O PRIRODI PAPAGAJA

Veoma mali broj ljudi nije uo, ili video prelepog aru ili dekorativnog amazonca, papagaje iz june Amerike, ne toliko koloritne koliko inteligentne i pametne akoe i ljubavne papagaje (porodica Agapornisa) iz Afrike, kao i extravagantne kakadue, magino i nestvarno koloritne lorije iz istone Azije, Indonezije i Australije, kao i papagaje Novog Zelanda, radoznale crvenoele papagaje i kuriozne kee. Svi zajedno predstavljaju jednu veliku ornitoloku porodicu koja broji ak 326 vrsta i neverovatnih 816 podvrsta poev od najveeg are, dugakog oko 1m, pa do najsitnijih pigmejskih papagaja ija je veliina samo od 5-10cm. Ako se ovome pridoda i nekoliko stotina genetski izvedenih mutacija dolazi se do zakljuka da je re o najveoj porodici ptica, najrazliitijih oblika, veliina i svih moguih boja i nijansi.

GDE PAPAGAJI IVE

Veina vrsta papagaja ivi u tropskim i subtropskim krajevima june Amerike, Afrike i Australije. Manji broj vrsta naseljava Aziju i Novi Zeland, pa se iz ovoga vidi da je jedino Evropa, u prirodi, liena prisustva ovih fascinantnih stvorenja. Meutim, u poslednje vreme, primeena je migracija azijskih papagaja-aleksandara u Englesku, pa je za oekivati da e ovi lepotani u budunosti naseliti i neke nae oblasti, kako i mi ne bi ostali uskraeni divljenju njihovim bojama i njihovom ekstravagancijom. Za sada neke od ovih specifinih vrsta ive, ili veoma severno, ili veoma juno (na pomenutim kontinentima), dok drugi ive u veoma specifinim uslovima i regionima kao to su planine, pustinje, travnati delovi neke regije-stepe, planinske ume, bunje eukaliptusa, stenje, duga korita i kanjoni reka, u blizini civilizovanih mesta, pa, ak i na periferijama nekih gradova. Jednom reju,ima ih na svim mestima.

TIPINE KARAKTERISTIKE SVIH PAPAGAJA

Graa tela -svi papagaji se mogu opisati kao veoma zdepaste ivotinje.

Duina im uglavnom zavisi od duine repa. Za to je najbolji primer ara, jer njemu rep daje sjajan efekat, to duine, to elegancije, dok to nije sluaj kod nekih drugih kratkorepih papagaja, te oni deluju zdepasto, poprilino nespretno i negraciozno. Kljun -kod veine papagaja kljun je moan, jak, gornji deo je levkastog oblika i povijen, dok je donji deo, takoe, levkastog oblika i uglavnom se perfektno uklapa u gornji, to im omoguava ljutenje, tj.otvaranje raznoraznog semenja. Zavisno od vrste hrane, neki imaju veoma dugaak

kljun, dok drugi, kao naprimer kakadu, imaju veoma skladan kljun u odnosu na celokupno telo, to je posebno uoljivo kada se ptica posmatra iz profila. Osnovna namena kljuna je ishrana, meutim, ne retko, koriste ih i kao idealno sredstvo za samoodbranu, a kod veine vrsta, kljun praktino zamenjuje nogu u cilju penjanja i izvoenja vratolomija u periodu udvaranja kada nastoje da impresioniraju enku. Prsti -svi papagaji imaju etiri prsta, izuzetno dugaka, rasporeena u odnosu -dva napred, dva pozadi stopala. Ovakva postavka, prirodno uslovljena, omoguava im perfekciju pokreta pri veanju i pentranju u svim ivotnim sredinama. Takoe im slue za precizno i vrsto dranje hrane, jer veliki broj vrsta papagaja prilikom ishrane koristi nogu kao mi ruku. Prsti se zavravaju uglavnom snanim, povijenim noktima, ija je boja od belo rozikaste do crne, kao to je i sluaj sa prstima. Perije -veina vrsta ima sloeni kolorit perija pri emu dominiraju are. Neke druge vrste, naprimer amazonci, imaju specifine koloritne nijanse zelene boje, koje se skladno utapaju sa plavim, utim i crvenim delovima tela, dok je u primeru akoa, to nijansiranje istaknuto belom bojom koja se od glave nanie preliva u mnogo nijansi sive boje i jako tamnih tonova, sve do repa, koja odozdo ima jarko crvenu dom bordo boju. U svakom sluaju moe se dati bezbroj primera boja papagaja, to i nije sluajno kad je re o najkoloritnijom porodicom ptica.

KARAKTERISTIKE ZAJEDNICA

Ishrana -u odnosu na druge populacije pernatog sveta, papagaji se svrstavaju

u rasipnike kada je ishrana u pitanju. Njihova nespretnost i bahatost pri konzumaciji hrane je prepoznatljiv original ponaanja u njihovim ivotnim sredinama. U glavnom koriste samo sitne mrvice koje su najukusnije u raznovrsnoj ishrani koju upranjavaju. Ova ''ekstravagancija'' je zapaena kod papagaja koji jedu semenasto voe, kod koga obino i najee koriste samo sono semenje bogato vitaminima i mineralima, dok od celokupnog ploda koriste samo manji deo. Ostatak ploda uglavnom rasipaju -bacaju, ali na taj nain kao da je taj ritual sasvim sluajan. Lojalnost i privrenost -zbog velike lojalnosti prema suprotnom polu, jo dok su mladi, pa do svoje duboke starosti, papagaji se, kod najveeg broja vrsta, vezuju za jednog i iskljuivo za samo jednog partnera kada je re o jedinkama u prirodi. U sluajevima kad od oformljenog para ostane samo jedan papagaj, bez obzira na pol, uglavnom doivljavaju onaj ljubavni faktor tuge i patnje, koji mogu da izazovu ozbiljne psihofizike traume, pa ak i smrt. U ovakvim sluajevima, preostala jedinka naputa svoje stalno prebivalite pri emu rapidno smanjuje konzumaciju hrane, pa samim tim, ubrzano, dovodi sebe do smrti. ivotni vek -na alost, ne postoji precizna statistika o ivotnom veku pojedinih vrsta papagaja, i ako je ta oblast veoma dugo i koncizno istraivana, kako u prirodi, tako i u zatoenitvu (u raznim zoo vrtovima i kod primeraka

tretiranih kao kuni ljubimci). Veina amazonaca i akoa po statistici dostie starost od optimalnih 50godina, kakadui ive i preko 80godina, dok veliki broj vrsta srednjih papagaja ive izmeu 20-35godina. Starosni vek onih najmanjih papagaja iznosi maksimalno 18 godina. Ponaanje i karakter -pored svoje line gracioznosti i oholosti, papagaji iskazuju svoju dobroudnost i veliku sposobnost adaptacije da u svim situacijama iskau svoj temperament i karakter. Poznati su po tome, to ih izdvaja od ostalih pernatih ivotinja, da se veoma lako vezuju za oveka kao za prijatelja, ali esto nailazimo na situacije da postaju privreni i nekom od naih, ve postojeih, kunih ljubimaca, to jasno ukazuje na njihovu drueljubivost. Inteligencija-papagaji, opte uzevi, su sigurno najinteligentnije ptice na planeti. Ima mnogo primera njihove odline memorije koja se, kao i kod ljudi, rapidno uveava svakodnevnim radom sa odreenom jedinkom. Poznato je da imaju veliku mo rasuivanja i sposobnost snalaljivosti i inovacija. Njihova ljubavna igra u periodu parenja, jogunatvo u stalnom dokazivanju, odnosno demonstraciji inteligencije, ini ih takvima da im u zarobljenitvu ne moemo odoleti, pa s toga i nije udo to su najzastupljeniji kuni ljubimci. Sposobnost imitiranja (oponaanja) -predmet najvee sposobnosti oponaanja veine vrsta papagaja su razni zvici zato to i sami spadaju u porodicu zvidaa, pa im je to i najprihvatljivije. Veina je u mogunosti da masterizuje zvuke, a neki i veoma autntino mimikom oponaaju neije pokrete i to do savrenstva. esto i sami reaguju na plakanje i galamu u svom okruenju kada su u svojstvu kunog ljubimca, trudei se da pri tom nadjaaju svoje okruenje. Veoma brzo naue da oponaaju zvuke prilikom otvaranja epa sa flae, sirena automobila, alarme, lajanje i mjaukanje, ako imamo psa ili maku. Kako je ovo poetna faza oponaanja, to su u stanju da u kasnijem radu sa pticom, veoma uspeno naue da imitiraju nekog od ukuana (najee onog ko je sa njim i najvie u kontaktu) veoma slinim tonom, iz ega proizilazi i govor koji se od jedne rei razvija do itavih logikih reenica. Naravno, pojedine vrste, mogu da naue da oponaaju i po nekoliko stotina rei, to i nije udo ako se uzme u obzir njihov vek. Kuni zahtevi -ako elimo da od papagaja stvorimo odanog i privrenog kunog ljubimca, onda mu moramo i posvetiti svakodnevnih nekoliko sati, sve dok se ne ostvari kontakt vezanosti. Kada se taj kontakt uspostavi, to je uslovljeno i sazrevanjem papagaja, postaje toliko srodan oveku da je nemogue razdvojiti ga od ostalih lanova porodice. Ptica, tj.ljubimac, vezuje se za jednog lana porodice, kao za partnera. Kada se odluujete da kupite ovakvog ljubimca osnovni kriterijum je da jedinka bude zdrava i mlada, a tu mogunost ete imati samo kod odgajivaa. Ako ih kupujete u paru ili elite vie ptica, onda ih treba uzeti istovremeno, jer naknadno dopunjavanje jata uglavnom dovodi do rivalstva i borbe izmeu starih i novih jedinki.

