1

Снимање главе

РТГ лобање

Да би знали добро да позиционирамо пацијента, важно је да знамо тзв.

орјентационе тачке и равни лобање.

Као најважније орјентационе тачке на лобањи имамо:

1. Корен носа или nasion, то је место где се спајају носна и чеона кост.

2. Кврге на челу или tuber frontale

3. Glabela

4. Bregma је тачка која се налази на споју чеоно-теменог шава

5. Vertex

6. Ламбда је тачка која лежи на споју темено-потиљачног шава

7. Protuberantio occipitalis externa је спољашња избочина на потиљачној кости

8. Procesus mastoideus је мастоидни наставак

9. Meatus acusticus externus је заправо спољашњи ушњи канал

Поред оријентационих тачака имамо и оријентационе линије и равни на лобањи а у

њих убрајамо:

1. Сагитална раван је замишљена раван која дели лобању на два једнака дела
пролазећи кроз сутуру сагиталис

2. Аурикуларна раван пролази вертикално и спаја оба спољна ушна отвора и

вертекс (фронтална раван)

3. Инфраорбитална раван – Вирхов, дели лобању на горњи и доњи део,

пролазећи кроз под очних дупљи и спољашње ушне отворе

4. Раван Назион-Инион сече косо лобању и спаја корен носа са

протуберанцијом оцципиталис еџтерном

5. Орбито-меатална линија (линија базе лобање), је замишљена линија која

спаја спољни ушни отвор са спољашњим углом очне дупље

6. Пупиларна линија је замишљена линија која пролази хоризонтално кроз обе

зенице

1
 2

7. Аканто-меатална линија спаја угао уста и спољни ушни отвор.

На сликама горе, приказане су важне тачке и линије.

2
 3

РТГ снимање лобање

Снимање лобање се може вршити у стојећем, седећем и лежећем ставу и сваки од

ових ставова може бити у АП, ПА и профилном положају, све у зависности у којој
се установи обавља снимање што је у вези са здравственим стањем
пацијента.Најчешће се ради РТГ снимак лобање у стојећем ставу у ПА положају.

Положај главе при снимању лобање у стојећем ставу у АП положају

Пацијент се ослања на површину стола спољашњим испупчењем потиљачне коси

(protuberantio occipitalis externa). Сaвијеност (флексијa) главе према грудима се
подешава тако да орбито-меатална линија са површином стола чини угао од 90 0 .
Уколико је пацијенту тешко да се задржи у овом положају, користимо траке за
фиксирање главе пацијента. АП положај се користи код снимања лобање, када се
сумња на туморе у задњој лобањској јами или код трауме у окципиталној регији
(правило да је патолошка промена увек ближа филму у односу на здраву страну
тела). Ово снимање се врши када из неког разлога пацијент не може да се снима у
ПА положају.

А Б

Слика А) положај главе при снимању у АП положају и Б) профил, стојећи став.

Центрирање зрака

Централни зрак улази под правим углом у нивоу корена носа а излази на око 1
cmизнад протуберанције окципиталис екстерне. У тренутку експозиције пацијент
не сме да дише.

Решетка

За преглед се користи покретна или непокретна решетка типа Потер-Букијева или

Лисхолмова решетка.

3
 4

Формат филма који се користи

Користи се величина филма 24x30 cm.

Фокус је мали.

Бленда је сужена на формат филма.

Фокус филм дистанца (ФФД) на 100 cm.

Елементи снимања

Оријентационо дозе су око 60-70 kV и око 50-60 mАs.

Структуре које можемо да видимо на снимку лобање у АП пложају су:

Свод лобање кога чине обе паријеталне кости, сквама фронталне кости и део скваме
окципиталне кости, виде се и скваме темпоралних костију као и мастоидни
наставци.

Поред АП и ПА прегледа лобање имамо и снимак лобање у профилу, било левом

или десном (што зависи од тога на којој је страни патологија).

Положај главе при снимању лобање у стојећем ставу у ПА положају

Пацијент се ослања на површину стола челом и врхом носа. Сaвијеност (флексијa)

главе према грудима се подешава тако да орбито-меатална линија са површином
стола чини угао од 900 .

А Б

Слике приказују А) положај главе у ПА и Б) положај главе у профилу, стојећи став,

а црвена линиа на Б слици, преставља орбитомеаталну линију.

4
 5

Центрирање зрака

Централни зрак улази под правим углом у нивоу окципиталне протуберанције и

излази на корен носа. У тренутку експозиције пацијент не сме да дише.

Решетка

За преглед се користи покретна или непокретна решетка типа Потер-Букијева или

Лисхолмова решетка.

Формат филма који се користи

Користи се величина филма 24x30 cm.

Фокус је мали.

Бленда је сужена на формат филма.

ФФД на 100 cm.

Елементи снимања

Оријентационо дозе су око 60-70 kV и око 50-60 mАs.

Положај главе при снимању лобање у стојећем ставу у профилу

Пацијенту се окреће глава у лево или десно, све док се не добије положај у коме је
сагитална раван главепаралелна са површином стола. У том положају бипупиларна
линија са филмом гради угао од 90 0. Овај положај је неудобан за пацијенте па се
као помоћно средство подмећу или сунђерасти подметачи или стиснута рука
пацијента под браду, да неби се пацијент померао из положаја у који је постављен.
Главу пацијента треба тако наместити да се Sella Turcica поклапа са средишњом
линијом Буки стола.

Положај главе код снимања лобање у стојећем ставу у профилу.

5
 6

Центрирање зрака

Централни зрак улази под правим углом у нивоу 1 cm изнад средине орбито-
меаталне линије.

Решетка

За преглед се користи покретна или непокретна решетка типа Потер-Букијева или

Лисхолмова решетка.

Формат филма који се користи

Користи се величина филма 24x30 cm

Фокус је мали.

Бленда је сужена на формат филма.

ФФД на 100 cm.

Елементи снимања:

Оријентационо дозе су око 65-70 kV и око 50-60 mАs.

Структуре које можемо видети на профилном снимку лобање су:

Боље се приказују структуре ближе филму фронталне, темпоралне, паријеталне и

окципиталне кости, види се sella turcica, предњи и задњи клиноидни наставци,
фронтални и сфеноидни синуси у профилу као и орбите у профилу. Остале
структуре није могуће јасно видети нити издвојити јер се суперпонирају са
супротном страном.

Поред ових до сада набројаних начина снимања постоје и варијанте које ћемо само
споменути а то су: прегледни снимак базе лобање у субменто-вертикалном правцу,
прегледни снимак базе лобање у вертико- субменталном правцу, снимак базе
лобање по Тауну (Town), снимак турског седла (леви и десни профил), снимак
дорзума селе по Хасу, томографија турског седла (sella turcica), снимак орбита,
профилни снимак орбита, томографија орбита, снимање орбита уз покретање очних
булбуса, снимак оптичких канала по Резеу (Rheze-u), снимак мастоида по Шилеру
(Schuller-u) a постоји и модификација снимања мастоида по Шилеру, тнагенцијална
пројекција мастоидног наставка, снимак пирамида по Стенверу, снимање пирамида
по Акерлину (Acerlinu), снимск пирамида по Хасу, снимак темпоралних костију по
Мајеру (Mayuеru), томографија темпоралне кости, снимање синуса, радиографије

6
 7

костију лица или фацијалног масива (некада се то звало спланхнокранијум),

снимање зигоматичне кости, корпуса мандибуле итд. све је ово сада прошлост и
уместо тога се ради мултидетекторска компјутеризована томографија (МДКТ).

