СТРУЧНИ   ПОДАЦИ
Предмет: Српски језик
Наставна јединица: Бајка о белом коњу-Стеван Раичковић
Тип часа: Обрада 
Циљ часа: Оспособљавање  ученике за
доживљавање,разумевањe и  свестрано
тумачење књижевног текста. 
Задаци часа:
Образовни: Развијање аналитичности и потупности у раду. 
Функционални: -Развијање способности за доживљавање текста кроз
активно учешће деце на часу;
-Развијање осећаја за лепоту уметничког казивања;
- Развијање сарадње међу ученицима и тимског рада;
Васпитни: -Развијање љубави према писаној речи;
-Васпитавање љубави према природи и њеним
даровима;
Наставне методе: Текстуална, метода разговора, кооперативна,
радионичарска,  метода усменог излагања, 
Облици наставног рада: Групни, индивидуални, фронтални рад
Наставна средства: Текст- Читанка , наставни листићи за групни рад,,
цедуље за избор група ,ознаке за групе постављене на
клупама, маске, хамер, маркери
Корелација: Ликовна култура, природа и друштво, чувари природе
Специјални облик наставе: Активно учење
МЕТОДИЧКА СТРУКТУРА ЧАСА За обраду овог књижевног дела предвиђена су два
САОРИЈЕНТАЦИОНОМ ВРЕМЕНСКОМ школска часа, тако да час траје 90 минута.
АРТИКУЛАЦИЈОМ И ГЛАВНИМ
КОРАЦИМА
1. КОРАК Интелектуално-емоционална припрема. (5-6 мин.) 
Истицање циља часа. Изражајно читање текста од
2. КОРАК стрaне учитеља и  емоционална пауза.
 ( 6-7 мин.)
3. КОРАК Кратак утисак о тексту. (2-3 мин.)
4. КОРАК  Подела ученика у групе  и задавање задатака (3 мин)
5. КОРАК Рад у групама ( 35 мин)
6. КОРАК Извештавање парова о раду и коментар о успешности
парова. ( 15 мин)
7. КОРАК Подела листића за индивидуални рад у циљу
добијања повратне информације о савладаности
градива (5 -6 мин)
8.  КОРАК Повратна информација о савладаности текста (5 мин)
9. КОРАК Задавање домаћег задатка утисци деце о часу,
коментар учитеља. 
Ток часа
Главни кораци: Садржај рада:
1. Интелектуално-емоционална Решавање укрштенице. (Прилог бр.1) кроз коју се
припрема и  најава наставне јединице: открива  назив наставне јединице. Посматрање слика
са јут јуба http://www.youtube.com/watch?
v=whtObBR_hYA. Коњи у галопу. Кратак разговор:Шта
знате о коњима?

2. Изражајно читање учитеља и Задатак ученика је да пажљиво слушају текст, уоче

емоционална пауза: непознате речи, ликове и тему текста. 

3. Кратак дожививљај текста Одговор на постављена питања из претходног корака.

Тражење бајковитих момената из приче.
4. Подела ученика у парове и задавање Подела ученика у групе. У питању су3 групе. Ученици
задатака и инструкција за рад извлаче сличице: бркати циганин, бели коњ и лековито
 биље. Добијају упутство за рад.
5. Рад у паровима Задатак група је да сарађују,  да се договарају о раду и
да нађу заједнички одговор. Одговоре бележе на
хамер.
6. Извештавање парова о група Излази цела група. Треба да се поделе у парове, да
један ученик чита питања, други одговор. Остале групе
пажљиво слушају и допуњавају. Ученици дају
коментар о раду групе као и учитељица. 
7. Подела листића за ндивидуални рад Ученици самостално решавају задатке са наставних
у циљу добијања повратне листића.
информације о савладаности градива
8. Повратна информација о Читање ученичких одговора и коментар.
савладаности текста
9. Утисци о часу Задавање диференцираног домаћег задатка: Група
бели коњ:Наставите бајку и напишите шта је даље
било са белим коњем. Група: Бркати Циганин:
Наставите бајку и напишите шта је даље било са
Бркатим Циганином. Група. Лековито биље: Наставите
бајку тако што ћете написати шта је даље било са
лековитим изворима и лековитим биљем.   Утисци
деце о часу, коментар учитеља.