Oni rade stvari koje mogu da vas iznerviraju :

to saspu ''arer'' tonova, ali rade iskljuivo iz ljubavi prema vama. Najbunije zvuke proizvode u trenucima kad se ptica oseti zapostavljenom, a

1. Glasni zvuci -jedinke veoma esto znaju da se nadglaavaju sa ljudima tako

2. 3.

4.

5.

6.

7.

to se deava kad ukuani vode meusobnu konverzaciju zanemarivajui papagaja, to dokazuje njihovo uklapanje u novonastalu ivotnu sredinu. Uvek su prisutni -papagaji uvek ele da budu deo svega to se oko njih deava, slino majmunima, pa shodno tome neizmerno se trude da vas ometaju u nekim vaim obavezama, a u cilju dokazivanja njihove prisutnosti Nered (zbrka) -perije prilikom mitarenja, razbacano semenje i ljuske pojedinog semenja, ekstremna radoznalost, nastojanje da izau iz kaveza i budu u vaoj neposrednoj blizini, sve su to prave karakteristike ovih kunih ljubimaca. Kada je papagaj van kaveza, onda do izraaja dolazi njegova kreativnost usko povezana sa radoznalou, pa su este pojave ovih nestanih ljubimaca stradanje vaih vizit kartica ili knjiga koje su mu dostupne, otvaranje kanti za smee, preturanje ili skrivanje svih predmeta koje su sposobni da premeste ili obore. Pa ipak, sve ovo ih ini specifinim i neodoljivim kunim ljubimcima. Nehigijena van kaveza -ako se papagaj, kada se nalazi van kaveza, iz svoje radoznalosti ili nespretnosti umrlja ili potopi u neku tenost koja nije otrovna po njega, odmah ga obrisati papirnim ubrusom, a nikako suiti fenom ili ga stavljiti blizu grejalice. U sluaju da ne moe da se oisti papirnim ubrusom, sprati ga vodom niz perije od glave ka repu i opet ga obrisati. Ako se, pak, ufleka neim to nije voda, aj ili kafa, npr.mastilom ili tekstilnim bojama, pustiti da se prirodno osui, a onda ga oprati sapunom vodei rauna da mu pena ne doe u dodir sa kljunom i oima. Destruktivnost -kuriozitet papagaja ogleda se u tome da sve to im je dostupno gricnu, srue svojim kljunom, prevrnu ilil pomere, budite sigurni da e to uraditi ako su u prilici. Znai, moe vam se desiti da vam strada neka vaa dragocenost ili ukras kao npr. slika, knjiga, vaza i da je pronaete u deliima. S toga, moj savet je da kada niste u prostoriji gde je papagaj, njegovo mesto je iskljuivo u kavezu jer je jedino tako pod kontrolom. Detinjarijama nikad kraja -pored njihove inteligencije i sklonosti ka uenju i oponaanju, zavisno od vrste i uzrasti papagaja, morate shvatiti njihovu vanost i postojanje, jer mentalni status zrele ptice je u nivou uzrasta predkolskog deteta (ako se u obzir uzmu dobro dresirani akoi ili kakadui), papagaj, taj nenadmani kuni ljubimac, e vam ceo svoj ivot biti kao nestano dete. Odmor (odsutnost od ptice) -s obzirom na svakodnevnu semensku ishranu i vodu, kao i na povremenu ishranu voem i povrem, u sluaju vaeg odlaska na godinji odmor, morate iznai nain da obezbedite ishranu za vaeg ljubimca sve do vaeg povratka. Najidealnije je ostaviti ga sa kavezom kod nekog vaeg roaka ili prijatelja koji je ve vie puta bio u kontaktu sa pticom, kako ga je ova memorisala i ostaviti im sve potrebtine koje ptica zahteva, jer je to i garancija da e ptica manje tugovati zbog vaeg odlaska i da sa tim u vezi nee odbijati hranu do vaeg povratka.

OSNOVNI PREDUSLOVI ZA DONOENJE ODLUKE O KUPOVINI PAPAGAJA KAO

KUNOG LJUBIMCA
1.
2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Da li ste vi i vaa porodica spremni i sposobni da prihvatite odgovornost prema papagaju dokle god je iv? Da li imate prostoriju u kojoj ivotni uslovi potrebni za normalan ivot papagaja u potpunosti nee biti uskraeni? Da li imate dovoljno slobodnog vremena koje ete posvetiti ovom pernatom ljubimcu? Papagaji su uvek spremni da naprave nered kada su van kaveza. Da li ste spremni na to? Kako ete reagovati ako papagaj ne naui da govori? ta ako se dogodi da vas danima nema kod kue? Da li imate malu decu? Ako je tako, kljun velikih papagaja im moe naneti veoma ozbiljne povrede. Da li imate jo nekog kunog ljubimca? Pas moe, ali ne i maka, jer ako je u pitanju veliki papagaj, onda je maka ta koja moe postati rtva. Veliki papagaj moe biti opasan i po druge manje ptice, kao i po va akvarijum, ako ga imate. Raunajte s' tim da papagaj troi novac (hrana, vitamini, minerali, proteini). Ako su u pitanju mali papagaji (tigrice), da li je neko od ukuana alergian na perije i prainu iz perija?

9. 10.

VANO
Papagaja NIKADA ne drati u kuhinji. Sva isparavanja, este promene temperature usled kuvanja i provetravanja mogu da vaem pernatom ljubimcu nanesu ozbiljne probleme!

PRAKTINI SAVETI ZA ARANIRANJE KAVEZA ILI LETELICE

Odravanje patosa -najbolje je da dno kaveza prekrijete tankim slojem peska

ili tako da izmet, ljuskice oljutenog semenja, kao i svo ostalo ubre koje ptica napravi takorei odmah propadne kroz pesak. Ako je kavez napravljen tako da mu je iano dno odignuto nekoliko santimetara od postolja, onda se postoje moe prekriti upijajuim papirom, s tim to se zamena istog mora znatno ee upranjavati. Postavljanje stajalica -sve vetake (plastine, metalne) stajalice i pomagala treba izbaciti iz kaveza.Umesto njih treba postaviti drvene.Veoma bitna stvar je da stajalice, izuzev jedne, ne budu postavljene horizontalno, jer u prirodi, takva mesta, odnosno takve grane, gotovo da i ne postoje. U kavezu, pod uslovom da je dovoljno veliki u odnosu na vrstu papagaja kojeg imamo, obavezno treba da postoje merdevine i ljuljaka, jer time omoguavamo papagaju svakodnevne vebe nogu i prstiju. Iz tog razloga i stajalice treba da budu razliite debljine.

tvrdog drveta (vinja, trenja, ljiva) radi njihovog upranjavanja cepkanja. To je,takoe, jo jedan razlog zbog kojeg i stajalice moraju da budu drvene.