Положај главе код снимања лобање у лежећем ставу ПА положај

Пацијент лежи потрбушке на Буки столу а сагитална раван тела се поклапа са

средишњом линијом стола. Руке су у лактовима сaвијене а пацијент се длановима
ослања на сто, док су рамена опуштена.

Положај главе при снимању

Пацијент се ослања на површину стола врхом носа и челом, на средишњој линији

стола. Савијеност (флексија) главе се подешава тако да орбито-меатална линија са
површином стола чини угао од 900. Сагитална раван главе мора да буде постављена
под правим углом у односу на филм. Уколико је то потребно, под браду можемо да
поставимо сунђерасто или неко друго јастуче како би преглед био пријатнији у том
положају за пацијента. У тренутку експозиције (снимања ), пацијент не сме дисати.

Центрирање зрака

а) Ако сликамо главу у ПА положају, централни зрак под правим углом улази у
лобању кроз ниво протуберанције окципиталис екстерне а излази на назион.

б) Ако хоћемо да избегнемо суперпонирање костију лобање са пирамидама,

тада пирамиде треба пројектовати у доњим терећинама орбита и онда централни
зрак иде под нагибом у кранио-каудалном смеру под углом од 6-150.

Решетка

За преглед се користи покретна или непокретна решетка типа Потер-Букијева или

Лисхолмова решетка.

Формат филма који се користи

Користи се величина филма 24х30 cm (веома је важно обележити исправно стране

на филму. Упамтити да страна десно R или D и лево L означавају страну филма. А
потом не заборавите и то да страна тела, десна или лева или десна рука или лева
рука морају да се поклопе са страном филма. Тако нпр. ако сликамо леву шаку онда
ће на левој страни филма да пише L, а ако сликамо десну шаку онда ће на десној
страни филма бити R или D. Исто важи и за плућа, лева страна плућа пацијента

7
 8

биће на левој страни филма а десна страна на десној страни филма али ово важи ако
је урађен АП положај плућа, а ако је урађен ПА положај плућа, онда се на филму
исто пишу лева или десна страна филма али се испод додаје текст који каже да је
преглед урађен у ПА положају. Код дигиталних апарата, постоји могућност да када
снимамо плућа у ПА у постпроцесингу имамо опцију ротације па из ПА
пребацујемо слику у АП и тада не треба писати да је преглед рађен у ПА положају.

Фокус је мали.

Бленда је сужена на формат филма.

ФФД (раздаљина фокус-филм) на 100 cm.

Увек је важно сетити се да пацијента заштитимо сужавањем отвора бленде на

величину касете а не шире као и употребу заштитне кецеље, заштита гениталнија
код млађих (оних који су још у репродуктивном периоду).

Елементи снимања

Од тога шта ће да се снима зависиће ипараметри коришћене снаге(kV) и јачине

(mА) који се користе при снимању. Оријентационо је то у зависности од врсте
апарата, филмова, фолија око 60-70 kV и око 50-60 mAs.

Структуре које можемо да видимо на оваквом снимку лобање су: Предњи и

бочни зидови фронталних и темпоралних костију, париеталне кости, темпорална
фоса, фронтални синуси, предње етмоидне ћелије, криста гали, горње две трећине
орбита, пројектовани део пирамида у орбитама каои мастоидни наставци.

РТГ снимање лобањеу лежећем ставу у профилу

Положај главе код снимања у лежећем ставу у профилу

Пацијент је једним раменом (страна рамена зависи од профила који се снима и увек
су исти страна која се снима и раме које је наслоњено на касету) наслоњен својом
прењом страном на Буки сто а сагитална раван тела се поклапа са средишњом
линијом стола. Ако пацијент лежи на стомаку, а преглед се врши у десном профилу
(десна страна има патологију и она је ближа филму), тада пацијент окрене главу у
леву страну а десну руку опусти поред тела. Лева рука пацијенту служи за ослонац
и савијена је у лакту. За снимање левог профила поступак је обрнут.

8
 9

Поступак позиционирања је сличан ако пацијент лежи на стомак на Буки столу а

сагитална раван тела се поклапа са средишњом линијом стола.

Снимање кичменог стуба

Приликом снимања кичменог стуба имамо три целине, вратни део кичме, торакални
и лумбални или лумбосакрални део кичме.

Снимање кичме се врше у стојећем или лежећем ставу а сваки од ових сегмената
може још бити сликан у АП и профилном положају. Вратни сегмент се може
сликати и у косим положајима, што је за сада прошлост.

Снимање вратног дела кичме у стојећем ставу у АП положају

Припрема пацијента

Пре снимања пацијент се ослободи одеће са дела тела који ћемо снимати (барем до
нивоа аксила, уклонити све украсне предменте из косе, ушију и врата,скинути
протезе, наочаре, слушни апарат-уколико га пацијент носи).

Положај пацијента за нимање вратног дела кичме у стојећем ставу у АП

положају

Пацијент стоји леђима наслоњен на Буки статив на средини стола за снимање, руке
су опружене поред тела, а рамена максимално опуштена. Брада мало подигнута да
би се што је могуће више избегла суперпозиција костију кичме са мандибулом.

Уколико се врши снимање у лежећем ставу, пацијент лежи на леђима на средини

стола за снимање, руке су опружене поред тела, а рамена максимално опуштена.
Брада мало подигнута да би се што је могуће више избегла суперпозиција са
мандибулом.
9
 10

Позиције пацијента у седећем и лежећем ставу су исте, само што код седећег става
зрак на истом месту улази хоризонтално

Центрирање зрака

А) Централни зрак улази под правим углом на средишњу тачку врата (код
мушкараца је то ниво Адамове јабучице а код жена ниво за два попречна прста
испод рамуса мандибуле) или

Б) Централни зрак под углом од 15 0 кранијално, улази на четврти вратни пршљен,

заправо на горњу ивицу тироидне хрскавице.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 18x24 cm, касета се поставља уздужно,

поставља се ознака стране, користи се решетка и фолије.

ФФД на 100 cm.

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а све делове који се не снимају
заштитити кецељом.

Елементи снимања

Оријентационо дозе су око 60-65 kV и око 32-40 mАs.

Постоји и варијанта АП снимка вратне кичме од 1-3 вратног пршљена, ово из

разлога што се на класичној АП графији тешко уочавају прва три вратна пршљена
(због суперпозиције кичме са мандибулом и окципиталном кости) па ако су они циљ
прегледа онда постоји ова варијанта која је сада после увођеља КТ дијагностике
прошлост.

Положај главе при снимању вратне кичме у профилу

Профилна пројекција вратне кичме се често користи код сумње на повреду вратне
кичме. То су често непокретни пацијенти са фрактурама и/или луксацијама, код
којих свако померање може да остави тешке последице (због оштећења кичмене
мождине) као што су параплегија и квадриплегија, код политраума у саобраћајним
удесима. За све ове маневре померања пацијента, када је то потребно
урадити,тракцију руку или померање пацијента, увек је потребно присуство

10
 11

радиолога, како би се „намештањем“ пацијента у пригодан положај за снимање

избеле последице.

Припрема пацијента

Иста припрема као и код АП снимања.

Положај пацијента за снимање вратне кичме упрофилу

Пацијент најчешће стоји или лежи са главом и вратом окренутим у профилној

позицији, медиосагитална раван главе је паралелна са равни стола.

Центрирање зрака

Централни зрак улази под правим углом на 2,5 cm испод и иза спољашњег ушног
отвора.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 13x18cm, користи се фолија, без решетке а

касета се поставља уздужно испод главе пацијента, поставља се ознака стране
филма.