ПРИЛОГ БР.1

Ако у речи мајка, слово м заменимо словом б добијамо реч

Четврти самогласник
Супротно  реч од речи црном
Теглећа животиња + слово у

РЕШЕЊЕ:
Б А Ј К А О Б Е Л О М К О Њ У

                                                                 ПРИЛОГ БР.2
                                                                                          Група: Бели коњ
1.      Чије је власништво био бели коњ?
2.      Какав је некад био бели коњ?
3.      Какав је бели коњ касније постао?
4.      Шта значи да су се белом коњу могли избројати дани?
5.      Где је кренуо бели коњ?
6.      Куда је све пролазио бели коњ?
7.      Како се бели коњ осећао док је живео код Циганина?
8.      Како су се људи понашали према белом коњу?
9.      Шта је на пропланцима пронашао бели коњ?
10.  Како је изгледао после храњења лековитим биљем?
11.  Да ли је Циганин пронашао белог коња?
12.  Направи маску белог коња.  
ПРИЛОГ БР.2
Група: Бркати Циганин

1.      Шта је имао Циганин?

2.      Како је изгледао Циганин?
3.      Како се Циганин понашао према белом коњу?
4.      Како би се ви понашали према белом коњу?
5.      Шта знате о Циганима?
6.      Како се другачије зову Цигани?
7.      Да ли су сви људи исти и да ли сви имају иста права?
8.      Шта су Цигани радили када су чули да се коњ опоравио?
9.      Дај савет Циганину како је требао да чува коња.
10.  Наброј неке лековите траве.
11.  За шта се користе лековите траве?
12.  Нацртај маску бркатог Циганина.
ПРИЛОГ БР.4
Група: Лековито биље
1. Шта је лековито биље?
2. Наброј лековите траве.
3. Пронађите и препишите део из текста који говори о извору и пропланку.
4. Препишите опис коња из текста који говори како је он изгледао после напајања на     лековитом извору и
храњења лековитим травама.
5. Где је сада бели коњ?
6. Шта раде Цигани?
7. Да ли ви сакупљате лековито биље?
8. Где се може сакупити лековито биље?
9. Зашто пијемо чај од нане, а зашто од шипурка?
10. Да ли у околини знате за неки лековити  извор?
11. Нацртајте лековите пропланке.
12.Нацртај маску која ће изгледати као биљка.
ПРИЛОГ БР.5
НАСТАВНИ ЛИСТИЋ ЗА ИНДИВИДУАЛНИ РАД

1.Заокружи које особине одговарају Циганину:

Племенит
Немаран
Неодговоран
Добар
Сажаљив
Вредан

2. Заокружи оно што сматраш тачним.

Бели коњ је код Циганина био:
Добро храњен и негован.
Слободан и задовољан.
Гладан и срећан.
Гладан и несрећан.
Болестан и сит.
Здрав и сит.
Болестан и гладан.

3. Подвуците све именице у прве две реченице текста. 

Час број: 158
Област: Књижевност
Наставна јединица: Стеван Раичковић, Бајка о белом коњу
Школа и разред:
_______________________________________________________________ Учитељ:
______________________________________________________________________
Датум:
Тип часа: обрада
Облик рада: фронтални, индивидуални
Наставне методе: текстуална, метода разговора, кооперативна, радионичарска, метода
усменог излагања
Наставна средства: текст у Читанци 3 на стр 137–139, припремљене слике коња
Корелација: Природа и друштво, Ликовна култура
Образовни циљеви: Оспособљавање ученика за доживљавање, разумевањe и
свестрано тумачење књижевногтекста. Развијање аналитичности и поступности у
раду.
Васпитни циљеви: Развијање љубави према писаној речи. Васпитавање љубави према
природи и њеним даровима, уочавање значаја слободе у туђем и сопственом животу.
Функционални циљеви: Развијање способности за доживљавање текста кроз активно
учешће деце на часу. Развијање осећаја за лепоту уметничког казивања. Неговање
сарадничких односа међу ученицима и тимског рада.

