Гимнaзијa Нови Пазар

Вука Караџића 7

МАТУPCКИ PАД
ТЕМА: МАРИЈА КИРИ

Мeнтop: Учeник:

пpoф. Оливера Ковачевић Давуд Дупљак

Нови Пазар, 2023.

Садржај:

1. Уводна разматрања...........................................................................................................3

2. Кратка биографија............................................................................................................4

3. Радиоактивност.................................................................................................................7

3.1. Радијум и полонијум.................................................................................................9

4. Нобелова награда............................................................................................................10

5. Први светски рат и последње године живота..............................................................11

6. Закључак..........................................................................................................................13

7. Литература.......................................................................................................................14

2
 1. Уводна разматрања

Марија Кири (1867-1934), рођена Марија Склодовска, била је позната физичарка

и хемичарка пољског порекла. Најпознатија је по свом револуционарном раду на
радиоактивности, који је довео до развоја нових научних теорија и значајног напретка
у области нуклеарне физике. Марија Кири је била прва жена која је добила Нобелову
награду и једина особа која је добила Нобелову награду у две различите научне
области.

Марија Кири је рођена 7. новембра 1867. године у Варшави, у. Потицала је из

породице просветних радника и интелектуалаца. Упркос томе што је била изложена
дискриминацији као жена и као држављанин Пољске, истакла је своје студије и добила
златну медаљу по завршетку средњег образовања.

1891. године, Кири се преселила у Париз, где је уписала Сорбону. Студирала је

физику, математику и хемију, стекла дипломе и физике и математике. Током свог
боравка на универзитету, упознала је Пјера Кирија, физичара, за кога ће се касније
удати.

Заједно са својим мужем, Кири је спровела опсежна истраживања о

радиоактивности, термину који су сами сковали. Истраживали су својства једињења
уранијума и торијума и открили два нова елемента: полонијум (назван по Маријиној
родној Пољској) и радијум. Њихово истраживање отворило је пут области нуклеарне
физике.

1903. године Марија Кири је постала прва жена која је добила Нобелову
награду, поделивши награду за физику са Пјером Киријем и Антоаном Анри
Бекерелом за њихов рад на радиоактивности. Године 1911. добила је другу Нобелову
награду, овога пута за хемију, као признање за откриће радијума и полонијума.

Истраживање радиоактивности Марие Цурие имало је дубоке импликације и за науку и

за медицину. Њен рад је поставио темеље за развој терапије зрачењем за лечење
карцинома, а она је успоставила мобилне радиографске јединице (познате као „Мале
курије“) за пружање рендгенских услуга током Првог светског рата.

Допринос Марије Кири науци и њена неуморна посвећеност донели су јој

бројна признања и почасти. Поред Нобелових награда, постала је прва жена професор

3
на Универзитету у Паризу и прва жена која је сахрањена за своје заслуге у Пантеону у
Паризу.

2. Кратка биографија

Марија Кири је рођена 7. новембра 1867. године у Варшави у Пољској.

Потицала је из породице просветних радника и интелектуалаца. Њен отац, Владислав
Склодовски, био је инструктор физике и математике, а мајка Бронислава била је
директорка школе. Марија је била најмлађа од петоро деце.

На Маријино рано образовање утицали су њени родитељи и њена сопствена

одлучност. Одлично је студирала, а посебно је била фасцинирана физиком и
математиком. Међутим, као жена у Пољској, суочила се са ограничењима у стицању
високог образовања због ограничења која је наметнула Руска империја, која је у то
време контролисала Пољску.

4
 Слика 1: Марија Кири

Године 1891, са 24 године, Марија је напустила Пољску и преселила се у Париз,

да би наставила школовање. Уписала је Сорбону, Универзитет у Паризу, где је
студирала физику, математику и хемију.

Током свог боравка на Сорбони, Марија је упознала Пјера Кирија, физичара

који ће јој касније постати муж и сарадник. Заједно су спровели револуционарна
истраживања радиоактивности.

Године 1898. Марија Кири је открила два нова елемента: полонијум, назван по
њеној родној Пољској, и радијум. Њено истраживање је револуционисало разумевање
радиоактивности и њених особина. Она је сковала термин "радиоактивност" да би
описала тај феномен и спровела опсежне експерименте како би истражила његову
природу и ефекте.

5
 Слика 2: Пјер и Марија Кири у лабораторији, 1904. године

Године 1903, Марија Кири, Пјер Кири и Антоан Анри Бекерел су заједно
награђени Нобеловом наградом за физику за своја истраживања радиоактивности.
Марија је постала прва жена која је добила Нобелову награду. Њен допринос науци био
је глобално признат, а током своје каријере добила је бројне награде и признања.

Трагично, Пјер Кири је умро 1906. у саобраћајној несрећи. Међутим, Марија је

наставила њихово истраживање и преузела његово место професора на Сорбони,
поставши прва жена професор на универзитету.

Године 1911. Марија Кири је добила своју другу Нобелову награду, овога пута
за хемију, као признање за њено откриће и изолацију радијума и њен пионирски рад на
радиоактивности.

