Факултет Техничких наука

Косовска Митровица

Инжињерство заштита животне средине и заштите на раду

Модул: Заштита на раду

СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Стручна пракса

Тема: Третман биолошког отпада

Ментор: Студент:
Данијела Илић Коматина Крстина Аврамовић 251/18

Косовска Митровица, 2022. године

 САДРЖАЈ

САДРЖАЈ............................................................................................................................................2
УВОД....................................................................................................................................................3
1. ПОЈАМ И ДЕФИНИСАЊЕ БИОЛОШКОГ ОТПАДА.................................................................4
2. ТРЕТМАН БИО-ОТПАДА.............................................................................................................6
3. БИОМЕДИЦИНСКИ ОТПАД И ТЕХНИКА КОМПОСТИРАЊА БИОЛОШКОГ ОТПАДА. .8
ЗАКЉУЧАК.......................................................................................................................................11
ЛИТЕРАТУРА...................................................................................................................................12

Страна 2
 УВОД

Циљ рада је да укаже на карактеристике биолошког отпада. Као што знамо у

пракси отпад је свака супстанца или предмет који одлучимо да бацимо. С обзиром на
све веће загађење животне средине, важно је правилно сортирати отпад како би се
спречило даље загађење.
Постоји више различитих врста отпада, а једна од њих је биолошки отпад. Оно
по чему се ова врста отпада толико разликује од других јесте чињеница да је само био-
отпад разградив по природи. Захваљујући свом саставу најмање је штетна по животну
средину и природу и готово уопште не загађује животну средину.
Одлагање биолошког отпада у домаћинству однедавно је обавезно за све, а
може се прерађивати и код куће. Наиме, прераду биолошког отпада најбоље је обавити
на месту његовог настанка, јер је тада сам отпад квалитетнији за даљу употребу.
Најчешће се користи за процес компостирања у башти.

Страна 3
 1. ПОЈАМ И ДЕФИНИСАЊЕ БИОЛОШКОГ ОТПАДА

Продукција (генерисање) отпада представља, можда, најприроднији акт живота 
људи у  руралним и урбаним срединама.1 Човек је једино биће на планети Земљи које
ствара отпад. Због све већих количина и штетности по околину, отпад се сматра
једним од најзначајнијих еколошких проблема савременог света. Бројне људске
активности представљају одлучујући чинилац у промени животне средине. Све те
активности су, мање или више, повезане са задовољавањем одређених животних
потреба. Највећи део тих потреба је индукован вештачки и оне чине структурни део
глобалног пројекта названог потрошачко друштво.
Под  отпадом  се  подразумева  сваки  материјал  или  предмет  који  настаје  у 
току  обављања  производне,  услужне  или  друге  делатности,  предмети  искључени 
из  употребе,  као  и  отпадне  материје  које  настају  у  потрошњи  и  које  са  аспекта 
произвођача,  односно  потрошача  нису  погодне  за  даље  коришћење  и  морају  се 
одбацити.
Са  економског  аспекта,  отпад  се  још  увек,  најчешће,  третира  као 
негативна  појава. 
У  том  смислу  веома  је  значајно  јасно  дефинисање  границе  између  отпада 
и  неотпадних материјала у циљу детерминисања одлучујућих фактора на економском 
тржишту отпада..2
Према Закону о управљању отпадом био-отпад јесте биоразградиви отпад из
башти, паркова, од хране, кухињски отпад из домаћинства, ресторана, угоститељских и
малопродајних објеката и сличан отпад из производње прехрамбених производа. 3 Иста
је дефиниција као и у ЕУ Оквирној Директиви о отпаду.4
Био-отпад не укључује отпад из шумарства или пољопривреде, стајњак,
канализациону муљ, или друге биоразградиве отпаде (природан текстил, папир или
прерађено дрво). Према Предлогу директиве Европског парламента и Савета о измени
Директиве 2008/98/ЕЗ о отпаду, ЦОМ (2015) 595 коначно, 2.12.2015., био-отпад
подразумева биоразградиви отпад из баште и паркова, храну и кухињски отпад из
1
Национални водич за безбедно управљање опасним отпадом.
2
https://glasnik.tf.unibl.org/wp-content/uploads/2017/10/G_2009_B1_R30.pdf приступљено дана 13.01.2022.
3
Службени гласник Републике Србије, бр. 36/2009, 88/2010, 14/2016 и 95/2018 – други закон
4
Директива 2008/98/EЗ Европског Парламента и Савета од 19. новембра 2009 о отпаду и укидању
појединих директива.

