizu ćoška i
ĉekao.
Ĉujem korake. Postaju glasniji sve dok ĉovek u kaputu ne uĊe u videokrug,brzo
hodajući. Vince je naleteo na njega, koristeći podlakticu kako bigurnuomuškarca na
zid.Naslonio je noţ na prsamuškarca i nagnuo se napred,izgledajući tolikognjevno da
me plašio,izgleda je kao da je dovoljno bijesan da ubije. Prolazi mi jeza i ĉini da
dvaput razmislim o kriminalcu sa zlatnim srcem kojeg sam poĉela misliti da volim.
„Tko te poslao?“ Vince je pitao.
„Jebi se.“
Vinceovo ruka poletjela je kao u magli,zaĉula sammokar,tup zvuk. Ĉovek se

uhvatio za stomak na mestu gde ga je Vince ubo. Sranje. Vince ga je samo tako
probio noţom?
„Nemoj me testirati,debeli.“
„Jebeno si me probio?Kakav si ti jebeni bolesnik,“ rekao je ĉovek,podiţući dlan

kojim je drţao stomak i gledajući u krv kao da ne veruje onome štovidi.
111
„Jebeno si me probio.“
„I ubost ću te koliko god jebenih puta treba da bi ti poĉeo priĉati.“
„Ĉekaj,ĉekaj. Ok? Sranje,“ rekao je, gledajući opet dole u svoj stomak. Krv je
slobodnotekla,njegovo lice već je bilo bledo. „ Jebeno si me ubo.“ Njegove reĉi bile
su bez daha i prepune šoka.
„Pokrit ćemo to.“ Vince je stavio vrh noţa na ĉovekove grudi. „Reci mi. Ubosti ću
te još jednom i gledat ću šta se dešava.“
„Ok,ok. Andre Anastasio. On me poslao.“
Vince je zabio vrh noţa u ĉovekovo srce. Oĉi debelog ĉoveka raširile su se,
pogledao je na trenutak dole u noţ pre nego što se srušio na tlo. „Jebeni pacov.“
Vince je pljunuo na ĉovekov leš.
Osećala sam hladnoću kako prolazi kroz moje telo. Kada se Vince okrenuo da me
ponovo uhvati,njegovo lice je bilo kao poţar,puno tame i mrţnje. Plašio
me.Posegnuo je prema mojoj ruci, videla sam krv na njegovim prstima. Tresla sam
glavom odmiĉući se. „Ne,“ rekla sam.
„Aubriella...“glas mu je hladan.Kao gvoţĊe. „Nemoj me testirati sada.“
Nastavila sam da se povlaĉim dok nisam udarila u zid. Pomerao se dok nije bio
ispred mene.
„Moraš da uradiš taĉno onako kako ti kaţem,upravo sad. Da li sam jasan?“
112
25.
Vincet
Kada je ekipa za ĉišćenje stigla,odveo sam Aubriellu odatle. Bilo je to nemarno od

mene,znam da jeste. Imamo policajce koji dolaze kad nam zatrebaju,kojiće preći
preko odreĊenih stvari dokle god plaćamo njihove dţepove.
Ĉistaĉi će mi takoĊer napuniti dupe zbog ovoga. Ali zaista mi se jebe zbog toga.
Imamo dva Anastasio kapetana sa vrha,na pištolju kod Pops'a. Treba da razumeju
da će zbog bilo kojeg sumnjivog posla njihov mozak postati švajcarski sir. Tako da,
koji kurac me je jedanAnastasios pratio?
„Plašiš me,“rekla je Aubriella.
„Ne plaši se lutko. Niko te neće dotaknuti dok si samnom. Nije me briga tko ili što
su.“
„To nije ono ĉega se bojim.“
Sreo sam njene oĉi,ali morao sam da skrenem pogled. Znam da ne moţe da
bude smirena,kao što znam kako je moram ubediti da nisam ljut ili opasan kao što
izgledam. Istina je da jesam. Besan sam kao bik i krv mi kljuĉa. Samo dobra piĉka i
ubijanje me dovedu do toga.
„Hajde,odvest ću te kod prijateljice. Bit ćeš sigurna tamo. Dovest ću ekipu da

nadgleda mesto.“
„Šta?“ pitala je, pokušavajući da odrţi korak dok sam ţurio nazad do auta.
„Moram da završim ovo,jednom za svagda. Ne moţeš me pratiti. Bit će previše

opasno.“Gurali smo se kroz guţvu na ulici dok nismo došli do mog auta,koji je na
prozoru imao kartu za nepropisno parkiranje.Pokidao sam kartu i bacio na zemlju pre
nego što sam pomogao Aubrielli da sedne na suvozaĉko mesto. Bacio sam pogled
preko ramena i seo za volan. Krv na mojim rukama i dalje je vlaţna i prlja volan.
Aubriella se trese,pruţio sam ruku i stavio je na njenu podlakticu. Reĉi o sigurnosti
umrle su u mom grlu kadse povukla nazad, ostavljajući oboje da buljimo u krvavi
otisak koji sam ostavio na njenoj ruci.
Hrabrost mi je bila poljuljana.Trebao sam da obećam kako ću se promeniti zbog

nje,obećati da ću ostaviti iza sebe nasilje i kriminal. Trebao bih,ali ne mogu. Ne
mogu ostaviti iza sebe ono što jesam…najbolje što mogu da uradim jest da je
zaštitom od toga. Prvi korak je da joj napokon kaţem šta se dešava. Barem nešto od
113
toga.„ Razljutio sam Anastasiove nekoliko godina ranije.Ubili su mi brata kako bi mi

se osvetili,ali nikada neće biti zadovoljni s tim.Hoće više. Sadizgleda da su voljni da
pišaju preko cele tradicije kako bi došli do mene.Moram da završim ovo…jednom za
svagda.“
Progutala je glasno. „Da li ćeš biti siguran?“
Stisnuo sam joj butinu. „Previše sam besan sada da bi umro. Osim toga,još uvek ti
dugujem noć tvog ţivota koju ćeš provesti kod mene.“
„Vince,ovo je ozbiljno. Ne ţelim da se šalim oko toga.“
„Ne šalim se. Toliko ćeš svršavati da nećeš znati koji je dan.“
Napokon se nasmešila, gledajući prema dole, onda je posegnula za mojom rukom

ali je zastala na kratko kad je shvatila kako mi je ruka natopljena krvlju.Lice joj je
neĉitljivo a glas je.”Obećaj da ćeš biti paţljiv.“
„Bit ću nemilosrdan. To je sve što mogu obećati.“
Ugrizla je usnu, oklevajući pre nego što se konaĉno istegla da me zagrli jako,
ignorišući krv koja natapa njenu odeću. Njen predivan miris ispunjava moj nos.
Dopustio sam sebi da zamislim sliku svega što bih joj radio da imam vremena.
Ĉudno,obiĉno sam sretan kad pustim ţenu da pobegne nakon što vidi pravoga
mene. To jednostavno tako ide. Ili ih jebem i zaboravimili uhvate pogled na
ĉudovišteu meni pa ne mogu dovoljno brzo naći vrata. Aubriella je drugaĉija. Boji me
se,znam da jest,ali ona je i dalje tu. Pre svega,samo ţelim da je zaštitim,ali ispod
toga? Ţelim da je jebem tako jako da zaboravi kako se plaši,da mi se nastavi vraćati
kao da sam droga. Da li je to ono što zaista ţelim? Jebi ga ako znam. Ova devojka
me navela da se preispitujem,a ja to nikada ne radim.
Parkirao sam ispred stana njene prijateljice. Aubriella me ĉudno pogledala.
„ Neću ni da pitam kako znaš gde ţivi.“
„Znam da pomaţe u tome da budeš bezbedna.“
Uzdahnula je i nagnula se da mu da spusti brzi poljubac na usne. Poljubac je

pomalo krut i ĉudno mehaniĉki,ali ne brinem puno zbog toga. Ona je najverojatnije
samo izbezumljena jer je vidjela kako sreĊujemmuškarca u onoj ulici. Nekoliko
minuta nasamo s njomizbacilo bi svu hladnoću iz nje.Dodirnuo sam svoj tvrdi kurac.
Samo razmišljanje o tome ĉinilo me nestrpljivim.Ţelim da završim sovim, da je
odvedem u svoj stan i da joj pokaţem kako izgleda pravi seks,ne poput onog
ubrzanog sranja koje smo morali raditi do sad.
Gledao sam je kako koraĉa prema stanui penje se glavnim stepenicama. Gledao
sam još par minuta dok se nisam uvjerio kako je nitko ne prati. Onda sam obavio
poziv koji sam ĉekao da napravim.
114
Javio se na prvo zvono.„Šefe...“ To je Jimmy. Zvuĉi potreseno. Jimmy nikadne

zvuĉi potreseno.
„Uputi me u situaciju,“ rekao sam dok sam pokretao svoj BMW i kretao prema
Pops' kući.
„Ne mogu to preko telefona. Da li moţeš doći do mesta?“ On misli na fabriku u 8