ФФДна 100cm.

Заштита пацијента

Све исто као и за АП снимање.

Елементи снимања

Оријентационо дозе су око 65-70 kV и око 32-40 mАs.

11
 12

Постоје и варијанте снимања вратне кичме за атланто-окципитални зглоб, коси

снимци атланто-окципиталног зглоба, снимци епистрофеуса, функционални снимци
вратне кичме, али се то већ дуже време не ради.

Снимање грудне/торакалне кичме

Припрема пацијента

Пре снимања пацијент се ослободи одеће са дела тела који ћемо снимати (барем до
нивоа појаса, уклонити сав накит са врата). Снимак се изводи у стојећем или
лежећем ставу, зависно од потребе и стања болесника у АП положају.

Положај пацијента за снимање торакалне кичме у стојећем/лежећем ставу у

АП положају

Пацијентстоји, окренут леђима и својим средишњим делом је на средини стола за

снимање. Уколико се слика у лежећем ставу пацијентлежи на леђима на средини
стола са рукама поред тела а за снимање се испод главе пацијента, ставља мали
јастук да би се одржала физиолошка закривљеност торакалне кичме. Такође се
јастучићи стављају и испод колена и чланака ради удобнијег положаја пацијенту.

Код ортопедских пацијената или када је потребно дијагностиковати кифозу

торакалне кичме или сколиозу, снимање се обавезно врши у стојећем ставу, без
икаквих корекција држања.

Центрирање зрака

Централни зрак улази под правим углом на средину тела грудне кости у висини
интермамиларне линије а излази на шестом торакалном пршљену. Важно је бленду
сузити на регију од интереса или формат филма 15х4о cm. Експозицију вршити када
пацијент не дише. Уколико се снимање врши у стојећем ставу, центрирање је исто
само што сада зрак иде хоризонтално.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 15x40cm, а у случају деформитета (нпр.

сколиозе) формат 30х40 cm. Касета се поставља тако да је њена горња ивица за два
попречна прста изнад рамена. Користе се фолије и решетке. Не заборавити ознаку
стране филма.

ФФД на 100 cm.

12
 13

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља (бленду) на величину касете а све делове који се не
снимају заштитити кецељом.

Елементи снимања

Оријентационо дозе су око 65-70 kV и око 50-60 mАs.

Снимање торакалне кичме у лежећем ставу у профилу

Припрема пацијента

Потпуно иста као и за АП снимање.

Положај пацијента за снимање торакалне кичме у лежећем ставу у профилу

Пацијентлежи на боку (десном или левом) на средини Буки стола, са рукама

испруженим испред главе. Испод главе се постави јастук да би кичма била
паралелна са површином стола. Ноге су савијене у куковима и коленима а између
колена се постављају јастучићи.

Центрирање зрака

Централни зрак улази под правим углом у висини шестог торакалног пршљена и 5-6
cm од задње ивице леђа према напред (вентрално).

Формат филма који се користи

Користи се филм формата 20х40 cm али ако је у питању јака кифоза онда се користи
формат 30х40 cm. Користи се решетка и фолије.

ФФД на 100 cm.

13
 14

Заштита пацијента

Иста као и при снимању у АП.

Елементи снимања

Оријентационо дозе су око 65-70 kV и око 60-70 mАs.

Снимање торакалне кичме у стојећем ставу у профилном положају

Припрема пацијента

Потпуно иста као и за АП снимање.

Положај пацијента за снимање торакалне кичме у стојећем ставу у профилу

Пацијентстоји уз Буки статив у строгом профилу док су му руке испред главе

савијене у лактовима и што је могуће више привучене једна ка другој, да би се
избациле лопатице из пројекције кичме. Пацијент се ослања на статив само
раменом.

Центрирање зрака

Централни зрак иде хоризонтално, улази у висини VI торакалног пршљена и 5-6 cm

од задње ивице леђа.

Формат филма који се користи

Важно је бленду сузити на регију од интереса или формат филма 20х4о cm, али ако
пацијент има изражену кифозу или лордозу, онда се користи формат 30х40 cm. Не
заборавити ознаку стране филма.

ФФД на 100 cm.

Заштита пацијента

Иста као и при снимању у АП.

Елементи снимања

Оријентационо дозе су око 65-70 kV и око 60-70 mАs.

Поред горе наведених снимања торакалне кичме имамо и друге као што су: десни и
леви коси снимци, снимак цервикоторакалне регије у АП, профилни снимци
цервико-торакалног прелаза (у 4 положаја), телерадиографија кичме, елонгациони
тест, томографија кичме итд.

14
 15

Снимање лумбалне кичме

Припрема пацијента

Пре снимања пацијент ће уклонити сву одећу и предмете који могу да сметају
приликом снимања. Снимак се изводи у стојећем или лежећем ставу, зависно од
потребе и стања болесника.

Положај пацијента за снимање лумбалне кичме у лежећем ставу у АП

положају

Пацијентлежи на леђима а понекад се преглед ради и у стојећем ставу када је на

средини стола за снимање. Уколико се слика у лежећем положају пацијент лежи на
средини Буки стола, руку опружених уз тело, док су ноге савијенеу коленима и мало
привучене према телу. У овом положају се изравнава физиолошка лордоза лумбалне
кичме када њена уздужна осовина боље прилеже уз сто.

Центрирање зрака

Централни зрак пада под правим углом на средину линије која спаја обе кристе
илијаке (оријентационо то је умбиликус или пупак). Експозицију вршити када
пацијент не дише.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 15x40cm, а у случају деформитета (нпр.

сколиозе) и формати 20x40cm или чак 24х30 cm. Користе се фолије и Буки решетка.

ФФД на 100 cm.

Заштита пацијента

15
 16

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а све делове који се не снимају
заштитити кецељом. Обавезно заштитити гонаде ако су у питању жене у
репродуктивном периоду онда проверити „правило 10 дана“.

Елементи снимања

Оријентационо дозе су око 65-70 kV и око 60-80 mАs.

Снимање лумабалне кичме у лежећем ставу у профилном положају

Припрема пацијента

Пре снимања пацијент се ослободи одеће са дела тела који ћемо снимати.

Положај пацијента за снимање лумбалне кичме у лежећем ставу у профилу

Пацијентлежи на средини Буки стола на боку у чистом профилу. Руке су му једна

испод главе а друга поврх главе. Ноге су савијене у куковима и коленима и мало су
привучене према телу. Да би се кичма исправила испод се стављају тзв. подлошци
који не стварају никакву сенку и не дају суперпозицију са костима кичме.

Упоредити слику горе РТГ лумбалне кичме у лежећем ставу у профилу са МДКТ
снимком, слике испод.

16
 17

Слика А, МДКТ лумбосакралне кичме у сагиталој равни а слика Б, торако-лумбална

кичма у аксијалној равни, на којој истовремено видимо и серијску фрактуру ребара
десно.

Центрирање зрака

Централни зрак улази под правим углом на три попречна прста изнад кристе
илијаке.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 15x40; 20х40 или 30х40cm. Који се формат
користи зависи од патологије (сколиозе, кифозе). Користи се Буки решетка и фолије,
обавезно означавање стране.

ФФД на 100 cm.

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а све делове који се не снимају
заштитити кецељом.

Елементи снимања

Оријентационо дозе су око 70-80 kV и око 80-90 mАs.

Снимак лумбалне кичме се може урадити и у стојећем ставу, где је улазак

централног зрака потпуно исти као и код снимања у лежећем ставу.

