MЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ

У БЕОГРАДУ

ВРСТЕ МИШИЋНЕ КОНТРАКЦИЈЕ

Ментор : Специјализант:
Проф. др Љубица Константиновић Тања Дедић
Увод

▪ Карактеристике скелетног мишића:

▪ Ексцитабилност - надражљивост способност
примања и одговарања на стимулус
▪ Контрактилност - способност контракције када је
мишић стимулисан - тежи његовом скраћењу
▪ Растегљивост - способност истезања
▪ Еластичност - након престанка дејства силе
истегнути мишић се враћа у првобитни положај
Грађа скелетног мишића

▪ мишићна ћелија = мишићно

влакно
▪ након рођења у организму је
присутан укупан број мишићних
влакана - немају способност
деобе
▪ имају способност раста и
повећања волумена
▪ ћелијаска мембрана =
сарколема;
▪ цитоплазма = саркоплазма
 Грађа скелетног мишића
миофибрила

▪ Актин и миозин
▪ И пруга - актин
▪ А пруга - актин и миозин
▪ Х зона - само миозин (у центру
А зоне)
▪ З диск - припоји актина (на
средини И зоне )
▪ М линија - у средини Х зоне
▪ Дио миофибрила између два З
диска је саркомера (физиолошка
дужина 1,5-3,5 µm )
Контрактилни филаменти
- Миозински филамент граде
миозински молекули:
▪ два тешка ланца ( двоструки
хеликс - реп и рука; по један крај
- глава)
▪ четири лака ланца - по два за
сваку главу
рука + глава = попречни мост
реп + rep + rep + … = тијело
филамента

Глава- ензим АТПаза - цијепа

АТП
Контрактилни филаменти

- Актински филамент
▪ актин - двоструко уплетен Ф актински
протеински молекул - активна места
▪ тропомиозин - завијени спирално око
актинског хеликса - покривају активна
мјеста на актину у стању мировања
▪ тропонин - дуж страна тропомиозина
тропонин И - афинитет за актин
тропонин Т - афинитет за тропомиозин
тропонин Ц - афинитет за калцијумове јоне
 Мишићна контракција

▪ Прије почетка контракције главе попречних

мостова везују и цијепају АТП на АДП и Пи
▪ Тропонин тропомиозински комплекс веже
калцијумове јоне - откривају се активна мјеста
на актину - веже се глава миозина
▪ Енергија ускладиштена на главама, цијепањем
АТП, омогућује покретање главе према руци -
повлачи актински филамент - завеслај
▪ Савијање главе ослобађа АДП и Пи, везује се
нов молекул АТП што узрокује одвајање главе
од актина
Мишићна контракција

Током мишићне контракције

▪ саркомера се скраћује
▪ не мијења се дужина кратких и
дебелих нити
▪ смањује се И зона и Х зона

Максимална контракција настаје

када се актински и миозински
филаменти максимално
поклапају
Мишићна контракција

Акциони потенцијал путује дуж моторног нерва

Завршеци нерва ослобађају неуротрансмитер ацетилхолин
Ацетилхолин локално на мишићној мембрани отвара Ацх
зависне канале
Натријум улази у ћелију (влакно)
Настали акциони потенцијал мишићног влакна деполаризује
мембрану влакна
Ослобађа се калцијум из саркоплазматског ретикулума
Калцијум изазива привлачење између активних мјеста актина
и попречних мостова миозина (контракција)
После дијела секунде калцијумови јони се пумпају назад у
саркоплазматски ретикулум (престајe контракција)
Механички модел скелетног мишићног
влакна

Контрактилна компонента - актинске и

миозинске нити

Серијска еластична компонента - елементи

постављени серијски у односу на
миофибриле (тетивна влакна, З мембране…)