ulici koju naša ekipa za ĉišćenje koristi za pripremu tela za odlaganje. Ponekad je
koristimo i za muĉenje ili planiranje ubistva.
„Da.“
Video sam Jimmyev auto ispred fabrike kadsam skrenuo posle par minuta. Tamo je
takoĊer još jedan auto,srebrni Mercedes.Imao sam loš osećaj,pa sam izvukao svoj
pištolj iz odeljka za rukavice i uzeo par ekstra klipova. Napunio sam komoru teškim
klikom i zadenuo pištolj za pojas mojih pantalona pre nego što sam izašao napolje.
Otvorio sam vrata. Veliko prizemlje fabrike slabo je osvetljeno,ali Jimmy sedi na
stolici u oknu prašnjave sunĉeve svetlosti,krvav. Ĉim me je uoĉio,oĉi su mu se
proširile,pokazuje glavom prema mojoj desnojstrani.Refleksno sam zakoraĉio
unatrag, baš u trenutku kad je pucanj povredio moje bubne opne. Bez
ĉekanja,sagnuo sam glavu i napunio napadaĉa.Zastenjao je kad sam se zabio u
njega,izbegnuvši slepo pucanje njegovog pištolja pre nego što smo pali na zemlju u
haotiĉnoj gomili. Priĉepio sam ga sa svojim kolenom i podlakticom na vratu. Sdrugom
slobodnom rukom izvadio sam pištolj iz pojasa i uputio dva metka u njegovo ĉelo.
Još hitaca udaralo je u zid pored mene.
„Sranje!“ Povikao sam, uzimajući muško telo i okreĉući ga da mi posluţi kao štit.
Pucao sam iza njega prema intenzivnom bljesku koji je osvetljavao tamu. Osećao
sam kako meci kidaju tijelo dok samuzvraćao vatru. Skinuo sam obojicu i opet se
sakrio se iza leša.
„Koliko?“ viknuo sam Jimmyu.
„To je bilo to,rekao je.”Ĉisto je šefe. Jebem ti.“
Stajao sam, proveravajući se,kako bi bio siguran da nisam uhvatio neţeljeno

olovo. Isuse. Moje srce nabija ugrudima. Nisam se trudio da pitam Jimmya šta se
desilo, dovoljno je jasno. Netko je došao do njega i iskoristio ga kako bi me namamio.
Moj um odmah prelazi preko toga i odlazi na Aubriellu. Mislim da ĉak ne znaju za
njenu drugaricu jer sam se trudio da ih razdvojim od dana kad me srela,ali ako su
uspeli da je namame napolje-shvatio sam saparalizirajućimstrahom, da joj nikad
nisam dao mobitel. Moram da doĊem do broje njene prijateljice i da pokušam na taj
naĉin da je upozorim.
„Da li još imaš svoj telefon?“ pitao sam.
115
Jimmy je odmahnuo glavom.”Oduzet. Ovo će zvuĉati ludo,ali jedan od naših radi s

njima.Sigurno. Imali smo tri vojnika koji su ĉuvali zarobljene šefove ,svi naši momci
pronaĊeni su mrtvi,upucani iz blizine,kao da je taj bio netko kome su verovali.
TakoĊeršefovi su slobodni.“
Stisnuo sam pesnice. „Skime si razgovarao?“
„Samo tvoj Pops’. Otišao je sa ekipom naših kaposa sa vrha i par Jerseyevih
momaka koji su u gradu. Kriju se u restoranu. Mesto je sada verovatno sigurnije nego
jebeni Pentagon.“
„Šta je sa ţenama?“
„Jack ih je odveo kod sebe.“
„Da li si se ĉuo sa Frankiem?“ Pitao sam,ne znam taĉno zašto sam posebno
ţeleo da znam za njega,ali imam neku teţinu u grudima koja me tera da to upitam.
Jimmy je odmahnuo glavom,na trenutak izgledajući zamišljeno ali nijedan od nas

nije imao vremena da sedi i da osluškuje predosećaje. Aubriella je negde tamo,sama.
Adrenalin je preplavio moj sistem praktiĉno me moleći da idem da lovim svakog
poslednjeg Anastasiosa i da ih olovom. Ipak ne mogu. Ne dok je ona još uvek tamo
napolju,negde. Moram da je pronaĊem i uverim se da je sigurna pre svega.
„Da li moţeš da ideš?“ pitao sam.
Jimmy je klimnuo. Drţao se za rebra,ali izgledao je kao da još uvek moţe da

pritiska okidaĉ,pa sam uzeo pištolj sa jednog obliţnjeg tela i bacio mu ga. Stavio ga
je u dţep i šepajući hodao iza mene dok smo se kretali prema kolima.
116
26.
Aubriella
Aria je drţala svoju šoljicu kafe kao da joj ţivot ovisi o tome.
„On je mafijaš. Kako takva veza završava? Mislim,da li ćete sevjenĉati?“
Prevrnula sam oĉima. Bila je ovakva skoro trideset minuta,jedva mi dopustivši da

kaţem reĉ. U poĉetku je njena zaštita bila slatka,ali brzo jepostalazamorna. Znala
sam da nitko stvarno neće razumeti. Dovraga,ja ne bi razumela. Mislila sam kako
ţelim da me odgovori od svega ovoga,naprimjernekoliko razumnih brzih reĉi koje bi
me oslobodile njegove ĉarolije.Ali samo me podsetila koliko snaţno ţelim da izaĊem
iz ovog sveta punog pravila. Razmišljajući o tome da molim da mi se vrati posao i o
vraćanju svom ţivotu gde brojim penije,nije više uopće opcija.
Prekrstila sam ruke. Naginjući se na njen kuhinjski stol dok je ona koraĉala po
kuhinji.”Moţda.Ne znam.“
„Jedva ga poznaješ!“ poviknula je.
Pogledala sam dole. „Da. Ali osećaji koje imam kad sam s njim stvarniji su od
svih koje sam imala sa drugim momcima.”
Arija ju je saţaljivo pogledala,kao majka koja pokušava svojoj kćeritinejdţerici reći

da momci iz srednje škole ţele samo jednu stvar. „ Normalno je da se osećaš krivom
posle spavanja sa tipom poput njega. Moţda se samo nadaš da ćeš se osećati bolje
ako se ubediš da je izmeĊu vas nešto više od samog seksa.“
Duboko sam udahnula, osećajući kako mi se nozdrve šire. „Ajde da promenimo

temu.“
„Promenimo temu? Nestala si na nedelju dana. Sastajala sam se sa policijom

skoro svaki dan,trošeći vreme posle posla da te naĊem. Sad se iznenada pojavljuješ
i hoćeš da priĉaš o neĉemu drugome? O ĉemu drugomda priĉamo?“
Stavila sam dlan na ĉelo, oĉajniĉki ţeleći da promenim temu razgovora. „Šta je sa
tobom i Ronnijem? Da li ste još zajedno?“
Namrštila se. „Ne, bio je seronja. Zašto onda taj Vince nije došao sa tobom ako se
toliko brine za tvoju sigurnost?“
Borila sam se protivnagona da prevrnem oĉima. Ona stvarno neće odustati.

Mobitel joj je zazvonio, spašavajući me od odgovora.
117
Aria je proverila ekran i pokazala. „Tvoj otac me neće prestati zvati.“
Ustala sam da uzmem mobitel od nje. Moram da završim sa ovim. Podigla sam
slušalicu. „Da li si ĉula nešto?“ pitao je.
„Tata,“ rekla sam. „Ja sam.“
Pauza. „Aubriella?“
„Da.“
„Iskljuĉili su mi struju i vodu. Ţivim kao divlja ţivotinja.Gde si bila?“
Stisnula sam usne i pokušala da izbacim svoju frustraciju kroz nos. Naravno. Ni
najmanje nije zabrinut za mene. Samo ţeli da zna gde mu je otišla ATM
mašina.„Dobro sam,hvala što si proverio,tata.“
„Trebam novac,Aubi.“
Sve izmeĊu nas neoĉekivano se razvija. Nisam znala koliko je teţine u meni dok
njegove reĉi nisu pokrenule duboke poplave za koje nisam znala da ih imam. Nekako
je ovaj osećaj kao rezultat svih malih i ne toliko malih znakova koje je pokazivao,on
zapravo uopšte ne brine za mene,ĉovek kojeg sam zvala ocem umro je.Sve što je
ostalo bila je prazna školjka koja će me crpiti sve dokle god ja to dozvolim. Koliko god
bolelo,moramda prekinem svoje veze snjim. Moram da završim jednom za svagda.
“Tata. Treba da me veoma paţljivo slušaš,ok? Pitat ću te jedno pitanje i ţelim tvoj
sasvim iskren odgovor.“
Pauza. „Ok,ali...“
“Ne. Tata,samo slušaj. Govorim ti upravo sad da ti nikada više, dokle god sam ţiva,
neću dati niti jedan peni. Ne zanima me da li ti treba samo dolar da kupiš hamburger i
da li gladuješ. Ne dajem ti novac više. Nikad ti neće biti bolje osim ako te ne odbacim
i ostavim te da se postaviš sam na svoje noge.“
Nije ništa rekao.
„Tako da moje pitanje glasi,da li moţeš to da prihvatiš?”
Još jedna duga pauza. Napokon,sa glasom od kojeg me prošla jeza,kao da dolazi
od neĉeg mrtvog. „Ne.“
Spustio je slušalicu.
To je to. Aria me veoma zabrinuto pogledala, ne ţelim to upravo sad. Previše je.
Ţelim da se zakljuĉam od sećanja na ono što se upravo desilo i krivnje koja trenutno
raste u meni. Ne ţelim da priĉam o tome ,niti da budem utešena. Taman sam joj
htela odmahnuti glavomkad je teška ruka pokucala na vrata,gotovo mi uzrokujući
infarkt.
118
„Aubriella!“Snaţan glasjavio se sdruge strane vrata.”Otvorijebena vrata!“ To je

glas koji prepoznajem. Vince.
Aria me pogledala sa nevericom,kao da ne moţe da veruje da je imao odvaţnosti

