Химне ноћи

 Сва бића обдарена чулима воле светлост. То је природна нужност.

 Небеске очи - ноћне очи. Светлост - просветљеност.

 Ако је ноћ ужитак - смрт - дух: мртва драга уздиже-Данте.

 Хајдегер- преовладавање бића, метафизике- то може само биће само по

себи.

 Новалис - да цео свет буде романтизован - открити дух у материји; љубав

ка истини, ка свету идеја (смрт)

 Ја се окрећем ка ноћи; има ли чулно обдареног бића; ноћ подиже отежала

крила душе; сиромашна и детињаста је сад светлост

 бол - несхватање духа;

 Кант - свет постоји и изван наших чула

 Царица света, заштитница блажене љубави - твој глас ми је ноћ претворио

у живот - начинила си ме човеком

 Човек је синтеза духа и метерије; Нужност враћања - да знамо шта је на

почетку, расклопити али закон нужности да се поново склопи.

 Русо - човеков задатак да материју учини духом, човек је слободан.

 Љубав као кинетички узрок враћања духа самом себи.

 Жели да се споји са ноћи, она је супротно од материјалног; жели да она

њега растерети од материјалног и да га начини духом; дух се спаја са
духом - да вечито траје свадбена ноћ

 Сан је ужитак; последње јутро је за нас смрт а за њега је дух; када

светлост не буде растеривала ноћ и љубав

 Стих као романтизовање језика

 Рођење је оковано светлошћу, смрт спрам рођењеа нема окове.

 Сан ће скрхати ланце зла, нашем оцу ће да нас да

Хлеб и вино

Чидесна милост је ноћи преузвишене, туђинка међу људима

Наше данашње становање је кињено радом, растрзано јагмом за предношћу и

успехом

Песничко стварање нам помаже да станујемо; суштина песништва је суштина

становања; поетско стварање је основна моћ ћовековог становања

Сама постоји вечна у најслободнијем духу...попут лакогсна и ноћ и невоља

јаким насчине
Бог поставља границе јер нас воли - незнање дана коначне смрти

Хердерлин говори о целокупној егзистенцији - сећање је колективно

Ми смо без срца док нам отац не припадне сваком исвима

Грчка - светли дан - модерни свет је супротан томе

Ниче каже да цивилизација настаје у односима с боговима - Надчовек -

превазилазимо себе, само тако можемо доћи до бога

Ноћ нас јача; ако будемо снажни као хероји тада, вратиће се богови

Трансупстанција - веровање да се хлеб и вино заправо претварају у тело

Христово

Мера једнака свима - дан и ноћ

Џејн Остин

Опште позната истина је да је богатом неожењеном човеку жена неопходна;