Образовни стандарди:
1СЈ.1.2.2. одговара на једноставна питања у вези са текстом, проналазећи
информације екс- плицитно исказане у једној реченици, пасусу или у једноставној
табели (ко, шта, где, када, колико и сл.);
1СЈ.0.1.1. познаје основна начела вођења разговора: уме да започне разговор, учествује
у њему и оконча га; пажљиво слуша своје саговорнике;
1СЈ.2.2.8. износи свој став о садржају текста и образлаже зашто му се допада / не
допада, због чега му је занимљив/незанимљив; да ли се слаже / не слаже са
поступцима ликова;
1СЈ.2.5.6. разликује приповедање од описивања и дијалога.
Литература за наставнике:
1. Цветановић, Владимир, Милатовић, Вук, Јовановић, Александар, Методика
наставе српског језика, избор текстова, Учитељски факултет, Београд, 1995.
Литература за ученике:
1. Наташа Станковић-Шошо, Маја Костић, У свету речи, Читанка за трећи разред
основне школе, Нови Логос, Београд, 2014.
Уводни део часа (5 минута)
Разговор о Ромима и њиховом начину живота. Зашто понеки Роми гаје коње? Да ли су
приметили како се односе према њима? Показати слике коња. Разговор о томе каква
животиња је коњ. Како изгледа, чиме се храни, зашто је некада био важан човеку, а због
чега га човек гаји данас.
Истицање циља часа: Стеван Раичковић, Бајка о белом коњу.

Главни део часа (30 минута)

Наставник чита наглас текст. Након краће паузе разговара са ученицима о првим утисцима о
тексту. Зашто је у наслову приче реч бајка? (Прича има срећан крај, чудесно у причи је то
што коњ још увек живи и лута светом.) Шта мислите о бркатом Циганину и његовим
поступцима?
Ученици читају причу у себи, а потом следи анализа непознатих речи.
Ученици једанпут читају „штафетно” причу наглас.
Анализа приче према дидактичко-методичкој апаратури у Читанци 3 на стр. 139.
Тема приче: прича о белом коњу који је одбегао од тешког живота и потпуно оздравио
сродивши се са природом.
Главни ликови: бркати Циганин и бели коњ.
Порука приче: Слобода је важна за свако биће на свету.
Пронаћи у тексту описе коња и преписати их у свеску.

Завршни део часа (10 минута)