da se popne do njenog stana. Pomerila sam se da ga propustim unutra..prošao je
pored Arie koja je pokušala da mi pokaţe da ga ignorišem. Nije imala pojma kakva
vrsta ĉoveka je on. Ĉak iako bi ţelela da ga drţim napolju,nema šanse da bi ga nešto
tako beznaĉajno kao vrata spreĉilo da uĊe unutra.
Otvorila sam vrata.Vinceova kosa je u haosu,a on je prekriven znojem.Ipak izgleda

apsolutno neverojatno.Kutkom oka videla sam Ariu kako mu se nevoljno divi. Trebala
mi je sekunda da shvatim kako nije sam. Ĉovek koji me posmatrao u Paneri posle
prvog puta kada sam srela Vinca,bio je pored njega.Relativno je nizaksa tankim
obrvama i usnama. Drţao je svoja rebra i treptao kao da je u bolovima.
„Šta se desilo“ Pitala sam.
„Moramo odavde,“ rekao je Vince. „Ovde više nije sigurno. Ti takoĊer moraš poći,“
rekao je,klimajući prema Ariji.
„Ne moţeš tek tako doći u moju kuću i nareĊivati mi,“ rekla je ali osećala se
neodluĉnost u njenom glasu. Ne krivim je. Nije lako suprotstaviti se Vinceu,ĉak iako
ne znaš za šta je sve sposoban.
„Nije na tebi. Znam da si vaţna Aubrielli i ako se nešto desi tebi,to će uzrujati
moju devojku. Tako da ideš samnom zato što ovde više nije sigurno.“
Arija je izgledala kao da hoće da se protivi,ali njene oĉi još uvek suklizile po njemu.
On nije tip ĉoveka kojeg odbijaš.Previše je moćan. Previše samouveren.”Pusti me
samo da uzmem svoje stvari,“ rekla je odbrambenim tonom.
„Samo poţuri,“ rekao je Vince dok je gledao na svoju stranu i niz hodnik.
Svi smo se nagurali u auto dok su se glave od Vincea i Jimmyaokretale prema

svakoj osobi na ulici, kao da su napadaĉi koji ĉekaju.Obgrlila sam se, osećajući se
ranjivo. U autu ,nekoliko minuta nitko nije priĉao. Dok smo ĉekali na crvenom
svetlu,Aria je proĉistila grlo.”Pa Vince šta taĉno planiraš da radiš sa Aubriellom?“
Sagnula sam se. Da li stvarno radi ovo sada?
„Planiram da je odvedem negde na sigurno dok ova bura ne proĊe.“
„Ne. Mislim posle svega ovoga. Jednom kada ti dosadi hoćeš li je samo odbaciti
po strani?“
„Aria!“ Povikala sam,uhvatila njen pogled i oštro uperila oĉi u nju kao upozorenje.
119
„U redu je,“ rekao je Vince. „Ona samo pazi na tebe.“ Njegove oĉi su me našle u
retrovizoru, namignuo mi je.”Da odgovorim na tvoje pitanje,akoAubriella ne bude
paţljiva,završit će u škripcu samnom na veoma dug period.”
Nešto u njegovom glasu ĉinilo je da zaustavim dah. Izgovorio je to kao pretnjuali

sjaj u njegovom oku,takoĊer je izgledao kao obećanje. Da li misli...ne. On ne moţe
misliti da će me oţeniti. Šta bi uopšte odgovorila? Deo mene odmah jeznao kako bi
odgovor bio da. Jedan pogled na našu trenutnu situaciju -na beg od još jedne
opasnosti za moj ţivot- izgledao je kao dovoljno dobar razlog za reći ne,ali jedna je
stvar znati kako se trebamdrţati podalje a sasvim druga stvar to i uraditi. Mogu samo
ignorisati svoje telo. Naĉin na koji osetim lepršanje i pocrvenim samo od njegovog
dodira ili njegovog pogleda, ne moţe biti pogrešan. Mora postojati nešto.
Nasmejala sam se malo previše glasno i videla Vincea kako se opet smiješi
prema meni, preko retrovizora. Aria je takoĊerrazumela jedva sakriven smisao i sela
nazad,napokon bez reĉi.
Vozili smo se sve dok nismo došli do gornjeg kraja drţave,izgledalo je kao da se
nitko ne ţeli vratitirazgovoru. Provodila sam voţnju zureći kroz prozor, nesposobna
da zaustavim svoj mozak od razmišljanja. Mislila sam na tatu,Ariju,svoj posao,kako
izgleda telo JerryWashington i naravno njega. Iscrpljujuće je. Ne mogu da mislim na
jednu temu dovoljno dugo da naĊem rešenje.Poĉela sam siobećavatikako ću prestati
da se premišljam o naĉinu na koji sam priĉala sa tatom,što me dovodi do toga, šta bi
Vince rekao kad bi znao za novĉane probleme moga oca?A to me dovodi do toga da
razmišljam o njemu i naĉina na koji je, kako se ĉini, spreman da me izbavi iz mojih
financijskih problema,a to opet dovodi do toga da se pitam da li bi Ariaodobrila da ga
pustim,ĉini me znatiţeljnom da li sam protiv te ideje zbog toga šta bi ona mislila ili
zbog toga šta bi ja mislila o sebi ako ne bi radila neki iskren posao? To je haos,a kad
se zaustavi ispred male kolonije sa crvenim roletnama,zbunjenija sam nego kad sam
zapoĉela razmišljati.
Vince je otvorio moja vrata a Jimmy Arijina. Došla je do moje strane i uzela
zaštitniĉki moju ruku,dok je Vince svoju snaţniju ruku stavljao na moja ramena. Ĉak
iako su njih dvoje u sukobu,bio je dobar osećaj dozvoliti da dvoje meni najbitnijih ljudi
pokaţu toliku brigu prema meni, dok smo hodali putkuće. Ako ništa drugo,znam da
sam voljena a ne znam da li sam takva bila pre nekoliko nedelja. U tom
momentu,shvatila sam da sam više uplašena da ne izgubim taj osećaj nego svoj
ţivot. Ĉak iako napadaĉ doĊe po mene u sledećih sat vremena,radije ću umreti nego
da se vratim na stvari kakve su bile. Tada sam shvatila. Ne ţelim da odem od
Vincea. Ţelim da ostanem snjim,da budem njegova. Ĉak akonikad ne prizna,ja ga
takoĊer ţelim uĉiniti svojim. Još uvek ne znam kako se osećam po pitanju svega
ostalog,ali u ovo sam sigurna.
Jednom kad se reši sve sa suparniĉkom porodicom,naći ćunaĉin da mu pokaţem

kako sam spremna. Jedan pogled na njegovo kameno drţanje, kaţe mi da još nije
vreme.
120
„Gde smo?“pitala sam.
„Ovo je sklonište za ţene. Nismo ga morali koristiti godinama,pa je moţda malo

prašnjavo.“
Otvorio je vrata,podignula sam obrve. Prašnjavomoţda ali prokletstvo. Dekor je

prelep. Svetluckavi luster visi visoko iznad ulaza.Balkon na drugom spratu gleda na
predsoblje na kojem se nalaze dva neţno zakrivljena mermerna stepeništa. Pravo
napred imam blistav pogled na bazen a i dobro ureĊeno dvorište.Aria mi je uputila
jedan odobravajući osmeh i klimnula.
„Ja mislim da je ovo dobro,“ rekla je.
Ĉula sam buku glasova koji su dolazili dublje iz unutrašnjosti kuće. Glasovi su
njeţni i naglašeni,prekinutiprekomernim hladnim smehom i uzvikivanjem. Ţene.
Naizgled bezopasne,ne bi trebalo toliko da me zaplaše,ali to su ţene mafije. Ako bi
me Vince ikada zaprosio,bila bih jedna od njih.
Vince nas je brzo poveo prema kuhinji,gde je u raskošnoj odeći sedelo sedam
ţena,neke nagnute a neke su stajale oko ostrva u kuhinji, uzimajući delove mesa i
sira uz ĉavrljanjee. Kad su videle Ariju i mene sve su se okrenule,široko otvorenih
ruka krenule su prema nama,izljubile nas u oba obraza i rekle kako smo prelepe.
„Lutko,ja i Jimmy moramo ići,ok?“ Vince mi šapnuo u uvo dok su ţene

raspravljale na koju poznatu osobu Aria najviše liĉi.
„...Uma Thurman. Ozbiljna sam,“ rastegla je ţena sa debelim njujorškim

akcentom. „Ona iz Kung Fu filma.“
Uputila sam Vinceu široki osmeh i klimnula. Ne sviĊa mi se to, naravno. Znam da
planira nešto opasno,ali takoĊer znam da ga ne mogu spreĉiti. Najbolja stvar za
mene jest da ga podrţim. On srlja u opasnost,nema razloga da na njegove probleme
još dodajem stres i svoje mišljenje kako mi se sve to nimalo ne sviĊa. „Samo se
ĉuvaj,ok?“
„Da.“ Okrenuo se da krene ali sam mu ugrabila ruku i nagnula se napred da mu

šapnem u uvo.
„Ako mi se vratiš u jednom komadu,dozvolit ću ti da radiš onu stvar što