Паралелна еластична компонента - елементи

постављени паралелно у односу на
миофибриле (сарколема, везивно ткиво око
влакана…)
Врсте мишићне контракције
Изометричка
(статичка) –
контракција се
манифестује
промјеном напона у
мишићу, дужина
мишића се не
мијења
Сила контракције =
спољашњој сили
(отпору)
Мишић не врши
спољашњи рад
Врсте мишићне контракције
Изотоничка (динамичка)
мијења се дужина мишића,
тонус је константан
Mишић врши спољашњи рад

Концентрична - мишићна сила

је већа од спољашње силе
(скраћење)
Ексцентрична - мишићна сила је
мања од спољашње силе
(издужење) удаљавају се
мишићни припоји
Врсте мишићне контракције
Моторна јединица

Моторна јединица је мотонеурон

и сва скелетна влакна која он
инервише
Мали мишићи реагују брзо –
прецизна контрола (неколико
влакана у МЈ)
Велики мишићи не захтевају
прецизну контролу (неколико
стотина влакана у МЈ)
Влакна једне МЈ нису груписана -
преклапају се са другим МЈ (глатка
контракција)
Мишићни тонус

▪ У стању мировања постоји извјестан степен

затегнутости у мишићу - мишићни тонус
▪ Настаје од нервних импулса који долазе из
кичмене мождине, а он су контролисани
импулсима из мозга и мишићних вретена
Биоенергетика мишићне контракције

▪ Резерве АТП у мишићу - контракција 5 do 10с

▪ АТП се ресинтетише:
Креатин фосфат (анаеробни систем) 25с
Гликоген (анаеробни и аеробни систем) 1,5-2
минута
Оксидативни метаболизам (угљени хидрати,
масти и протеини у митохондријама). 95 %
укупне Е коју мишић користи за одржавање
дуготрајне контракције
Врсте мишићних влакана
Тип I спора Тип IIб брза Тип IIа брза
оксидативна гликолитичка оксидативна
гликолитичка
Главни извор АТП оксидативна гликолиза оксидативна
фосфорилација фосфорилација

Митохондије висок низак висок

Садржај висок низак висок

миоглобина
Капиларност висока ниска висока

Боја мишића црвена бијела црвена

Садржај гликогена низак висок средњи

Гликолитичка ниска висока средња

активност ензима

Активност АТП азе ниска висока висока

Брзина контракције спора брза брза

Дијаметар влакна мали велики средњи

Стопа замора спора брза средња

Мишићна снага

▪ Снага је способност мишића да генерише силу

на мјесту припоја 3,6 Кпа/цм2
▪ Снага се мјери ММТ
▪ Издржљивост је способност понављања
контракција неко вријеме истим интензитетом
Мишићна снага

▪ Велика тежина-мали број понављања и мала тежина-

велики број понављања програми могу бити ефикасни
у повећању снаге мишића
▪ У начелу, употреба већих тежина до замора је
ефикаснији начин тренинга снаге, мада постоје
одређење индикације за повећање снаге програмом
малa тежине-велики број понављања
▪ Мишићна снага и издржљивост могу се повећавати и
динамичким и статичким вјежбама
Литература

▪ Ljubica Konstantinović, Mišići, Osnovi kineziologije i kineziterapije

(predavanje za specijalizante), 2015, Beograd, 14-36
▪ Robert P. Wilder, Jeffrey G. Jenkins i ostali, Therapeutic Exercise,
Physical Medicine and Rehabilitation, Randall L. Braddom, Leighton
Chan I ostali, Saunders, 2011 Philadephia, 410-415
▪ Kontrakcija skeltnog mišića. Ekscitacija skeletnog mišića, Medicinska
fiziologija, Arthur C. Gayton, John E. Hall, Savremena administracija,
1999, Beograd, 67-86
▪ Mišići, Priručnik za praktičnu nastavu iz fiziologije, Zvezdana
Rajkovača, Amela Matavulj i ostali, Medicinski fakultet Banja Luka,
2007, Banja Luka, 199-209