Читање описа и разговор о њима.
Домаћи задатак:
Пронаћи понешто о лековитом биљу и његовим својствима.
Изглед табле:
Стеван Раичковић, „Бајка о белом коњу”
Тема приче: прича о белом коњу који је одбегао од тешког живота и потпуно оздравио
сродивши се са природом.
Главни ликови: бркати Циганин и бели коњ
Порука приче: Слобода је важна за свако биће на свету.
Запажање учитеља о часу:
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
Час број: 159
Област: Књижевност
Наставна јединица: Стеван Раичковић, Бајка о белом коњу
Школа и разред:
_______________________________________________________________ Учитељ:
______________________________________________________________________ Датум:
Тип часа: утврђивање
Облик рада: фронтални, индивидуални
Наставне методе: текстуална, метода разговора, кооперативна, радионичарска, метода усменог
излагања
Наставна средства: текст у Читанци 3 на стр 137–139, припремљени задаци за групни рад
Корелација: Природа и друштво, Ликовна култура
Образовни циљеви: Оспособљавање ученика за доживљавање, разумевањe и свестрано
тумачење књижевног текста. Развијање аналитичности и потупности у раду.
Васпитни циљеви: Развијање љубави према писаној речи. Васпитавање љубави према
природи и њеним даровима, уочавање значаја слободе у туђем и сопственом животу.
Функционални циљеви: Развијање способности за доживљавање текста кроз активно
учешће деце на часу. Развијање осећаја за лепоту уметничког казивања. Неговање
сарадничких односа међу ученицима и тимског рада.
Образовни стандарди:
1СЈ.0.1.1. познаје основна начела вођења разговора: уме да започне разговор, учествује у
њему и оконча га; пажљиво слуша своје саговорнике;
1СЈ.1.2.2. одговара на једноставна питања у вези са текстом, проналазећи информације екс-
плицитно исказане у једној реченици, пасусу или у једноставној табели (ко, шта, где, када,
колико и сл.);
1СЈ.2.2.8. износи својстав о садржају текста и образлаже зашто му се допада / не допада, због
чега му је занимљив/незанимљив; да ли се слаже / не слаже са поступцима ликова;
1СЈ.2.5.6. разликује приповедање од описивања и дијалога.
Литература за наставнике:
1. Цветановић, Владимир, Милатовић, Вук, Јовановић, Александар, Методика наставе
српског језика, избор текстова, Учитељски факултет, Београд, 1995.
Литература за ученике:
1. Наташа Станковић-Шошо, Маја Костић, У свету речи, Читанка за трећи разред основне
школе, Нови Логос, Београд, 2014.
Уводни део часа (5 минута)
Разговор о причи са претходног часа. Шта је помогло коњу да се подмлади? Да ли сте ви
сазнали нешто о лековитом биљу? Којим биљем се коњ могао хранити да би се подмладио?

Главни део часа (30 минута)

Истицање циља часа: Стеван Раичковић, Бајка о белом коњу.
Подела ученика у групе. Свака група добија питања на која треба да одговори.

I група
1. Чије је власништво био бели коњ?
2. Како је коњ некада изгледао, а какав је постао касније?
3. Шта значи да су се белом коњу могли избројати дани?
4. Куда је све пролазио бели коњ?
5. Како се бели коњ осећао док је живео код Циганина?

II група
1. Како су се људи понашали према белом коњу док је лутао насеобинама?
2. Шта је на пропланцима пронашао бели коњ?
3. Како је изгледао после храњења лековитим биљем?
4. Да ли је Циганин пронашао белог коња?
5. Шта су људи научили од белог коња?

III група
1. Како је изгледао Циганин?
2. Како се Циганин понашао према белом коњу?
3. Дај савет Циганину како је требало да чува коња.
4. Шта су Цигани радили када су чули да се коњ опоравио?
5. Због чега Цигани и данас лутају светом?

IV група
1. Наброј неке лековите траве.
2. Где и како се сакупља лековито биље?
3. Пронађи и препиши део из текста који говори о извору и пропланку.
4. Препиши опис коња из текста који говори како је он изгледао после напајања на
лековитом извору и храњења лековитим травама.
5. Где је сада бели коњ?
 Анализ
а
урађени
х
задатак
а.
Завршн
и део
часа (10
минута
)
Илустр
овање
дела
текста.
Изглед табле:
Стеван Раичковић „Бајка о белом коњу”
Запажање учитеља о часу:

Наставна јединица: ,,Бајка о белом коњу“, Стеван Раичковић

Наставна област: Књижевност
Тип часа: Обрада
Циљ часа: Обрада књижевног текста ,,Бајка о белом
коњу“, упознати ученике са садржајем
текста, његовим целинама.
Задаци часа
Увођење ученика у доживљавање,
- образовни:
разумевање и тумачење књижевног текста.
Уочавање и именовање целина у тексту,
њихово издвајање по хронолошком реду .
Оспособљавање ученика за доживљавање
- функционални:
књижевног текста и запажања
карактеристичних детаља.
Оспособљавање за уочавање сличности и
разлика ове приче са бајком.
 Развијање критичког мишљења, читалачких
- васпитни:
навика, самосталности.
Подстицање ученика на маштање.
Наставне методе: Метода усменог излагања, метода читања и
рада на тексту, метода писаних радова.
Наставна средства: Цедуљице са занимљивостима
Облици рада: Фронтални, индивидуални