ţeliš.“Obrazi su mi goreli dok sam to govorila. Nisam baš upotrebljavala prljav rijeĉnik
ovo je bila istina.Ta pomisao me uplašila,ali iza straha me golicalo
uzbuĊenje.Osećam kako je prošlo jako puno vremena od kad je bio u meni, ţelim
to,bez obzira kako se desilo. Samo razmišljajući o tome,moj spol se zagrijao.
Vince se nasmešio poput maĉeta i ugrizao za usnu pre nego što se nagnuo da me
snaţno poljubi. „Vratit ću se.“
Klimnula sam i gledala kako odlazi.
121
Kad su Vince i Jimmyotišli,ţene su navalile na mene kao oblog ,nekoliko trenutaka

dok se napokon nisu poĉele razilaziti i puštati me na miru.Provela sam gotovo sat
vremena na kauĉu praktiĉkidajući intervju. Kako smo se sreli? Kako sam ga uspela
zadrţati tako dugo? Vince se nikada ne drţi jedne devojke,koja je moja tajna? Da li
sam trudna? Do vremena kad su završile,nisam se uopće osećala krivom jer sam
prepustila Ariju njenom ispitivanju kad sam ugledala priliku. Popela sam se gore I
pronašla sobu sa kompjuterom na stolu.
Napola formirana ideja poĉela je da skakuće u mojoj glavi,tako da sam sela za

kompjuter pre nego što sam zapravo znala šta planiram. Sve što sam sigurno znala,
jest da Vince ne moţe jednostavno pucati u celu mafijaško-kriminalnu porodicu.
Jedini naĉin da iz ovoga izaĊe ţiv je da smislim neki naĉin i uĉinim dodatne šanse za
njega. Poĉela sam da guglam lokalne mafijaške porodice,traţila sam dublje.Nije
trebalo dugo da naĊem Anastasiove. Oni su stara porodica sa direktnim vezama koje
idu do Italije. Ĉovek po imenu Andre glava je porodice, iako je tek u pedesetima.
Postoje sluĉajevi pokrenuti protiv njih u 2004,2007,2012 i 2015 godini zbog
nezakonite sportske kladionice. Namrštila sam se, kopajući kroz informacije koje su
javne dok nisam maglovito razumela ono što su verovatno uĉinili.
Većina optuţbi je povezana sa bejzbolom,ali takoĊer su bili umešani i u fakultetsko

klaĊenje,u vezi fudbala i neke NFL opklade. Svaki put su na kraju izbegli da budu
osuĊeni,ali svaki sluĉaj prate glasine o manipulaciji porote,ĉak i o davanju mita sudiji.
Nije trebalo dugo da poĉnem da vidim povezanost. Svaki put kada sam pokušavala
da vidim dublje u igru nameštanja,HenryKrawbeck,viši urednik SportsCastauvek me
gasio,preusmeravajući me u drugom pravcu. Da li je skandal otišao tako daleko? Ako
je viši urednik SportsCastaumešan,ne moţe se reći koliko je daleko korupcija otišla.
Razmišljala sam o svakom putu kadme Herbert Blume pokušavao nagovoriti da

pišem za Global Sports,takmiĉarSportsCasta koji nikad nije mogao da mi ponudi
dovoljno novca da uzmem posao. Bilo bi to kockanje,aliako bi pokrenuli priĉu,moglo
bi biti dovoljno da se Anastasiovi odmah sklone iza slike. Imam osećaj krivice jer
osećam mehur uzbuĊenja na ideju da se pokrene tako velika priĉa. Samo moram da
budem sigurna da ne nagovestim krivicu Vinca Ili njegove porodice na bilo koji naĉin
kad budem pisala. Kad bi Vince znao šta planiram,nikad mi ne bi dao to da uradim.
Odluĉila sam da napišem priĉu,sredim sve za pokretanje i onda proverim sve s njim,
poslednje minute,kad ne bude imao dovoljno vremena da me zaustavi.
Otvorila sam word dokument i razmislila na trenutak pre nego što sam poĉela
tipkati. Mafijaškanameštaljka:Korupcijauprofesionalnimifakultetskimsportovima.
122
27.
Vince
„Sranje!“ Rekao sam dok smo ja i Jimmytrĉali natrag u auto. Udvostruĉili smo se i
uzeli Mercedes od napadaĉa ispred fabrike kako ne bi mogli da nas prate. Stavio
sam svoj pištolj u dţep od jakne.I dalje je bio vrućali sagorevajuća senzacija drţi me
na upozorenju,zbog toga ga nisam naglo vadio. Ţivotopisne slike vraćaju se kroz moj
um, kroz bljeskove krvi i tela. Upravo smo uhvatili Anastasios kapa i tri njegova
vojnika kako izlaze iz restorana po jasnom dnevnom svetlu. Jimmy i ja smo izašli iz
auta,podiţući pištolje, poĉeli smo da pucamo.Samo jedan od njih imao je vremena
da posegne za svojim pištoljem pre nego što je pao dole.
Ljudi su vrištali,video sam najmanje troje ljudi na svojim mobilnim telefonima,

najverojatnije su zvali policiju. Jimmy i ja povukli smo dole crne maramice pokrivajući
svoja lica i stajući na gas,odvodeći nas odavde što brţe mogu. Odveo sam nas na
pristanište,stavio auto u neutralno i povukao ruĉnu koĉnicu. Obojica smo
izašli,nagazio samgasi pustio ga da se polako spušta prema dugom padu u vodu.
Trĉali smo do mog auta dok je Mercedes udarao u vodu,praveći balonĉiće dok je
tonuo.
„Vince,morat ćemo umešati još ĉlanova porodice ako hoćemo da završimo ovo u
jednom komadu,“ rekao je Jimmy. „Shvatit će šta radimo I neće nam dopustiti da ih
biramo kao da su ţivotinje.“
Zaškripao sam zubima i klimnuo glavom. „Ako si u pravu u vezi izdajnika,morat

ćemo biti oprezni. Ako dovedemo u ovo pogrešnog momka, završit ćemo upucani na
leĊima.”
Sazvao sam sastanak sa Pops’ i svojom braćom. Smestio sam ga kod Pops’a jer
su Anastasiovi jebeno dobrodošli da nas pokušaju ubiti dok smo svi zajedno. Kad
smo stigli,većina porodice već jebila ovde. Ušao sam unutra,potapšao sam po
ramenima Jacka,Paulia,Popsa,Maria,Angela…celuekipu. Svi su krenuli prema
podrumu i zauzeli svoja uobiĉajena mesta,paleći cigarete i vadeći karte. Postoji
nepisano pravilo o tome kako ljudi zapoĉinju stišan razgovor,ĉekajudok im ne dam
znak kako sam spreman da se zapoĉne.
Poslednjih par dana su bili kao jebeni vihor. Ubijao sam ljude ranije,ali danas sam
verovatno napravio više leševa nego u celom svom ţivotu. To je ĉudan osećaj i drţi
me na ivici. Gledajući kako toliko ljudi umire imam osećaj da sam manje nepobediv i
to me brine,zato što moram da ostanem ţiv za Aubriellu. Moram da se pobrinem da
123
joj se vratim,da mogu napokon da se nabijam u tu prelepu picu,sve dok ne bude

vrištala moje ime.
Krstario sam sobom, gledajući ekipu dok svi glume kako me ne gledaju. Znaju da je
ovo veliko. Svi su na ivici. Paulieima neki ĉudan miks grimase i smeška.U kombinaciji
sa njegovim oštrim oĉima,izgleda kao da je jebeno lud. Angelo ne moţe da mirno
sedi.Nastavlja da grize svoje nokte, odsutno prateći svoje karte. Oni znaju da ovo
moţe otići još dalje. Anastasiovi igraju prljavo i to je nova igra za sve nas. Priĉe da u
našoj porodici postoji pacov takoĊe su se proširile i svi sumnjaju jedan u drugog.
Prišao sam Popsu, koji je na svom regularnom mestu sa debelom kubanskom

cigarom izmeĊu svojih ljubiĉastih usana. „Pops. Ţelim da zazovem predstavnike sile.
Da li imam tvoj blagoslov za to?“ Pitao sam.
„Vince,tebestavljaju na metu više nego ikoga. Što se mene tiĉe to je tvoj poziv.
Kako god ti ţeliš toodigrati.”
Uzeo sam ga za poleĊinu vrata i poljubio u ĉelo. „Gracie,Pops’.“
Potapšao me po grudima i klimnuo.
„Da li si video Frankie?“ Pitao sam.
Namrštio se. „Nisam. Mislio sam da je s tobom,rekao je da će se sastati s tobom

u fabrici.“
Osetio sam kao da je lopta leda pala u moj stomak. „Da li si siguran da je to
rekao?“
„Star sam,ali nisam jebeno senilan. Znam šta je jebeno rekao.“
Zašto bi rekao da ide tamo? Zvao bi me ako je planirao da se sastanemo. Da li je

bio u zamci? Sranje. Jebote. Ne ţelim da verujem u to,ali kad razmislim kako se
Frankie ponašao prethodnih par nedelja,dobio sam muĉan osećaj. On je taj koji je
pustio Anastasiove i pomogao im da pokušaju da me smaknu.
Odjednom sam znao sa izvesnom sigurnošću. Uvek sam znao kako mi nikad nije
oprostio ono što se desilo Jackiu,ali ovo sranje? On stvarno stavlja jebeni nišan na
svog brata zbog toga? Stisnuo sam pesnice. Ako je istina,on je mrtav za mene. I bit
će mrtav za svet kad ga ja dohvatim u ruke.
Pomerio sam se do prednje strane sobe i stao ispred bara. Sipao sam burbon i
istresao ga u jednom gutljaju, propuštajući ga niz grlo. Koristeći kašiku,lupkao sam
jako po ĉaši, dok se svi nisu utišali i pogledali u mene.
„Da li je itko video Frankia nedavno?“
124
Nastupila je zaglušujuća pauza dok su se glave okretale i dok su momci slegali