Vano -papagaju moramo uvek u kavez ubacivati tanke granice od ne

Broj stajalica -najbitnije je da u kavezu postoji stajalica u nivou sa posudom

za hranu, tako da ljubimac moe da se hrani u maksimalnim uslovima. Takoe je bitna jedna visoko postavljena stajalica, kako bi ptica imala odgovarajue mesto za prenoite, to znai da moe normalno da se ispravi i protegne krila. Treba obratiti panju da kavez ne pretrpamo stajalicama jer u protivnom ptici uskraujemo dnevni komfor. Gde nabaviti prirodne stajalice -na Zapadu, u zemljama koje imaju tradiciju gajenja pernatih kunih ljubimaca, sve zoo radnje poseduju u prodaji stajalice od prirodnih materijala. Meutim, kod nas se mogu kupiti samo neadekvatne, plastine, pa zbog toga ih moramo sami napraviti od ubranih grana vonog drvea (trenja, vinja, ljiva, breskva) kao to smo ve napomenuli.Grane pre stavljanja u kavez morate paljivo oprati i obrisati jer su uglavnom zatrovane pesticidima ili izduvnim gasovima, a u psolednje vreme, ne retko i kiselim kiama. Ako se to ne uradi, moe doi do katastrofalnih posledica po pticu. Ugoaj hrane -pre kupovine papagaja potrebno je obezbediti odgovarajui kavez, u zavisnosti od veliine odabrane ptice, oprati ga i dobro izbrisati i neposredno pre unoenja papagaja u isti, treba pripremiti dovoljan broj posuda za semenje, vodu, minerle i vitamine, i takozvane jaslice za voe i povre. Ovo sve treba obaviti na sledei nain:

1. Postaviti nekoliko posuda za raliite vrste semenja. 2. Napuniti i svakodnevno promeniti vodu iz odgovarajue posude. Voda treba

malo da odsoji, kako bi iz nje ispario hlor, koga naalost ima u velikoj koliini u svim vodovodima nae urbalne sredine. 3. U posudu za voe napraviti miks jabuka, banana 4. Jaslice za zeleni (list maslaka, spana, list peruna) postaviti sa spoljne strane kaveza tako da papagaj kroz ice, nogom ili kljunom moe da ga uzme, a istovremeno ne postoji mogunost da ga uneredi izmetom. Kada je u pitanju glaviasti zeleni (kelj,karfiol,kupus i ostalo glaviasto povre), treba ga potpuno izbegavati jer postoji mogunost dobijanja proliva, pa ak i dizenterije, koja je veoma opasna, ak i pogubna za papagaje.

Igrake -Papagaju je pored svega napred navedenog, potrebna i igra i

zabava, kako ne bi postao nervozan u kavezu. Osnovna igraka je ljuljaka, ali u njenoj blizini mora se postaviti stajalica tako da ptica nesmetano moe da se penje I silazi sa nje. Takoe moe da se za vrh kaveza od debelog kanapa napravi penjalica i zavee, ali na njoj moramo obavezno napraviti nekoliko vorova kako bi se papagaj lake verao. Preporuljivo je ubacivanje granica od vrbe i videete ta je papagaj sposoban da uradi sa njima. Ogledalce treba izbegavati, jer ptica u njemu vidi ili partnera ili rivala, to moe izazvati nepotrebno udvaranje ili agresivnost, a vi ete u svakom sluaju biti zanemareni, to postupak pripitomljavanja i zbliavanja znatno oteava, a ponekad i iskljuuje.

IVOT SA PAPAGAJEM
Kada posle izvesnog vremena od kupovine papagaja va ljubimac prevazie strah, to je znak da je doao trenutak za njegov prvi izlazak iz kaveza. Da li je to ba taj trenutak, uveriete se vrlo jednostavno na sledei nain:pribliite se kavezu i ako se papagaj pri vaem pribliaanju i otvaranju vrata ne zabija u oak, ili ne zalepra krilima, znai da ste ostvarili prvi eljeni kontakt.

1. Priprema za prvi izlazak -Preduslov je da kavez stoji uvek na istom mestu u

prostoriji gde e papagaj i biti puten. Bilo bi preporuljivo prisustvo svih lanova koji ive sa papagajem u trenutku kada se vrata otvore, tako da ptica kada izleti ima jasan pregled svih prisutnih i poznatih likova. 2. Ukloniti opasnosti -Pre putanja ptice morate skloniti iz prostorije sve predmete koji su otri ili koji odsijavaju. Takoe treba ukloniti predmete koji se lako prevru (male vaze, figurice, lutkice i slino), a sve u cilju da se papagaj po izletanju ne ozledi ili preplai. 3. Zatvoriti prozore i vrata -Uverite se da su svi prozori i vrata zatvoreni u potpunosti, jer i malo odkrinut prozor, ili vrata nee osigurati bekstvo ljubimca. Skoro je neverovetno koliko malo mesta je dovoljno znatno krupnijoj ptici da se provue.

4. Navui zavese -Gde god postoji prozor na njega treba navui zavesu jer
papagaji ne razlikuju staklo od brisanog prostora, s toga da se ne bi razbili o staklo i nesreno slomili vrat.U sluaju da nemate zavese ili roletne uperite svetlost od prozora na suprotnu stranu tako da ptica bude nagonski odbijena od mogueg udarca u staklo. Papagaji se ve posle desetak izlazaka iz kaveza naue da se kroz staklo ne moe. 5. Prvi let -Kada prvi put otvorite vrata kaveza, napravite malu distancu od njega i bez pokreta posmatrajte pticu. U sluaju da posle nekoliko minuta ptica nee sama da izae, iznesite je i stavite na krov kaveza. Tada se moete nadati da e ptica imati dobro poletanje kao i sletanje. Ako se papagaj, to je rei sluaj, ponovo vrati u kavez, postupak treba ponoviti. Kad prvi put poleti, zaustavie se, sigurno,na nekom visokom mestu, za njega bezbednom, odakle ga ne treba juriti, ve imati strpljenja. 6. Povratak u kavez -Uzmite bar proso u klasu i stavite ga na ruku, polako se pribliavajui papagaju uz obavezno strpljenje. Glad e preovladati strah, ptica e doi na ruku i onda je polako unesite u kavez. Ako se ptica ipak ne odlui da vam ukae poverenje, treba biti strpljiv, pa ak je i ostaviti da prenoi van kaveza, na mestu koje je sama odabrala, a sutradan postupak ponoviti.U sluaju da se i tada ne ispuni oekivanje, ostavite pticu napolju bez hvatanja, jer glad e je sigurno naterati da se i sama vrati u kavez, poto je ona sigurno, za vreme provedeno u njemu, dobro memorisala njegovu poziciju i zna da je tamo oekuje hrana. Vano: U sluaju da nemate vremena ili strpljenja da saekate da vam se papagaj popne na ruku, treba pokuati sa njegovom linom stajalicom, onom na kojoj najvie biva, pa kad se popne na nju, brzo ga prebaciti do kaveza.

7. Najvea opasnost bekstvo -Uz sve mere opreza i predostronosti deava se da

papagaj iskorist trenutak nepanje, kada je van kaveza, i pobegne -izleti iz kue. Svaki odbegli papagaj je ekstremno ugroen u prirodi.U zavisnosti od godinjeg doba kad papagaj pobegne proistie i vreme koje e preiveti napolju. Nedostatak standardne hrane na koju je navikao kao i veliki broj predatora kojima je napolju izloen, sigurno mu nee omoguiti dugu egzistenciju. Ako ga ipk vidite na oblinjem drvetu ili zgradi, jedan od naina da vratite ljubimca je taj to ete izneti kavez u njegov vidokrug, jer on zaista zna da je to njegov dom. Ako to ne uspe, a u situaciji ste da mu se dovoljno pribliite, najefikasniji nain je da ga polijete kofom vode koja e mu nakvasiti perije toliko da sprei dalji let. Ovi metodi nisu zagarantovani, ali svejedno nemate ta da izgubite.