ЛИТЕРАТУРА
1. Вук Милатовић, Настава српског језика и књижевности у трећем разреду основне
школе – приручник за наставнике, Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд, 2007.
2. Драгутин Огњановић: Звездано јато, Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд, 1999.
3. Ђорђе Лекић: Методика разредне наставе, Нова просвета, Београд, 1993.
4. Читанка из Зоо-парка, антологија песама о животињама, Граматик, Београд, 2005.
5. Енциклопедија, Свезнање, Прометеј, Београд, 2006.

МЕТОДИЧКА СТРУКТУРА ЧАСА СА ВРЕМЕНСКОМ АРТИКУЛАЦИЈОМ

Мотивациони разговор: Занимљивости о коњима

5 минута
Најава наставне јединице: Запис на табли
1 минут
Ужа локализација: Показивање књиге
1 минута
Изражајно читање: Читање текста
4 минута
Разговор о доживљају: О првим утисцима
3 минута
Објашњење непознатих речи и израза: 4 минута
Разговор о истраживачким задацима и 20 минута
анализа текста:
Синтеза: Препричавање и читање
5 минута
Домаћи задатак: Упутства за домаћи задатак
3 минута

ТОК ЧАСА

Мотивациони разговор: Напомена: На претходном часу ученици су добили

истраживачке задатке у вези са овим текстом, како би

Најава наставне јединице:
Ужа локализација:
Изражајно читање:
Разговор о доживљају:
Објашњење непознатих речи и Ученике питам има ли неких непознатих речи које су
израза:
Разговор о истраживачким Питам ученике о чему се говори у овом тексту? Шта би
задацима:
Коњ-док је био млад
Коњ- када је био изморен и Како је изгледао коњ пошто се разболео? Наведите
болестан
анализа била потпунија и садржајнија. (Истраживачки
задаци у Прилогу 1.)
На почетку часа ученицима читам загонетку. Они трба
да погоде њено решење. (Прилог 2) Читам им
занимљивости о коњима, које сам припремила на
посебним цедуљицама, разговарамо о њима. Питам
их знају ли они нешто о коњима? (Прилог 2а)
Ученицима кажем да ћемо данас сазнати још неке
особине коња. ,,Бајка о белом коњу“ , Стеван
Раичковић, записујем наслов на табли, а ученици
пишу у свескама.
Ученицима показујем књигу одакле је узета ова
бајка ,,Мале бајке“, препоручујем је ученицима да је
потраже у библиотеци и прочитају.
Читам изражајно текст, док су ученицима Читанке
затворене.
Након краће емоционалне паузе питам ученике,како
им им се допао овај текст? Има ли нечег посебно
необичног у њему? Шта их је изненадило? Шта су
замишљали док сам читала? Шта им се допало у
тексту?
подвукли код куће. Ако има непознатих речи онда
ученик прочита реченицу у којој је непозната реч,
питам остатак одељења да ли неко можда зна да
објасни ту реч,ако нико не зна, онда је ја објашњавам.
Могућ речник непознатих речи у прилогу. (Прилог 3)
била тема? Ученици предлажу теме, уколико не дају
адекватну у свескама записују, а ја на табли (Тема:
Животни пут једног белог коња када је био млад,
болестан и здрав).
Разговарамо кроз питања. Како почиње ова прича?
Какав је коњ на почетку? Ко је његов власник? Шта
мислите како се Цига опходио према коњу док је био
здрав? Имамо ли то приказано у тексту? Како
оцењујете Цигу као власникаједног белог коња?
пример из текста. (Бенгав, шарен, могла су му се
ребра избројати.) Шта се десило једне ноћи?
Прочитајте из текста. Да ли оправсавате то што се
десило? Како бисте објаснили мрачни угао- бела
стаза, месечина? (Овим желим да наведем ученике да

