Uputstvo za domaći zadatak iz predmeta Analiza muzike XX veka

Oblast: Dodekafonija i integralni serijalizam

Tema domaćeg zadatka: Analiza jednodnog stava Svite za klavir op. 25 Arnolda Šenberga
Cilj domaćeg zadatka: ovladavanje stilske analize iz oblasti ekspresionizma kao i analize
dodekafonske tehnike
Od studenata se očekuje da proanaliziraju jedan stav svite: Preludijum, Gavota, Mizeta,
Intermeco, Menuet ili Žiga.
Što se same dodekafonske tehnike tiče, od studenata se zahteva da obeleže brojevima tonove
četiri uzastopne serije, da opišu prvobitnu seriju, daju joj karakterne osobine (napeta, smirujuća,
indiferentna, suptilna, narastajuća po emotivnom naboju itd.) kao i da prokomentarišu kojim je
muzičkim sredstvima to ostvareno.
Prva serija – primus – osnovni oblik obeležava se sa P (lat. primus), njen retrogradni oblik sa R,
inverzni sa I, a retrogradna inverzija sa RI. Ova četiri oblika čine kvaternion (od lat. quaterni što
znači po četiri), Osnovu serije čini slobodan niz intervala, koji u zbiru daju tonove hromatske
lestvice u nekom specifičnom rasporedu. Dakle, serija se ne poklapa sa hromatskom lestvicom,
ali su svi tonovi hromatske lestvice u njoj iscrpljeni pre njenog ponavljanja u osnovnom ili u
nekom drugom obliku (R, I, RI).

Serija i tematizam

Kako serija predstavlja pokriće za celu fakturu – horizontalno (horizontalna dodekafonija),

vertikalno (vertikalna dodekafonija) i u različitim vidovima kombinovanosti ove dve dimenzije,
nakčešće po delovima – dva ili tri, koji se izlažu odvojeno u dva ili više glasova (segmentna
dodekafonija). Zato se za dodekafoniju kaže da ima principijelnu sličnost sa imitacionom
tehnikom i polifonim tematizmom. Za dodekafoniju je tipična neuobičajena koncentracija
tematskih elemenata u samoj fakturi koja prožima ne samo horizontalu, već, zahvaljujući slobodi
disonance, i vertikalu. Unutrašnja reorganizacija suštine nove polifonije XX veka svodi se na ne
samo na linearnost, već i na vertikalu. Tako se stvara novi tip unifikacije vertikale i horizontale,
ali takođe se i menja suština modalnosti i naravno tonalne harmonije. Serija, dakle, predstavlja
tematsko načelo cele kompozicije, ali je ujedno serija i više od tebe, jer u delu nema ničeg osim
provođenja serije nema ničeg, nema nikakvog netematskog materijala, koji bi izdvajao osnovni
kao tematski. Ali, serija je takođe i manje nego tema, jer tema obično predstavlja formiranu
muzičku sliku, koja je realizovana rutnam netra tempa, fakture, dinamike, artikulacije; serija,
pak, predstavlja samo ʻpolugotov proizvod’, intonacioni odnos tonskog materijala, iz kojeg tek
treba ʻmodelirati’ karakterno-izražajnu živu muzičku fakturu.
 Serija je tema u tom slučaju, kada njen dvanaesttonski niz funkcioniše slično polifonoj
temi, kao celostepena jedinica, koja se prepoznaje prilikom ponavljanja poput autonomne
tematske jedinice.
Serija predstavlja izvor motivskog materijala, ako se njeni segmenti koriste za
združivanje motiva, gde se forma celog dela ne određuje položajem nizova serije, već se
usmerava opštemuzičkim zakonitostima.
Serija može biti opšti intonacioni izvor.
Serija može biti izvor strukturnih ideja.

Ritam i metar
Najrazličitiji načini provođenja niza serije dozvoljava najrazličitije tipove ritmike. Nisu
isključeni ni osmotakti strogog metra, povezani sa šaljivo-laganim karakterom muzike, koji
nagoveštavaju plesne dvotakte.
Ali, u samom principu dodekafonije založen je sopstveni princip forme, koji je proizašao
iz ritma nastupa nizova serija i od vremenskih odnosa do kojih su padali na jedinice brojanja
nizova serija. Nepravilna metrika je u saglasnosti s potpunom slobodom ritmizacije svakog
provođenja niza serija.
Odatle sledi da je upravo prirodna tendencija prema metričkoj nepravilnosti. Svojstva
polifone fakture, kao što je metrička motoričnost, usiljena su u dodekafoniji. Isto kao što
najprostija tonalna harmonija prirodno se manifestuje u fakturi pesmeno–plesnog stava,
struktura serije doprinosi složnim polifono-tematskim vezama i njima odgovarajućim ritmičkim
grupama u fakturu bilo kog stava.
Taj ritam ponovoljenih grupa serija i njihovih delova sačinjava jedan od najvažnijih
slojeva ritmičke organizacije. Na njega se naslojava drugi – slobodno uspostavljeni ritam
melodijskih slika i pratećih glasova i slojeva od strane kompozitora. Imajući u vidu dvoslojnost
ističe se punoža i složenost ritmičke strukture dodekafone celine.