Поред горе поменутих основних снимања лумбалне кичме и овде имамо допунске
снимке: коси снимак лумбалне кичме, функционални снимак у максималној
инклинацији и реклинацији, функционални снимци са одређеним нагибом, циљани

17
 18

снимци Л4 и Л5 корпуса, снимање лумбо-сакралног прелаза по Ковачу, посебно

радиорафија сакралне (крсне) кичме итд.

Снимање сакралне (крсне) кичме

Снимање сакралне кичме у лежећем ставу у АП положају

Положај пацијента

Пацијентлежи на леђима, на средини Буки стола а руке су му испружене поред тела.

Центрирање зрака

Централни зрак јеукошен под углом за 15 0 према кранијално и улази на средину

сакралне кости. Сви остали технички податци су као и код снимања лумбалне
кичме.

Снимање сакралне кичме у лежећем ставу у профилном положају

Положај пацијента је исти као и за снимање профилног снимка а централни зрак улази
на 7 cm испод кристе илијаке.

Слике изнад су МДКТ приказ сакралне кичме. Слика А сагитална раван а слика Б
приказује тзв. VR приказ.

Снимање раменог појаса

Овде ћемо обрадити најчешће коришћена снимања а то су: снимање раменог зглоба,
снимак кључне кости (клавикуле) као и снимак лопатице.

18
 19

Снимање раменог зглоба у стојећем/лежећем/седећем ставу у АП положају

Припрема пацијента

Пре снимања пацијент скине одећу до појаса.

Положај пацијента

А)Пацијентстоји леђима ослоњен на статив, а глава му је окренута на супротну

страну од стране која се снима. Рука чије се раме снима је одмакнута од тела са
дланом у супинацији.

Б) Пацијентлежи на леђима, а глава му је окренута на супротну страну од стране

која се снима. Рука чије се раме снима је одмакнута од тела са дланом у супинацији.

В) Пацијент седи уз Буки статив, раме које се снима се поставља у средину Буки
статива, док је рука одвојена од тела са длановима у супинацији.

Центрирање зрака

Централни зрак код сва три положаја, улази под правим углом на три попречна
прста изнад пазушног набора.

Кружић са метом означава место уласка централног зрака.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 18x24 cm филм постављен уздужно. Касета

се поставља такође уздужно а горња ивица касете је за три попречна прста изнад
акромиона. Ставити ознаку стране, уз употребу решетке и фолија.

ФФД на 100 cm.

Заштита пацијента

19
 20

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а све делове који се не снимају
заштитити кецељом.

Елементи снимања

Оријентационо дозе су око 55-60 kV и око 40-50 mАs.

Треба знати да и овде постоје допунски снимци као што је аксијални снимак
раменог зглоба, снимак глено - хумералног зглоба, снимак акромио - клавикуларног
зглоба, снимак акромиона, снимак процесуса коракоидеуса итд.....

Снимак кључне кости

Припрема пацијента

Пре снимања пацијент скине одећу до појаса и уклони накит са врата.

Положај пацијента за снимање клавикуле у стојећем ставу у АП положају

Преглед се може урадити у стојећем или лежећем ставу, ређе у седећем.

Пацијент стоји наслоњен на Буки сто, леђима ослоњен о површину статива. Глава
је окренута на супротну страну од оне која се снима. Рука је у супинацији поред
тела.

20
 21

Центрирање зрака

Централни зракпод правим углом улази по средини клавикуле и пада на средину

касете.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 24x30cm. Ставити ознаку стране, уз употребу

фолија и решетке.

ФФД на 100 cm.

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а све делове који се не снимају
заштитити кецељом.

Елементи снимања

Оријентационо дозе су око 55-60 kV и око 40-50 mАs.

За преглед клавикуле код деце, понекад је потребно истовремено снимити обе

клавикуле на истом снимку, због поређења, јер су присутне фрактуре или урођене
аномалије. Положај детета је исти као код АП или ПА снимања клавикуле, само што
сада централни зрак улази између клавикула и пада на средину касете. На добро
технички урађеном снимку могу се видети обе клавикуле, рамени зглобови и горња
ребра.

Снимање кључне кости у лежећем/седећем ставу у АП положају

Припрема пацијента

Као и за стојећи став у АП.

Положај пацијентаза снимање кључне кости у лежећем ставу у АП положају

Пацијент лежи на Буки столу на леђима. Испод здравог рамена (значи испод рамена
које се не снима) ставља се врећа са песком или јастуче. Глава је окренута супротно
у односу на страну која се снима. Рука је поред тела у положају супинације.

Центрирање зрака

Централни зракпод правим углом улази по средишњем делу клавикуле и пада на

средину касете.

Формат филма који се користи

21
 22

Користи се величина (формат) филма 24x30cm. Ставити ознаку стране, уз употребу

решетке и фолија.

ФФД на 100 cm.

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а све делове који се не снимају
заштитити кецељом.

Елементи снимања

Оријентационо дозе су око 55-60 kV и око 40-50 mАs.

Овде имамо варијацију код снимања клавикула код деце, код неких урођених
аномалија или фрактура, потребно је снимање обе стране на један филм. У том
случају положај детета за снимање је исти као код снимања клавикуле у АП или ПА
положају а разлика је што централни зрак улази између клавикула и пада на средину
касете. Сви остали параметри су идентични као и за АП или ПА снимање.

Снимање лопатице
Припрема пацијента

Пре снимања пацијент скине одећу до појаса и уклони накит са врата.

Положај пацијента за снимање лопатице у стојећем/лежећем ставу у АП

положају

Преглед се може урадити у стојећем или лежећем ставу.

А) Пацијент стоји уз Буки статив, леђима ослоњен о површину статива (ако се ради
без решетке) а лопатица која се снима прислони се на касету или

Б) пацијент лежи на леђима са руком у мањој абдукцији и у супинацији. Раме које

се не снима је мало уздигнуто на врећу песка или на јастучету.

Центрирање зрака

А) Код стојећег става, централни зрак улази хоризонтално на три попречна прста
медијално од пазушног набора и пада на средину касете.

22
 23

Б) Код лежећег става централни зракпод правим углом улази на три попречна прста
медијално од пазушног набора и пада на средину касете.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 24x30cm и касета се поставља уздужно, где је

доња ивица касете за четири прста испод доњег угла лопатице а споља је за четири
прста од тела пацијента. Ставити ознаку стране, уз употребу фолија са или бет
решетке.

ФФД на 100 cm.

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а све делове који се не снимају
заштитити кецељом.

Елементи снимања

Оријентационо дозе су око 60-65 kV и око 50-55 mАs.

Треба знати да постоји и снимање лопатице у профилу-што се сада више не ради

већ се користи МДКТ који има могућност 3Д реконструкције.

Снимање надлактице
Припрема пацијента

Пре снимања пацијент скине одећу до појаса.

Положај пацијента у АП положају

Преглед се може урадити у стојећем или лежећем ставу.

23
 24

А) За стојећи став, пацијент стоји леђима окренут Буки стативу. Надлактицу руке
која се снима постављамо на средишњу линију Буки статива тако што се
подлактица ротира према напред.

Б) За лежећи став, пацијент лежи на леђима по средини стола. Руке су опружене уз

тело, а надлактица руке која се снима, одмакнута је (у абдукцији) од тела и ротирана
око уздужне осе, тако да је длан окренут према горе (супинација). Снимана
надлактица целом својом дужином лежи на касети.

Центрирање зрака

А) Код стојећег става, централни зракпод правим углом улази улази на споју горње
и средње трећине надлактице која се снима.

