You are on page 1of 12

Висока здравствено-санитарна школа струковних студија

“ВИСАН”

Семинарски рад
Онкологија

КАРЦИНОМ ЈАЈНИКА

Проф. Др Светлана Бановић Сенка Трујић

бр. индекса: 45-III /21

Београд, април, 2023.


САДРЖАЈ
УВОД..............................................................................................................................................1
1.КАРЦИНОМ ЈАЈНИКА.............................................................................................................2
1.1.Етиологија.................................................................................................................................3
1.2.Фактори ризика........................................................................................................................3
1.3.СЗО хистолошка класификација епителијалног тумора јајника.........................................4
1.4.Дијагноза...................................................................................................................................5
1.5.Лечење.......................................................................................................................................7
1.5.1.Терапија узнапредовалих карцинома јајника.....................................................................8
1.6.Превенција................................................................................................................................8
ЗАКЉУЧАК...................................................................................................................................9
Литература....................................................................................................................................10
УВОД
Гинеколошки карциноми налазе се на једном од првих места по броју откривених и
броју умрлих жена. Ове болести чине 20,94% свих случајева малигних обољења жене.
Појединачно грлић, тело материце и оваријум су на трећем, четвртом и петом месту у
укупном броју новооткривених случајева малигних обољења. У односу на локализацију,
најчешће се јавља карцином грлића материце (36,58%), затим утеруса (30,05%) и
оваријума (27,18%), док су најређи карциноми вулве и вагине (6,19%).

1
1. КАРЦИНОМ ЈАЈНИКА
Кaрцинoм jajникa или злоћудни тумор јајника je малигни тумор који у свeту чини 3,7%
свих случajeвa рaкa кoд жeнa. Од њега на глобалном нивоу сваке године оболи приближнo
220.000 жена.
Стaндaрдизoвaнe стoпe инцидeнциje рaкa jajникa гoтoвo су двoструкo вишe у
рaзвиjeним (9,3/100.000) нeгo у слaбo рaзвиjeним (4,9/100.000) рeгиoнимa свeтa. У
земљама Европске Уније на 100.000 жена оболи сваке године 17, а умре 12, што овај
карцином чини најчешћим узроком смртности пацијенткиња са малигним неоплазмама.
Са порастом инциденцe карцинома јајника непрестано расте и стопа смртности.
Рaк jajникa изaзивa вишe смртних случajeвa нeгo билo кoja другa мaлигнa лoкaлизaциja
жeнскoг рeпрoдуктивнoг систeмa, иако чини сaмo 4,2% свих oбликa рaкa кoд жeнa.
Кaрцинoм jajникa je сeдми нajчeшћи узрoк умирaњa oд рaкa кoд жeнa, oд кoгa у свeту,
гoдишњe у прoсeку умрe 140.000 жeна.

Старост Учесталост
До 20 година ≈ 1.2%
Од 20 до 34 године 3.5%
Од 35 до 44 године 7.3%
Од 45 до 54 године 19.1%
Од 55 до 64 године 23.1%
Од 65 до 74 године 19.7%
Између 75 и 84 године 18.2%
Преко 85 година 8,0%
Укупно 100%
Табела 1. Проценат карцинома јајника према старости

На глобалном нивоу 2/3 жeнa oбoли и вишe oд пoлoвинe њих умрe oд кaрцинoмa jajникa
прe навршене 65 гoдинe живoтa. Oбoлeвaњe и умирaњe oд oвoг кaрцинoмa рaстe сa
узрaстoм, a вeћинa oбoлeлих и умрлих je стaриja oд 40 гoдинa живoтa. Aкo сe рaк jajникa
oткриje и лeчи прe нeгo штo сe прoшири вaн примaрнe лoкaлизaциje, пeтoгoдишњa
рeлaтивнa стoпa прeживљaвaњa изнoси 92%. Meђутим, сaмo 15% свих кaрцинoмa jajникa

2
oткривajу сe у рaнoj фaзи. Прeживљaвaњe je бoљe кoд жeнa млaђих oд 65 гoдинa нeгo кoд
стaриjих и знaтнo варира у зависнoсти oд мoрфoлoшкoг типa рака jajникa, oпштeг
здравствeнoг стaњa oбoлeлeлe oсoбe и стaдиjумa рaширeнoсти мaлигнe бoлeсти у врeмe
пoстaвљaњa диjагнoзe.
Прoцeњуje сe да ће се дo 2030. гoдинe брoj oбoлeлих и умрлих жeнa oд рaкa jajникa
увeћaти зa приближнo 60%, a стoпe мoртaлитeтa ћe и дaљe бити вeћe у рaзвиjeним
(5,1/100.000) нeгo у нeрaзвиjeним (3,1/100.000) зeмљaмa свeтa.
Сa стaндaрдизoвaним стoпaмa инцидeнциje (10,5/100.000) и мoртaлитeтa (5,5/100.000),
Србиja сe нaлaзилa у групи зeмaљa Eврoпe сa висoким стoпaмa oбoлeвaњa и смртнoсти oд
кaрцинoмa jajникa.

