ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 57

Други
Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред:
разред
Професорка/
Датум одржавања:
професор:
Наставна
Књижевност
тема/област:
Наставна јединица: Вук Стефановић Караџић, Писмо кнезу Милошу
Тип часа: Обрада
 Сагледати смисао и идејну вредност Вуковог политичког
Циљ часа:
списа.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
 разуме претпоставке просвећеног, демократског друштва;
Очекивани исходи  схвати значај мудре владавине и правног поретка;
на крају часа:  прихвати прави смисао аутентичног родољубља;
 употпуни своја знања о комплексном раду Вука Караџића;
 примењује знања из историје и повезује их са текстом.
Наставне методе: Дијалошка, монолошка, текстовна
Наставна средства: Читанка за II разред
Облици рада: Индивидуални, фронтални
Међупредметне
Компетенција за целоживотно учење, комуникација
компетенције:
Међупредметно
Историја, Грађанско васпитање
повезивање:
Кључни појмови: Политички спис, уставност, просвећеност, слобода и правда

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране

професорке/професора: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
Наставник информише ученике да је пред њима Вуков Ученици долазе
најзначајнији политичко-полемички спис. Њему претходи спис припремљени на
Милош Обреновић, кнез Сербии; или Грађа за српску историју час.
нашега времена (1828), у коме је описао Милошеве заслуге и Слушају уводну реч
добре стране његове владавине. Желео је да нагласи улогу наставника, траже
творца фактички створене, иако још непризнате аутономије додатне
спске кнежевине. Пишући с том намером није се упуштао ни у информације или
какву критику његове управе, а, такође, Вук тада још није добро евентуална
познавао ни Милошев карактер. Но, како је провео (с прекидима) појашњења.
три године у Србији и то углавном у непосредној близини
Милоша Обреновића, упознао је добро како његову природу
тако и наличје његове владавине.

Кад је прешао у Земун с намером да се више у Србију не враћа,

одлучио је да потомству остави истину о мрачним странама У разговору

1
 ученици
Милошеве личности и владавине, кад је већ описивао његова аргументују своја
славна дела. Зато је конциповао спис чији је наслов Грађа за запажања, позивају
српску историју нашега времена. У Земуну 23. декембра 1831. се на текст.
Спис, познат под именом Особита грађа за српску историју Бележе значајне и
нашега времена, остао је недовршен и са Вуковим аманетом „да мудре цитате.
се не отвара овога вијека (до године 1900)”.
Ученици истичу
Наставник подстиче ученике да изразе и образложе своје утиске Вукову храброст и
о прочитаном тексту, да сагледају Вука као аутора политичког родољубље без
списа и упореде га са критичарем романа Милована Видаковића, патетике, умност,
каквог су упознали на претходном часу. одговорност,
критичност,
Допуњује: Напустивши довршавање започете Грађе, Вук је дуго самосвест,
радио на писму датираном са 12. априлом 1832. г. Касније (у непокорност, али и
септембру), пошто је писмо послато, написао је и коментар уз реторичност,
њега, у коме је на основу Грађе поткрепио примерима своје полемички дар,
тврдње. Такође, укратко је описао личности и места која се у духовитост,
писму помињу. искреност,
отвореност,
‒ Чиме је мотивисано Вуково писмо? Какве су прилике у аргументованост,
Милошевој Србији? Које области друштвеног и државног оне особине које су
уређења Вук анализира? исказане и у његовој
књижевној критици.
Наставник закључује: „Особита грађа” је проузроковала и Вук је пре свега
Вуково чувено Писмо кнезу Милошу. Наиме, кад је све прегледно вођен љубављу
имао на хартији, и пре него је посао довршио, Вук се уплашио за према народу и
будућност и Милоша и Србије. Осетио је дужност да нешто жељом да Србија
покуша како би се стање поправило мирним путем, без потреса. буде напредна, по
Зато је одлучио да владару искрено и отворено представи све европским
недостатке његове управе због којих влада незадовољство у стандардима
земљи и да му укаже на евентуалне последице. Уједно је изнео уређена држава.
своје мишљење шта треба учинити да се недостаци превазиђу и Указујући на бројне
да се одагна незадовољство. Разлог више да се лично обрати недостатке кнежеве
кнезу био је и тај што је приметио да је Милош након добијања владавине, он служи
достојанства наследног кнеза постао самовољнији у државној борби за слободу,
управи. правду и прогрес.
Ученици оцењују да
су прилике у
Милошевој Србији
тешке због
самовоље владара,
да Вук указује на
аномалије и
недостатке државне
администрације,
правитељства,
образовног система,
аутократске власти.
Главни део часа (25 минута)
1. Људи не могу према своме могућству по својој вољи Ученици читају и
живети; нико није сигуран ни са својим животом, ни с коментаришу
поштењем (чешћу), нити је господар од свога богоданога и с истину да сваки
правдом и с трудом стеченога имања. човек жели да зна