А) Код лежећег става, централни зрак у хоризонталном смеру улази на споју горње и
средње трећине надлактице која се снима.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 15x40cm а филм се поставља уздужно. Ставити

ознаку стране, уз употребу фолија са (ако се снима у стојећем ставу) или без решетке.

ФФД на 100 cm

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а све делове који се не снимају
заштитити кецељом.

Елементи снимања: Оријентационо дозе су око 55-60 kV и око 50-60 mАs.

Припрема пацијента за снимање надлактицеу профилу

Пре снимања пацијент скине одећу до појаса.

24
 25

Положај пацијента за снимање надлактице у профилном положају

Преглед се може урадити у стојећем или лежећем ставу. Преглед у стојећем ставу
приликом постављања пацијента и центрирања је као и за лежећи став видети испод
варијанте у лежећем ставу, само што овде пацијент стоји.

Прегледи у лежећем ставу упрофилном положају надлактице

а) Пацијент лежи на леђима, рука која се снима је поред тела и максимално

ротирана према унутра, длан је окренут упоље, а палац окренут наниже.

б) Пацијент лежи на боку здраве сране. Снимана надлактица се ослања на грудни

кош, а подлактица је савијена у лакту. Касета се поставља између грудног коша и
надлактице.

в) Пацијент лежи на леђима док је снимана рука одвојена од тела (абдукција),

подлактица савијена у лакту и постављена на грудни кош. Касету постављамо испод
надлактице и за њен добар положај користимо подметаче.

г) Пацијент лежи на леђима, рука је у абдукцији до висине рамена, а длан је у

супинацији. Касету постављамо са спољашње стране а централни зрак има
хоризонтални смер.

Ако се сумња на прелом или ако пацијент већ има гипс, код свих ових положаја,
поступити веома пажљиво са извођењем прегледа и без икаквих ротација или
насилних покрета.

25
 26

Центрирање зрака

а) Централни зракпод правим углом улази на споју горње и средње трећине

надлактице која се снима. Заправо правило снимања је исто као и код подлактице.
Ако је у питању траума онда се гледа ка којем зглобу је траума ближа. Ако је траума
ближа лакту онда је централни зрак на споју средње и дисталне трећине дијафизе
надлактице а ако је повреда више при ручном лакту онда је централни зрак на споју
срдење и дисталне тречине дијафизе надлактице. Ово из разлога што када је траума
у питању онда се обавезо „хвата“ и суседни зглоб ондносно повређени зглоб).

б) Централни зрак (за снимање горе под г) у хоризонталном смеру улази на споју
горње и средње трећине надлактице која се снима.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 15x40cm а филм се поставља уздужно.

Ставити ознаку стране, уз употребу фолија без решетке.

ФФД на 100 cm

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а све делове који се не снимају
заштитити кецељом.

Елементи снимања

Оријентационо дозе су око 55-60 kV и око 50-60 mАs.

Ако је у питању повреда која је високо постављена па се овим снимањима не може

добро видети, онда се користи транс-торакални снимак, када је пацијент постављен
боком уз Буки статив, рука здраве стране се пребацује преко главе, а раме болесне
стране се мало спусти. Централни зрак је тада усмерен хоризонтално и пролази
кроз грудни кош, где пада на средину касете.

Снимање лакатног зглоба

Припрема пацијента за снимање лакатног зглоба у АП

Пре снимања пацијент ослободи део руке од одеће.

Положај пацијента за АП положају

Преглед се може урадити у седећем или лежећем ставу.

26
 27

а) Најчешће се снима у седећем ставу, пацијент седи на ниској столици поред стола,
опружене руке у хоризонталном положају са дланом окренутим на горе.

б) Преглед у лежећем ставу је када пацијент лежи леђима на столу и рука му је

опружена хоризонтално, са дланом окренутим нагоре.

Центрирање зрака

Централни зракпод правим углом улази на средину лакатног зглоба и пада на

средину касете.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 13x18cm а филм се поставља уздужно.

Ставити ознаку стране, уз употребу фолија без решетке.

ФФД на 100 cm

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а пацијент обуче заштититу

кецељу.

Елементи снимања: Оријентационо дозе су око 45-50 kV и око 16 mАs.

Припрема пацијента за снимање лакатног зглоба у профилу

Припрема иста као и за снимање лакта у АП положају.

Положај пацијента за профилни положај

Преглед се може урадити у седећем или лежећем ставу.

27
 28

а) Најчешће се снима у седећем ставу, пацијент седи на ниској столици поред стола.
Рука чији зглоб лакта снимамо је постављена хоризонтално на касету. Лакат је у
флексији тако да са подлактицом гради угао од 1200.

1200

б) Преглед у лежећем ставу је када пацијент лежи леђима на столу а рука чији се
лакат снима је у абдукцији, лакат се савија да са подлактицом гради угао од 120 0. У
оба описана положаја, подлактица се ослања на сто малим прстом – улнарни
положај.

Центрирање зрака

Централни зрак пада на лакатни зглоб под правим углом,улази по средини зглоба и
на средину касете.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 13x18cm а филм се поставља уздужно.

Ставити ознаку стране, уз употребу фолија без решетке.

ФФД на 100 cm

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а пацијент обуче заштититу

кецељу.

Елементи снимања: Оријентационо дозе су око 45-50 kV и око 16-20mАs.

Постоји и овде допуна као тангенцијални (аксијални) снимак лакта.

Снимање подлактице

28
 29

Припрема пацијента за снимање подлактице у АП положају

Пре снимања пацијент ослободи подлактицу од накита и одеће.

Положај пацијента у АП положају

Пацијент седи поред стола, опружене руке која се снима, хоризонтално на сто, или
на касету, са дланом окренутим нагоре.

Центрирање зрака

Централни зракпод правим углом пролази кроз средину подлактице и пада на

средину касете. Уколико је траума у питању и постоји сумња да је и један од
зглобова захваћен онда се користи спој средње и проксималне или дисталне трећине
диајфизе (у зависности од зглоба који је захваћен, видети као код надлактице).

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 15x40или 24х30 cm уз поделу касете, ставити

ознаку стране, уз употребу фолија и без Буки решетке.

ФФД на 100 cm

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а све делове који се не снимају
заштитити кецељом.

Елементи снимања: Оријентационо дозе су око 40-45 kV и око 10-12 mАs.

29
 30

Снимање подлактице у профилу

Припрема пацијента за снимање подлактице у профилу

Пре снимања пацијент ослободи подлактицу од накита и одеће.

Положај пацијента за снимање подлактице у седећем ставу у профилном

положају

Пацијент седи поред стола, са подлактицом на столу, окренутом у профил, тако да

је мали прст шаке на касети а палац је нагоре.

Центрирање зрака

Централни зракпод правим углом пролази кроз средину подлактице и пада на

средину касете.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 15x40или 24х30 cm уз поделу касете, ставити

ознаку стране, уз употребу фолија и без Буки решетке.

ФФД на 100 cm

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а све делове који се не снимају
заштитити кецељом.

Елементи снимања: Оријентационо дозе су око 40-45 kV и око 12-18mАs.

30
 31

Снимање ручног зглоба (воларни снимак)

Припрема пацијента за снимање ручног зглоба у ПА положају

Пре снимања пацијент ослободи зглоб од накита и одеће.

Положај пацијента за снимање ручног зглоба у ПА положају

Пацијент седи поред Буки стола, рука чији се зглоб снима савијена је у лакту и
воларном страном се ослања на сто. Зглоб се поставља на средину касете.