ramenima jedni drugima,tiho šapćući i odmahujući glavama. Ĉekao sam duţe nego
što sam trebao, nadajući se da grešim,ţeleći da netko progovori. „Nitko?' Pitao sam.
Nastao je generalni,negativni ţamor. Nisam se trudio da prolazim kroz sve razloge

zašto verujem da je on. Preskoĉio sam pravo ispitivanja svoje sumnje,znajući kako
znaju koji sam ja kurac i da to neće ispitivati.„Frankie moţda radi sa Anastasiovima.
Ako ga vidite,dovedite mi ga. Nemoj te da ga ubijete, ja ga ţelim. Da li su svi
razumeli?“
„Vince,da li si siguran?'
„Ne,“rekao sam. „Ali imam jebeno loš predosećaj kako sam u pravu. Tako da
nećemo ništa trenutno uraditi dok to ne ĉujemo od njega. Jasno?“
„Vince,“ rekao je Mario. „ Moja devojka je zvala pre nekoliko minuta i rekla da je
Frankie tamo. Rekla je da je govorio kako je sigurna kuća kompromitovana i da mora
da pomeri ţene.“
Tišina je visila u vazduhu manje od sekunde pre nego što su stolice

zaškripale,momci uhvatili jakne i podigli svoje pištolje. Ja sam prvi na vratima.
125
28.
Aubriella
Stavila sam poslednje detalje na moj ĉlanak. To je najbrţe što sam ikada nešto
napisala,i verovatno nesvesno sam postavila neke podatke o tome kako sam brzo i
konsolidovala dokaze i napravila kontakte. Uzela sam vremena da još jednom
proĉitam sve pre nego što odluĉim da je spremno. Moţda malo grubo ali u ovojpriĉi u
pitanju suĉinjenice, ne paperju. Prokletstvo ,neke od ovih ĉinjenice su na svojim
sopstvenim nogama. Već sam pozvala nekoliko prijatelja iz sportskog sveta za
uslugu. Moj najveći uspijeh bio bi da pridobijem RonniaWhita da pristane da svedoĉi
protiv Anastasiovih. Rizikovala sam i obećala da će Vince oprostiti njegov dug ako bi
zakucao svoj ĉavao,koji uzrokuje Anastasiovo zastrašivanje. TakoĊer imam
evidenciju tri reportera koji su ĉuli i videli sumnjiv razgovor,koji im je pomogao da
predvide ispod proseĉni performans od sportista dan prijeigre. U svakom sluĉaju
razgovor ima papirni trag koji vodi do Anastasiovog ĉoveka.
Herbert Blume se sloţio da objavi moj komad,delom kao uslugu i delimiĉno iz svoje
pohlepe da ga ima u svom ĉasopisu. Zna dobro koliko i ja šta sve senzacionalni
komad kao ovaj, o korupciji moţe da uĉini za prodaju. Ĉim sam ga poslala,pozvala
sam policiju i rekla im sve što znam o Anastasiovima. Nastavili su da me prebacuju
sve više i više na liniji komande,sve dok nisam stigla do toga da priĉam sa šefom
policije. Stalno me pitao da ponovim stvari, zvuĉao je izuzetno zainteresovano. Iako
nije mogao da mi kaţe svoj plan,imala sam veoma jak osećaj da će policija krenuti sa
racijama na Anastasiove.
Poslala sami nervozno trljala ruke zajedno,ispuštajući veliki udah. Zatvorila sam
dokument i krenula dole, osećajući se ĉudno. Ovo nije onako kao što sam oĉekivala
da ću se osećati kad napišem svoj prvi veliki,istraţivaĉki komad. Mislila sam da ću
zvati par prijatelja da ispijemo šampanjac dok provodimo noć slaveći i deleći koktele.
Umesto toga,osećam samo uţas. Ne znam da li sam uĉinila pravu stvar,ali ne ţalim.
Da nisam ništa uĉinila, gotovo sam sigurna da Vince nebi preţiveo ono što je
planirao. On moţda misli da je jedini koji moţe rizikovati bez dozvole ili izvinjenja ,ali
nije.
Našla sam Ariu na kauĉu,izgledala je iscrpljeno,bila je ţena u tridesetima, prerano

naborane koţe i kovrdţave crne kose. Taman sam je htela spasiti kadse zaĉulo teško
udaranje od vrata. Sve smo pogledale prema gore.Srce mi je mahnito udaralo u
grudima. Sa svim razgovorima o opasnosti u kojoj se nalazimo,ne mogu biti sigurna
da li je s druge strane vrata prijatelj ili netko tko nas ţeli vidjeti mrtve. Na moje
126
iznenaĊenje, tri ţene su izvukle male pištolje iz svojih torbica i zauzele poloţaj sa
obje strane vrata. Aria je podigla obrve i nervozno se smijući pogledala u mene.
Nakon što su se vrata otvorila svi su izdahnuli sa olakšanjem. Videla sam da se

jedna ţena prekrstila a onda izvadila telefon da napiše poruku-najverojatnije javljajući
svom suprugu da zna da je Frankie došao po nas. Dobro. Nadamo se da će reći
Vincu o tome,tako da zna gde sam.
„Frankie!“ rekla je ţena na vratima sa olakšanjem.
„Hajde,“ rekao je,koraknuvši prema unutra i mahnuvši nam da izaĊemo. „Moramo

ići. Ovde više nije sigurno.“
„Štaaaa?“ pitala je ţena sa Njujorkšim akcentom. „Ovo je bila naša sigurna kuća
oduvek! Od kad više nije sigurna?“
„Nemam jebenog vremena da se raspravljam o tome. Hajde!“
Sve ţene u tišini su krenule da skupljaju svoje stvari. Aria i ja smo malo u
zaostatku.Kad smo se pribliţile Frankiu,videla sam da mu je ĉelo znojno i da stalno
baca pogled prema autu koji je ĉekao napolju. Hladno je napolju, zašto se znoji? Sve
mi to izaziva loš osećaj. Brzi pogled prema Ariji potvrĊuje mojesumnje.Namrštila se i
klimnula prema njemu,dajući mi 'šta se dešava' gest.Slegnula sam ramenima. Oboje
smo pogledale prema ostalim ţenama da vidimo kako treba da se izborimo sa
ovim,ali sve su se kretale kao da ništa nije ĉudno. Poţelela sam da je Vince ovde.
Kad smo izašli napolje,videla sam niz auta koji ĉekaju pred kućom.Svi su crni,videla
sam muškarca u odelu koji se naslanja na vrata,prekriţenih ruku. Ne prepoznajem
nijednog od njih.Osetila sam mali nalet panike gledajući u njih. Nešto nije u redu.
Osećam to u svom stomaku. Samo ne znam šta da radim. Ima ih barem desetak,nije
baš da mogu samo tako da pobegnem. Mogli bi me upucati pre nego što stignem da
pobegnem.Bilo bi to samoubistvo.
Hodala sam polako, osećajući se više nego sitnom,kao da hodam u usta neke
zveri koja ĉeka. Ostale ţene su se penjale u aute kad sam zaĉula tutnjavu motora u
daljini kako dodaju gas. Pogledala sam prema putu i videla malu formaciju crnih auta
koji jure prema kući. Vince.
Frankie i ostali muškarci pored auta posegnuli su u svoja odela i u svoj

pojas,vadeći pištolje i puneći komore.Srce mi je nabijalo u grudima,neodluĉno sam
koraknula unatrag. Trgnula sam Arijinu ruku i odvukla je prema kolonijalnoj verandi
dok su muškarci bili ometeni. Stali smo u zaklon iza jednog stepeništa i gledali sa
relativne sigurnosti kako Vince izlazi iz vodećeg auta i vadi pištolj iza svojih leĊa.
Izgledao je kao osvetniĉki anĊeo. Prelep,mraĉan i smrtonosan.
Hodao je pravo pored podignutih pištolja kao da ga ne mogu dotaknuti.Došao je na

nekoliko centimetara od Frankia. Ostatak Vinceovih ljudi izašlo je iz svojih auta i
127
okrenulo pištolje prema ljudima koji su bili sa Frankiem. Imala sam osećaj da svaki
trenutak mogu otvoriti vatru. Ipak mislim da Vinceovi ljudi znaju da su njihove ţene u
autima,neusuĊuju se da pucaju prema kolima koje ljudi koriste kao zaštitu zbog rizika
da će pogoditi svoje ţene. Ako se ovo pretvori u borbu sa oruţjem, Vince će odmah
umreti a njegovi ljudi će ili izmasakrirati njihove sopstvene ţene ili umreti.Grizem
svoje nokte.
„Šta je ovo koji kurac Frankie?“ Pitao je Vince…gurao je svog brata iako je imao
pištolj. Skupila sam se, oĉekivajući da će Frankie podići pištolj i pucati u Vincea
zbog toga.
„Ovo je ono što se moralo desiti. Prvo je Jackie ubijen, a onda poĉinješ da
besramno riskiraš neĉim ĉime bi mogao da pokopaš celu našu porodicu. Morao si biti
zaustavljen. A jebeni Pops te dadilja.Nikad mi nebi predao uzde. Ako sam to
ţeleonapraviti, morao sam to napraviti na svoj naĉin.“
Vince je odmahnuo glavom. „Jebeno mi muka od tebe. Ja sam tvoja porodica.“