Zbog toga moj savet

Ako prostorije u kojoj je smeten papagaj ima jedan ili vie prozora, obavezno postaviti ram sa pletenom icom (veliina okaca 15x15mm) na jedan prozor koji u svako doba dana , u tom sluaju moete otvoriti ili provetravati prostoriju, a istovremeno obezbediti sigurnost svom ljubimcu.

8. Trening -posle potpunog prilagoavanja vaeg papagaja na sve lanove

porodice u ijem je okruenju, to znai kada ostvari kontakt sa svima kada je van kaveza, vreme je da se otpone sa treningom, neto slino kao to se postupa u dresuri pasa. Najbitnija stvar je ta da pticu nauite da odreene stvari i predmete ne sme da dira (ice, knjige, vane papire, ukrasne predmete, vaze, slike, itd.), to znai, ako ptica krene ka predmetu koji ne sme da dira, u trenutku njenog pribliavanja treba joj otrim i glasnim tonom rei: ''NE, NE!'', obavezno dva puta ponoviti i time je spreiti u nameri. U sluaju da vas ljubimac ne poslua, budite uporni oko 10min, ali i ako i tada vaa nastojanja ne urode plodom, to jest, ako ne uspete da razbijete tvrdoglavost ptice, vratite ga u kavez. Vremenom, u to budite sigurni, va papagaj e shvatiti rei upozorenja, samo je neophodna upornost kao i za sve ostale vidove treninga (dolaska na poziv, penjanje na prst,rame, glavu itd). Jedan interesantan primer mog papagaja, kunog ljubimca, je taj da svako vee, u vreme veere, jednom zazvoni o zvonce koje mu visi u kavezu. To upuuje da i njemu treba dati neto od hrane koju nije dobio u toku dana, a i dokaz da i oni sami sebe dresiraju na neke stalne navike koje postanu steene.

GOVOR PAPAGAJA
Papagaji imaju karakteristian vokalni sistem komunikacije kojim se slue izmeu sebe, to je i logino. Dok smo mi u situaciji da neke zvuke teko ili gotovo uopte ne moemo da interpretiramo, papagaji vrlo brzo uspevaju da reprodukuju veliki broj glasova koje uju. Iako oni nisu u njihovoj uobiajenoj vokalnoj interpretaciji, a to su najpre oglaavanja nekih drugih kunih ljubimaca (pasa, maaka), ukoliko ih imate. Zato nemojte biti iznenaeni ako va pernati ljubimac pone da ''laje'' ili ''mijaue''. Veoma esto, kada su potpuno oputeni, a to je uglavnom kada konzumiraju hranu, isputaju nama sline tonove koje su najee u situaciji da uju, kao kada apuete, kada se smejete, ili pak, ukoliko imate decu, oponaaju vritanje. U globalu ovi prirodni zvuci su izmiksovani od tonova koje papagaj uje u svom okruenju i onda ih oponaa. Pored oponaanja lavea, mijaukanja, plaa bebe i ostalih svakodnevnih, esto prisutnih zvukova, paralelno ue da izgovaraju rei, u poetku kratke dvolane, a ubrzo zatim i kratke reenice. Najee je prva izgovorena re ime koje smo dali papagaju, koje ne sme da bude dugako, ili ime nekoga od lanova porodice koje se najee izgovara u kui. Kad savladaju nekoliko rei, onda uglavnom poinju ekspresno da izgovaraju i rei koje ih i nismo preterano uili, ali koje su bile najzastupljenije u naem svakodnevnom komuniciranju. Tako, ako se u vaem meusobnom razgovoru upranjavaju i psovke nemojte biti iznenaeni kad va ljubimac pone sasvim razgovetno da psuje, iako ga tome niste uili. Moj utisak je da to i najbre naue, to naravno, kada je re o papagaju izgleda simpatino, ali verujte, u nekim situacijama, zna i da obruka vlasnika. Kod inteligentnijih vrsta skoro uobiajena je pojava da pri zvonjavi telefonskog aparata istovremeno kau: ''Halo'', da vas ujutru pozdrave sa ''Dobro jutro'' ili uvee sa ''Dobro vee'', uvek logiki, bez zamene vremena, da vas razlikuju po imenima i da se ale sa vama uglavnom kratkim frazama. Na primer,

moj papagaj radi sledee:svakog jutra kada izlazim iz kue, kaem mu:''Brzo se vraam'', i u trenutku kada izlazim on mi odgovara:''Vrati se brzo''. Naravno da sve vrste papagaja nemaju sklonosti, inteligencije ili glasovnih kvaliteta da oponaaju govor, ali one vrste koje to mogu, a koliko e u tome napredovati, iskljuivo zavisi od vas i vaeg strpljenja i upornosti, koje ete posvetiti ljubimcu. Najzad, iako mi predstavljamo najinteligentnija iva bia, pa i nama ,setite se, neko je morao par godina po roenju, da ko zna koliko stotina i hiljada puta ponovi ''mama'', ''tata'', ''baba'', ''deda''..., dok nismo postali u stanju da ih i sami izgovorimo.

KAKO UNAPREDITI GOVOR?

Ako hoete da va papagaj ''progovori'' morate mu priati sa razumevanjem esto i polako, ujednaenim tonom bez prisustva nervoze i poveanjem intonacije rei. Najbolje je ptici ponavljati rei ili kratke fraze u trenucima kada ga hranite, kada izlazite iz kue i kad se vraate, zavravajte komunikaciju sa njim uvek na isti nain, a to je kratko i odseno. Prirodno,papagaj e najveu panju na vae rei obratiti kada ga ba nita ne ini uznemirenim. Ako primetite da va papagaj nema talenta za govor, prisilite ga na taj nain to ete prvo pokuati sa zvidanjem ili pevanjem, kako bi ga zaintrigirali da ponovi, do tada za njega, nepoznate tonove. To je iz razloga to veina papagaja veoma paljivo slua zvuke oko sebe i automatski pokuavaju i sami da ih interpretiraju i imitiraju, pridajui akcenat na tonove koje poslednje uju.

KUPOVINA DRUGOG PAPAGAJA

Za kupovinu drugog papagaja ovek se odluuje kada eli da promeni vrstu ili kada mu dotadanji ljubimac pobegne, ili u ekstremnim sluajevima ugine od starosti ili neke bolesti kod koje se nije blagovremeno intervenisalo. Meutim, razlog kupovine drugog papagaja moe da lei i zbog drugih okolnosti. Ako otkrijete da je,posle izvesnog vremena, va papagaj postao distanciran od vas i ukuana, a da se do tada potpuno normalno i drueljubivo ponaao, da je to se kontakta tie postao za vas nedodirljiv, onda je vreme da mu kupite partnera suprotnog pola i na taj nain mu omoguite da ostatak ivota sreno provede u drutvu svoje prirodne vrste.

1. ta raditi -Kao to sam ve rekao, nastojite da mu kupite pticu iste vrste, a

suprotnog pola, jer se va dotadanji ljubimac sigurno nee sloiti sa papagajem druge vrste ili istog pola. S tim u vezi, ako ste sve ovo uradili na prezentovani nain, moe se desiti da va dotadanji ljubimac ne prihvati ak ni partnera iste vrste i suprotnog pola, zbog ega nastojite da se dogovorite sa prodavcem gde ste kupili novu pticu o mogunosti zamene.