Центрирање зрака

Централни зракпод правим углом пролази кроз средину зглоба и пада на средину
касете.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 13x18или 18х24 cm уз поделу касете на два

дела (значи на једном филму који је подељен имамо и ПА и профил ручног зглоба),
ставити ознаку стране, уз употребу фолија и без Буки решетке.

ФФД на 100 cm

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а све делове који се не снимају
заштитити кецељом.

Елементи снимања: Оријентационо дозе су око 40-45 kV и око 8-10 mАs.

Профилни снимак ручног зглоба

Припрема пацијента за снимање ручног зглоба у профилу

31
 32

Пре снимања пацијент ослободи зглоб од накита и одеће.

Положај пацијента у профилном положају

Пацијент седи на столици поред Буки стола, рука чији се зглоб снима савијена је у
лакту и воларном страном се ослања на сто. Шака је малим прстом ослоњена на
касету. Зглоб шаке се поставља профилом на средину касете.

Центрирање зрака

Централни зракпод правим углом улази на средину зглоба и пада на средину касете.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 13x18или 18х24 cm уз поделу касете на два

дела (значи на једном филму који је подељен имамо и ПА и профил ручног зглоба),
ставити ознаку стране, уз употребу фолија и без Буки решетке.

ФФД на 100 cm

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а све делове који се не снимају
заштитити кецељом.

Елементи снимања: Оријентационо дозе су око 45-50 kV и око 10 mАs.

32
 33

Снимање шаке

Припрема пацијента за снимање шаке у ПА положају

Пре снимања пацијент ослободи прсте од накита.

Положај пацијента за снимање шаке у седећем ставу у ПА положају

Пацијент седи на столици поред стола, са подлактицом на површини стола а шака

је дланом на касети испружених прстију.

Центрирање зрака

Централни зрак улази под правим углом од 90 0 на трећи метакарпо-фалангеални

зглоб.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 13x18или 18х24 cm уз поделу касете на два

дела (значи на једном филму који је подељен имамо и ПА и профил), ставити ознаку
стране, уз употребу фолија и без Буки решетке. Треба знати да се за неке
дијагностичке поступке снимање врши без фолије или са једном фолијом. Обавезно
означити страну филма.

ФФД на 100 cm

33
 34

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а све делове који се не снимају
заштитити кецељом.

Елементи снимања: Оријентационо дозе су око 40-45 kV и око 5 mАs.

Профилни снимак шаке

Припрема пацијента за профилни снимакшаке

Пре снимања пацијент ослободи прсте од накита.

Положај пацијента за снимање шаке у профилном положају

Пацијент седи поред стола, са улнарном страном подлактице која лежи на

површини стола а шака је малим прстом ослоњена на средину касете. Ретко се
користи јер долази до суперпозиције костију шаке.

Центрирање зрака

Централни зрак улази под правим углом на други метакарпо-фалангеални зглоб.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 18х24 cm уз употребу фолија и без решетке.

Овај снимак се ретко ради јер долази до суперпозиције костију шаке.

ФФД на 100 cm

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а све делове који се не снимају
заштитити кецељом.

Елементи снимања: Оријентационо дозе су око 40-45 kV и око 6-8mАs.

Коси снимак шаке

Припрема пацијента за коси снимакшаке

Пре снимања пацијент скине накит са прстију.

Положај пацијента за коси снимак шаке

Пацијент седи по страни стола, а рука му је у улнарном положају па се ротира за

450. Шака и прсти се спуштају на касету.

34
 35

Центрирање зрака

Централни зрак пролази под правим углом кроз средину шаке, тј. кроз дистални део
друге метакарпалне кости, средњег прста.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 18х24 cm уз употребу фолија и без решетке.

ФФД на 100 cm

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а све делове који се не снимају
заштитити кецељом.

Снимање карлице

Припрема пацијента за АП снимаккарлице

Пре снимања пацијент подручје карлице ослободи од одеће и предмета, који би

могли сметати при снимању.

Положај пацијента код лежећег става у АП положају код снимања карлице

Пацијент лежи по средини Буки стола, средња линија тела се поклапа са

средишном линијом стола. Руке су савијене у лактовима и стављене на прса. Ноге
су опружене а пете и палчеви се додирују са унутрашњим ивицама. Ако се врши
снимање калрлице и кукова, онда се пете размакну за 10-15 сантиметара а палчеви
се додирују.

35
 36

Синфиза

Умбиликус

Центрирање зрака

Централни зрак улази под правим углом на средину линије која спаја умбиликус са
синфизом.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 30х40 или понекад и на 35х43 cm,

постављањем касете попречно, тако да горњи руб касете прелази кристе илијаке за
три попречна прста. Употреба фолија и Буки решетке као и ознака стране филма.
Експонирање се врши у тренутку када пацијент заустави дисање.

Елеенти снимања65-70 Kv и 65-70 mAs.

ФФД на 100 cm

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а за гонаде користити штитнике.

Треба знати да постоји и профилни снимак карлице који се ретко користи као и
аксијални снимак карлице који се сада више не ради јер се користи МДКТ.

Снимање сакроилијачних зглобова

АП снимак сакроилијачних зглобова

Припрема пацијента за снимање сакроилијачних зглобова уАП положају

Пре снимања пацијент подручје карлице ослободи од одеће и предмета, који би

могли сметати при снимању.

36
 37

Положај пацијента за снимање сакроилијачних зглобова улежећем ставу у АП

положају

Пацијент лежи на леђима по средини Буки стола са рукама прекрштеним на

грудима или опруженим поред тела. Ноге су испружене, пете размакуте и палчеви
се додирују са унутрашњим ивицама.

Центрирање зрака

Централни зрак улази под правим углом на средину линије која спаја умбиликус са
синфизом и пада на средину касете.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 30х40 cm, постављањем касете уздужно, тако
да горњи руб касете буде за два попречна прста изнад гребена бедрених костију.
Употреба фолија и Буки решетке као и ознака стране филма. Експонирање се врши
у тренутку када пацијент заустави дисање. Дозе за снимање 70-75 Kv и70-80 mAs.

ФФД на 100 cm.

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а за гонаде користити штитнике.

ПА снимак сакроилијачних зглобова

Припрема пацијента за ПА сакроилијачних зглобова

Пре снимања пацијент подручје карлице ослободи од одеће и предмета, који би

могли сметати при снимању.

Положај пацијента за снимање сакроилијачних зглобова улежећем ставу у ПА

положају

Пацијент лежи потрбушке (у вентралном положају) са ногама испруженим, рукама

савијеним у лакту и длановима се ослања на сто.

Центрирање зрака

Централни зрак под правим углом пада на 7-8 cm испред кристе илијаке по
сагиталној равни.

37
 38

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 30х40 cm, постављањем касете уздужно, тако
да горњи руб касете буде за два попречна прста изнад кристе илијаке. Употреба
фолија и Буки решетке као и ознака стране филма. Дозе за снимање 70-75 Kv и70-80
mAs.

ФФД на 100 cm

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а за гонаде користити штитнике.

Постоје и друге варијанте као што су појединачно снимање сакро-илијачних

зглобова, снимање по Барсонију-Бенију.

Снимање зглобова кука

АП снимак зглобакука

Припрема пацијента за АП снимак кука

Пре снимања пацијент подручје кука ослободи од одеће и предмета, који би могли
сметати при снимању.

Положај пацијента за снимање кука у лежећем ставу у АП положају

Пацијент лежи на леђима по средини стола а кук који се снима је на средишњој

линији стола. Ноге су испружене, стопала медијално савијена, па се палчеви ногу
додирују а пете су размакнуте.