Коњ- пошто је оздравио
Како се људи опходе према коњу
И Цигани одонда лутају
уоче контраст мрак-светлост, чиме се оправдава
одлазак коња од Циге, као потрага за нечим бољим.)
Како се осећао коњ на слободи, прочитајте из текста?
Шта му се дешавало на путу? Како су се опходили
људи који су наилазили на њега Шта мислите зашто??
Како бисте се ви опходили према њему? Шта се
необично десило једне ноћи? Како је коњ пронашао?
Шта можемо рећи, какав је коњ био за време
болести? (Упоран, издржљив.)
Како је коњ оздравио? Како је изгледао као здрав?
Шта је онда радио? По чему је постао познат у
народу? Шта мислите, шта би урадио Цига да види
таквог коња? Зашто? Шта су људи радили када је коњ
оздравио?
Има ли разлике у опхођењу према коњу када је био
болестан и када је здрав? У чему је разлика? Како
бисте ви поступили са болесним и здравим коњем?
Шта мислите, зашто је Цига на један начин поступао
када је коњ био болестан, а другачије када је
оздравио? Видимо ли како се опходе други људи
према коњу? Где се то види? Шта они то раде? Шта
мислите, да ли је овом коњу боље са људима или без
њих? Зашто тако мислите? Како су људи
искоришћавали то што је коњ проналазио? Шта је он
проналазио?
Како се завршава ова прича? Шта је са коњем, а шта са
Циганима? Како бисте објаснили део ,,Цигани одонда
лутају...заборавили су и шта траже.“ Зашто је то тако?
Ученицима говорим о сталном трагању Цигана за
местом за живот, сталној селидби и потрази за бољим
условима за живот. У тексту се каже да ,,Цигани још
нису пронашли коња...“, да ли писац и даље на уму
има само белог коња? Шта још има на уму? (На уму
има не само коња, већ све што траже за бољи живот.)
Да ли је Цига кажњен, како?
Дакле, да закључимо, имамо три дела у тексту, три
целине. Може ли неко да их издвоји? (Ученици пишу у
свескама, ја записујем на табли, Прилог 4).
Претпоставите, шта би било да је коњ остао са Цигом?
Можете ли да изведете неки закључак о опхођењу
човека према животињама?
Ученицима говорим пословице које сам припремила
(Прилог 5). Објашњавам њихово значење и доводимо
их у везу са овом причом. Једну од њих ученици
 записују у свеске. (На пример, ,,Ко не плати руком, тај
ће душом.“ Питам шта значи ова пословица? Ко не
ради, не чини добро, тај ће касније да се мучи, биће
гладан, патиће. Како се то осликава на Цигу и коња?
Да је Цига хранио и лечио коња, коњ би му касније
донео добра, помоћ и сигурнији живот. Овако, Цига је
тешко живео, осуђен је на лутање.) Да ли ово важи
само за Цигане, за Цигу и његов однос према коњу?
(Овим желим да наведем ученике да схвате општије
значење ове приче, да може важити за све људе и
њихове поступке).
Синтеза: Објашњавам ученицима да ћемо сада препричати
причу, али тако што ће један ученик почети,
препричати један део затим, други наставља и тако
даље. Уколико буде било времена, ученици читају
причу још једном.
Домаћи задатак: За домаћи задатак ученици треба да наставе причу о
белом коњу. Говорим ученицима детаљнија упутства.
(Шта је он даље радио? Како је живео? Шта је све
проналазио? Да ли га је неко пронашао? Како?
Маштајте...) Треба да пронађу нешто о аутору приче,
како би испричали на наредном часу.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
Бајка о белом коњу , Стеван Раичковић

Тема: Животни пут једног белог коња када је био млад, болестан и здрав.

