Univerzitet umetnosti u Beogradu

Fakultet likovnih umetnosti

Slikarski odsek

Seminarski rad iz predmeta

Istorija umetnosti 2/2
Ključne ideje evropske umetnosti 1400-1600

Jan Van Ajk “Blagovesti”

Profesor: Jelena Todorović Student: Jelisaveta Petricic

5223/2020
Beograd, April, 2022
 Jan Van Ajk bio je jedan od najvažnijih predstavnika ranog holandskog slikarstva, kao i
predvodnik nove epohe renesanse umetnosti severno od Alpa. Rođen oko 1380.-1390, potiče iz
porodice slikara, i smatra se da su on i njegov stariji brat Hubert Van Ajk revolucionalizovali
uljano slikarstvo. Naime, postoje tvrdnje da su upravo ova talentovana braća izmislili slikanje u
ulju, što svakako nije tačno; imamo primere uljanog slikarstva stotinama godina pre njihovog
rođenja (npr. budistički murali u Afganistanu, i mnogi anonimni umetnici iz 7. veka.).

Međutim, oni su poboljšali ovu tehniku promenom medijuma (dodavanjem makovog i

lanenog ulja), zbog čega su mogli da prave fine, lazurne premaze i glazure, napravivši time veliki
pomak u slikarstvu. Ovakav način slikanja, doprineo je izuzetnoj tehničkoj veštini i
zapanjujućem realizmu koji možemo videti na Van Ajkovim slikama. Postoje kontraverzne
teorije da su njegove slike nastale uz pomoć optičkih pomagala, mada se uz pomoć savremene
nauke i skeniranjem dela, može videti da je on ispod slike zaista imao crteže koje je više puta
izmenjivao, što pobija prethodnu teoriju.

Ovaj brilijantan umetnik je jedan od prvih slikara severno od Alpa koji je potpisivao i
datirao svoja dela. Njegov moto glasio je; „Als Ich Can“ što u prevodu znači „Najbolje što
mogu“.

Bio je zaposlen u Lilu kao dvorski slikar kod Filipa Dobrog, grofa od Burgundije, dok se
nije preselio u Briž 1429. godine gde je živeo do kraja svog života. Filip ga je veoma poštovao i
on je izvršio brojne diplomatske misije u inostranstvu, uključujući i jednu u Lisabonu 1428. radi
ugovaranja braka između grofa i Izabele od Portugalije.
 Čovek sa crvenim turbanom (autoportret?) 1433. The National Gallery, London

Blagovesti

Blagovesti su jevanđelski događaj gde arhanđel Gavrilo najavljuje Mariji da će roditi

Hrista. Ovaj događaj je bio tema mnogih umetničkih dela, kako na zidovima crkvi, tako i na
platnima i drvenim pločama.

Van Ajkova slika “Blagovesti” nastala je oko 1434-1436, i najverovatnije je prvobitno

bila deo triptiha. Originalno je naslikana na drvenoj ploči, ali je u međuvremenu prebačena na
platno.

Ovo virtuozno delo prepuno je simbolike, od nežnih, belih

ljiljana ispred Bogorodice, do

romaničkih i gotičkih stubova koji ukrašavaju enterijer

crkve u kojoj se Gavrilo i Marija nalaze.

Beli ljiljani su bili simbol nevinosti i čistote, upravo onih

stvari koje Bogorodica- Devica Marija zastupa. Njena raskošna
plava haljina simbol je božanstva, plavog neba, tj, raja gde se
nalazi sam bog. Ona ovde i jeste primer božanstva, blagoslovljena
od strane arhanđela, izabrana da nosi Hrista. Čak i na prvi pogled
nevažan detalj kao što je tanka kruna oko njene glave, ukazuje na
to da će ona posle svoje smrti biti kraljica u carstvu nebeskom, ona
koja je kao devica, bezgrešna, rodila sina božijeg.

