Завод за унапређивање

образовања и васпитања
Аутори: • Драгица Ивковић, Љиљана Ђокић, Игор
Младеновић - Гимназија ‘’Свети Сава’’, Београд

Наставни предмет: • ФИЗИКА

Тема: • Скаларне и векторске величине. Основне

операције са векторским величинама

Узраст: ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

При
потр лози
е
Microsoft Word Приказ часа у рад бни за
Word на ч Microsoft Word
Document асу
документу! Document
 Скаларне и векторске величине.
Основне операције са векторским
величинама

РЕЗИМЕ:

Кроз три часа посвећених обради и утврђивању ове

наставне теме, која се реализује методама активног
учења, ученици се упознају са новим појмовима,
усвајају их, разумеју и функционално користе у даљој
настави физике.

У овој теми акценат се ставља на усвајање нових

садржаја на нивоу функционалне примене стечених
знања јер се ова наставна тема може сматати
елементарном физичком писменошћу.
 ПРВИ ЧАС
1. Ученици се деле у групе тако што се по два ученика окрену ка следећој клупи, а један
седне са стране – групе не треба да имају више од 5 ученика.

2. Свака група добија један велики затворени коверат на којем је залепљен подсетник
(пошто су се на претходном часу ученици упознали са предметом проучавања физике
и појмовима физичка појава и физичка величина на коверти ће бити залепљен кратак
подсетник са наведним појмовима) - прилог бр. 1.

3. У коверти се налази једна мања затворена коверта и радни лист. Наставник даје
упутство да отворе велики коверат и из њега изваде припремљен радни лист са
питањима – колико ученика у групи толико је и листова у коверти. (Приказ питања која
се налазе на радном листу дат је у WORD документу као прилог бр.2.)

4. Ученици на радном листу имају постављена питања која их воде да изведу основне
закључке о скаларним величинама. Они заједнички осмишљавају одговоре,
попуњавају своје папире и када одговоре на први део питања, на папиру им пише да
тада треба да отворе другу коверту у којој се налази још једна затворена коверта и за
сваког ученика прва картица знања – СКАЛАРНЕ ВЕЛИЧИНЕ – прилог бр.3.

5. Сви ученици треба да је прочитају, на основу прочитаног текста да дају одговоре на

преостала питања и да прву картицу знања залепе у свеску.
1. Када залепе у свеску материјал за
скаларне величине, настављају са
радом у истим групама, узимају
следећи коверат и у њему налазе нови
коверат и за сваког ученика нови радни
лист

2. Поступак се понавља за векторске

величине само што је време израде
нешто дуже. Ученици на радном листу
имају постављена питања која их воде
да изведу основне закључке о
векторским величинама. Приказ питања
која се налазе на радном листу дат је у
WORD документу као прилог бр.4.

3. Ученици заједнички осмишљавају

одговоре, попуњавају своје папире и
када одговоре на прва питања, на
радном листу им пише да сада треба да
отворе следећу коверту, у којој се
налази још једна мања коверта и за
сваког ученика картица знања –
ВЕКТОРСКЕ ВЕЛИЧИНЕ – прилог бр.5.

4. Сви ученици треба да је прочитају, на

основу прочитаног текста да дају
одговоре на преостала питања и да
другу картицу знања и остали
материјал залепе у свеску.
• У последњем делу часа ученици прелазе на
практичан рад. Помоћи лењира треба да на
припремљеном хамеру нацртају модел вектора,
да га исеку и означе на њему почетак и крај

• Затим ученици отварају последњи коверат у којем

се за сваког ученика налази домаћи задатак. Код
куће на хамеру треба да направе модел вектора
који ће у односу на вектор који су урадили у
школи бити скаларни умножак.