Opet je gurnuo Frankiea. Nekoliko Frankievih ljudi su podigli svoje pištolje i koraknuli
prema Vinceu kao upozorenje. „ Jebeni seronjo.”
„Paţljivo,“ rekao je Frankie. „Ĉak ni Vincent Citrione nije otporan na metke.“
Vince se samo podrugljivo nasmejao. „Tako ćeš da me odradiš? Prekoraĉeno,

ispraţnjeno, izdato? Da li ćeš moći da spavaš noću ako povuĉeš obaraĉ?“
Frankie je napunio svoj pištolj i prislonio ga na Vinceovu glavu.”Mislim da ću moći.“
Policijske sirene privukle su svaĉiju paţnju.
Vince je psovao.”Prvo svinje, onda i ovidrugi?“ pitao je Vince.
Prokletstvo. Da li će Vince stvarno probati da se bori protiv policije? Ovo bi sve

moglo da uništi. Moram da mu privuĉem paţnju. Uhvatila sam duboki uzdah i istrĉala
na dvorište. „Vince!“ Viknula sam.
Okrenuo se, gledajući u mene kao da sam ja jedina stvar na svetu koja ga
zanima,ĉak i dok je desetak pištolja upereno u njega,ĉak i dok se pribliţava kolona
policijskih automobila.
„Nemoj se boriti s policijom. Veruj mi,“ rekla sam. Skupio je obrve na trenutak a
onda klimnuo.
„Šta koji kurac to znaĉi?“ Frankie je pitao Vincea.
„Nemam pojma,“ rekao je Vince. „Ali verujem svojoj devojci. Momci,sklonite

oruţje. Sklonite se odavde ako moţete.“
128
Vinceovi ljudi su oklevali, ali sklonili su oruţje i ušli su u svoja kola. Trenutak
kasnije, kad je policija stigla,Vince je bio jedini koji je ostao od svoje ekipe. Policija je
izletela napolje iz auta, podignutih pištolja.
„Ni makac!“
129
29.
Vince
Obrisao sam rukave nakon što su mi vratili moje odelo sa evidencije. Uvek sam se
zaklinjao protiv cinkarenja,ali jebeš to. Anastasiovizasluţuju svaku jebenu stvar koja
dolazi po njih. Dao sam im sve što sam znao u zamenu za imunitet. Aubriella me
ĉeka napolju,povukao sam je u tesan zagrljaj,ljubeći joj vrat i smejući se. „ Ti šašava
lisice. Ne mogu verovati da si to izvela.“
Povukla se,zabljesnuvši me svojim prelepim osmehom,smejući se crvenih obraza.

Mislim kako ne postoji ništa na svetu što bi me više usrećilo nego što vidim njeno lice
upravo sad. Poljubio sam je, jebeno me bilo briga što ljudi zure u nas dok je praktiĉki
javno usisavam. Skliznuo sam rukom preko njene ĉvrste zadnjice i jako je stisnuo.
Nasmejala se u moja usta, iznenadivši me stisnuvši mi straţnjicu kako bi mi uzvratila.
Gladna je toga.
„Gladna?“ Pitao sam.
Pogledala me zbunjeno. „Nisam znala da te nisu nahranili. Ja sam već jela...“
„Nisam gladan hrane. Ţelim daraširim te tvoje prelepe noge i liţem ti picu dok ne
poĉneš vrištati moje ime.“
Jako je porumenela i zagrizla usnu. „Da li si upravo rekao šta ti je na pameti bez
razmišljanja?“
Razmislio sam na trenutak.” Ne. Postoje još neke stvari koje ću ti takoĊer raditi.
To je samo mjesto gde ću poĉeti.“
Namrštila se. „Znaĉi sad ĉuvaš tajne?“
Nasmešio sam se. „Samo nekoliko.“
Ĉak iako sam umirao da je uzmem samo za sebe ,stali smo na piće na putu prema
kući. Oboje smo malo više popili. Kad smo se popeli uz stepenice, dovukao sam je
do tuša, smejući se i ljubeći, gde sam je stavio potpuno obuĉenu. Smejala se,
pokušavajući da pobegne ali bezuspješno jer sam joj prepreĉio put, takoĊer u odeći.
Voda je brzo natopila moju košulju i pantalone. Njena tanka bela bluza već je bila
zalepljena za njene dojke koje izgledaju jebeno ĉudesno. Tamni krugovi njenih
bradavica skroz su vidljivi, ĉvrsto sam ih uhvatio.
Naslonio sam se na nju sa svojim tvrdim kurcem. Njene ruke skliznule su niz
moja leĊa, zabadajući se u moje mišiće i trgajući moju košulju. Zadirkivao sam joj
130
dojke dovoljno dugo da pocepa moju košulju,strgnuvši dugmad koja su odzvanjalapo

podu tuša. Povukao sam njenu majicu preko glave i bacio je na mokar pod. Bacila se
na moje pantalone, pomogao sam joj izvukavši remen i spuštajući ih dole. Kurac mi
je napokon slobodno iskoĉio. Poĉela je da povlaĉi svoju dugaĉku suknju koja je grlila
obline njenih kukova i guze. Skinuo sam joj suknju a onda joj pocepao gaćice kao da
su bile napravljene od mokrog papira. Pribliţili smo se još više jedno drugom, sve
dok moj kurac nije odmarao izmeĊu njenih butina, naslonjen na njenu picu.
Stisnula je svoje butine, stvarajući toplo mesto oko mog kurca što sam iskoristio
natjeravši je da se trlja dok sam je ljubio… ljubio sam je duboko i privlaĉio njene
kukove na sebe. Jebem ti, osećaj je tako dobar. Mogu da osetim vrelinu njene pice,
tako je vlaţna za mene. Moje srce je mahnito lupalo a njeno mokro telo naslonilo se
na mene, ĉvrsto i mekano gde treba... Osećajući kako se nešto u meni gradi i sprema
da se sruši ako ne uĊem u nju uskoro. Ugasio sam vodu, nisam mogao da izdrţim
više.
Nagnula se napred pokušavajući da me opet poljubi ali stavio sam prst na njene
usne. „Ne.“ Rekao sam. „Treba te kazniti. Samo moram da ti oĉistim prljavo telo pre
nego što mogu da ti naplatim.“
Njene velike oĉi su me gledale vragolasto. Obrisat ću humor snjenog lica veoma
brzo. Vrištat će od zadovoljstva i boli pre nego što budem gotov.
131
30.
Aubriella
Vince me primorao da stojim perfektno mirno dok on uzima vreme da me

kompletno detaljno obriše. Nije preskoĉio nijedno mesto,a ja crvenim dok me on
ruĉnikom obraĊuje oko moje straţnjicei pice. Kleĉi kako bi bio siguran da je uhvatio
svaku kap. Njegova paţnja ĉini da budem svjesna sebe ali vidim njegovo lice u
ogledalu, krajnje zadovoljstvo u njegovom izrazu je neporecivo. Teško je misliti loše o
sebi s njim koji me gleda na taj naĉin. Ne, to je nemoguće. Osećam sveţu vrućinu
kako se širi iz mog jezgra samo od pomisli koliko me ţeli.
Nakon što me konaĉno osuši, na brzinu obriše svoje prelepo, mišićavo tijelo.Imala
sam vremena da mu se divim. Na trbuhu ima šest redova ploĉica. Kad me podigao,
njegovi mišići su nabrekli, jasno se ocrtavajući dok me podizao. Nosio me prema
sobi kao da moja teţina nije ništa.
Spustio me dole,oboje smo stajali u njegovoj sobi dok su noćna svetla New Yorka
svetlucala po nama kroz široke prozore. Potpuno smo goli. Pogledala sam dole do
njegove duţine, koja je stajala velika i uspravna. Uhvatio mi je bradu i nagnuo glavu.
„Uradit ćeš kako ti kaţem, razumela?“
Klimnula sam. Moje jezgro se stisnulo. Naĉin na koji potpuno dominira, ĉini da se
osećam više nego napaljeno. Samo ţelim da ga usrećim,da mu udovoljim. Gledajući
koliko zadovoljstvo je dobio od moje potĉinjenosti, dovoljna mi je nagrada što se
igram s njim. Pored toga, uzela bi svako opravdanje da imam njegove ruke na sebi.
Stavio je ruke na kukove, gledajući dole u mene. „Na krevet. Odmah. Dupe gore.“
Popela sam se na krevet kako je traţio.
„Na kolena.“
Uradila sam sve što je rekao, osećajući se izloţeno dok on stoji i ima kompletan
pogled na mene, golu i pognutu. Ĉula sam zvuk uţitka koji je dolazio od njega,
nateravši me da zaboravim na svoju neugodnost. On oboţava to. Svaki deo toga.
Moja koţa pecka, dok ĉeka njegov dodir.
„Da li ţeliš da se svršiš?“ pitao je. Nema zaigranosti u njegovom glasu, nema
humora. Samo led.
„Da.“
132
„Ako ţeliš da se svršiš,moraš biti kaţnjena. Bila si veoma loša prema meni.
Veoma loša.“
Stavio je ruku na moje dupe, odmah sam znala da će me udariti. Bila sam napeta.
Povukao je ruku i vratio je jako nazad na moje dupe. Nije bilo oklevanja ili
uzdrţavanja od udarca. Trznula sam se napred od siline udarca, cvileći od bola.
Posegnula sam da umirim mesto, ali vrelina njegovih usana umirila je bol. Moram biti
mazohinista, zbog toga što je bol nekako intenzivirala zadovoljstvo njegovog dodira
sve dok nisam osetila nešto što nikada pre nisam osetila. Svako kretanje njegovih
usana po meni je kao elektricitet, šalje struju belog, vrelog,uţitkakroz moje telo i ĉini
da moja pica pulsira u odgovoru.
„To je zbog toga što si napisala ĉlanak.“
Udario me opet. Zaplakala sam,skoro padajući napred ovaj put. Opet me poljubio
,neţno, šapĉući tako da sam mogla da osetim ubrzanost njegovog daha na koţi
moga dupeta koja bridi. „To je za svaki put kad si mi protureĉila.”
Teturala sam na ivici. Mislim da će još jedan udarac poput toga biti previše i da ću
zaplakati. Umesto da me udari opet,okrenuo me na leĊa. Spustiose preko mene,
mraĉan i prelep kao oluja. Njegov kurac bio je potpuno dignut i ukrućen. Moje
središte bilo je nestrpljivo da se ispuni snjim ,da osetim svoje unutrašnje zidovi kako
se rasteţu zbognjegove duţine.
Po vatri u njegovim oĉima znala sam da neće ići polako. Nagnuo se i poljubio mi
bradavicu,okrećući jezik oko ukrućenog ĉvorića pre nego što me ugrizao jako….toliko
da sam udahnula. Izvila sam leĊa od iznenaĊenja a onda se ugurao mene. Moje
jezgro je eksplodiralo odmešavine zadovoljstva i bola. Osećala sam kako se moji
vaginalni mišići bore da ga obgrle, uţivajući u osećaju da budu tako ispunjeni.
Nabijao se u mene, nagnuvši napred da poljupcem ublaţi bol u bradavici.
„Koliko ţeliš moju kurac?“ Pitao je, njegov glas bio je osoran i teţak od
zadovoljstva.
„Veoma,“ rekla sam.
„Da li ţeliš da svršiš?“ pitao je.
„Molim te,“ rekla sam.
„Ne još,“ rekao je,izvlaĉeći se iz mene, stao je pored kreveta.” Još nisi pušila moj
kurac.“
Pokazao je na svoj kurac koji je još bio premazan mojim sokovima.Polizala sam
usne,ustajući i pomerajući se na ivicu kreveta,ţeljna da ga probam. Otvorila sam
usta, uhvatio me za potiljak, gurajući me prema svom kurcu. Išao je tako duboko u
prvom guranju da su mi suze krenule na oĉi. Primorala sam jezik da se ispravi i
133
zatvori ulaz u moje grlo, obuzdavajući refleks za povraćanjem dok je jebao moja
usta, stiskajući mi kosu i gurajući ga u mene opet i opet.
Ţelela sam da svrši. Nikada nisam dozvolila momku da mi svrši u usta,ali ţelela
sam da Vince to uradi. Ţelela sam da izgubi kontrolu i pusti se unutra, da se ne bude
u mogućnosti zaustaviti ali povukao me unazad posle par minuta, gledajući dole u
mene sa blago otvorenim usnama i oĉima koje su se divile.
„Jebote. Ti si neverojatna.“
Zatim me podigao i odneo do najbliţeg zida, uspevajući nekako da klizne u mene