2. Momenat dolaska drugog papagaja u kuu -Kao prvo morate apsolutno imati jo
jedan kavez za novog papagaja. Pri donoenju istog u kuu, spojite kavez sa

starim ljubimcem uz kavez u koji ete staviti novu pticu, kako bi papagaji mogli da ostvare prvi kontakt. Vrata oba kaveza moraju da budu zatvorena tako da e se prvi kontakt ostvariti kljunovima u prorezu izmeu ica kaveza, a koji nee istovremeno biti konstantan. Ptice treba ovako drati par dana, a zatim ih pustiti da obe lete po prostoriji, kako bi se uveili u reakcije vaeg starog papagaja, da li on obraa panju na drugog,da li nastoji da i dalje ostvari kontakt sa kljunom, ili, pak, pokuava, to je rei sluaj, da povredi novu pticu. Ako se dogodi ovo poslednje spomenuto, onda ih treba ponovo vratiti u svoje kaveze i postupak ponoviti posle izvesnog vremena kada primetite da je dobronamerni kontakt kroz ice u potpunosti ostvaren. O svemu ovome morate povesti rauna u cilju sigurnosti vaih ljubimaca.

PRAVILNA ISHRANA
Najvaniji segmenat u uvanju papagaja kao kunog ljubimca je zasigurno pravilna ishrana, jer od nje iskljuivo zavisi ivotni vek, kondicija i opti izgled ptice. S tim u vezi, u nekoliko podnaslova predoiu vam osnovne klauzule:

ta papagaji jedu -Za papagaje u njihovoj prirodnoj sredini ishrana varira u

zavisnosti od okoline u kojoj obitavaju. Zavisno od vrste i teritorije, hrane se raznoraznim semenjem, bobicama, lenikom, voem, povrem i razno-raznim vrstama trava i lia, a neki u svom jelovniku imaju i polen, nektar, propolis, razne insekte i njihove larve, cvee, vodene larve, pa ak i ivotinje do veliine ovce, kakav je sluaj kod Kea-papagaja. Svaka vrsta je prilagoena sredini u kojoj ivi. Ako se jedan takav papagaj iz prirode donese u kuu zarobljenitvo, onda ga je izuzetno teko navii na domau -kunu hranu, zato to je ona za pticu nova i neuobiajena, pa e je dugo odbijati. Meutim, kod nas se papagaji uglavnom kupuju po zoo radnjama, ili, to nije esto, a opet je indikovano, kod odgajivaa, jer jedino oni znaju pravilnu ishranu i starost ptice, pa e vam i rei ime i kako da hranite svog ljubimca. Savet:Nepravilna ishrana moe izazvati psihofizike poremeaje kod ptice, najee zbog nedostatka vitamina i minerala, pa na ovo treba obratiti panju i blagovremeno konsultovati odgajivaa. Glavna hrana -semenska hrana -Prodavci i odgajivai papagaja uglavnom preporuuju meavine zrnastog semenja onda kada kod njih kupite pticu. Ovakvi miksevi su uglavnom dobri, pod uslovom da hrana nije stara i da nije dugo zapakpvana u plastinim kesama, jer se zbog vlanosti semena, koju svka vrsta mora da poseduje u izvesnom procentu, stvara kondenzat koji moe da izazove proliv, koji lako dovodi do uginua ptice. Iz linog iskustva, a odgajam papagaje poprilino dugo vremena i posedujem preko etrdeset vrsta, preporuujem da u kavezu imate najmanje dve posude za hranu semensku, a u svakom sluaju broj hranilica je uslovljen vrstom papagaja, iz razloga to ste tada u mogunosti da kontroliete koliinu i vrstu semena koju papagaj preferira. Posmatrajte paljivo vaeg papagaja u trenucima kada jede i ako to radi halapljivo, onda budite sigurni da ste mu dali pravo seme, jer i oni znaju da uivaju u hrani. Srednji i vei papagaji, pored

uobiajenog semena (proso, ovas,suncokret, muhar, svetlo seme, konoplja, sirak eerac, ameriki sirak,itd.) treba da dobiju i kukuruz kokiar. Meutim, esto se deava da papagaji, ako nisu naviknuti kod odgajivaa, nee da konzumiraju kukuruz kokiar zato to je jako tvrd. Jedini nain da ih naviknete i na ovo seme je njegovo prokuvavanje u vodi ne due od dva sata.Ako sami pravite meavine od pojedinih vrsta semenja koje ste posebno nabavili, to je i najbolje, s vremena na vreme dodajte u ve pripremljeni miks hrane i neku novu vrstu semena koju va papagajnije dobijao. Primetite li da konzumira i to, za njega novo seme, uvedite ga u svakodnevnu ishranu.Vano:Ako vaem papagaju dajete ve pripremljenu meavinu semena kao svakodnevni obrok, porcija u osnovi na sme da bude prevelika. Mali papagaji, zbog znatno breg metabolizma, mnogo ee konzumiraju hranu i u veim koliinama, dok je velikim, dnevna doza znatno manja i svodi se na 10-20 zrna. Bez obzira na vrstu i veliinu papagaja hrana im se mora davati u priblino isto vreme bez obzira na doba dana kako bi stekli naviku o obroku i time pre i lake ostvarili kontakt sa vama. Nepravilna i jednolina ishrana moe izazvati avitaminozu, odnosno, devitaminozu koja se uglavnom zavrava tragino po papagaja. Svea hrana u obliku raskvaenog semena -Za papagaja nije dobro svakodnevno davati zrnastu hranu u prirodno vrstom obliku. Zbog toga povremeno napravite pauzu od davanja vrste hrane i dva-tri dana dajte ptici raskvaeno seme. Sva semena kada odstoje u vodi oko 24h prolaze kroz hemijsku reakciju, pri emu se oslobaa vie od 50% vitamina zarobljenih u jezgru zrna. Uputstvo za pripremu ovakve hrane izgleda ovako: 1.dan -u iniju ili neku posudu nasuti potrebnu koliinu semena i preliti ga vodom, poklopiti posudu, ali tako da obavezno ima lufta-vazduha. Ostaviti da ostoji 24h blizu nekog prirodnog izvora svetlosti (prozor, terasa) 2.dan -procedite seme i isperite ga mlakom vodom, jer ako to ne uradite moe biti toksino za vau pticu, zatim ga ponovo procedite i bez vode ostavite u istoj posudi pored izvora svetlosti poklopljeno da odstoji jo 24h. 3.dan -dobro isperite seme u nekoliko voda i onda je spremno za davanje vaem ljubimcu. Ako je toplo u prostoriji gde je papagaj, nemojte mu ovakvu hranu ostavljati due od 2h u kavezu.

SAVETI ZA ISHRANU PAPAGAJA SVEOM HRANOM

S'obzirom da je za nama ostao period zime i smanjene mogunosti da svoje pernate ljubimce u potpunosti zadovoljimo raznim vrstama voa i povra, to je pravi trenutak da vas kao dugogodinji odgajiva, posavetujem kako da ih obradujete sve veom arolikou koja je nepresuni izvor vitamina i minerala neophodnih vaem ljubimcu. Razlog vie za to je i period kada enke intenzivno

