Professional Documents
Culture Documents
Prosta Rečenica, Komunikativne Funkcije Nezavisnih Rečenica
Prosta Rečenica, Komunikativne Funkcije Nezavisnih Rečenica
Субјекатско-предикатске реченице
1
Основни тип српске предикатске реченице јесте субјекатско-предикатска рече-
ница (проста непроширена), тј. реченица која има два главна реченична члана (кон-
ституента) – субјекат и предикат. Глагол је употребљен у конгруентном облику:
Весна трчи.
У реченици (простој проширеној) јављају се још и зависни реченични чланови
(конституенти): ДОПУНЕ и ОДРЕДБЕ.
Весна сада гледа филм.
Реченице са субјекатско-
Реченице са безличном конструк-
предикатском конструк-
цијом
цијом
Вршилац радње Исказан (субјектом). Није исказан, тј. нема субјекта.
Конгруентни/неу- Глагол је у конгруентном Глагол је у неутралном (безлич-
трални облик глагола (персоналном) облику. ном) облику, тј. уЗ. л. јд. (с. р.).
Активни/повратни Глагол је у активном
Глагол је у повратном облику.
облик глагола облику.
Чему служе овакве реченице? Одговор на питање треба тражити у ономе што их
разликује од субјекатско-предикатске варијанте: у обезличеним реченицама се не
исказује вршилац радње. Вршилац радње, за разлику од безличних реченица, у овим
реченицама (обезличеним) постоји, али је уопштен, неодређен.
Овакво „безлично“ изражавање нарочито је често у званичним и научним тексто-
вима, тј. у текстовима којима треба дати уопштени и објективни карактер.