Nizovi serije
Moraju se jasno razgraničiti pojmovi:
– Serija (1),
– Oblici serije (4),
– Nizovi serije (48).
Serija predstavlja invarijantnu (nepromenjivu) strukturu. Ona je jedna.
Oblika serije, kao linearno–prostornih položaja serije, postoji samo 4 (P – primarni oblik serije,
R – retrogradni oblik seije, I – inverzni oblik serije, RI – retrogradno-inverzni oblik serije).
 Niz serije predstavlja konkretnu realizacija tonskih visina serije u nekom od četiri oblika,
na bilo kojoj visini od dvanaest tonova. Zato nizova serije može biti svega 4 x 12 = 48.
Razlika između serije i niza serije se razotkriva u praktičnom delu rada. Na primer,
netačn bi bilo da se kaže: „istovremeno se provode dve serije“, ako imamo samo jednu seriju.
Pravilnije bi, pak, bilo reći: „istovremeno se provode dva niza serije“.

Srodstvo serije
Nizovi serije sadrže grupe različitog sastava, različite struktrue. U raznim nizovima serije mogu
da se uoče jednake tonske grupe isto kao što u različitim hauerovskim grupama mogu da se uoče
ponavljajući trozvuci ili četvorozvuci na istoj visini. Postojanje takvih grupa, količine tonova u
njima, stepen doslovnosti ponavljanja, njihov značaj određuju veliku bliskost jednu s drugom
jednih nizova serije ili, obrnutost, njihovu udaljenost, drugim rečima, neki stepen srodstva među
njima. Srodstvo nizova serije je važno i zato što ono odražava unutrašnju strukturu same serije:
postojanje doslovnih neposrednih i skrivenih ponavljanja unutar serije postoje faktor srodstva
između serija.
Kao primer može poslužiti početak Gavote Arnolda Šenberga.
Ako se razmotre brojevi primarnog oblika serije (P), može se uočiti da se prvih osam tonova
nalazi u deonici desne ruke, dok se istovremeno sa ovim tonovima, u polifoniji javljaju tonovi od
9–12 serije, i posle se ponavljaju, u ogledalu, u želji da leva ruka prati desnu u horizontali. Isto se
može uočiti i prilikom drugog ponavljanja serije koji je, osim što je izložen u inverziji (I), počeo
od šestog transponovanog polustepena u odnosu na prvobitni oblik serije (otuda oznake P0 i I6).

Od studenata se očekuje da pronađu primarni oblik serije i narednih 4 (ukupno 5) nizova serije i
da prokomentarišu svaki na ovaj način (studenti koji su izabrali ovaj primer nastavljaju gde sam
ja stala).
Takođe, očekuje se da analiziraju delo u odnosu na prethodni izvod teksta Jurija Holopova
(Holopov 2005: 423–426).
Očekuje se i klasična analiza oblika (segmentacija muzičkog toka), kao i analiza sadejstva
elemenata i komponenata muzičkog toga.
Dostupna literatura:
Despić, Dejan. Harmonija sa harmonskom analizom. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva, 2002, 380–384.
Kohoutek, Ctirad. Tehnika komponovanja u muzici XX veka. Beograd: Univerzitet umetnosti,
1984, 99–121.
Холопов, Ю. Гармония. Практический курс. Часть II. Гармония ХХ века. Москва:
Композитор, 423–426.
Šaljem vam ove izvore. Možemo imati telefonsku konsultaciju u subotu, sa početkom policijskog
časa. Dakle od 13 časova pa nadalje. Molim vas, ko ne želi telefonsku konsultaciju, nije u
obavezi da je ima, samo bi bilo korektno da mi prethodno javi, kako ja ne bih pozivala studente,
a oni se ne javljaju na telefon ili čim ih pozovem da mi daju neki izgovor kako moraju hitno sada
da idu nešto drugo da rade.
Očekivano vreme završetka ovog zadatka: Veliki petak.
Imajte u vidu da vam ovaj domaći predstavlja i vežbe i predispitnu obavezu.
Puno sreće!