• Израда овог домаћег праћена је акцијом: Бирамо

најлепши вектор: Модел вектора који је тачно
урађен за домаћи и при томе најзанимљивије
осликан и направљен доноси највише поена.
 ДРУГИ ЧАС
• Ученици су по седењу, као и на претходном часу подељени у
групе. Претходно наставнику предају моделе вектора које су
урадили за домаћи заједно са вектором са претходног часа.
Групе добијају коверат у којем се за сваког ученика налази по
један радни лист са примерима у боји и три мале затворене
коверте

• Укупно је пет група: једна група ради сабирање вектора

методом паралелограма, друга група сабирање вектора
методом надовезивања, трећа одузимање вектора методом
паралелограма, четврта одузимање вектора методом
надовезивања и пета група разлагање вектора. (прилог број
6.)

• На основу урађених примера ученици, у зависности од групе,

треба да изведу закључак како се сабирају, одузимају и
разлажу вектори и да на крају формулишу правило.

• У 3 мале коверте са бројевима 1. 2. и 3. налазе се три нивоа

помоћних питања које служе ученицима за помоћ уколико не
могу да формулишу правило. Питања их воде да на прави
начин формулишу правило и различита су за сваку групу
(прилог бр.7.)

• Након исправно формулисаног правила по један ученик из

сваке групе са својим радним листом одлази у нову
’’експертску групу’’ где сви ученици објашњавају своје
правило другима из групе.

• Када се овај део заврши враћају се у своје ‘’матичне‘’ групе

где из преостале коверте узимају радне задатке са 5 примера
– измешано по један задатак са сваког радног листа са свим
наученим правилима, које предају на крају часа.

• На крају наставник проглашава најлепши модел вектора које

је прегледао за време часа.
 ТРЕЋИ ЧАС
• Наставник враћа ученицима моделе вектора урађене на
првом часу и за домаћи и прегледане задатке са
претходног часа. Ученици анализирају задатке, уочавају
грешке и исправљају их.

• У следећем кораку групе прелазе на практичан задатак: на

хамеру од постојећих модела вектора у групи треба да
нацртају, залепе и формирају модел неке од основних
операција са векторима:сабирање, одузимање или
разлагање.

• Ученици се враћају на своја места и прелазе на

индивидуални рад на задацима - четири групе задатака са
конкретним примерима сабирања и одузимања за познате
углове (прилог бр.8). Уз овај део ученици добијају и
МАТЕМАТИЧКИ ПОДСЕТНИК СА СЛИКАМА са
елементарним математичким садржајима потребним да
реше постављене задатке (ПИТАГОРИНА ТЕОРЕМА,
ОДНОС СТРАНИЦА КОД ЈЕДНАКОСТРАНИЧНОГ ТРОУГЛА,
ВИСИНА ЈЕДНАКОСТРАНИЧНОГ ТРОУГЛА, ОДНОС
СТРАНИЦА И ДИЈАГОНАЛЕ КВАДРАТА). Наставник
надгледа и кроз питања води ученике ка решењу задатака.

• Ученици који пре времена ураде задатке могу да бирају да

ли ће прећи у категодију ученика-асистента или да добију
БОНУС задатке са сложенијом применом која подразумева
комбинацију основих операција над векторима.

• Када ураде задатке ученици у паровима размењују

задатке, дискутују и једни другима контролишу шта су
урадили, уочавају грешке и исправљују.

• У последњем кораку на часу сваки ученик у свесци задаје

свом пару домаћи са два задатка попут оних који су
рађени на часу, али са другим бројним вредностима (нпр.
замени се величина угла и интензитет вектора).
 Вредновање постигнућа
4 3 5 4
5
У свим активностима и задацима рађеним на часу и за
домаћи задатак ученици добијају поене.

Највише поена доносе задаци који ученици раде

индивидуално.

Ученик који уради све задатке тачно, на часу и за домаћи, без

помоћних картица и уради бонус задатак добија 5.

Узимање помоћи, било у виду картица са додатним питањима

или од других ученика, смањује освојене поене.

Сви ученици на крају у зависности од својих способности и

нивоа усвојености новог градива имају позитивну оцену из
овог дела градива.