2
 шта други о њему
‒ Којим речима Вук почиње своје чувено писмо? Како кнез мисле и говоре, а
Милош долази до информација о свом рејтингу у народу? Због посебно је
чега су Милошеви поданици незадовољни? Којим речима су владарима то веома
посебно наглашене тешке прилике у држави? Објасните шта се важно. Милош је
догађа кад су све полуге власти у рукама једног човека. Од ког обавезао шефа тајне
става Вук полази у изражавању свега што му је на души? полиције да
потказује све шта
2. Ваљало би дати народу правицу, или као што се данас у народ прича о
Европи обично говори, конштитуцију. његовој власти, па
ево, Вук сâм, лично,
‒ Шта је устав? Којим аргументима Вук брани право Србије на жели да о томе
устав? Колико је важна слобода говора? Чиме би говори кнезу. Он
правитељство Србије и правица дата народу узвратили подсећа владара на
Милошу? Како процењујете Вуков суд да ни најмудрији владар оне који су
не може сâм управљати? протерани из Србије
због својих изјава,
Полазећи од истине да се ништа не би ваљало чинити чега би се каже да су прилике
човек морао стидети, јер се ништа на овоме свету не може у друштву горе него
сакрити, Вук указује на слободу говора и каже да не треба под каквом турском
свакога гонити који што противно рекне, а особито ако људи владом и да нико
по несрећи имају право. У земљама где је забрањено слободно није задовољан.
говорити говори се шапатом много више него што је у ствари, па Слобода мишљења
то може за потомство остати истина, а сваки данашњи и говора је основно
европејски владалац колико год мисли на Бога и на душу, толико људско право. У
и на славу и на спомен после смрти своје. Србији нема
Говорећи о томе да у Србији правитељства заправо нема, Вук слободе, нема
смело и духовито каже: него сте цело правитељство Ви сами: правде, ни за-кона.
кад сте Ви у Крагујевцу, и правитељство је у Крагујевцу; кад О свему одлучује
сте Ви у Пожаревцу, и оно је у Пожаревцу; кад сте Ви у један човек. Он је
Топчидеру, и оно је у Топчидеру; кад сте Ви на путу, и оно је на сама држава. А
путу; а да Ви сутра, сачувај Боже, умрете (које једном мора Вуково убеђење и
бити), умрло би и правитељство, па онда, ко би био јачи, онај и полазни став гласи:
старији. за сваког владаоца
Наставник подстиче ученике да објасне Вукову поруку да на је права полза само
уређењу државног правитељства почива снага државе и њено оно што је полезно
напредовање, као и њен углед међу другим државама. Описујући и за његов народ.
владару ситуацију у којој би народ могао да правду узме у своје Устав је основни,
руке, незадовољан због обесправљености (у Србији су покренуте најважнији закон,
многе буне против Милошеве владавине, нпр. Милетина, Хаџи- који уређује односе
Проданова), Вук каже да се у таквим приликама не може у држави, а пре
поуздати ни у кога. Он опомиње: Тешко оном владаоцу који за свега саму државну
то држи момке и солдате и гарду да га чувају од његова организацију и
народа! Владаоцу треба да је највећа обрана у његовој земљи овлашћења
народна љубав, задовољност с његовим владањем... државних органа,
Говорећи о слабостима концентрисане власти у једном човеку, као и слободе и
Вук закључује: Најмудрији владалац, који је макар све време права грађана.
своје младости провео учећи се владати, опет не може, као Омогућује правду,
што треба, сâм државом управљати... као и поверење
грађана.
3. Учени (који морају бити и добри) људи мудрој и праведној Демократски устав
власти најрадије покоревају, а на неправедну власт устају и спречава
најпростији људи. концентрацију
законодавне,