наративна + морална пародија

Недвосмислене моралне лекције од стране Џејн Остин; протореалистичка

поетика

Приказује систем какав јесте; за њу књижевност није дидактичка

Жене су такве какве јесу јер их је друштво таквим начинило

Наратвини слој у виду писања писама

Напетост

Имамо утисак да продиремо у свест ликова - аукторијални приповедач -

нараторски коментари и уплетање

Због тачке гледишта имамо предрасуде о Елизабет

Елизабет не прихата конвенције брака

Фауст

Гете делу дао назив трагедија

Приказује колектив кроз модерног човека - не појединац; деструкција зарад

личног успеха

Епизодична драма

Сцене између Мефиста и Фауста - представа која се одиграва пред богом

Сукоб разума и ванразумског (душа), појединац спрам мноштва

Онај који се ослања на разум не види вредност душе - лакше је предаје

Питање зла - Књига о Јову

Казна јер трага за смислом живота

Ђаво заправо суделује с Богом при приказивању доброг

Прави пут води ка праизвору

Идејна дубина + тоталитет друштвено људских категорија + уметничка

савршеност

Филозофске проблеме спаја са чулним и узбудљивим

Разоткривање друштвено-историјских веза и филозофије природе

Гете и Балзак доживљавају превирање новог живота и рушење старих облика

Није у питању интроспекција

Преображај фолклориситчких традиција мита

Враћање у прошлост је нужни заплет у ново

Фауст страда у доба реформације; израз за националну и политичку,

филозофску слободарску чежњу Гетеа

Гете има истинско разумевање за херојски отпор појединца

Пролог у небу борба између добра и зла

Драма људског рода

Сјединио је индивидиуу и врсту

Призива Хелену

Мефисто сам укида своје карактеристике као ђавола - иронија - и Фауст и

Мефистофелес су атеисти: духовитији од сотоне, разблажио Сотонину мудрост

И зло може бити почетак објективног напретка

Људска пракса преовладаће природом

Мефисто претвара човека у животињу

Најмањи утицај легенде је у Гретичиној трагедији

Фауст би да заштити Грету

Фаустова чежња за практичним напретком

Гете око себе није видео објективну снагу друштва

Трагедија Гртичина
Тема типична за то доба

Идеал хармоничне љубави, која тражи хармонично савршенство личности -

друштвено биће га спутава у томе

Мушко женска уравнотеженост није могућа

Није само љубавна прича већ и развојне етапе лакомислених и полусвесних

почетака до трагичног свршетка

Знао је да нема трајног места за њега у Гретичином свету

У односу Гретице и Фауста је нагон за усавршавањем; љубав према Грети

трагична и за самог Фауста

Парадокс Фаустове привржености према Грети - ојачава га и уједно уништава

Чајлд Харолд

Бити у свету је примарно политичко, не онтолошко

Дете природе, готски јунак, мрачни усамљеник, човек осећања

Гранд Тур није био могућ у време владавине Наполеона

Попримио Харолда као наратора

Можемо осетити жал преостале империје

Био против монархије, видео потрбу за друштвеном револуцијом

Након Ватерлоа људи из Енглеске су хтели поново да путују. Вратила се жеља

за старим Гренд Туром

Што су Британци хтели толико да путују? (Томас Мур о томе писао, колико
воле да путују)

После Наполеоновог периода и туристичка сцена довели су до модерне

културализације

Исписан у станцама

Прво певање

Путовање у Португал, неук је то народ али поносног соја

О Наполеоновом договору са сер Дарлимплом о повлачењу трупа и Енглези се не

слажу са њим

Католичка црква је блидница ваилонска

Предивна Шпанијо, чаробна славна

Шпанац - жртва, Француз - освајач, Енглез - слабије залуд брани и победом

прети
О Наполеоновом походу на Шпанију

Наполеон - вођа незасити

За слободу гине ко слободан није

Друго певање

Плавоока небеснице - тако Хомер зове Атину; где је силни дух

Где Зевс некад беше, Мухамед је ту сада

Зевсов храм некада 150 стубова, сада 16

Шкот који пљачка Грчку

Итака, Албанија

Треће певање

Помен ћерке Аде

Гази по праху империје - Наполеоново царство уништено за време битке код

Ватерлоа; гроб до гроба се ниже

Наполеон - би више но човек но ниже је пао

Прича о Швајцарској, ту се родио Русо

Италија

Четврто певање

Посвета Џону Хобхаусу

Осам година између стварања првог и поседњег певања

Путовао кроз Италију, Малу Азију, Грчку, Шпанију

Венеција, Отело и Млетачки трговац

Говори о походу Млечана

Италија најлепша од свих, пева о гробници Петрарке, Падова

Бокачо, Галилеј...

Само Тит Ливије и Вергилије биће ускрснуће Риме

Сили јунака раван био једино Наполеон, који није у гробу већ на робији

Црвено и црно

Стендал је био атеиста и јакобинац

Разум приказан као лудило

Јулска револуција 1830. смењен Шарл 10.

Иронија-дистанца између наратора и аутора

Са Бонапартом започиње историја - романтичарско

Обичан човек постаје владар света - Русо

Бурбонска рестаурација од пада Наполеона 1815. до Јулске револуције 1830.

Повратак династије Бурбон, јачање моћи католичке цркве

Аристократија показана као сувишна

После Наполеона долази Шарл десети, људи схватају да је све фасада, смењују
и њега и долази Луј Филип и држава постаје патламентарна монархија