Страна 4
домаћинства, ресторана, угоститељских и малопродајних објеката, сличан отпад из
прехрамбених постројења и други отпад са сличним својствима биоразградивости који
је упоредив по природи, саставу и количини. 5 Биоразградив отпад је по својој
дефиницији ширег значења од био-отпада и не односи се само на отпад из домаћинства
или на друге изворе који генеришу сличан отпад, већ и на индустријске токове отпада. 6
Другим речима, под отпадом из домаћинстава подразумева се сав отпад који настаје у
индустријским и (државним или приватним) или хемијским лабораторијама.7
Слика 1: Потенцијални извори биоразградивог и био отпадаe

Извор: https://ec.europa.eu/environment/waste/compost/index.htm приступљено дана 14.02.2022.

5
Директива 2008/98/EЗ Европског Парламента и Савета од 19. новембра 2009 о отпаду и укидању
појединих директива.
6
https://glasnik.tf.unibl.org/wp-content/uploads/2017/10/G_2009_B1_R30.pdf приступљено дана 13.02.2022.
7
Национални водич за безбедно управљање опасним отпадом.

Страна 5
 2. ТРЕТМАН БИО-ОТПАДА

Несумњиво је депоновање најгора опција за управљање био-отпадом. 8 Постоји

неколико начина да се био отпад преусмери са депоновања поштовањем хијерархије
управљања отпадом. Он може да настане из различитих извора и његова количина
расте у последњих неколико деценија, а разврстава се на отпад који садржи металне
компоненте, раствараче, киселине, органофосфорне компоненте, азбест, цијаниде,
феноле итд.9 Отпад се може разврстати на више начина, нпр. на чврсти (ако није
наведено агрегатно стање готово увек се подразумева чврсти отпад), течни и гасовити;
или на органски и неоргански. 10 Најзначајнија је подела на неконтролисани и
контролисани. У неконтролисани спада отпад из рударства и највећи део отпада из
пољопривреде, што значи да је то далеко највећа количина отпада која се ствара, а
парадоксално је ван контроле. Разлог за то су удаљеност од градова, поменуте велике
количине, расутост стварања (нарочито у пољопривреди) и немогућност да се наплате
евентуалне таксе или накнаде за ту врсту отпада јер би то додатно економски
оптеретило ионако нискоакумулативно (сиромашно) рударство и пољопривреду. 11 Део
отпада из домаћинства је и опасан отпад јер садржи токсичне материје. У опасан отпад
убраја се и део медицинског отпада. Неоргански отпад чине минерална прашина из
насеља, грађевински материјал, пластичне масе, стакло, метали и различите хемијске
супстанце неорганског порекла.12 Неоргански отпад из индустрије, делимично и из
домаћинства,можебититоксичаниуколико дође до његове нехигијенске диспозиције
представља опасност по околину (земљиште, повдземне и површинске воде). 13 Главни
циљ биолошког третмана је кружење нутријената у друштву као начин затварања еко
циклуса. У биолошким третманима се користе живи микро организми да се разгради
органска материја на воду, CO2 и једноставна неорганска једињења или једноставна
органска једињења као што су алдехиди и киселине. 14

8
https://inovacije.klimatskepromene.rs/wp-content/uploads/2020/03/00_Prirucnik.pdf приступљено дана
13.02.2022.
9
https://glasnik.tf.unibl.org/wp-content/uploads/2017/10/G_2009_B1_R30.pdf приступљено дана 13.02.2022.
10
Национални водич за безбедно управљање опасним отпадом.
11
https://glasnik.tf.unibl.org/wp-content/uploads/2017/10/G_2009_B1_R30.pdf приступљено дана
13.02.2022..
12
Национални водич за безбедно управљање опасним отпадом.
13
https://glasnik.tf.unibl.org/wp-content/uploads/2017/10/G_2009_B1_R30.pdf приступљено дана 13.02.2022.
14
Ђармати Ш, ,,Менаџмент чврстог и опасног отпада“, Виша политехничка школа, Београд, 2005.,
страна 9.