1.1. Етиологија
Етиологија малигних тумора јајника је непозната али су познати могући фактори ризика
који до њих доводе. Бројне епидемиолошке студије су показале да малигни тумори
јајника, дојке и ендометријума у породици, су у уској повезаности са настанком болести.
У 21. веку најновија генетска истраживања, доказала су да је малигна болест јајника
наследна и да је повезана са настанком генских мутација. Изоловани мутирани гени
BRCA1 и BRCA2 поткрепили су ова истраживања. Фактори ризика за настанак малигних
тумора јајника могу се поделити на генетске и оне који то нису.

1.2. Фактори ризика


Фактори ризика који се доводе у везу са настанком карцинома јајника укључују:
 рану менарху,
 мали број порођаја,
 касна прва трудноћа,
 инфертилитет,
 касна менопауза,
 породична историја болести.

3
1.3. СЗО хистолошка класификација епителијалног тумора јајника

Тумор ниског
Тип Бенигни малигног Малигни
потенцијала

 Аденокарцином,
папиларни
 Цистаденом и  Цистични тумор
аденокарцином и
папиларни и папиларни
папиларни
цистаденом цистични тумор
цистаденокарцином
 Површни  Површни
Серозни  Површни папиларни
папилом папиларни тумор
аденокарцином
 Аденофиброма и  Аденофиброма и
 Аденокарцинофиброма
цистаденофибро цистаденофибро
и
ми ма
цистаденокарцинофибр
ом

Муцинозни
 Аденокарцином и
тумори  Цистаденом  Цистични тумор
цистаденокарцином
Ендоцервика  Аденофибром и  Аденофибром и
 Аденокарцинофибром и
лно слични цистаденофибро цистаденофибро
цистаденокарцинофибр
интестинални м м
ом
тип

Ендометроид  Цистаденома  Цистични тумор  Аденокарцином и


ни  Цистаденом са  Цистични тумор цистаденокарцином
сквамозном са сквамозном  Аденокарцином и
диференцијацијо диференцијацијо цистаденокарцином са
м м сквамозном
 Аденофиброма и  Аденофиброма и диференцијацијом
цистаденофибро цистаденофибро  Аденокарцинофиброма
м ма и

4
цистаденокарцинофибр
ома
 Аденокарцинофиброма
и
цистаденокарцинофибр
ома са сквамозном
 Аденофибром и  Аденофибром и
диференцијацијом
цистаденофибро цистаденофибро
Епително-стромални и
м са сквамозном м са сквамозном
стромални
диференцијацијо диференцијацијо
 Аденосаркома,
м м
хомологни и
хетерологни
 Карциносарком,
хомологни и
хетерологни
 Стромални сарком

 Цистични
 Цистаденоми  Аденокарцином
тумор
 Аденофибром  Аденокарцинофибро
„Clear  Аденофибром
и ми
cell“ и
цистаденофи цистаденокарциноф
цистаденофи
бром ибром
бром

Табела 2. СЗО хистолошка класификација епителијалног тумора јајника

1.4. Дијагноза
Од свих малигних тумора женских гениталија ни један тумор не даје тако необичну
клиничку слику као карцином јајника. То условљава да се главнина случајева карцинома
јајника не дијагностикује пре него што се болест већ проширила ван јајника. Неприметан
и тих раст тумора јајника, њихова неприступачност при физикалном прегледу утиче на
узнапредовалост болести у моменту постављања дијагнозе, најчешће III и IV стадијум.

5
Често се пацијентице са узнапредовалим карциномом јајника јављају растегнутог
трбуха, са асцитесом и великим туморским масама у карлици и горњем делу трбуха.
Карцином јајника се јавља у много туморских типова, тако да је њихова номенклатура
конфузна, класификација сложена, а ставови у вези лечења контрадикторни.
Минимум дијагностичких поступака:
 општи клинички преглед,
 комплетан гинеколошки и ректовагинални преглед,
 ултразвучни преглед гениталних органа (ендовагиналном и/или абдоминалном
сондом),
 ултразвучни преглед органа горњег трбуха,
 РТГ снимак грудног коша у 2 правца,
 одређивање концентрације тумор маркера ЦА 125 из крви.
Допунски поступци:
 доплер сонографски преглед јајника,
 ЦТ или МР преглед карлице и абдомена,
 ректосигмоидоскопија , колоноскопија или иригографија,
 допунски тумор маркери из крви : ЦА 19,9 , АФП, бета-хЦГ,
 допунски прегледи (ЦТ / МР грудног коша, ПЕТ скен, цистоскопија и др.).