1. Коњ- кад је био млад

2. Коњ- док је болестан
3. Коњ- пошто је оздравио

ПРИЛОЗИ

Прилог 1

Прилоком читања текста ,,Бајка о белом коњу“, Стевана Раичковића (Читанка, 144. страна)
Обрати пажњу на наведена места и обележи их датим знаковима у текату:
*Коњ- када је био млад, како је изгледао?
Χ Коњ- када је био изморен и болестан, како је изгледао, куда је ишао, како је живео?
Коњ- пошто је оздравио, како је оздравио, како је тада изгледао?
Како су се људи опходили према коњу када је био млад, болестан и здрав?
 Шта може бити реално, а шта измишљено у овом тексту?
Подвуци непознате речи.

Прилог 2
,, Испред фркће,
иза репом маше,
оздо трчи,
одозго се јаше!“
(Коњ)

Прилог 2а

Први коњи су се појавили пре педест милиона година. Били су величине мањег пса, имали
су стопало са четири прста на предњим ногама, а три на задњим.
Код неких коња разликује се боја ногу, гриве и репа од остатка боје тела.
Дивљи коњи проведу на паши и по 16 сати. Хране се травом, шумским плодовима и
бобицама.
Коњ може померати уши на различите начине како би прикупио звукове, а положај ушију
указује на његово расположење. Уши окренуте напред значи да га нешто занима, једно
ухо напред, а друго позади значи да коњ није сигуран, уши унатраг показују агресивност и
страх.
Дивљи коњи су обично нјактивнији у сумрак и ноћу.
Коњи могу провести и по шеснаест сати на паши. Хране се травом, шумским плодовима и
бобицама, а суго могу издржати без воде.

Прилог 3
Могућ речник непознатих речи:

теретан-напоран, тежак, мучан

бангав-који тешко хода због израслина на стопалима, копитама
таворити-живети тежко, животарити, злопатити се
насеобина-мање место на коме се неко населио, настанио, насеље
штала- саграђени, покривени простор за животиње
плот-ограда
хитнути се-бацити се
цепка-танки комад дрвета
грабити-ићи дугим, брзим корацима
беласати се-мало се белети
скрасити се-смирити се на једном месту
затурен-сакривен, тешко се до њега долази

Прилог 4
4. Коњ- кад је био млад
 5. Коњ- док је болестан
6. Коњ- пошто је оздравио

Прилог 5
,,Добро је тешко видети, а лако се дозна.“
,,Ко старо не крпи и ново не носи.“
,,Ко не плати руком, тај ће душом.“

Наставна јединица: ,,Бајка о белом коњу“, Стеван Раичковић

Наставна област: Књижевност
Тип часа: Обрада (2. час)
Циљ часа: Обрада књижевног текста ,,Бајка о белом
коњу“, упознати ученике са садржајем
текста, његовим целинама.
Задаци часа
Увођење ученика у доживљавање,
- образовни:
разумевање и тумачење књижевног текста.
Уочавање и именовање целина у тексту,
њихово издвајање по хронолошком реду .
Оспособљавање ученика за доживљавање
- функционални:
књижевног текста и запажања
карактеристичних детаља.
Оспособљавање за уочавање сличности и
разлика ове приче са бајком.
Развијање критичког мишљења, читалачких
- васпитни:
навика, самосталности.
Подстицање ученика на маштање.
Наставне методе: Метода усменог излагања, метода читања и
рада на тексту, метода писаних радова.
Наставна средства: Фотографије
Облици рада: Фронтални, индивидуални

ЛИТЕРАТУРА

6. Вук Милатовић, Настава српског језика и књижевности у трећем разреду основне

школе – приручник за наставнике, Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд, 2007.
7. Драгутин Огњановић: Звездано јато, Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд, 1999.
8. Ђорђе Лекић: Методика разредне наставе, Нова просвета, Београд, 1993.
9. Читанка из Зоо-парка, антологија песама о животињама, Граматик, Београд, 2005.
10. Енциклопедија, Свезнање, Прометеј, Београд, 2006.