Između Marije i Gavrila ispisane su reči; sa njegove strane

AVE GRA PLENA* (pozdrav, milosti puna), a sa njene ECCE
ANCILA DNI (evo sluškinje božije). Zanimljiva stvar sa Marijinim
natpisom je to da je okrenut naopako, tj., ne prema posmatraču,
nego prema nebesima, tj., bogu. Van Ajk je pomalo i žrtvovao
realizam zbog simbolizma; naslikane figure su proporcionalno prevelike u odnosu na enterijer
crkve, što samo dodaje na njihovoj bitnosti. Druga stvar koja na prvi pogled može da izgleda kao
umetnikova greška; scena Blagovesti se nikako ne može odigrati u crkvi, uglavnom je slikana

[Type here]
*"et ingressus angelus ad eam dixit ave gratia plena Dominus tecum benedicta tu in mulieribus (I anđeo
uđe k njoj i reče: „Zdravo, blagodatna! Gospod je s tobom! Blagoslovena si ti među ženama“)
ispred Marijine kuće ili u bašti, zbog jednog veoma logičnog razloga; ova se scena odigrava pre
Isusovog rođenja, tj, pre nastanka crkvi. Međutim, on je kroz enterijer crkve hteo da predstavi
prelazak iz starog u novo, prikazujući i različite motive koji aludiraju na Stari Zavet i Novi
Zavet. Ono što je najvažnije, ova slika simbolizuje dolazak novog doba, doba Blagodati, kada će
se roditi Isus Hrist.

Kada pogledamo iza ove dve figure, videćemo da unutrašnjost gornje polovine crkve
krase romanički, zaobljeni, stariji prozori. Desno od njih, između dve vizantijske freske života
Mojsija, vidimo prikaz muške figure koja stoji na planeti držeći zakon. Cela gornja polovina
slike asocira na staro doba, vreme zakona. Kada spustimo pogled, vidimo mlađe, gotičke
prozore, a ispod raznobojnog vitraža su trostruki prozori sa glatkim staklom, koji možda ukazuju
na hrišćansko trojstvo. Sumor Starog zaveta uskoro će biti zamenjen svetlošću Novog saveza.
Ravan drveni krov je u lošem stanju, sa daskama koje fale. Upotreba romaničke arhitekture za
identifikaciju jevrejskog, a ne hrišćanskog okruženja je redovna karakteristika slika Van Ajka i
njegovih sledbenika.

Sedam darova Svetog Duha silazi do Marije na sedam zraka svetlosti sa gornjeg prozora
nalevo, sa golubom koji simbolizuje Svetog Duha koji ide istim putem.

Čak je i pod na kojem stoje Gavrilo i Marija prepun simbolike! Na podnim pločicama
Davidovo ubistvo Golijata (srednja prednja strana), predviđa Hristov trijumf nad đavolom. Iza
ovoga, Samson ruši Hram Filistejaca, predstavljajući i raspeće i poslednji sud, prema
srednjovekovnim autoritetima. Sa leve strane, Dalila šiša Samsonovu kosu (Izdaja Hrista), a iza
ubija Filisteje (Hristov trijumf nad grehom).

Jan Van Ajk je na jedan brilijantan i poetičan način napravio spoj starog (doba zakona) i
novog (doba božije milolsti) u jednoj slici. Blagovesti se ovde tumače se kao stvarnost. Čini se
da oblici — čak i oni arhanđela — imaju težinu i zapreminu. Svetlost i senka se igraju preko njih
na prirodan način, a sa neverovatnom veštinom, Jan van Ajk je napravio razliku između tekstura
materijala u rasponu od tvrdog, uglačanog kamena do mekih, krhkih latica cveća. On je uz
pomoć svojih brilijantnih tehničkih mogućnosti i genijalnog načina “pričanja priče”, stvorio
remek delo holandske renesanse.
 Literatura;

https://www.nga.gov/content/dam/ngaweb/research/publications/pdfs/early-
netherlandish-painting.pdf
 https://www.diatrope.com/stork/HockneyTheory.html
 „Van Ajk“ Elizabet Danens

[Type here]
*"et ingressus angelus ad eam dixit ave gratia plena Dominus tecum benedicta tu in mulieribus (I anđeo
uđe k njoj i reče: „Zdravo, blagodatna! Gospod je s tobom! Blagoslovena si ti među ženama“)