3
‒ Шта по Вуковом мишљењу битно недостаје Србији? Колико извршне и судске
је школа важна за напредак једне државе? Какви су Вукови власти у једном
предлози за утемељење школског система? На крају писма Вук човеку. Ученици
упућује још једну важну замерку владару. У чему се она састоји? схватају да један
човек, ма како
Србији недостају људи способни за народне службе, а без школа способан и мудар,
се проблем не може решити. Вук предлаже како да се створе и не може све знати,
„умноже” учитељи, талентовани људи о трошку државе пошаљу није непогрешив и
у Европу, отворе школе, начине уџбеници на српском језику по савршен.
најбољему европејском начину. Увиђају да Вук
Завршавајући свој опори мементо кнезу, упућен и далекој промишља о
будућности, Вук се осврће на Милошево незасито куповање потреби за уређеним
земље и поседа по Каравлашкој, које оцењује речима да никакав школама и даје јасне
прави Србин ни паметан човек не може одобрити. Најоштрији предлоге, као и да се
Вуков прекор кнезу садржан је управо у томе: Ви сте чрез то, препоручује кнезу
на превелику срамоту своју и народа Српскога, а на радост да га описмени,
свију непријатеља Ваши, сами јавно показали да је по Вашему напомињући да
мњенију боље и поузданије у Каравлашкој бити спаија него у власт не треба да се
Србији књаз, и да се Ви у Србији бавите само од дана до дана, плаши учених људи.
да бисте што више новаца скупили (као што се гдекоји око Вас
савијају и улагују), па онда, како Вам најмање што будне Упознајући
неповољно, да бежите у Каравлашку. – Тешко Вама, ако сте на тврдокорност и
те мисли спали, а још горе, ако то дочекате! самовлашће
непросвећеног
‒ Шта мислите, како је Милош Обреновић прихватио Вукове владара, ученици
савете и критике? претпостављају да
је доживео Вукову
Треба додати да је Вук држао писмо код себе четири месеца све добронамерну и
се премишљајући да ли да га пошаље. На крају га је послао 13. искрену критику као
августа с једним пратећим писмом у коме је написао да га је дрскост и знак
толико задржао зато што се бојао да због њега не изгуби кнежеву непријатељства.
благонаклоност.
Рећи ћемо да је ово Вуково писмо Милош примио у Пожаревцу и
да је одјекнуло као бомба. Вук се успео до владаревих висина и
мирним тоном, као да разговара са пријатељем или сродником,
изнео му отворено, у очи, све рђаве стране његове владе и
представио му могуће последице. Што није назвао правим
именом, јасно је наговестио. Гнев Милошев је био огроман.
Завршни део часа (10 минута)
Дакле, ово је најзначајнији Вуков политички спис, а потпуно је Кнез је неоспорни
искрен јер није био намењен јавности. Треба овде указати на ослободилац земље
још неке околности. Наиме, Вук је напустио место београдског од Турака, али је и
градоначелника и председника суда, увиђајући да га тај посао у жесток владар,
дивљој вароши без реда и закона, какав је Београд био у то ауторитарни
време, исцрпљује и одваја од књижевног рада, који му је једино господар
драг. Вук одлази у Аустроугарску, у Земун, где је практично као који влада не
изгнаник, без новца. Породица у Бечу чека на њега, а он је марећи за правду, ни
далеко од свих који би му могли помоћи. И овде се над њим за шта осим за своју
надвијала сенка свемоћног, а увређеног владара који га моћ. То је видљиво
оптужује и код аустроугарске и код руске владе, које му у том из Вуковог писма,
тренутку ускраћују гостопримство. које опомиње да у
‒ Колико је опис Милошеве владавине у тек обновљеној српској таквим околностима
држави у 19. веку, за чију је обнову сам кнез Милош понео нема добробити,
највеће заслуге, указао на аномалије и деформације сваке напретка и

4
ауторитарне власти? Образложи свој став. Шта су будућности за народ
универзалне поруке Вуковог политичког списа? и државу. Зато је
Заједнички закључујемо да је Писмо кнезу Милошу један важно неговати
заветни текст интелектуалног уздизања и моралног прочишћења слободарски дух,
који не само да инспирише него и обавезује. Показује да је просвећеност,
искрени, одговорни патриотизам заправо у залагању за слободу критичност према
и правду у једном друштву, за уређени демократски поредак и власти, ангажовати
толеранцију, за просвећеност и образовање. сав друштвени
потенцијал у тежњи
цивилизацијским
стандардима и
њиховом постизању.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

Вук Стефановић Караџић, Писмо кнезу Милошу

Политички спис настао из осећања дужности да се нешто предузме у циљу
побољшања незавидне ситуације у земљи. Вук је покушао да владару укаже на
недостатке владавине и незадовољство народа, да предочи последице. Предлаже
решења.
У Србији нема слободе, правде, закона. О свему одлучује један човек. Милош је
сама држава. Вук указује на аномалије и недостатке државне администрације,
правитељства, образовног система, аутократске власти.
Вук је вођен љубављу према народу и жељом да Србија буде напредна, по
европским стандардима уређена држава.

 посматрање учешћа у ученичком раду, квалитета

Начини провере
њиховог закључивања и изнесених ставова;
остварености исхода:
 способност успостављања веза међу појавама.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?

5
Ученицима благовремено задајемо да прочитају текст Вука Караџића Писмо кнезу
Милошу. За час се припремају уз наведене истраживачке задатке. Ти задаци чине
окосницу тумачења текста. У раду на часу рашчлањавамо их и умножавамо.
Истраживачки задаци:
‒ Пажљиво прочитајте текст Вука Ст. Караџића Писмо кнезу Милошу. Растумачите
значења непознатих речи. Изнесите и образложите своје утиске о прочитаном тексту.
‒ Издвојте мотиве који су подстакли Вука да се писмом обрати кнезу. Процените
одговорност и свесно родољубље аутора писма. Објасните везу која постоји између
Вука књижевног критичара и Вука аутора политичког списа. Укажите на његов
полемички стил и реторичку способност.
‒ Које области друштвеног и државног уређења Милошеве Србије Вук посебно
анализира? Шта сте сазнали о приликама у Србији? Издвојте целине у тексту, па из
сваког одломка сажето извуците суштину.
‒ Како процењујете слободу и људска права ондашње Србије? Колико је овај
политичко-полемички спис допринео вашем схватању улоге власти и значаја уређеног
демократског поретка и толеранције? Објасните! Зашто је важно да се сваки појединац
стави на страну слободе и правде? Своја размишљања поткрепи универзалним
порукама Вуковог текста.