Stojanovic Katarina 39/15

 Tri vrste zadataka:

 Materijalni
 Formalni
 Vaspitni.
 Pod materijalnim zadacima se podrazumeva
obaveza skole da ucenicima, kroz nastavu,
omoguci da sticu znanja,vestine I navike.
 Na temelju shvacenih zakonitosti prirodnog I
drustvenog razvoja ucenici treba, kao odrasli
gradjani ,da sebi nadju pravu ulogu u
zivotnom okruzenju.
 18 i 19 vek.
 Trka za kvantitetom obrazovnog materijala
naziva se didaktickim materijalizmom.
 Usvajanjem znanja ucenici treba da razvijaju ne
samo pamcenje nego i druge psihicke funkcije.
 Didakticki materijalizam i didakticki
formalizam.
 Prenaglasavanje i potcenjivanje nastave.
 Aktivisticki pristup stvarnosti.
 Formani zadaci nastave isticu potrebu da se
najveca paznja posveti psihofizickom razvoju
ucenika.
 Dobra nastava daje znanja, razvija licnost I
vaspitava je.
Karakteristike Stara skola
Pozicija ucenika Nesamostalan, pasivno
prima znanje, objekat
nastave
Pozicija nastavnika “Drzi” sve u svojim
rukama.Jedino je on
aktivan.
Karakter nastave Intelektualisticka,upravljena
na mentalni razvoj.
Zapostavljen culni I
konativni razvoj.
Kolicina sadrzaja Insistira na kolicini
znanja.Preobimni nastavni
programi . Didakticki
materijalizam.
Nova skola
Ucenik mera svega ,njegove
zelje, potrebe I
interesovanja odredjuju
sadrzaj rada skole. Otislo se
u krajnost ,u
pedocentizam.Ne priznaju
se drutveni ciljevi
obrazovanja.
Njegova uloga je potcenjena
I svedena na povremenu
pomoc ucenika.
Sve podredjeno vaspitanju
volje. Zanemaren
intelektualni razvoj I
sadrzaji koji ga podsticu.
Zanemaruje obim
znanja.Sve podredjuje
razvoju psihofizickih
sposobnosti.
Karakter ucenikovog
angazovanja
Odnos prema fizickom radu
Nastavne metode
Interesovanja I potrebe ucenika
Nastavni programi
Slusa, prima
,pamti,reprodukuje.
Angazovana uglavnom
memorija.
Potpuno zanemaruje fizicki rad.
Naglasava samo misaoni razvoj.
Koristi samo verbalisticke
metode.
Potpuno su zapostavljeni.Pri
izboru I rasporedu nastavnih
sadrzaja ,metoda I postupaka
ucenicka interesovanja su
zanemarivana
Centralizovano utvrdjeni I
jedinstveni.Svi ucenici uce isto.
Tezi se spontanoj
samoaktivnosti ucenika u koju
ce se nastavnik sto manje
mesati.
Naglasava izuzetan znacaj
fizickog rada .Zapostavljen
misaoni rad.Uci se kroz praksu.
Zalaze se za primenu aktivnih I
radnih metoda I ide u drugu
krajnost pa potpuno iskljucuje
verbalne metode.
Interesovanja dece su bioloski
uslovljena,njih ucenici donose u
skolu I ona odredjuju izbor
sadrzaja ,organizaciju I metode
rada.
Tezi se uklanjanju uniformnih
nastavnih programa.
Organizacija casa Sablonizovana,primnjuju se Ucenici samostalno biraju
Herbartovi formalni stupnjevi. forme rada.Nastava e
organizuje po radnim
stupnjevima ,po bioloski
zasnovanim zakonima ucenja.

Organizacija celokupne Strogi premtni sistem sa Brisu s krute predmetne

nastave krutim rasporedom casova. granice. Radi se prema
Granice izmedju predmeta potrebama I interesovanjima
krute. djaka. Nema krutog rasporeda
casova.

Kontrola ucenikovog rada Stroga kontrola.Nastavnik Umesto nastavnicke, ucenicka

proverava ucenikovo neznanje. kontrola. Nastavnik ne kontrolise I
Anagonizam ucenik-nastavnik. ne ocenjuje.Posledica ovakvog
preterivanja je slab uspeh.

Disciplina Stroga Zalaze se za samodisciplinu.Nema

,kruta,nametnuta.Nastavnik je nametanja I propisivanja pravila.
gotovo policajac.Od ucnika se ne
trazi da shvati moralne norme
nego da se pokorava propisu.