Поновна револуција 1848., затим долазак Наполеоновог нећака, период две

индустријске револуције

Де Ренала срамота што је индустријалац откако је пао Наполеон

Жилијен чита Успомене са свете Јелене

Фигуре оца - Наполеон, Мајор-хирург, Сорел

Све доживљава као рат, сукоб; стално жели да види како може да напредује

Иронија - љубав као рат; Метафора љубави Сорела и Де Ренал

Црква као вертикала; Романтичарски патос Сорела

Црква једино допушта неаристократама да се уздигну

Питање вере се ни не поставља; Црква нема никакве везе са вером

Сорелова амбиција; амбициознији од колега у богословији

Захваљујући Пирару завршава код маркиза Де ла Мол; Матилда + Сорел

у салонима се прича о двору, пошалицама - нема разговора о политици

(Стендал се залагао да треба писати о политици);постаће јасно да је
аристократија сувишна

Матилди и Сорелу је обома досадно - свако пројектује своју стварност

Први историјски роман

Енглези задужени

Романтичарски концепт економски условљен

Критички романтизам, није још у питању реализам

Приказани неморални људи али није зацртано морално обележје

Јунаци минулог доба

Амбиција доминира кроз цео роман

Идеја Сорела да се налик Наполеону издигне од ничега

Амбиција прелази у мономанију

Постреволуционарна Француска - традиционалистички отпор индивидуализму и

привлачност модерног

Чича Горио

Модерно доба јавља се у Паризу;

Утопија - аристократско сеоско имање

Новац је основ свачије стварности; ужитак + моћ + новац

Динамика центра и периферије

Де Растињак постаје као остали - део Париза

Нема питања вере

Реализам - типски јунак; нема симболизације, објективна стварност

Кроз типског јунака приказан релевантан проблем тадашњице

Породица за Балзака једини битни друштвени састојак

Ако желите да учествујете у париском друштву - треба вам новац

Новац дословно испуњава жеље

Друштвени капитал - Виконтеса де Бозеан

Начин доласка до новца: Коцка, Право, Наследство, Злочин

Фигуре ауторитета: Виконтеса, Вотрен, Горио; Психоаналитичка позиција оца

Горио пре револуције - обичан радник у фабрици; ратни профитер

Чича Горио је бесконачна релација

Виконтеса и Вотрен користе људе као коње за јахање - рат свих против свих

Вотрен нуди злочин, Горио га одваја од тога

Вотрен полицајац - криминалац, подземни банкар

Само друштво производи злочин

Окончава се једина фигура која је имала љубав

Урушавање ауторитета - смрт богова на реалистички начин (Важно за улогу
оца)

Оркански висови

Одјек изгубљеног раја; Лирски роман

Локвуд као посредник

Рано умрле мајке као заједнички мотив

Топос прозора и сандука;прозор као препрека, граница

Мотив андрогеног

Хитклиф - примитивна антропоморфизована енергија

Без моралне перспективе, анимални свет; драмска атмосфера

Син - виолина, ћерка - бич

Изабела - осветничко тело

Родне особине надјачавају личне карактеристике

Кејти је доминантнија, Харитон ојачава лозу

Није у питању поларизација добра и зла

Линтон и Хитклиф - сукобљене животне солуције и две слике маскулинитета

између којих се Катарина колеба

Хитклиф - човек без имена,иметка и хуманости; Едгар - симбол отмености,

традиције и наслеђених вредности

Нели ставља прамен косе обојице у Катаринин медаљон након што она умире

Све јунакиње - полицентричне, контрадикторне или нехумане

Хиндли је охол, Хитклиф обасут мржњом, слуга Џосеф је самољубиви фарисеј,

Едгар има женску осетљивост

Брак са Едгаром је последица чежње за идентитетом; Катарина је добро док

јој се Хитклиф не приближи поново

Њено одбијање да једе представља емотивну и духовну глад за слободом

Катарина након боравка код Линтонових укида осећај инфантилне љубави између
ње и Хитклифа