lee na jajima, ili roditelji odhranjuju tek izlegle mladunce, pa im pored neuobiajene semenske hrane, voe, povre i zeleni predstavljaju nezamislive potrebe u pravilnoj ishrani. Osnovno je da komadi voa i povraa koji se serviraju ptici treba da budu odgovarajui za njihovu veliinu i vrstu, naroito onim vrstama koji hranu konzumiraju pomou noge. Imajui u vidu da je veina vaih pernatih ljubimaca kupljena u raznoraznim zoo radnjama, niste u mogunosti da znate odgajivaa od koga je ptica nabavljena, pa samim tim i ne znate ime je prehranjivao njihove roditelje, a preko njih i mlade iji ste vlasnici vi sada, pa iz toga proistie da odreene vrste papagaja nee da jedu hranu koju im dajete, iz prostog razloga to na nju nisu ni naviknuti. Ipak, pokuau da vam dam nekoliko praktinih saveta kako da pokuate da ih namamite i naviknete na nove stvari. Poto su papagaji izuzetno radoznale ivotinje, treba im privui panju na sledee naine:ako nee da jede zeleni, ubacite mu u kavez jednu ravastu granu, pa na nju stavite zeleni; ako nee da jede papriku,veite je elatinom gumicom za vrh kaveza i pustite je da visi; ako nee da jede neku vrstu voa, isecite nekoloko kriki, pa mu stavite spolja na vrh kaveza tako da mu izgleda kao da mu u prirodi visi na grani iznad glave. Svi veliki, a i dobar broj vrsta srednjih papagaja konzumira hranu nogom, pa im onda i sveu hranu dajte u krikama ne veim od 34cm duine, kako bi mogli da ih dre. Za male papagaje i one koji ne koriste nogu kao pomagalo pri jelu, staviti im sveu hranu u neku arenu posudu koja e im sigurno privui panju. Naravno, sve ovo ne mora da urodi plodom, ali zasigurno treba pokuati, s' tim to uvek treba imati u vidu da su papagaji karakterne ptice i da ga ne moete prisliti na bilo ta, ukoliko on to ne eli. Ako neto ne voli, ili mu se ne svia, sigurno je da nee nikada prihvatiti, ali je takoe evidentno da papagaj veoma esto nee da konzumira odreenu vrstu hrane zato to mu je servirana na pogrean nain.To je zato to papagaj stie sopstvene navike, a ne one na koje ga vi primoravate, to i predstavlja njegovu linost i ego. Tako, na primer, prilian broj papagaja zrnastu hranu potapa u vodu i kozumira je tek kada nabubri, pa im zato treba priutiti veu pojilicu u koju e oni unositi i potapati suvo zrnasto semenje. Kada smo ve kod zrnastog semenja, ono mora da bude svee, da nije ueglo i da bude pravilno uskladiteno, to podrazumeva da je u papirnim ili kartonskim vreema ili buradima, da se dri na tamnijim mestima gde je moguno provetravanje, a to je najee sluaj kod odgajivaa, jer su oni upravo ti koji najvie vode rauna o hrani imajui u vidu da je ona i osnovni uzrok kad je u pitanju odravanje kondicije i zdravlja matinog jata, a samim tim i mldih jedinki. Od zeljaste hrane, u zavisnosti od vrste papagaja, moete im dati sledee biljke: patuljastu lisnatu travu (Poa Annua), plavu travu (Poa Pratensis), viegodinju travu (Lolium Perenne), kadifa travu (Holcus Lanatus), miljakinju (Stellaria Media), gorku heljdu (Rum Acetola),maslaak (Taraxacum Oficinare), rusovau (Capsell Bursa-Pastoris), kao i neke vrste vornovate trave kao to su: itne trava (Echinocaloa Crusgalli), crveni proso (Panicum Sanguir), zelene ekinjasta trava (Setaria Viridis), sirak metla (Panicum Milaceum), travu(Polygonum Aviculare), bobice i divlje voe, planinske bobice (Pyracantha), ipak. Sve ovo bilje u sezoni rasta moe se nabaviti i odloiti u zamrziva, kako bi ptica mogla da ga dobije i u zimskom periodu.

UPOZORENJE :nemojte da sakupljate divlje bilje blizu puteva ili ivica polja, zbog mogunosti zatrovanja izduvnim gasovima ili pesticidima. Preporuka je da se sve opere mlakom vodom i osui pre nego to se iznese ptici. Voe i povre : Ako va papagaj, pored zrnaste hrane, svaki dan dobija svee voe i povre, ostae zdrav, nee biti podloan gojenju koje mu skrauje vek, a istovremeno e ostati vitalan i zadrae prelepi sjaj perija. Opet, u zavisnosti od vrste papagaja, za to konsultujte nekog od odgajivaa. Od povra u sirovom stanju mu moete dati spana, plavi paradajz, graak, mladi kukuruz, argarepu, tikvice, paradajz, celerovu stabljiku, lukovicu divlje miroije, papriku,itd. Povre koje se ne sme davati : cela porodica kupusa, sirov i zelen krompir, zeleni (sve ) pasulj i list zelene salate, jer su ove vrste povra za pticu teko ili potpuno nesvarljive, pa je mogunost dobijanja proliva evidentna. Od voa : sve ananas, kajsija, jabuka, banana, kruka, kupina, svea smokva, malina, vinja, oljuten kivi, oguljen mango, mandarina, pomoranda, dinja, breskva, papaja. U zavisnosti od vrste papagaja, zavisi i koje ete voe da dajete.Voe koje se ne sme davati: grejpfrut, limun, ljiva, avokado, zbog svoje nesvarljivosti. Vani hranljivi sastojci : pored uobiajenih potreba svakog papagaja za vitaminima i mineralima postoje i odreene situacije u kojima se doza mora poveavati. Jedna od njih je upravo sadanji period (prolee), kada ptice menjaju perije (mitare), zatim nedostatak sunca zbog ijih se zraka provitamin D pretvara u vitamin D, ili promena okoline, mogu da stvore stresnu situaciju za vaeg papagaja i da time poveaju potrebu za vanim hranljivim sastojcima. Da biste bili sigurni da va papagaj dobija sve hranljive sastojke, dajte mu krenjak ili minerale u obliku sipine kosti. Po mom linom iskustvu najkvalitetniji su minerali belgijskog proizvoaa ''Vitamineral'' koji obiluju svim potrebnim mineralima. Za vee papagaje ja i ove minerale obogaujem ileanskom glinom koja je u prirodi u svakodnevnom meniu i zbog koje veliki papagaji preleu svakodnevno i do 100km kako bi upotpunili svoje prohteve za mineralima koje ova glina poseduje. Naravno da se svi zainteresovani mogu meni lino obratiti, jer ih ja imam uvek u dovoljnoj koliini. Navedeni minerali sadre sve sastojke neophodne za odravanje skeleta i dalji razvoj ptice, a u kavezu ih treba drati u posebnoj posudi, tako da ona moe da ih konzumira onda i u onolikoj meri koja joj je potrebna. Pogodnost ovih minerala je i u tome to im je rok upotrebe neogranien. Postoje i neki drugi multivitaminski preparati nemakog proizvoaa ''Vitacraft'' u zrnastom stanju, koje ja takoe redovno upranjavam u odgoju svojih papagaja, ali prilikom nambavke ovih preparata vano je povesti rauna o datumu proizvodnje jer im je rok upotrebe ogranien.Takoe ne smemo zaboraviti i kompleks B vitamina, vitamina A, C i E koji se daju u vodu i u tenom stanju, a po linom iskudtvu najkvalitetniji su nemaki ''Quiko'', a takoe se mogu nabaviti u mojoj odgajivanici. Pored svih navedenih vrsta voa, povra i zelenia, papagaji mogu da dobijaju, naravno povremeno, i neto od hrane sa nae trpeze, a to ne predstavlja njihovu uobiajenu ishranu. To se odnosi na papagaje kune ljubimce. Pogrene su tvrdnje autora pojedinih tekstova koji upozoravaju da papagaj ne sme da pojede nita sa stola, a to je naa hrana. U narednim stranama u vam, na osnovu linog iskustva,

izloiti spisak ''nepapagajske'' hrane koju bez rizika moete davati svom ljubimcu.

HRANA KOJU PAPAGAJ SME DA KONZUMIRA SA VAEG TRPEZARIJSKOG STOLA

U predhodnim stranama sam vam sugerisao ta papagajima treba davati od svee hrane ukljuujui voe, povre i zeleni, a ta je kontraindikovano. Pored svih navedenih vrsta voa, povra i zelenia mogu da dobijaju, naravno povremeno, i neto sa nae trpeze, a to ne predstavlja njihovu uobiajenu hranu. To se odnosi na papagaje koji se dre u svojstvu kunog ljubimca. Ponekad su oni jeko eljni ''nepapagajske'' hrane, a nekoliko namirnica je dozvoljeno, ak i preporuljivo davati.Analogno tome, postoje namirnice koje,ma koliko eleo, ne sme nikad da dobije.

