Pogodbene ili uslovne

(hipotetičke ili kondicionalne rečenice)

Izražava uslov (pogodbu) pod kojim se događa radnja glavne rečenice, dok glavna
rečenica kazuje posledicu te pogodbe.

Zavisna pogodbena rečenica zove se protaza i obično stoji na prvom mestu, a iza
nje je glavna rečenica – apodoza. Protaza i apodoza čine hipotetički period.

Protaza počinje veznicima :

si – ako, kad (bi), da

nisi – ako ne, kad ne (bi), da ne

Postoje tri vrste hipotetičkih perioda : realni, potencijalni i irealni.

Realni hipotetički period

U ovim rečenicama pogodba i posledica zamišljaju se stvarnima. U protazi i

apodozi stoji indikativ:

Si mihi credis, erras. Ako mi veruješ, grešiš.

Si mihi credes, errabis. Ako mi budeš verovao, pogrešićeš.

Si mihi credidisti, erravisti. Ako si mi poverovao, pogrešio si.

Potencijalni hipotetički period

U ovim rečenicama pogodba i poslediaca zamišljaju se kao moguće. Za sadašnjost

u protazi i apodozi stoji konjuktiv prezenta, koji se prevodi kondicionalom
sadšnjim nesvršenih glagola, a za prošlost stoji konjuktiv perfekta koji prevodimo
kondicionalnom sadašnjim svršenih glagola.

Si mhi creas, erres. Ako bi mi verovo, grešio bi.

Si mihi credideris, erraveris. Ako bi mi poverovao, pogrešio bi.

 Irealni hipotetički period

U ovim rečenicama pogodba je nemoguća ili neostvarljiva, pa je samim tim takva i

posledica. I u protazi i u apodozi za sadašnjost stoji konjuktiv imperfekta, koji
se u protazi prevodi sadašnjim vremenom, a u apodozi kondicionalom sadašnjim.
U irealnim rečenicama za prošlost i u protazi i u apodozi stoji konjuktiv
pluskvamperfekta, koji se u protazi prevodi perfektom, a u apodozi
kondicionalom za prošlost.

Si mihi crederes, errares. Da mi veruješ, grešio bi. Kad bi mi verovao grešio bi.

Si mihi credidisses, erravisses. Da si mi verovao, bio bi grešio.