Смрт = детињство = слобода

Кејти симбол надјачања наученог над насљеђеним

Мадам Бовари
Фетишизам елеганције

Досада, гађење

Преплитање говора на сајму Еме и Родолфа

Глупост је унуверзална, исмевање и поетизација

Флобер између друштвеног статуса и интелектуалне инвокације

Прекид са класичном прозом

Фетишизам језика

Шарл нас уводи и изводи из приче

Човек не руководи својом судбином

Почетак говори о Шарлу као детету

Некомуникативност

Пораз људског духа

Драмска и наративна перспектива

Чулност

Ема чита - подстицање страсти, негирање прошлости

Мама Бовари хоће да буде једина госпођа Бовари

Емин живот - кочија, јурњава

Ема на балу трага за присуством у таквом друштву - аристократа рођена у

погрешном соју

Када се одупире Леону, Ема купује намештај

Ликови жуде за макро-догађајима, држе се старих поетика, нису у току са

новим

Боваризам - ескапизам, бег од стварности, незадовољствно валаститим стањем

код младих жена, жеља за прелазом њихових могућности

Присутан дигесис говор аутора, мимесис обраћање аутора кроз друге ликове

Присутан свезнајући приповедач; Подразумевање неименованог приповедача

уједно извештач са лица места

Приповедање дескриптивно објективнои износе се чињенице које су важне да би

се читалац упознао са радњом
Ми форма са почетка преплиће се са ја формом

Посредство управног и неуправног говора

Цртом се обележава референцијални управни говор; наводницима

нерефернцијални управни говор

Директни говор да се разбије факторијално приповедање и убрзао ток радње;

уноси се динамичност

Дословно преношење нечијег исказа

Ставља на акценат размишљање протагониста

Често даје деоне исказе јунака - фрагментарни управни говор

Испрекидани говор Емин показује њено ментално стање

Мешање сугестивног плана приповедања са планом својих протагониста -

ухармонизована двогласна структура

Прожимање различитих дискурзивних нивоа

Аутор се налази на сптрактно граматичкој тачки гледишта, док јунак говори с

тачке гледишта стварног смисла целог контекста

Однос лика и приповедача

Зачетник је слободног неуправног говора - транспозиција из ја из управног

говора у он (неуправни) или ми у они

Непосредна комуникација са читаоцима

Емине идеје се односе на ондашњу моду

Ема чита због задовољења неиспуњене жудње; Узима уметност реализма као
материјал за свакодневни живот, као приручник за самоусавршавање

Приказује националне портрете буржоазије и ситне буржоазије у пуној снази

њихове баналности, ни Ема није поштеђена ове перспективе (када је виђена
кроз Родолфове очи)

Приповедање прожима пејзаже и евоцира простор не време

Емина хаљина има особине живог бића

Емина дескрипција је прозрачна и заносна

Нема катарзе у читању Емине приче

Емина отуђеност као социјално незадовољство сталежом

Ана Карењина

Индустријални развој кроз Љевина

Аутор није приклоњен ниједном лику;

Епиграф - то што неко страда не значи да је неко неморалан

Стива, Ана и Вронски - тело важније од душе

Љевин представља оличење савести

Ниједна породица није идеална

Натуралистички описи сексуалних односа

Ана не може без друштва

Вронски дели људе на две групе - они који маре и не маре за брак; Фали му
смисао

Љевинов поглед на љубав - истинитост се гради; Одбацује решење које Ана

бира (самоубиство) - спасио се тежњом ка остварењу моралног закона

Љевин има потребу за променама - дубоко упознат са својом одговорношћу у

личној и друштвеној сфери; Реалан живот + живот на провалији, поглед изван
његових граница

Вронски испрва није постојао самостално као субјект, постојао због сврхе
Анине приче

Ана постаје субјект несвесног

Потпуна моћ над Вронским је уздизала Ану; постаје јој покоран и постаје
смешан, карикатура, пародија

Дивља патка

Појединац већи од породице

Живот у лажи је најгори

Симбол дивље патке, породична драма

Верле има сина Грегерса, Екдал и Гина Хедвиг, стари Екдал

Хедвиг је индиректни поклон Верлеа Екдаловим - дивља патка је такође био

поклон

Гина радила као кућна помоћница код Верлеа, била му љубавница, његова је
заправо Хедвиг; све је то довело до тога да Екдал оформи одбојност према
њој и она се убија

Хедвиг као дивља патка која је затворена, нема слободе, осећаја за спољашњи
свет
Грегерс предлаже да Хедвиг жртвује дивљу патку како би доказала свом оцу
неку поенту

Симбол фотографије код Екдала као фотографа - уређује слике да прави да му

живот буде као фотографије- дисторзија истине

Грегерс се уселио код Екдалових - он исто постаје као дивља патка

Нора

Жена стоји спрам патријархалног

Критика свакодневног брака; Појединац против детерминизма

Приказано друштво у којем су жене ограничене набригу о кући и породици

Виђење жене као лутке - она је везана и ограничена - њом се друштво и муш
поигравају - плес за Торвалда