1. Namirnice koje mogu da konzumiraju:

Jedanput ili dvaput nedeljno pola supene kaike kravljeg belog sira od obranog mleka, obogaenog sa iseckanim zeleniem ili argarepom i iseckanim tvrdo kuvanim umancetom; malu kockicu tvrdog sira; jednu supenu kaiku svee iseckane penice koja je predhodno bila potopljena u polovinu meavinu mleka i vode. Takoe veoma bogate vitaminima su i penine klice koje se mogu nabaviti u prodavnicama zdrave hrane; vansezonski, moete dati kuvane knedle, preporuljivo penine, ili komadi kuvanog krompira pod uslovom da sve ovo bude ohlaeno; pare dvopeka, suvog keksa, kornfleks ili neki tvrdi beo hleb, koji mora predhodno biti potopljen u polovinu meavinu mleka i vode; veim i srednjim papagajima, koji svoju hranu konzumiraju uz pomo noge, moete dati da ''glocka'' sitniju pileu kost ili kuvanu pileu nogu. Oni e takoe sa tih kostiju pojesti u malim zalogajima preostale komadie mesa ili hrskavice sa kostiju, to im je adekvatna zamena za proteine koje nalaze u prirodi; takoe povremeno, mogu da dobiju i manje komadie kuvanog pileeg belog mesa ili kuvane govedine.

2. Namirnice koje mogu biti opasne po zdravlje papagaja i koje treba

potpuno iskljuiti:

hladna hrana koja dolazi direktno iz friidera; vrua ili vrela hrana;

pokvarena hrana, ak i kada se ukvareni, povrinski delovi odklone, jer bakterije nastavljaju da ive i u preostalim delovima takve hrane, iako ne moemo da ih registrujemo golim okom; posoljena, zainjena hrana; zaeerene hrana, okolada, slatko kremovi, kolai i ostali tipovi slatkia; mast i masna hrana; alkoholna pia, ukljuujui pivo; kafa, Coca-cola i svi slini gazirani napici i pia.

Upozorenje : svako ko puta svog papagaja na trpezarijski sto, mora da bude veoma oprezan jer se moe opei na hranu, moe da opee jezik, ili da se prehladi, ili razboli jedui ono to je opasno po njega!

3. Voda za pie: Najbolje je da papagaj dobija uvek sveu i istu vodu, koja e

mu stalno biti dostupna, meutim, ako ta voda, to je sluaj u skoro svim urbanim sredinama, dolazi iz vodovoda, onda ona treba da odstoji u nekoj otvorenoj posudi kako bi hlor ispario, a kamenac se delimino vezao za zidove posude.Voda se u principu menja jedanput dnevno, ali kada su vruine velike, treba je zameniti i po nekoliko puta, zbog algi koje se homogenizuju po obodima pojilice, a to se moe uoiti tako to pojilica postaje zelenkasta ili crvenkasta, pa ako se to dogodi, treba je dobro isprati i sipati novu vodu. Pored pojilice, papagaju treba omoguiti i posudu, kupatilo, u kojoj e se ptica kupati, pa im se to dogodi, vodu treba prosuti, a posudu izvaditi iz kaveza, kako je ptica ne bi pila. Naravno, u zavisnosti od vrste papagaja, posuda za pie treba da bude i razliitog oblika i dimenzija, kako bi se omoguilo ptici da prilikom uzimanja vode moe nesmetano da sputa i podie glavu, pri emu joj voda klizi niz grlo. Delimino zatvorene posude za vodu nisu adekvatne za sve vrste papagaja. Najpreporuljivija voda za pie je negazirana mineralna voda, ali zbog njene cene,u naim okolnostima je ona nepristupana, pa savetujem predhodna uputstva. Samo bolesnom papagaju treba davati meavinu prokuvale vode sa slabim crnim ajem ili veoma blagim ajem od herbe ili ajem od odreenih algi, ali samo kada je to indikovano od strane strunog lica, veterinara ili iskusnog odgajivaa

TA JO TREBA ZNATI O PAPAGAJIMA

U skladu sa ve opisanim karakteristikama papagaja, postoje jo neki detalji u ponaanju koji su, manje vie, isti kod svih vrsta, iako pojedine vrste imaju svoje specifine osobenosti. O onome to im je zajedniko u ponaanju elim da vas informiem kako bi va kontakt sa kunim ljubimcem bio blii i prisniji i kako bi to pre uspeli da ''uhvatite'' ablon razumevanja elja i prohteva papagaja. Neke papagajske vrste vole da spavaju visei sa grane poput slepih mieva, ili sa stajalica u vaem kavezu, poput nimfi. Ukoliko va papagaj pripada nekoj od ovih vrsta, to mu i morate omoguiti, kako bi zadrao svoju prirodnu naviku, tako to

ete uobiajene plastine stajalice u kavezu zameniti prirodnim granama ija e debljina odgovarati stopalima ptice.

1. Karakteristini pokreti

Letenje i penjanje: stanovnici ravnica i otvorenog stepskog zemljita obino imaju izuzetne letne sposobnosti. Sa druge strane, stanovnici uma su esto vini penjanju. Njihova hrana je prvenstveno voe, koje oni konzumiraju prilikom penjanja. Pored ''stanovnika uma'' i ''stanovnici ravnica'' su solidni penjai iz jednostavnog razloga to svaka papagajska vrsta istrauje drvee traei pogodno stablo za pravljenje gnezda. Tranje po zemlji: to je karakteristika i adaptacija svih vrsta koje u prirodi svoju hranu nalaze prvenstveno na zenlji, kao neke vrste kakadua ili crvenoelih novozelandskih papagaja. Oni su veti trkai, koji pre upotrebljavaju tranje nego skakutanje. Nasuprot njima, papagaji ''penjai'' daju utisak nespretnosti dok se kreu po zemlji, zbog svoje anatomije, odnosno grae nogu i stopala, koji su izuzetno jaki zbog prelaska i skakanja sa grane na granu. Istezanje nogu: s vremena na vreme, posebno nakon odmora, papagaj istee jednu nogu i krilo sa iste strane, nadole i u stranu. Dok povlae nogu, neki papagaji esto skupljaju stopalo u ''pesnicu'' i povlae ga u perije ispod stomaka. Na taj nain odmaraju i relaksiraju nogu.To je veoma uoljivo i obino vrlo esto kada papagaj zauzima stav za spavanje. Zavlaenje kljuna u perije na lenoj strani tela: ovakvo ponaanje je takoe deo rituala spavanja kod mnogih vrsta papagaja. Meutim, ako ovu pojavu uoavamo i u toku dana, ne treba da nas preterano alarmira, jer to ine i u svrhu odmaranja. Upozorenje: ovakvo ponaanje moe da bude i posledica bolesti ptice, ali pored toga, perije ptice se kostrei i ptica stoji ili sa obe noge na stajalici, ili u dnu i u oku kaveza. Sleganje ramenima: ovo se manifestuje tako to krila papagaja nisu iznad trupa, ve ih oputaju sa strane. Ovakvo ponaanje je karakteristino kada se ptica nedovoljno kree, ali, uz jo neke gestove, gubitak teine, i pokazatelj bolesti. Pri tome papagaj veoma esto pokuava da ''ugrize'' vazduh, to ukazuje na bol i strah. Dizanje krila: vrlo esto zapaziemo kako papagaj podie jedno ili oba krila u vazduh, ali ne polee. Ovo ine posebno u letnjem periodu kada im je pretoplo, te na taj nain reguliu telesnu temperaturu. Kod nekih vrsta to je pokazatelj zadovoljstva,i iskazuju da im se neto lepo dogodilo i da su sreni.