Центрирање зрака

Централни зракпод правим углом улази за два попречна прста испод и латерално од
средње линије која спаја спину илијаку и симфизу.

38
 39

Слика А прикатзје РТГ кукова и вештачку протезу левог кука а слика Б приказује
МДКТ приказ карлице VR.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 24х30 cm, постављањем касете уздужно, тако
да је горњи руб касете у висини спине илијаке. Употреба фолија и Буки решетке као
и ознака стране филма. Ако пацијент има протезу кука онда се користи формат
30х40 cm, да би се протеза могла видетивиди у целој својој дужини. Дозе за
снимање 60-70 Kv и50-60 mAs.

ФФД на 100 cm.

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а за гонаде користити штитнике.

Постоје и друге варијанте као што су појединачно АП снимање оба кука, снимак
профила кука, снимак кукова у „жабљем“ положају, аксијални снимак кука,
томографија кукова итд...

АП снимак бутне кости са приказом и зглоба кука

Припрема пацијента за АП снимак

Пре снимања пацијент подручје које се снима, ослободи од одеће и предмета, који
би могли сметати при снимању.

39
 40

Положај пацијента код снимања кука у лежећем става у АП положају

Пацијент лежи на леђима, опружених ногу, са уздужном осом (фемура који се

снима), која се поклапа са средњом линијом стола. Стопало је постављено усправо и
заузима физиолошки положај.

Центрирање зрака

Централни зракпод правим углом улази на границу горње и средње трећине фемура.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 15х40 cm, постављањем касете уздужно, тако
да је горњи руб касете за 2-3 cm изнад великог трохантера. Употреба фолија и Буки
решетке као и ознака стране филма. Дозе за снимање 55-60 Kv и50-60 mAs.

ФФД на 100 cm.

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а за гонаде користити штитнике.

АП снимак бутне кости са приказом коленог зглоба

Припрема пацијента

Пре снимања пацијент подручје које се снима, ослободи од одеће и предмета, који
би могли сметати при снимању.

Положај пацијента код снимања бутне кости са приказом коленог зглоба у

лежећем ставу у АП положају

Пацијент лежи на леђима или седи на Буки столу, а уздужна оса фемура који се
снима, се поклапа са средњом линијом стола. Унутрашње ивице стопало су
састављене.

40
 41

Центрирање зрака

Централни зракпод правим углом улази на границу средње и доње трећине фемура.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 15х40 cm, постављањем касете уздужно, тако
да доња ивица касете за три центиметра прелази-испод је злоба колена. Употреба
фолија и Буки решетке као и ознака стране филма. Дозе за снимање 45-50 Kv и15
mAs.

ФФД на 100 cm.

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а за гонаде користити штитнике.

Наравно треба знати да и овде постоје варијанте снимања као што су профилни
снимак врата фемура у Милеровом положају, профилни снимак фемура са зглобом
кука, профилни снимак фемура са зглобом колена итд...

Снимање колена

АП снимак колена

Припрема пацијента за АП снимак

Пре снимања пацијент подручје које се снима, ослободи од одеће и предмета, који
би могли сметати при снимању.

Положај пацијента код снимања колена у лежећем/седећем ставу у АП

положају

Пацијент седи на Буки столу, са испруженим ногама. Руке су поред тела и

длановима се ослањају о сто. Стопало ноге која се снима ослања се задњом
страном пете на сто и стоји вертикално. Испод чланка се ставља подметач како би
се он изравнао са нивоом колена.

41
 42

Центрирање зрака

а) Централни зрак пада под правим углом на зглобну пукотину односно на 2 cm

испод врха пателе.

б) Централни зрак улази под углом од 5-70 краниално на 2 cm испод врха пателе.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 18х24 cm, употреба фолија и без решетке као
и ознака стране филма.

Код снимка оба колена (упоредни снимак), положај за снимање је исти као и код
појединачног снимања, централни зрак улази у истом нивоу али пролази између
колена и формат је 24х30 cm или већи.

Дозе за снимање 45-50 Kv и15 mAs.

ФФД на 100 cm.

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а делове тела који се не снимају
прекрити заштитном кецељом.

Профилни снимак колена

Припрема пацијента за профилни снимак колена

Пре снимања пацијент подручје које се снима, ослободи од одеће и предмета, који
би могли сметати при снимању.

42
 43

Положај пацијента код снимања колена у лежећем ставу у профилу

Пацијент лежи на столу, окренут на леви или десни бок (зависи од стране која се
снима). Нога на којој снимамо колено, лежи спољашњом страном на површину
стола а колено се флектира (савија) до угла од 120 0 и овај угао граде надколеница и
подколеница са унутрашње стране. Испод чланка се ставља подметач (сунђер или
кеса са песком) како би скочни зглоб био у истој равни са коленом.

Центрирање зрака

а) Централни зрак пада под правим углом на зглобну пукотину односно на 2 cm

испод врха пателе.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 18х24 cm, постављањем касете уздужно.

Употреба фолија и без Буки решетке као и стављање ознака стране филма. Дозе за
снимање 40-45 Kv и15 mAs.

ФФД на 100 cm.

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а делове тела који се не снимају
прекрити заштитном кецељом.

Снимање чашице (пателе)

43
 44

Припрема пацијента за ПА снимак

Пре снимања пацијент подручје које се снима, ослободи од одеће и предмета, који
би могли сметати при снимању.

Положај пацијента код снимања пателе у лежећем ставу у ПА положају

Пацијент лежи потрбушке на столу, колено чија се патела снима је мало савијено а
испод потколенице у висини чланка и стопала, ставе се подметачи од тврдог
сунђера или вреће са песком.

Центрирање зрака

Централни зрак пада под правим углом на набор колена.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 18х24 cm, постављањем касете уздужно.

Употреба фолија и без Буки решетке као и стављање ознака стране филма. Дозе за
снимање 40-45 Kv и16 mAs.

ФФД на 100 cm.

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а делове тела који се не снимају
прекрити заштитном кецељом.

Треба знати да и овде постоје допунски снимци за пателу.

Снимак потколенице

Припрема пацијента за АП снимак потколенице:

Пре снимања пацијент подручје које се снима, ослободи од одеће и предмета, који
би могли сметати при снимању.

Положај пацијента за снимање потколенице у седећем/лежећем ставу у АП

положају

Пацијент седи или лежи на леђима на столу за снимање са испруженим ногама.

Нога чија се потколеница снима мало је ротирана медијално.

44
 45

Центрирање зрака

Централни зрак пада под правим углом на средину потколенице.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 15х40 cm, ако је у питању повреда, онда се
касета поставља тако да се приликом снимања ухвати ближи зглоб. Употреба фолија
и без Буки решетке као и стављање ознака стране филма. Дозе за снимање 40-45 Kv
и16 mAs.

ФФД на 100 cm.

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а делове тела који се не снимају
прекрити заштитном кецељом.

Упоредни снимак потколенице

Припрема пацијента

Пре снимања пацијент подручје које се снима, ослободи од одеће и предмета, који
би могли сметати при снимању.

Положај пацијента код снимања упоредног снимка потколеница у АП

положају

45
 46

Пацијент се поставља у исти положај као за АП снимак, само што су сада

потколенице једна уз другу, мало одвојених пета док се палчеви додирују.

Центрирање зрака

Централни зрак пада под правим углом између потколеница у висини њихове
средине.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 30х40 cm. Употреба фолија и без Буки
решетке као и стављање ознака стране филма. Дозе за снимање 45-50 Kv и16 mAs.