Када је умањи, Торвалд јој се не извињава већ јој тепа

Појава госпође Линде - морала је да се уда због новца како би помогла

својој породици

Улога дадиље која оставља своју децу код куће да би чувала Норину

Ван куће није имала свој живот, одлази и налази живот за себе

Госпођица Јулија

Натуралистичка драма

Јулија се спушта на нижи ниво друштвене лествице, Жан се уздиже

Због мајке не воли мушкарце, боји се грофа

Кристина спава док се све дешава

Галеб

Ирина Аркадина, Нина, Трепљев, Тригорин (писац)

Трепљев мисли да га мајка не воли јер је Нина у представи не она; мајка

мисли да позориште служи човечанству, он мисли да је шаблон и предрасуда

Уметници се труде да из једноставних, тривијалних фраза извуку морал,

једноставан и користан у домаћем животу - у хиљаду варијација износе исту
ствар - Трепљев

Сорин - без позоришта се не може, Трепљев - требају нове форме

Воли мајку али када се окупе глумци осећа се понижено у њиховом друштву

Ко би после Толстоја и Золе читао Тригорина

Без Нине не може да живи

Нинини родитељи се боје да им ћерка не постане глумица

Трепљев сматра да живот треба приказивати каквим треба да буде

Нина сматра да у комаду треба бити љубави

Аркадина и Трепљев цитирају Хамлета

Идеализовање глумаца, више волети њих него трговце

У Нини се налазе душе Наполеона, Шекспира, Цезара

Мајка га вређа и каже да је требало да изабере неки обичан комад, не ово

декадентно дело

Шамрајев каже да је позориште замрло

Трепљев спушта галеба Нини пред ноге, овако ћу и себе убити - дословно живи
симболику

Нина жели да сазна како се осећа слава

Тригорин - мори га мисао да пише стално; хвата све око себе као забелешке
за роман; Писац (мали) сам себи је неспретан, сувишан. Чини му се да су му
читаоци непријатељи; Пријатно му је да пише али када књига напусти штампу -
неподношљива је; Дужан је да пише о домовини

Нина МОЖДА наивна, мисли да би на његовом месту жртвовала себе томе

Млада Нина слободна је као галеб али ју је младић из досаде упропастио

Трепљев би да изазове Тригорина на двобој

Трепљев мисли да је даровитији од свих

Три сестре

Прозоров, Наталија, Олга, Маша, Ирина

Олга након четири године рада у гимназији осећа као да је много остарила;
мисли да би било боље да се уда и да не моа више да ради

Желе што пре да оду у Москву где има више прилика

Ирина: човек треба да се труди, да ради у зноју лица свог и циљ живота је
срећа, заноси. Како је лепо бити радник који устаје у зору и туца камен...
Боље бити вол или коњ него млада жена која се диже у подне, пије кафу, за
два сата се облачи; Када је вруће, човек зажели да пије као што сам ја
жељна рада

Маша сматра да знају сувишне ствари

Вершињин - треба чекати живот који долази, леп живот, Тузенбах - за тај
живот треба да се ради

Ирина ради у телеграфу - не воли тај посао, нема поезије, мисли

Стално маштање о бољем животу

Олга хоће да буде слободна, боли је глава од посла

Олга толико неће да ради да би одбила вишу позицију ако јој понуде

Вершињин сматра да ће бити све више жена као што су њих три

Ирина ће се удати за било кога ако значи да ће отићи у Москву

Ирина понавља да треба радити

Олга на крају - Да нам је знати зашто живимо

Карамазови

За достојевског је јунак Бог - човек

Страх од Казне

Достојевски жели да учини хришћанство поново уверљивим

Руси неће допустити новог Наполеона

Разум одузима слободу

Зосима као одговор на позицију хришћанства, на одсуство веровања у Бога -

пустио је смрад, није био светац

Достојевски би радије остао са Христом, него отишао на страну истине

Полифони речник

Без бога немогуће је објаснити човеку зашто да не убија

Иван прихвата бога, није атеиста, само не прихвата свет што га је створио -
књига о Јову, патња деце, можемо волети само оне испод нас

Иван мисли да је праведнији од бога

Свако одговара за себе, чему закон?

Сексуално ривалтство због жене мотив за оцеубиство - Хамлет, Едип