Страна 6
 Табела 1. Биолошки третман отпада
Биолошки третман Кратак опис
Аеробни третман (укључујући
Биолошка разградња органског садржаја
компостирање) отпада. Примењује се на чврсти отпад,
отпадне воде, као биоремедијација и на
муљ и земљиште загађено уљем.
Компостирање се састоји од прављења
гомила компоста како би се подстакла
аеробна биоразградња органских чврстих
материја, стварајући материјал сличан
хумусу вредан као средство
за побољшање земљишта или као супстрат.
Анаеробни третман (или анаеробна Разлагање органског садржаја отпада у
дигестија затвореним посудама у условима без
- AД) кисеоника и производња дигестата
драгоценог као органско ђубриво или
средство за побољшање земљишта.
Заснива се на биоценози користећи
углавном два облика бактерија: које
стварају киселине и које стварају метан.
Примењује се на чврсти и течни отпад, за
биоремедијацију високо контаминиране
отпадне воде и за производњу биогаса који
ће се користити као гориво.
Механичко-биолошки третман (МБТ) Третман мешовитог чврстог отпада
комбинујући механичку обраду (нпр.
дробљење) са биолошким третманом,
попут
аеробног или анаеробног третмана.
Био сушење Типични реактор за био сушење укључује
низ дискретних затворених контејнера
заједно са системом за аерисање или
великом халом за биосушење у којој се
шарже поступно кроз
халу премештају механичком дизалицом
Активни муљ Разлагање органског отпада у води
излажући га биолошком расту. Вода се
рециркулира и проветрава да се омогући
биолошко деловање током ког настаје муљ.
Два најчешће примењена система:
суспендовани
системи раста и прикључени системи раста
Аерисане лагуне Велике лагуне које садрже високу
концентрацију микроорганизама. Лагуна је
аерисана како би се подстакао раст

Страна 7
 бактеријаи разлагање отпада.
Извор: European IPPC Bureau, Best Available Techniques (BAT) Reference Document for Waste
Treatment, EUR 29362 EN

3. БИОМЕДИЦИНСКИ ОТПАД И ТЕХНИКА

КОМПОСТИРАЊА БИОЛОШКОГ ОТПАДА

Биолошк отпад се разврстава према Каталогу отпада, који представља збирну

листу свих врста неопасног и опасног отпада, идентификованих према месту настанка
и пореклу. 15
Биолошки отпад се додатно класификује према пореклу,
карактеристикама и саставу који га чине опасним. 16 Током компостирања, органске
супстанце се трансформишу у влажне минерално органске комплексе. Биолошки
третмани су приказани у наредној табели, али постоје и третмани који овде нису
описани. 17
Процес индустријализације, нерационално коришћење ресурса, пораст
људске популације и култ потрошачког друштва, представљају основне узроке
све веће продукције отпада. Количине генерисаног комуналног и индустријског
отпада превазилазе способност животне средине да их апсорбује и путем
природних процеса, разложи и рециклира.18
Убрзан глобални пораст броја становника и неусклађен економски развој
са адаптивним могућностима екосфере, узрокују промене на Земљи које могу
изазвати озбиљне и трајне последице по целокупан живи свет на нашој планети.
Неадекватно управљање отпадом, препознато је као један од кључних проблема
заштите животне средине, док отпад, истовремено, представља велику опасност
по јавно здравље. Одрживо управљање отпадом, стога, постаје један од
примарних циљева, али истовремено, и најсложенијих проблема у целокупном
систему заштите животне средине.
Биомедицински отпад је свака врста отпада који садржи инфективне (или
потенцијално инфективне) материјале. Може такође укључити отпад који је повезан са
производњом биомедицинског отпада који изгледа визуелно медицинског или

15
Национални водич за безбедно управљање опасним отпадом.
16
https://opasanotpad.weebly.com/ приступљено дана 13.02.2022.
17
Национални водич за безбедно управљање опасним отпадом.
18
https://opasanotpad.weebly.com/ приступљено дана 13.02.2022.

Страна 8
лабораторијског порекла (нпр. паковање, неупотребљени завоји, комплети за инфузију,
итд.), Као и лабораторијски отпад који садржи биомолекуле или организме који су
ограничени испуштање у животну средину.19
Данас је популарна техника компостирања биолошког отпада која је процес
биолошке разградње органске материје из биоразградивог отпада уз
присуство аеробних микроорганизама и кисеоника из ваздуха. 20
Компостирање је
процес који се одвија у периоду од месец дана до шест месеци, што зависи од начина
компостирања.21
Компост је главни производ компостирања, кога сачињава стабилна органска
материја – хуминска материја. Он се примењује за обнављање деградираног тла, као и
за побољшавање карактеристика тла. 22
Постоје две особине компоста, а то су стабилност и зрелост.
Под стабилношћу се подразумева активност микроорганизама, а зрелост указује на
степен хумификације материјала.
Што се више компоста производи и користи и што је више резултата
истраживања о његовој примени, предности његове употребе постају очигледније и
мерљивије. Због својих бројних добрих особина, компост је многострано користан за
велики број примена. 23
Скоро сваки отпад који потиче од биљака и животиња је погодан за
компостирање ако се однос угљеника и азота и влажност налазе у повољним
границама. То је биоразградиви отпад из домаћинства, отпад од припремања хране,
отпад са фарми, отпаци лишћа и траве, кора и парчићи дрвета, пиљевина. 24
Слика 1: Компостирања биолошког отпада