ne koristeći ruke.LeĊa su mi na zidu a naĉin na koji se priljubiouz mene ĉini da moj
klitoris ţudi za trljanjem. Njegova ruka stisnula je moju dojku, zatim se pomerila na
moje grlo, stišćući sve dok nisam poĉela da vapim za vazduhom. Uplašilo me jer
moje gutanje zadovoljstva brzo me uĉinilo lakomislenom nedostatkom vazduha.
Nisam znala da li još mogu da kaţem sigurnu reĉ, ali nisam ţelela da stane. Ţelela
sam da me ima na svoj naĉin.
Dok mi je glava postajala lakša,bilo je kao da midrugiosjeti odumirua ostaje samo

blaţenstvo izmeĊu nogu dok se on zabija u mene a njegovi zvukovi uţitka su sve teţi
i glasniji, svakim ulaskom. Stisnula sam noge oko njega, zabadajući pete u njegovu
ĉvrstu straţnjicu.
„Vince!“ Vrisnula sam,slabim glasom.
„Ti si jebeno neverovatna,“ zastenjao je. „Svršavam. Ţeliš moju spermu u svojoj
pici?“
„Napuni me,“ zastenjala sam. „Ţelim tvoju spermu u sebi.O Boţe!“
Zastenjao je, izvijajućileĊa. Osećala sam kako njegov kurac pulsira u meni,
ispunjavajući me toplinom. U isto vreme,pustio je moj vrat. Moj svet je eksplodirao
oko mene. Moje središte se stisnulo oko njega dok sam dosezala vrhunac, stavljajući
ruke oko njegovog vrata i drţeći se dok je uţitak tako nasilno prolazio kroz mene da
sam se tresla na njemu, smejući se tiho dok sam pokušavala duboko udahnuti, uma
još uvek u oporavku od eksplozije zadovoljstva koje me nije napuštalo.
Još jednom smo se zajedno istuširali, Vince me opet uzeo, neţnije ovaj put. Nakon
što smo oboje bili ĉisti i nosili suhu odeću, nazvao je dostavu indijske hrane. Stisnuli
smo se zajedno na kauĉu, jedućiindijsku hranu i gledajući prvi deo Harry Pottera-a...
Vince je napokon priznao da ga voli gledati.
134
Epilog
Šest godina kasnije- Aubriella
Miris peĉene slanine ispunio mi je nosnice. Ustajem iz kreveta i krećem prema

kuhinji naše široke seoske kuće. Ogromna vila odjekivala je Ethanovim koracima.
Ušla sam u kuhinju i videla da Sophie ima stisnutu krpu u svojim malim rukama i gura
je prema Ethanu. Ona ima dve a on tri godine. Poslednjih par meseci bili su lepi jer
su napokon poĉeli zajedno da se igraju.
„Mamice!“ Oboje su vrisnuli u isto vreme kada su me videli.
Dotrĉali su do mene i zagrlili me svojim malim rukicama. Kleknula sam, udahnula I

stisnula ih oboje. Nemoguće je ne osetiti da će dan biti perfektan ako poĉne na ovaj
naĉin. Ne treba da budem iznenaĊena. Moj ţivot je sad kao iz bajke. Gotovo mogu
da zatvorim oĉi i zaboravim sve uţasne stvari kroz koje sam morala da proĊem da
doĊem do ovoga. Prošlo je otprilike šest godina i još se nisam ĉula s ocem. Iz navike
proveravam smrtovnice svakog vikenda, u nekom morbidnom ritualu, da se uverim
kako još nije umro. Samo se nadam da je negde i da mu je bolje. Svaki put kad se
poĉnem zadrţavati u krevetu, znam kako će Vince naći naĉin da me oraspoloţi.
Kao u znak, Vince se pojavio u kuhinji, smejući se. Njegova kosa lagano je
razbacana od spavanja nosi sivu majicu I donji dio pidţame. Izgleda smešno seksi u
tome. Prokletstvo, on izgleda seksi u svemu. Nasmešila sam mu se, prelazeći
palcem preko venĉanog prstena na mojoj levoj ruci.
„Doruĉak je spreman,“ rekao je.
„Tata!“ rekao je Ethan maknuvši ruke s mene i odluĉno stao ispred Vincea. „Ţelim
da kuvam.“
Vince je kleknuo,smešući se i zagladivši Ethanovu kosu unazad. „Ţeliš da kuvaš?

Hajde. Moţeš mi pomoći da napravim tost.“ Podigao je Ethana i ozbiljno ga
pogledao. „Ali tost je najteţi deo,ok? Moraš da me paţljivo slušaš i uradiš taĉno kako
ti kaţem.“
Ethanovo lice se uozbiljilo, klimnuo je. „Da,tata.“
Vince ga ještipnuo po nosu. „Dobro. Sad prvi korak jest...“
Podigla sam Sophie i zagrlila je. Uţivam da ih mazim dok još mogu. Ethan mi
nikada u njenoj dobi nije dao da ga grlim a Sophie mi dozvoljava samo ujutro. Odnela
sam je do balkona i uţivala u prizoru vani. Ţivimo u gornjem delu drţave i imamo
neverovatan prizor na reku ispred naše kuće.
135
Nekoliko minuta kasnije, Vince mi se pridruţio,grleći me oko struka. Osetila sam

