ПРИПРЕМА ЗА ЧАС број
Предмет:
Школа:
Наставна тема/област:
Наставна јединица:
Тип часа:
Циљ часа:
Очекивани исходи
на крају часа:
Наставне методе:
Облици рада:
Наставна средства:
Међупредметне компетенције:
Међупредметно повезивање:
Кључни појмови:
Литература за ученике:
7
Српски језик Разред: I
Правно-пословна школа Београд Наставник: Весна Правдић
Народна књижевност
Народна приповетка ДЕВОЈКА БРЖА ОД КОЊА
Обрада
Реализовати наставну интерпретацију народне приповетке Девојка бржа од коња сходно којој ће ученици
усвојити препознатљивост њених уметничких атрибута. Назначити могућности компаративног и критичког
сагледавања општих места у мотивској и идејној структури приповетке.
Ученик ће бити у стању да:
‒ поткрепљује примерима основне одлике народне књижевности (класификација, варијантност,
формулативност);
‒ анализира композиционе и стилистичке одлике народне бајке и вреднује поруке у односу на властито
читалачко и интермедијално искуство;
‒ тумачи књижевно дело са разумевањем његових жанровских карактеристика и књижевноисторијског
контекста, користећи у анализи структурне и стилистичке елементе дела и употребљавајући секундарне
изворе.
дијалошка, монолошка, текстуална, компаративна, комбинована.
фронтални, индивидуални.
Читанка
развијање кооперативних, комуникативних и естетских компетенција.
митологијa.
народна приповетка, топос, лутајући мотив, стајаћи бројеви, формулативност.
Вук С. Караџић, Српске народне приповетке, Београд, Evro Book, 2007.
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника:
‒ Мотивише ученике за рад наводећи да најпотпунију
конкретизацију књижевно-теоријских појмова везаних
за приповетку у првом разреду средње школе
налазимо тумачећи Девојка бржа од коња
‒ Захваљујући истраживачким задацима обезбеђује
Уводни део часа рудиментарну упућеност ученика на књижевни текст.
(10 минута) ‒ Економише временом које има на располагању за
тумачење свеукупне естетике дела, јер тек у оваквим
околностима може да примени радњу изражајног
читања. С обзиром на опсежност текста, она
подразумева читање упечатљивих одломака које
наставник одабира.
Главни део часа ‒ После разјашњења евентуалних непознатих речи или
(30 минута) израза који излазе из корпуса објашњења
заступљених у Читанци, ученицима се издају радни
налози у вези са утисцима које су стекли током
читања. Потпитања која наставник поставља треба да
афирмишу колико способност образлагања
доживљаја, толико фантазијску чулност код ученика.
Овиме отпочиње, условно речено, интерпретативни
део часа.
‒ Објасните како су повезани многобројни догађаји у
склопу сижејне окоснице приповетке. Да ли је реч о
хронолошкој или контрастној организацији? Издвојте
фантастичне мотиве који у обликовању судбине
главног јунака играју пресудну улогу. Које лутајуће
(интернационалне) мотиве примећујете?
‒ Како бисте описали девојуку
‒ Дистинкција која се овде истиче може послужити и
сврсисходнијој карактеризацији ликова, поглавито
оних негативних. У циљу актуелизације васпитних
садржаја иницираних етичким претпоставкама на
којима почива фиктивни свет бајке, пожељно је
отворити расправу поводом неколиких литерарних
Планиране активности ученика:
‒ Самостално истраживачко читање ком ученици
приступају, подстакнути задацима које им наставник
благовремено предаје, представља домаћи рад који
претходи часу обраде.
‒ Симултано наставниковом изражајном читању,
ученици читају народну приповетку у својим
читанкама и фантазијски афирмишу њен уметнички
свет.
‒ Обиље читалачких импресија које ће ученици
аргументовати допринеће поузданијем отпочињању
аналитичко-синтетичког поступка.
‒ План текста који излажу ученици може да изгледа
овако:
1. Опис девојке
2. Изазов - такмичење
3. Ток такмичења
4. Три целине у такмичењу
5. Принц који зауставља девојку
6. Губитак девојке
‒ Осим експликације мотивске структуре приповетке,
почевши од иницијалних и насловних мотива – на
часу се ваља осврнути и на њена језичко-стилска
обележја. Ученици треба да примете уметничке
домете народног језика у прози: економисање
простором приче у којем нема места за прегршт
стилских фугура и средстава, па је само приповедање
врло динамично, захваљујући, пре свега, вештом
комбиновању облика презента са аористом.
(Препознавање естетског разлога за широку
заступљеност ових глаголских облика у тексту
 проблема. Један међу њима може бити питање о представља вид корелације између
размерама идеализованости главног јунака. унутарпредметних области књижевности и језика.) У
‒ Шта у поступцима царевића одступа од исто време, ученици изнова примећују у којој су мери
високоморалног кодекса којем се повинује током свог стилске карактеристике било ког књижевног текста
похода? Да би апострофирао жанровске механизме предодређене уметничким намерама аутора (у овом
на којима почива ова бајка, наставник ученицима даје случају колектива), односно његовом
шлагворт за тумачење срећног краја у контексту интерпретацијом поетике одређеног жанра.
конкретних епизода које су му претходиле. ‒Белешке на табли формулишу се у складу са
најпрецизнијим усменим образложењима ученика.
Идејни аспект дела се на овај начин универзализује у
максиме које ученицима после часа обраде служе
као потврда остварених образовних и васпитних
циљева.
‒ Након интерпретације наставник може подстаћи ‒ Ученици се присећају мотива који су сродни
ученике на корелацију са популарном културом. Тиме мотивском комплексу бајке Девојка бржа од коња, с
се скреће пажња на висок симболички потенцијал којима су се срели у уметности анимираног или
древних усмених жанрова, те се пропитује присутност играног филма.
Завршни део часа
и преобликована смислотворност бајковитих садржаја
(5 минута)
у савременим формама које, као усмене форме у
давнини, имају широк публицитет. Синтетички осврт
оваквог типа доприноси реактуелизацији низа питања
која су обрађена током часа.
Начини провере – Вреднује се одговарање ученика на радне подстицаје и њихов допринос наставном процесу.
остварености исхода: – Утврђују се резултати домаћег рада (самостално читање приповетке код куће).
 Оквир за преиспитивање
оствареног часа:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

Девојка бржа од коња

Вук Караџић: Српске народне приповјетке, 1853.
Књижевни род: епика
Књижевна врста: народна бајка
Стил: језгровитост израза, динамично обликовање сцена (аорист, презент), избрушена једноставност народног језика
План текста:
1. Опис девојке;
2. Изазов и такмичење;
3. Ток такмичења;
4. Царевићева победа;
5. Нестанак девојке.
Висок симболички потенцијал древних усмених жанрова
Језичко-стилска обележја
Свет идеја дела