Слика 1. ЦТ приказ рака јајника

6
1.5. Лечење
Хируршка, хемотерапија и зрачење су опште познате методе лечења малигних
болести. Тако је и у овом случају, избор методе зависи од стадијума болести, година
болеснице, од тога да ли је рађала или не. Хируршко одстрањивање материце, јајовода и
јајника као и туморских маса примењује се код свих болесница осим у почетним
стадијумима тумора који споро расту код жена које још желе да рађају. Тада се одстрањује
само захваћени јајник.
За ране стадијуме болести почетак лечења, поред примарног хируршког лечења,
подразумева и тоталну абдоминалну хистеректомију и аднексектомију још неодстрањених
аднекса.
За повољан терапијски резултат пожељно је што раније откривање болести. Ако се
болест рано дијагностикује, док је још у операбилном стадијуму, најбоља терапијска мера
је оперативна интервенција, која се састоји у тоталној хистеректомији са обостраном
аднексектомијом и оментектомијом. Но и тада, иако нема знакова да је болест прешла на
суседне органе мале карллце и да је дала удаљене метастазе, оперативно лечење треба
допунити одстрањењем регионалних и парааортних лимфних жлезда.
Касније, убрзо по опоравку, уз консултацију надлежног конзилијума, лечење треба
наставити даљом цитостатском терапијом или јонизујучим зрачењем. У суштини, сличан
поступак примењује се и у одмаклим случајевима када се малигни тумор не може у
целини екстирпирати. Тада се у току операције одстрани онолико малигног ткива колико
је то могуце (изврши се ређукција туморске масе), па се непосредно по постоперативном
опоравку, дају цитостатици и спроводи јонизујуће зрачење. Да би се постигао што бољи
успех у терапијској примени цитостатика, ове медикаменте треба давати што дуже, уз
редовну контролу стања болеснице.
Резултат терапије се прати повременим гинеколошким прегледима, осталим
допунским дијагностичким методама и редовном контролом нивоа туморских маркера у
крви. Веома је важно уз то, не задржавати се на коришћењу само једног цитостатика, јер
малигни процес постаје ускоро рефрактеран на њега, но треба сукцесивно комбиновати
више препарата (за то данас постоје посебни међународни протоколи).

7
1.5.1. Терапија узнапредовалих карцинома јајника
Основне поставке терапије узнапредовалих карцинома јајника су:
 Циторедуктивна хирургија, која је стандард у лечењу узнапредовалог карцинома
јајника.
 Шест циклуса карбоплатине/паклитаксела представљају стандардну терапију за
већину пацијенткиња.
 Није доказано да повећање дозе платине, било каква терапија одржавања или
увођење трећег цитотоксичког агенса побољшавају преживљавање.
 Од интраперитонеалне терапије могу имати користи пацијенткиње са болешћу
мале запремине.
 Узнапредовали „clear cell“ или муцинозни тумори најчешће су хеморезистентни.

1.6. Превенција
Рано откривање рака је најбитније у лечењу, јер су повољни резултати лечења најбољи
у раним стадијумима болести. Редовни гинеколошки прегледи су један од начина
превенције. У смислу спречавања појаве карцинома женама се може препоручити
узимање оралних контрацептива.

8
ЗАКЉУЧАК
За успех у лечењу код малигних тумора јајника најважнија је рана дијагноза и
благовремено предузето лечење. То се може правилно реализовати једино добро
организованом гинеколошком службом и спровођењем здравственог васпитања жена, које
треба да се бар једном годишње подвргну гинеколошком прегледу.
После спроведене терапије болесницу треба. редовно контролисати више година.
Контрола подразумева: гинеколошки преглед, површну и дубоку палпацију абдомена,
преглед абдомена и мале карлице ултразвуком, РТГ снимак плућа, одређивање нивоа
туморских маркера у крви и зависно од врсте тумора евентуална хормонска испитивања.

9
Литература
1. Драча П. (1989). Карцином јајника. У: Драча П и сар. Клиничка гинеколошка
онкологија. Нови Сад: Матица Српска. стр. 360-403.
2. Мандић, А., Нинчић, Д., Вујков, Т. (2003). Епителијални карциноми јајника:
малигна болест која не пита за доб. Мед Прегл 56(3-4):157-61.
3. Миладинов Миков М.(2001). Епидемиологија малигних тумора женских
гениталних органа. У: Поповић Д. Гинеколошка онкологија. Нови Сад:
Медицински факултет. стр. 1-24.
4. Поповић Д.(2001). Бенигни и малигни тумори јајника. У: Поповић Д. Гинеколошка
онкологија. Нови Сад: Медицински факултет;стр. 481-612.

10

You might also like