Час број: 5

Школа и разред ОШ „Бранко Миљковић“, шести разред

Наставник Биљана Ракић
Наставна област Unité 1 – Le club des lookés
Наставна јединица Les vêtements et les adjectifs démonstratifs
Врста (тип) часа Обрада
Облици рада Фронтални, индивидуални, рад у паровима
Наставне методе Дијалошка, рад с књигом, комуникативни приступ,
хеуристички приступ
Наставна средства Уџбеник, радна свеска, табла, техничка средства за
мултимедију у настави
Циљ часа
Усвајање знања и увежбавање комуникације о теми одеће

Исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:

 у неколико везаних исказа саопшти информације о
себи и другима;
 разуме једноставан опис особа, биљака, животиња,
предмета, појава или места.

Кључни појмови Les vêtements, les couleurs, le look, porter, très, beaucoup…
Корелација Енглески језик
Српски језик.

Ток часа

Уводни део часа (10 минута)

Наставник позива ученике да посматрају слике одеће на страни 22 у уџбенику и одговоре
на питање из првог вежбања.
On porte les mêmes vêtements dans notre pays ?

Ученици упоређују начин облачења у својој земљи и Француској.

Moi, je porte…
Les Français portent…

У ову говорну вежбу је укључен што већи број ученика. Наставник након уводне
конверзације истиче циљ часа, исходе и упознаје ученике са планираним активностима.

Главни део часа (30 минута)

Наставник подсећа ученике на израз le look о коме су говорили на претходном часу:
Il s'agit d'un mot anglais et il indique la tenue vestimentaire des
personnes. Le look d'une personne peut être à la mode ou démodé.

У циљу обнављања назива одеће, наставник позива ученике да одговоре на

питање:
Qu’est-ce que tu aimes porter ?

Очекивани одговори ученика су:

J’aime porter la jupe, la robe, les pantalons et le pull.
Moi, j’aime porter des leggins et le sweat.

Следи говорна вежба у којој ученици описују одећу са слика. Реч је о вежбању 2 на
страни 22:
Le tee-shirt est orange.
Faux, il n'est pas orange. Il est rouge.

У следећој говорној вежби ученици имају задатак да допуне своје описе материјалом или
стилом:
Il / elle est en coton, en jean, à rayures, à pois.

Наставник обнавља са ученицима женски род и множину придева након чега ученици
решавају вежбање. Наставник решења записује на табли:
a) Sarah porte un tee-shirt vert et un pantalon bleu mais son amie Laurie porte une jupe violette
à rayures grises.
b) Julien n’aime pas les chemises marron.

Наставник позива ученике да прочитају примере у табели на страни 22 у којима је

употребљен показни придев и да наведу који су му облици у мушком, женском роду и
множини. Обратиће пажњу на облик cet који се употребљава ако именица почиње
самогласником или немим h.
Наставник показује и описује одећу ученицима како би им приближио употребу
показних придева који су приказани на страни 23 у уџбенику:
Ce pantalon est super.
Cette veste est petite.
Ces pantalons sont noirs.

Следи говорна вежба у којој ученици треба да опишу одевни предмет са слике на
страни 22. На пример:
Ce pantalon est rouge.

Наставник ће ученицима објаснити употребу très/beaucoup. Следи решавање вежбања у

паровима. Наставник решења записује на табли:
a) ces/Très, b) cette/très, c) ce/beaucoup, d) beaucoup/cet, e) ce/beaucoup

Наставник позива ученике да у паровима поставе питање и искажу допадање/недопадање

помоћу следећих примера које записује на табли:
Tu aimes ce jean ? Comment tu trouves cette veste ?
Ça te plaît ? Ça me va ? / Qu’est-ce que tu en penses ?

 
J’adore ! / J’aime beaucoup. Bof (fam.) / Je n’aime pas.
J’aime bien. / Ça te va (très) Je déteste. / Ça ne te va pas
bien. (du tout).

Завршни део часа (5 минута)

У завршном делу часа наставник са ученицима кратко обнавља садржаје:
Qu’est-ce que tu aimes porter ?

Очекивани одговори ученика су:

J’aime porter…
Je déteste…

Потом ученицима задаје домаћи задатак како би даље увежбавали и продубљивали

разумевање поменутог градива.

Домаћи задатак
Уџбеник: вежбање бр. 4 на страни 23.
Радна свеска: вежбања 1, 2, 4 и 6 на странама 8 и 9.
Начин праћења ученичких постигнућа
Наставник је у сталној интеракцији са ученицима тако што проверава усвојена знања сталним
проверавањем како су шта разумели, али не директним питањем, већ тако да деца не примете да их
проверава. То се постиже сталним смењивањем активности током часа и омогућавањем ђацима да
поведу иницијативу.

Евалуација часа
На крају часа деца, али и наставник морају да се упитају да ли је час био успешан или не простим
вредновањем уз помоћ емотикона, као јединственим симболима за исказивање искрене оцене часа.
На обичном листићу се заокружују: смајлић, тужић или равнодушић.