2. Uestala ponaanja

Doterivanja: od svih aktivnosti papagaja, in doterivanja je primaran i najvaniji.Tome posveuju i po nekojiko asova dnevno, prelazei kljunom nanovo svo perije, obino poevi od krila i od perija repa, odnosno, prvo doteruju najdua pera. Zatim sledi ''prepipavanje'' i ''eljanje'' perija po stomaku i leima, pri emu se odstranjuje ono koje je iskrzano. Perije na glavi je jedino koje nisu u stanju da dohvate svojim kljunom, zato ga iste

prstima ili trljajui glavu o stajalicu. U prirodi je prisutno meusobno doterivanje, i to posebno u predelu glave, to istovremeno ini deo udvaranja mnogih vrsta, i slui da ojaa vezu paru. Otresanje perija: doterivanje je esto povezano sa otresanjem celokupnog perija tela. Ovaj akt slui da vrati sreeno, doterano perije u svoj prvobitan poloaj i da ukloni prainu sa njega.Takoe moete primetiti ovakvo otresanje kada je papagaj pod stresom.Tako naprimer, ukoliko je bio uplaen, nesiguran ili postien i situacija nije ponovo stabilna, on e da otresa perije kako bi se smirio. Mahanje krilima: ova pojava je naroito izraena kod mladih ptica u peridu prvog leta, pri emu se papagaj vrsto dri nogama za stajalicu, a leprajui krilima jaa muskulaturu vanu za budue letenje. Kod odraslih, starijih papagaja, ta pojava je primetna kod ptica u kavezima, kod kunih ljubimaca, a uzronik je nemogunost letenja ili ogranienosti prostora, pa na taj nain se razgibavaju. Za razliku od malih i srednjih papagaja koji se pri mahanju krilima dre nogama za stajalicu, veliki papagaji se dre kljunom. ''Timarenje'' kljuna: nakon gotovo svakog obroka papagaj isti svoj kljun trljajui ga o stajalicu. Meutim, ovakvu pojavu moete uoiti i kada papagaj jo nije jeo, a to ini da bi odrao ronatost svog kljuna. Neki papagaji ovo ine i kao pozdrav partneru, ili ukoliko je kuni ljubimac, onda kao pozdrav vlasniku, koga je prihvatio za druga. Ova pojava je tipina ako je u pitanju afriki papagaj-ako, ili neki papagaj iz porodice amazonaca. ''Timarenje'' nogu: kao i perije, papagaj ''timari'' i noge i to ini kljunom, otklanjajui pri tom izumrle elije sa njih. Isto tako, samo mnogo agresivnije, poput kleta, kljunom prelazi preko kandi da bi ih oistio. Zevanje: svi papagaji zevaju, s vremena na vreme, i to je veoma slina pojava kao kod ljudi. Prvi razlog tome je identian, a svodi se na nedostatak kiseonika, pa ukoliko va papagaj zevne nebrojano puta u toku dana, svakako je znak da treba da otvorite prozor i izluftirate prostoriju. Drugi razlog zevanju, kada to ine sa podignutom glavom, je radi istezanja vrata i predela oko kljuna, ime ptica relaksira ove delove tela. Kijanje: i kijanje kao i zevanje moe da ima dvostruke uzroke.Ukoliko je kijanje praeno sa izbacivanjem sekreta iz nozdrva, onda je u pitanju bolest ptice, odnosno prehlada i tada mu treba davati neki od preparata za disajni trakt uz odgovarajui antibiotik, pri emu se treba konsultovati sa odgajivaem koji se ve sreo sa ovom problematikom, ili sa veterinarom. Meutim, ako kijanje nije praeno sekrecijom, nemate razloga za brigu. Papagaji kijaju kako bi oslobodili svoj respiratorni trakt od eventualnih bacila ili praine, ili razlog moe da bude i iznenadna promena temperature.

3. ula vaeg papagaja

Vid: Papagaji vide svet koloritnije od nas, ljudi, a razlog tome se svakako krije u neprestanoj potrazi za hranom. ta vie, mogu da prepoznaju lanove iste vrste na osnovu boja. Zbog poloaja oiju, sa strane, papagaji gotovo da imaju perfektan vid, to im omoguava da brzo ugledaju neprijatelja i na vreme izbegnu opasnost. Povrina koju vide oba oka u isto vreme je za nijansu manja nego kod ljudi. Ali, ako ovo poreenje pravimo kada je brzina

u pitanju, onda su papagaji daleko sposobniji od nas. Ljudsko oko moe da primi oko 16 slika u sekundi, za razliku od papagaja koji primaju sto puta vie. Brza svetlosna percepcija svih detalja u toku leta je od vitalne vanosti za sve ptice, pa i za papagaje. Sluh: veoma je oigledno da papagaji imaju razvijeno ulo sluha. To se moe zakljuiti i iz njihove meusobne konverzacije, skrianjem ili zovom iz velike daljine, pri emu koriste razliite frekvencije, osiguravajui komunikaciju u jatu. U parovima, jedna ptica je u stanju da na osnovu zvuka prepozna glas svog partnera. Za vreme leanja na jajima, mnoge enke su u stanju da na osnovu zvuka mladog iz jajeta promene svoje raspoloenje. Najzad, ako i sami imate ovog kunog ljubimca znate da reaguje i na svaki um, a kamoli na neki glasniji ton. Ukus: Papagaji su ivotinje koje u svojoj ishrani prvenstveno imaju zastupljene razne vrste semenja, pa je i njihovo ulo ukusa manje razvijeno nego kod ptica koje se hrane voem i nektarom.U zatoenitvu se kod papagaja javlja izrazitost izmeu onoga to vole i to ne vole, to je posledica ime je odgajiva hranio pticu i kolika je raznovrsnost ishrane bila prisutna. To nam daje pravo za tvrdnju da poseduju razliitost u ukusu. Dodir: ulo dodira kod papagaja se bitno ne razlikuje u odnosu na druga iva bia. Naravno, postoje delovi tela koji su osetljiviji na dodir, a to su grudi i abdomen. Tako na primer, u vreme leanja na jajima ulo dodira je veoma bitno jer spreava majku, enku, da ih nagnjei dok lei na njima, kao i mlade po izleganju. Pored toga, mnoge ptice imaju posebno ulo na vibracije koje im omoguava da osete tanane vibracije i da ih doslovce interpretiraju. Najbolja potvrda ove teze je i oponaanje naeg govora, to je karakteristika velikog broja vrsta papagaja, a u ta smo se svi uverili koji ga imamo kao kunog ljubimca.

4. Monogamija
Poznato je da mnogi papagaji izabiraju partnera jo u vreme njihove adolescencije i da im ostaju verni do kraja svojih ivota. Mnogim vrstama je potrebno da proe nekoliko godina kako bi postigli polnu zrelost. Gubitak pertnera izaziva alost, to u svakom pogledu oteuje pticu. U divljini, novi par bi mogao da se formira, to ipak ini retkost, ali ukoliko kuni ljubimac izgubi svog partnera, bie u potpunoj odvojenosti od novodonete ptice suprotnog pola ili e se separatisati od vlasnika, alost, tuga za izgubljenim partnerom moe da mu potpuno promeni karakter, pa ak izazove smrt. Zato je moj savet, da ukoliko vam se dogodi uginue jedne ptice iz para, prilikom kupovine, novog papagaja stavite u drugi kavez kojeg treba priljubiti uz postojei, kako bi se ptice posle izvesnog vremena zbliile i upoznale. Onog momenta kad primetite da su jedna uz drugu i da meusobno cvrkuu, da se udvaraju, treba novokupljenu pticu prebaciti u kavez sa starijom.

5. Formiranje para
U jatu svaki neupareni mujak trai da osvoji prvu enku koju vidi, a koja se nalazi u njegovoj neposrednoj blizini, pa samim tim postaje i njegov izbor.

Ukoliko izabrana enka upozori udvaraa da ga je primetila i prihvatila, mujak udarajui kljunom po grani primie se enki sve blie i blie, dok je ne dodirne kljunom ili krilom. Ukoliko ovde nema odbijanja, kroz nekoliko dana e se formirati par. Da li je par zaista nastao, uoiete ako obe ptice rade sve zajedno, blizu jedna drugoj. Zajedno trae hranu, u neposrednoj blizini su na grani i dok se odmaraju, dok uz kontakte telom ak poveavaju raspoloenje jedna drugoj. Nastala privrenost ide ak dotle da ukoliko je potrebno da se jedna ptica protegne da bi dohvatila hranu, njen partner e slediti iste radnje u isto vreme. U divljini, papagaj ima dosta mogunosti da izabere lana suprotnog pola, dok se u zatoenitvu, u smislu kunog ljubimca, grekom ili neznenjem prodavca, dogodi da nabavite drugu pticu istog pola.U tom sluaju moe se desiti, zbog nemogunosti izbora, da jedan papagaj preuzme ulogu i ponaanje pola koji nedostaje. To ipak nije zabrinjavajue, jer su u pitanju kuni ljubimci od kojih se ne oekuje reprodukcija