19
https://opasanotpad.weebly.com/ приступљено дана 13.02.2022.
20
Национални водич за безбедно управљање опасним отпадом.
21
http://ekoblog.info/kompost/ приступљено дана 13.02.2022.
22
Марковић, Н., „Кућни отпад, Од проблема до решења“, Оригинал, Београд, 2009., страна 7.
23
Национални водич за безбедно управљање опасним отпадом.
24
http://ekoblog.info/kompost/ приступљено дана 13.02.2022.

Страна 9
 Извор: http://ekoblog.info/kompost/ приступљено дана 13.02.2022.
Додавањем кречњака и сировог фосфата долази до повећања сувих делова и
пепела, али и до лакшег разлагања органског материјала. Ако се врши компостирање
биоразградивих састојака комуналног отпада, осим једињења азота којима се поправља
неповољан угљеник/азот однос, да би се добио добар компост није потребно додавати
креч, фосфате или соли калијума. 25
Међутим, минерална ђубрива могу се додати у финални компост да би се
задовољиле одређене потребе биљака. При избору локације за постављање постројења
за компостирање неопходно је водити рачуна да оно буде удаљено од стамбених
делова, јер може доћи до емисије непријатних мириса. 26
Због потреба транспорта
отпада који се довози и готових производа који се одвозе до потрошача, потребно је да
ова локација буде повезана одговарајућом мрежом путева. Пожељно је да се
постројење за компостирање налази у близини места настајања отпадног муља, зато
што се на тај начин смањују трошкови превоза и емисија загађујућих супстанци из
возила која се користе за транспорт. 27
Компостирање као начин третирања чврстог отпада неспорно је од друштвеног
интереса. 28
Процес који претвара непожељан отпад у производ који је добар за
земљиште, засигурно је бољи од алтернативе којом се вредан органски материјал
спаљује или закопава. Мада је компостирање спонтани процес који се одвија
природним агенсима, оно се и даље спроводи уз трошкове. 29

25
http://ekoblog.info/kompost/ приступљено дана 13.02.2022.
26
Национални водич за безбедно управљање опасним отпадом.
27
http://ekoblog.info/kompost/ приступљено дана 13.02.2022.
28
Национални водич за безбедно управљање опасним отпадом.
29
http://ekoblog.info/kompost/ приступљено дана 13.02.2022.

Страна 10
 ЗАКЉУЧАК
Биолошки отпад чини скоро трећину кућног отпада и вредна је сировина за
производњу квалитетног биокомпоста. Најбоље је да се биоотпад биолошки обрађује
на месту настајања компостирањем. У раду смо навели технику компостирања.
Компост храни биљке, обезбеђује аерацију земљишта, задржава воду и подстиче
раст коренастих усева, па компостирање треба примењивати где год је то могуће
(воћњаци, повртњаци, расадници, паркови, зелене површине, пољопривредна,
сточарска и шумарска газдинства, пијаце, гробља, школе, вртићи, стамбени и други
објекти, прехрамбена индустрија, угоститељство и др.).
Други начин је коришћење биоотпада за производњу биогаса. Биогас је
еколошки прихватљиво биогориво које се може користити за производњу електричне
енергије или као погонско гориво у возилима, као замена за бензин. Истовремено,
мање загађује ваздух и не доприноси емисији гасова стаклене баште.

Страна 11
 ЛИТЕРАТУРА
1 Ђармати Ш, ,,Менаџмент чврстог и опасног отпада“, Виша политехничка школа,
Београд, 2005.
3 Директива 2008/98/EЗ Европског Парламента и Савета од 19. новембра 2009 о
отпаду и укидању појединих директива.
4 Марковић, Н., „Кућни отпад, Од проблема до решења“, Оригинал, Београд, 2009.
5 Национални водич за безбедно управљање опасним отпадом.
6 European IPPC Bureau, Best Available Techniques (BAT) Reference Document for
Waste Treatment, EUR 29362 EN
7 Службени гласник Републике Србије, бр. 36/2009, 88/2010, 14/2016 и 95/2018 –
други закон

https://glasnik.tf.unibl.org/wp-content/uploads/2017/10/G_2009_B1_R30.pdf
http://ekoblog.info/kompost/
https://opasanotpad.weebly.com/

Страна 12