Ethanove male ruke na svom zglobu. Okrenula sam se da poljubim Vincea.Usne su
mu mekane a brada me golica.
„Bljak!“ rekao je Ethan.
Vinceov mobilni je zazvonio,poljubio me još jednom pre nego što se pomerio da se

nasloni na zid. „Da? Ok. Bićemo tamo do deset.“
„Tko je to bio?“ pitala sam nakon što je Vince prekinuo vezu.
„Jimmy. Kaţe da Mam i Pops imaju iznenaĊenje za nas. Šta misliš da li bi Aria
htela da na kratko priĉuva decu?“
Napućila sam usne. „Nešto mi govori...“ Tad sam opustile svoje lice u smešak.
Nasmejao se. Oboje znamo da je apsolutno luda za Ethanom i Sophie. Praktiĉno je
moramo metlom terati sa praga svaki drugi dan. „Ona verovatno ĉeka napolju upravo
sada sa ukljuĉenim motorom,za svaki sluĉaj.“
Petnaest minuta kasnije ĉula sam kako je Aria pustila samu sebe unutra. Ethan je
pogledao gore sa svojih igraĉaka i potrĉao prema vratima. Sophiega je pratila.
Pomerila sam se do Vincea i dala mu brz zagrljaj bez nekog posebnog razloga,
uĉinila sam to zato što mogu,i to se još uvek nije promenilo.
„Aria!“ viknuo je Ethan.
„Arra,“ rekla je Sophie.
Ĉula sam Arianinu uzbuĊenu ciku, pregršt poljubaca i kikoćenja
Vince i ja smo im se pridruţili u predvorju. Kao i obiĉno, Aria je imala vrećicu

slatkiša za bebe kako bi ih drţala zauzetima. Nakon što sam joj dala poljubac u
obraz i opet joj zahvalila, Vince i ja smo završili spremanje i krenuli u kuću njegovih
roditelja.
Bilo je desetak auta ispred,i videla sam da je Vince malo na ivici. „Šta se
dešava?“ pitao je.
Bila sam tu dovoljno dugo da znam da ovo nije normalno. Još uvek imam neke
stare, mraĉne putnike u mom umu od kada sam bila kidnapovana, stisnula sam
Vinceu ruku malo previše ĉvrsto. Povukao me na njegovu stranu,njegove velike
posesivne ruke oterale su moje strahove kao što uvek urade. Udahnula sam njegov
miris i odmah se opuštenije. Ja sam s njim. Sigurna sam.
Koraknuli smo unutra zajedno,doĉekani smo malom gomilom prijateljskih lica. Svi
su uzeli trenutak da prekinu svoje razgovore kako bi potapšali Vincea po leĊima kao
da je osvojio nešto ili kako bi se samo rukovalis njim ili mu pak klimnuli glavom. Bio je
jednako zbunjen kao i ja pa smo hodali kroz kuću u odreĊenoj dozi ošamućenosti.
136
Odmah sam primetila da nas glavna gomila prati dublje u kuću ali su priĉekali dok
smo se spuštali dole stepenicama u jazbinu gde Pops’ obiĉno bude.
Dole, Jimmy se pomerio da povuĉe Vincea u zagrljaj. „Zasluţio si ovo,šefe,“ rekao

je. Onda je pogledao u mene i dao mi vazdušni poljubac u obraz. „Izgledaš
odliĉno,dušo.“
Fokusirala sam se na ĉudan prizor Vinceovog oca koji sedi na drugoj stolici a ne na
mestu koje je praktiĉno njegov tron na ĉelu stola za kartanje. Izgleda neobiĉno sitno i
ranjivo na tom mjestu. Vince se zaledio, hvatajući neko dublje znaĉenje koje meni
nije odmah bilo jasno. Jedan pogled na njegovo lice govori mi kako je nešto veliko u
pitanju. Poĉeo je da lagano odmahuje glavom.
„Pops,“ rekao je, pomerajući se da zagrli svog oca, koji je ustao i dao mu dugaĉak
zagrljaj. Njegova majka pomerila se sledeća da ga zagrli a njene oĉi bile su prepune
suza.
Šta se doĊavola dešava?
„Da li si siguran?“ pitao je Vince.
Njegov otac je klimnuo i pokazao prema stolici. Njegovoj stolici. Stolici koja
pripada glavi Citrione porodice.
Vince je napravio par koraka prema stolici, postavio svoje ruke na rukohvate a
zatim seo. Naĉin na koji je prašnjava sunĉeva svetlost bila iza njega, ĉinila je da
izgleda kao neki drevni kralj iz starih priĉa, prelep i strašan. Ali naĉin na koji je
pokazao na mene sa nestašnim osmehom bio mi je dovoljan da se otopim, opet i
iznova. Došla sam do njega, povukao me u svoje krilo, grleći me od pozadi i ljubeći u
vrat.
„Ponosna sam na tebe,“ šapnula sam mu.
„Ne bi dospeo ovdje bez tebe,“ rekao je.
137
Prevod: Lady Blade, Sasho & Purple Angel
Obrada: Irya & Sasho
138

Trofej-Knjiga-U-IME-ČASTI-Obitelj-Citrione

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Trofej-Knjiga-U-IME-ČASTI-Obitelj-Citrione

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

Policija me ne dira zato što im punim dţepove. Treneri znaju da mi se ne smiju

NaĊem administrativni hodnik kojega koriste igraĉi i treneri za sastanke i tajne

Okruţuju debelog Talijana, u ĉetrdesetima, koji je zavezan za stolicu. Izgleda

„Ovo je riba?“ Pitam.

„Tko je on?“ Pitam, krećući se da se bolje pogledam ĉovjeka. Svi mi se miĉu s

Tony me gleda, nesiguran.

„To je moj prijatelj, glavni kapo obitelji Citrione. Sjećaš li se JackieCitrionea od

„Ne znam ništa,“ kaţe ponovno, tiše ovaj put.

Nagnem se bliţe. „Poĉni brţe razmišljati, seronjo.“

Zuri u mene neposlušno. Nasmijem se i zabijem svoju šaku u njegov trbuh.

„Nije moj problem. Imaš jednostavanizbor. Ostani ovdje sa mnom i odbij

„Svejedno ćeš me ubiti.“

Slegnem ramenima. „Moţda. Moţda ne. Ali definitivno ću te ubiti ako ne

Duboko udahne, a zatim zatrese glavom. „Bio je to Lucky, u redu? On je bio

Oĉi mi se šire. Ja ga zgrabim i podignem udarajući mu glavu o zid. „Koji Lucky?“

„Lucky!“ zagraktao je kroz stisnute zube. „Lucky jebeni Anastasio.“

Prolazim rukom kroz kosu i pogledam na sat. To je Jaeger-LeCoultre i vrijedi više

Igraĉi Jetsaizlaze iz tunela u punoj opremi, podignutih ruku potiĉući mnoštvo da

Nasmijem se prema kameri, hvatajući mikrofon ispred mojih usta kao da je

Glas mi zuji u slušalici. „Izgleda kao puna kuća tamo, Aubriella.“ To je

sportskim novinarom degradirajući za njega. „Bole li te stopala od tolikih peta?“ "pita

Pokušavam ne izgledati samodopadno. Da, sama sam istraţivala, jebi se lijepo.

Nastala je mala stanka u mojim slušalicama prije nego jeJerryprogovorio. „Hvala,

„Ĉujemo se ponovno na poluvremenu za aţuriranje bodova.“

„Hej,“ kaţe Eric. „Idem zgrabiti hotdog. Ţelite li nešto?“

„Što misliš o pivu za deset dolara?“ Pitamzajedljivo.

„Što je, tata?“ Pitam.

Moje neprijateljstvo ga uopće ne dotiĉe, kao i uvijek. „Upravo sam te vidio na

Moj trbuh se buni. „Jesi? Što misliš?“

„Jebeš profesionalizam!“ kaţe, iznenada ljut. „Gledaj, novac koji si mi dala u

„Samo naprijed. Ako me pokušaš nazvati za nekolikodana i ja ne odgovorim, to je

Prekinem poziv i jedva se oduprem nagonu da ga bacim na sredinu igrališta.

brzu mentalnu matematiku i dolazim do zakljuĉka da ću opet jesti tjesteninu i grah

Našla sam je u blizini Jetsovogbeka, RyanaFitzpatricka, koji baca lopte za

Osmjehnem se šire, gledajući preko ramenana beka. „Ima lijepo dupe.“

„Zar nemaš nešto za izvijestiti?“ Onapita.

Stavlja ruke na bokove. „Dvije minute?“

„Dvije minute,“ obećavam.

Unutra se proteţe hodnik s klimatiziranim sobama. Polako se krećem,

Tada ĉujem glasove, na moje iznenaĊenje, jedna vrata su otvorena. Pomiĉem se

Nosio je odijelo i govorio tihim prijetećim glasom. „…napravili jebeni dogovor. Ne

Ronnijeve oĉi otvrdnu i on pogleda prema ĉovjeku u odijelu. "Mogu naćinovac.

Nosio je po mjeri šiveno, crno odijelo sa bijelom košuljom i svilenom sivom

Pokušavam si reći da ostajem zbog priĉe, a ne zbog ĉovjeka u odijelu boje

„Dopusti da ti pojasnim,“ kaţem polako. „Drţiš se plana i nećeš biti povrijeĊen. Ne

Ronnijeva ramena se spuštaju i on kimne polako. „Ako to uĉinim, gotov sam?“

Potapšam ga po ramenu. „Usredotoĉit ćemo se na jednu po jednu utakmicu.

Posegnem rukom za .45-icom na mom boku, koraĉajući u hodnik.

„Ĉekaj. Što ako je ĉula nešto?“ pita Ronnie.

Nemirno koraĉam, paţljivo ju promatrajući. Ja obiĉno ĉitam ţene poput knjiga.

Ne trebam je pokušavati shvatiti. U mom svijetu,jedini naĉin za preţivljavanje je

Ova djevojka će biti nevolja za mene. Velika nevolja.

„Pusti me. Neću ništa reći.“

„Naravno,“ kaţe on, smiješeći se s arogancijom.

To je kao da elektricitet prolazi kroz mene od njegovog dodira. Vrućina cvjeta u

Nakrivio je glavu dok ĉita ime s ploĉice. „Aubriella ...”

„Ovo je znaĉka za medije." On drţiznaĉku ispred mene s dva prsta. Nešto od

S lakim osmijehom prekida svoj pogled,odmaknuvši se kao da me stvarno vidi

„Jebi me? Je li to zahtjev ili izjava, lutko?“

Pocrvenim pod njegovim pogledom, gurajući natrag iracionalnu ţelju da ponovno

On se nasmije. Prigušena rasvjeta baca mu sjene na lice, ĉineći njegovo

Koji kurac radim?Ĉitavu minutu se uvjeravam da radim ovo kako bi ga navela da