Рад Марије Кири имао је значајне импликације не само за науку већ и за

медицину. Препознала је потенцијал зрачења у лечењу рака и основала је мобилне
радиографске јединице, познате као "Мале курије", за пружање рендгенских услуга
током Првог светског рата. Њени напори су спасили многе животе и трансформисали
медицинску дијагностику и лечење.

Упркос својим револуционарним достигнућима, Марие Кири се суочила са

изазовима и предрасудама као жена у научној заједници у којој доминирају мушкарци.
Она је истрајала и постала инспиративна фигура за жене у науци, рушећи баријере и
отварајући врата будућим генерацијама.

Допринос Марије Кири науци и њена неуморна посвећеност заслужили су јој

место у историји. Она остаје иконична фигура и симбол научне изврсности и
оснаживања жена. Марија Кири је преминула 4. јула 1934. године у Француској од
компликација везаних за дуготрајно излагање зрачењу.

Њено наслеђе наставља да инспирише научнике, истраживаче и жене широм

света, а њено име је синоним за храброст, одлучност и пионирска научна открића.

6
 3. Радиоактивност

Пионирски рад Марије Кири на радиоактивности је револуционисао област

физике и хемије.

Марија Кири и њен муж, Пјер Кири, спровели су опсежна истраживања о

феномену који ће касније бити познат као радиоактивност. Открили су да одређени
елементи спонтано емитују зраке или честице, које могу да продру у материју и утичу
на фотографске плоче. Марија Кири је сковала термин "радиоактивност" да опише ово
својство.

7
Слика 3: Лабораторијске белешке Марије Кири, које се чувају у кутијама обложеним
оловом у француској Националној библиотеци у Паризу

Својим истраживањем, Марија и Пјер Кири су открили два нова радиоактивна

елемента, полонијум и радијум. Године 1898. извукли су полонијум из минерала
богатог уранијумом, и назвали га по Мариној родној Пољској. Касније су изоловали
радијум из истог извора.

Марија Кири је развила технике за изоловање и пречишћавање радиоактивних

супстанци. Развила је сложене процедуре за одвајање радијума и проучавање његових
особина. Ово је укључивало више фаза хемијске обраде, укључујући преципитацију,
филтрацију и кристализацију.

Марија Кири је направила значајан напредак у мерењу и квантификовању

радиоактивности. Развила је методе за одређивање интензитета зрачења које емитују
радиоактивне супстанце. Ова мерења су постала неопходна за даља истраживања и
разумевање понашања радиоактивних елемената.

Кроз своје експерименте, Марија Кири је показала да радиоактивност није

еколошки или хемијски ефекат, већ инхерентно својство одређених елемената. Ово
откриће изазвало је преовлађујуће научно разумевање материје и енергије и утрло пут
новим научним теоријама.

Марија Кири је препознала потенцијал зрачења у медицинским применама.

Током Првог светског рата, успоставила је мобилне радиографске јединице,
опремљене рендгенским апаратима, за дијагностичко снимање рањених војника. Ова
иновација је револуционирала медицинску дијагностику и лечење и спасила безброј
живота.

Доприноси Марије Кири проучавању радиоактивности били су револуционарни.

Њена открића и истраживања радиоактивности донела су јој Нобелову награду за
физику 1903. коју су поделили са Пјером Киријем и Антоаном Анри Бекерелом.
Године 1911. добила је другу Нобелову награду, овога пута за хемију, као признање за
рад на радијуму и полонијуму.

Студије Марије Кири о радиоактивности нису само занчајне у научном знању,

већ су имале и дубоке импликације за различите области, укључујући физику, хемију и
медицину. Њена открића поставила су основу за даља истраживања нуклеарне физике

8
и терапије зрачењем за лечење рака. Наслеђе Марије Кири као врхунског научника и
њен огроман допринос области радиоактивности настављају да инспиришу и утичу на
научнике и истраживаче до данас.

3.1. Радијум и полонијум

Марија Кири је заједно са својим супругом Пјером Киријем спровела опсежна

истраживања о радиоактивности, што је на крају довело до открића два нова
радиоактивна елемента: полонијума и радијума. Полонијум је добио име по родној
земљи Марије Кири, Пољској, док је радијум изведен из латинске речи „радијус“, што
значи „зрака“ или „зрачење“.

Њихов револуционарни рад на радиоактивности није укључивао само

откривање нових елемената, већ је обухватао и проучавање њихових особина и ефеката
зрачења. Марија Кири је развила методе за изолацију и пречишћавање радијума и
полонијума, што је омогућило даља истраживања њихових радиоактивних својстава.
Она је такође сковала термин "радиоактивност" да опише феномен који је примећен у
овим елементима.

Истраживање радиоактивности Марије Кири није имало само дубоке научне

импликације већ је имало и значајан друштвени утицај. Њена открића утрла су пут
напретку у нуклеарној физици, медицинској примени зрачења и развоју терапије
зрачењем за лечење рака.

9
 Слика 4: Полонијум

4. Нобелова награда

Марија Кири је била веома успешан научник и прва жена која је добила
Нобелову награду. Она је заправо добила две Нобелове награде у две различите научне
области.

