Professional Documents
Culture Documents
ДЕЦА СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ - ОШТЕЋЕЊЕ ВИДА
ДЕЦА СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ - ОШТЕЋЕЊЕ ВИДА
АЛЕКСИНАЦ
ПРЕДМЕТ
СЕМИНАРСКИ РАД
0
Садржај
Увод........................................................................................................2
Дете са посебним потребама или дете ометено
у развоју – дефиниција појма................................................................3
Појмови који се тичу поступака у раду са децом
са посебним потребама..........................................................................5
Деца са оштећењем вида........................................................................7
Дете са оштећењем вида у вртићу и школи – потребе и изазови.........9
Подршка деци са оштећењем вида у вртићу и редовној школи..........10
Закључак................................................................................................12
Литература.............................................................................................13
1
Увод
Дакле, суштина инклузије није место где се образовни процес одвија, већ
систем акција. То је читава филозофија школе. Инклузивна школа окренута је
сваком детету тј. сваком детету омогућава да се школује на начин који њему
одговара. Када су у питању деца ометена у развоју овај модел образовања је у вези
са социјално-инклузивним приступом особама којима је неопходна посебна
друштвена подршка.
2
Дете са посебним потребама или дете ометено у
развоју – дефиниција појма
3
људске потребе. Овом општем скупу људских потреба треба придодати оне које су
заиста посебне (као што су нпр. потребе за оријентацијом у простору код деце која
имају тешкоће са видом). Процена развоја детета које има потребу за додатном
подршком обухвата два скупа активности:
4
Појмови који се тичу поступака у раду са децом са
посебним потребама
5
• Адаптација, прилагођавање условима живота, које постојеће оштећење
омогућава.
• Интеграција, најкомплекснији облик социјализације, који представља
оспособљавање особе за потпуно самосталан живот и рад, а да постојеће оштећење,
притом не представља значајније сметње ни породици ни самој особи.
6
Деца са оштећењем вида
Оштећење вида - Она стања вида која деци, младима и одраслим особама у
њиховом практичном животу и свакодневном раду представљају одређене веће или
мање потешкоће и проблеме, па им је потребан одговарајући посебан третман.
Различита су по етиологији, врсти и степену оштећења, па се и различито
рефлектују на развој, живот и рад. Оштећења вида деле се на слепоћу, где постоји
потпуни губитак вида и слабовидост, где постоји делимичан губитак вида на једно
или оба ока.
7
Радом са особама са оштећењем вида примарно се баве дипломирани
дефектолози - тифлолози који се образују на Дефектолошком факултету
Универзитета у Београду. Деци са оштећењем вида у свакодневном животу и раду
помажу оптичка помагала: наочари са корективним својствима, контактна сочива;
дидактичка средства у плитком рељефу за слепу децу, употреба Брајевог писма.
8
Дете са оштећењем вида у вртићу и школи – потребе
и изазови
9
Подршка деци са оштећењем вида у вртићу и
редовној школи
Као фактори који утичу на слабији школски успех деце са оштећењем вида
најчешће се наводе: брз темпо обраде, непознавање модела подршке, недостатак
помагала, непознавање тактилних и визуелних способности ове деце. Подршка у
вртићу и школи укључује: адаптацију простора, коришћење адекватних
дидактичких средстава, примену разноврсних метода и облика рада, познавање
Брајевог писма.
10
Пожељно је да учитељ познаје бар основе Брајевог писма, а у учионици
може поставити постер са словима писаним азбуком и Брајевим писмом (користити
нпр. пластелин да би добили рељефну форму). Брајево писмо је рељефно тачкасто
писмо. Настаје комбинацијом 6 тачака груписаних у 2 колоне и 3 реда. Дете треба
да користи обе руке док чита или тактилно претражује слику или модел.
Препоручије се да дете млађег школског узраста рељефну слику „прегледава“
десетак минута. Деца са оштећењем вида перципирају поступно, део по део и
потребно им је више времена за доживљај целине.
Ако дете може да користи вид, нека то и чини, али наставник треба да
обезбеди јасне илустрације са израженим контурама и добрим односом између
фигуре и позадине, матиране свеске и хартију, маркере за писање. Неопходно је да
наставник има информације о величини слова које дете може да чита и пише. Ако
дете поред оштећења вида нема друге облике сметњи (оштећење слуха,
интелектуалну ометеност), само оштећење вида не представља препреку његовом
успешном укључивању у редовну школу или вртић. За многе васпитаче и
наставнике рад са децом оштећеног вида на самом почетку био је праћен страхом и
несигурношћу, али је истовремено био изазов, који је довео до тога да већина њих
самостално пронађе методичка решења и помогне им током школовања.
11
Закључак
12
Литература
13
14