МЕТОДИЧКА СТРУКТУРА ЧАСА СА ВРЕМЕНСКОМ АРТИКУЛАЦИЈОМ

Мотивациони разговор: Читање домаћег задатка, разговор о причи

8 минута
Најава наставне јединице: Запис на табли
1 минут
Стваралачки портрет писца: Разговор о писцу
5 минута
Уочавање елемената бајковитог у причи: Раздвајање реалног од чудесног
10 минута
Језик и стил: Поређења и епитети
10 минута
Синтеза: Препричавање и разговор
10 минута
Домаћи задатак: Упутства за домаћи задатак
1 минута

ТОК ЧАСА

Мотивациони разговор: На почетку часа ученици читају свјоје домаће задатке.

Најава наставне јединице:
Коментаришемо их. Показујем им фотогафије коња
које сам пронашла, разговарамо о њима, о коњима
уопште. Како изгледају? Који је најлепши?
Разговарамо о томе шта је грива, потковица, џокеј...?
(Слике у Прилогу 1)
Питам ученике шта смо радили на претходном часу?
Ко је аутор те приче? Записујем наслов на табли,
ученици могу наставити у својим свескама од
претходног часа. Кратко разговарамо о садржају
 приче.
Стваралачки портрет писца: Ученици говоре о ономе што су пронашли о овом
писцу. Уколико нико не припреми нешто говорим им
ја о Стевану Раичковићу.
Уочавање елемената бајковитог у У наслову ове приче стоји „бајка“, хајде да се
причи: подсетимо које су одлике бајки? Ученици набрајају
одлике. Хајде сада да те одлике упоредимо са овом
нашим текстом? Како обично почиње бајка, а како
овај текст? Постоје ли нека нестварна бића у нашем
тексту? Знамо ли мето и време дешавања раде у овој
причи? Постоје ли препреке које главни јунак треба да
пређе да би био срећан? Иамо ли срећан крај? Дакле,
да ли је овај текст бајка? Иако овај текст није бајка,
већ прича, хајде да видимо шта би то било бајковито у
њој? Размислите, зашто је писац дао наслов овој
причи ,,Бајка о белом коњу“, да ли је он то смео?
(Овим ученике желим да наведем на одговор да је
писац желео да нас уведе у свет нестварног,
бајковитог како би коња доживели чудесно.)
Језик и стил: Сетите се шта је то поређење? Хајде, наведите неки
пример! Сада у овом тексту пронађите нека
поређења? (Брз као муња, длака беласа као снегови,
неухватљив као облак.) Ова прича има доста придева?
Шта су то придеви? Пронађите у тексту неки придев и
подвуците га, као и именицу уз коју стоји! (Бркати
Циганин, лековит извор, одбегли коњ, грабова стабла,
непознато биље, сеновита шума...) Записујем на
табли, а ученици у својим свескама.
Синтеза: Кроз питања вршимо синтезу приче. О чему се говори
у овој причи? Које делове можемо уочити? Шта се
дешеава у првом, другом и трећем делу? Како се
завршава прича? Зашто ова прича није бајка? А шта је
бајковито у њој? Један ученик препричава причу.
Домаћи задатак: Ученици треба да прочитају неку причу Стевана
Раичковића из књиге ,,Мале бајке“ и да је упореде са
бајком, које су сличности, које су разлике?

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
Бајка о белом коњу , Стеван Раичковић

бркати Циганин, лековит извор, одбегли коњ, грабова стабла, непознато биље, сеновита
шума...
 ПРИЛОЗИ

Прилог 1