Године 1903. Марија Кири, заједно са својим супругом Пјером Киријем и

физичарем Аријем Бекерелом, добила је Нобелову награду за физику за своја
револуционарна истраживања радиоактивности. Ово признање је дошло у част
њихових открића, укључујући идентификацију радиоактивних елемената полонијума и
радијума. Марија Кири је постала прва жена која је икада добила Нобелову награду.

Касније, 1911. године, Марија Кири је добила своју другу Нобелову награду,
овога пута за хемију. Ова награда је била признање за њено континуирано
истраживање радиоактивности и њен значајан допринос изолацији и проучавању
радијума и полонијума.

Нобелове награде Марије Кири не само да су признале њена изузетна научна

достигнућа већ су и разбиле родне баријере у области науке, пошто је постала прва
жена која је добила тако престижне почасти. Њен рад и посвећеност су трајно утицали
на области физике, хемије и напретка научних сазнања.

10
 Слика 5: Диплома за Нобелову награду, 1903.

5. Први светски рат и последње године живота

Током Првог светског рата, Кири је одиграла значајну улогу оснивањем

мобилних јединица за радиографију, за пружање рендгенских услуга рањеним
војницима. Ове јединице су помогле у дијагностицирању повреда и лоцирању гелера,
што је на крају помогло у лечењу и збрињавању повређених.

11
 Слика 6: Марија Кири у мобилном рендгенском возилу, 1915. године

У каснијим годинама, Марија Кири је наставила свој научни рад и истраживања,

посебно о својствима и примени радијума. Такође је одиграла кључну улогу у развоју
Института за радијум у Паризу, који је постао истакнути центар за истраживање
радиоактивности.

Последње године Марије Кири обележили су и лични и професионални изазови.

Након смрти њеног супруга Пјера Кирија 1906. и њене ћерке Ирене Кири 1956. године,
Марија Кири се суочила са огромном тугом и губитком. Ипак, наставила је свој научни
рад са великом посвећеношћу.

У годинама након Пјерове смрти, Марија Кири је преузела његову позицију на

Универзитету Сорбона у Паризу, поставши прва жена која је тамо била професорка.
Наставила је истраживање радиоактивности и дала значајан допринос овој области.

12
 Упркос својим огромним научним достигнућима, Марија Кири се суочила са
критикама и скептицизмом, често због родно засноване пристрасности. Издржала је и
добила бројне награде за свој рад, укључујући и то да је постала прва особа и једина
жена која је добила Нобелову награду у две различите научне области.

Нажалост, продужено излагање Марије Кири радиоактивним материјалима

током њеног истраживања на крају је утицало на њено здравље. Развила је здравствене
проблеме, укључујући хроничну радијациону болест, која је утицала на њу физички.

Марија Кири је преминула 4. јула 1934. у Пасију, Француска, у 66. години. Њено
наслеђе наставља да инспирише генерације научника, а њен допринос науци, посебно у
областима радиоактивности и откривања нових елемената, остаје непроцењив.

6. Закључак

Рад Марије Кири о радиоактивности поставио је темељ за област нуклеарне

физике. Њена открића полонијума и радијума, као и њен развој техника за изоловање и
проучавање радиоактивних елемената, револуционирали су наше разумевање
структуре атома и природе радиоактивности.

13
 Достигнућа Марије Кири су имала дубок утицај на жене у науци. Постала је
култна фигура и симбол оснаживања жена у научној заједници, охрабрујући жене да се
баве научним каријерама и доводећи у питање родне норме.

Научно наслеђе Марије Кири сеже далеко од њених сопствених открића. Њене
методе и технике за проучавање радиоактивности настављају да утичу на научно
истраживање и технолошки напредак у областима као што су нуклеарна медицина,
нуклеарна енергија и наука о материјалима.

Њена одлучност да превазиђе друштвене баријере и њен трајни утицај у

различитим областима чине је иконом научног достигнућа. Њено наслеђе наставља да
инспирише будуће генерације научника и служи као подсетник на важност истрајности
и посвећености у потрази за научним сазнањима.

7. Литература

1. Бојaновић Ј, Чоpбић М (1991) „Општa хeмијa“, Дeчјe новинe, Гоpњи

Милaновaц.

14
 2. Дpaгaнић И, (1996) „Кpоз свeт paдијaцијa и paдиоaктивности“, Музeј нaукe и
гeотeхникe, Гeоинститут, Зaвод зa уџбeникe и нaстaвнa сpeдствa.

3. Милутиновић П, Бошњaковић В, Костић К (уpeдници), (1990)

„Основинуклeapнe мeдицинe“, Мeдицински фaкултeт, Бeогpaд.

4. https://www.britannica.com/biography/Marie-Curie, приступљено: 30. 05. 2023.

Датум пpедаје: _______________

Комиcијa:

15
Пpeдceдник _______________

Иcпитивaч _______________

Члaн _______________

Комeнтap:

Дaтум одбpaнe: _____________ Оцeнa__________ (___)

16