ФФД на 100 cm.

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а делове тела који се не снимају
прекрити заштитном кецељом.

Профилни снимак потколенице

Припрема пацијента

Пре снимања пацијент подручје које се снима, ослободи од одеће и предмета, који
би могли сметати при снимању.

Положај пацијента за профилни снимак потколенице

Пацијент се поставља на бок стране која се снима. Потколеница која се снима

спољном страном лежи на столу а здрава нога је савијена у куку и колену и
постављена испред ноге која се снима.

46
 47

Центрирање зрака

Централни зрак улази по средини потколенице под правим углом.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 15х40 cm, касета се поставља тако да ако је у
питању повреда онда се захвата и ближи зглоб. Употреба фолија и без Буки решетке
као и стављање ознака стране филма. Дозе за снимање 40-45 Kv и12-20 mAs.

ФФД на 100 cm.

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а делове тела који се не снимају
прекрити заштитном кецељом.

Снимак скочног зглоба

АП снимак скочног зглоба

Припрема пацијента

Пре снимања пацијент подручје које се снима, ослободи од одеће и предмета, који
би могли сметати при снимању.

Положај пацијента код снимања скочног зглоба у АП положају

Пацијент седи или лежи на столу за снимање. Нога чији се скочни зглоб снима је
опружена, стопало усправно и без флексије.

Центрирање зрака

47
 48

Централни зрак пада под правим углом на зглобну пукотину.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 18х24 cm, зглоб се поставља на средину

касете. Употреба фолија и без Буки решетке као и стављање ознака стране филма.
Понекад се раде и прегледи скочног зглоба са стопалом у платарној флексији. Дозе
за снимање 40-45 Kv и16-20 mAs.

ФФД на 100 cm.

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а делове тела који се не снимају
прекрити заштитном кецељом.

Снимак оба скочна зглоба

Припрема пацијента

Пре снимања пацијент подручје које се снима, ослободи од одеће и предмета, који
би могли сметати при снимању.

Положај пацијента код снимања оба скочна зглоба

Пацијент се поставља у исти положај као и за АП снимак.

Центрирање зрака

Централни зрак улази под правим углом на средину касете у висини зглобних
пукотина.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 24х30 cm. Употреба фолија и без Буки
решетке као и стављање ознаке стране филма. Дозе за снимање 45-50 Kv и16-20
mAs.

ФФД на 100 cm.

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а делове тела који се не снимају
прекрити заштитном кецељом.

Профилни снимак скочног зглоба

48
 49

Припрема пацијента

Иста као и за АП снимак.

Положај пацијента за профилни снимак скичног зглоба

Пацијент је окренут на леви или десни бок, у зависности од зглоба који се снима.
Нога чији се скочни зглоб снима лежи спољашњом страном на столу и мало је у
колену савијена. Здрава нога се пребацује испред ноге која се снима.

Постоје и коси снимци скочног зглоба као и снимци калканеуса.

Центрирање зрака

Централни зрак улази под правим углом по средини зглобне пукотине.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 18х24 cm. Употреба фолија и без Буки
решетке као и стављање ознаке стране филма. Дозе за снимање 40-45 Kv и12-16
mAs.

ФФД на 100 cm

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а делове тела који се не снимају
прекрити заштитном кецељом.

Снимање стопала

49
 50

ПА снимак стопала (дорзо-плантарни)

Припрема пацијента

Регија стопала и подколена регија ноге која се снима је ослобођена од обуће или
предмета, који би могли сметати при снимању.

Положај пацијента за ПА снимак стопала

Пацијент лежи на леђима. Нога чији се стопало снима је флектирана у колену и

привучена телу, тако да се пацијент стопалом ослања на сто, односно на касету.
Друга нога је на столу испружена.

Центрирање зрака

Централни зрак улази под правим углом на базу треће метатарзалне кости.

Формат филма који се користи

Користи се величина (формат) филма 18х24 или 24х30 cm уз поделу на два дела, где
се једна половина користи за профил а друга за коси снимак или ПА. Употреба
фолија и без Буки решетке као и стављање ознаке стране филма. Раде се и
упоредни снимци оба стопала као и снимци у стојећем ставу под оптерећењем, када
је положај и центрирање исти као и за ПА снинак. Дозе за снимање 40-45 Kv и10
mAs.

ФФД на 100 cm.

50
 51

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а делове тела који се не снимају
прекрити заштитном кецељом.

Профилни снимак стопала

Припрема пацијента

Припрема иста као и за ПА снимак.

Положај пацијента за профилни снимак стопала

Пацијент је окренут на бок стране која се снима, савијених ногу у коленима. Нога
чије се стопало снима лежи унутрашњом ивицом на касету са спољном ротацијом
од 450 у односу на касету. Друга (здрава) нога се пребацује преко ноге која се
снима.

Центрирање зрака

Централни зрак пада под правим углом на средину стопала.

Формат филма који се користи

Снима се као наставак снимања после АП и користи се друга половина филма

24х30 cm. Употреба фолија и без Буки решетке као и стављање ознаке стране
филма. Дозе за снимање 45-50 Kv и10-12 mAs.

ФФД на 100 cm.

Заштита пацијента

51
 52

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а делове тела који се не снимају
прекрити заштитном кецељом.

Нативни снимак абдомена

Припрема пацијента

Пре снимања пацијент подручје које се снима, ослободи од одеће, обуће и предмета,
који би могли сметати при снимању.

Положај пацијента за ПА снимак абдомена

Нативни снимак абдомена се ради чешће у стојећем али је могуће и у лежећем ставу
на филму формата 35х40 или 35х43 cm. Касета се поставља тако да се хвата предео
од средине средогруђа до симфизе.

У случајевима када пацијент није у стању да стоји, нативни снимак абдомена се

ради у лежећем положају и то има два начина. Један је да пацијент легне на леви
бок (због гасова који се нормално налазе на левој страни, а у том положају ће се
приказати само гас код постојања перфорације шупљег органа. Други начин је да
пацијент лежи на леђима али сада зрак иде хоризонтално кроз средњу аксиларну
линију.

Центрирање зрака

Централни зрак хоризонтално улази на 2-3 попречна прста изнад умбиликуса

(пупка). Пожељно је уколико је могуће прво урадити скопију абдомена па онда
снимати. Уколико пацијент није у стању да стоји преглед се може урадити и у
лежећем ставу на левом боку (зато што се гасови налазе нормално на левој страни
абдомена а на десној где је јетра њих нема, па је зато јетра у вишем положају јер

52
 53

пацијент лежи на левом боку. Уколико се у регији јетре виде слободни гасови, значи
дошло је до перфорације шупљег органа). Преглед се може обавити и у лежећем
ставу када пацијент лежи на леђима и тада су зраци хоризонтално упућени на
абдомен. Нативним абдоменом се приказује следећа патологија: аероликвидни
нивои код опструктивног илеуса, паралитички колон, страно тело прогутано у
неком сегменту у дигестивном тракту, ехинококна циста, неке туморске промене,
калкулоза у бубрегу, уретеру, мокраћној бешици, жучној кеси као и калцификације
лимфних чворова у мезентеријуму.

Формат филма који се користи

Снима се у АП али може и ПА. Филма 35х40 cm или већи. Употреба фолија и са или
без Буки решетке као и стављање ознаке стране филма. Дозе за снимање 70-80 Kv
и60-70 mAs.

ФФД на 100 cm.

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а делове тела који се не снимају
прекрити заштитном кецељом.

Нативни снимак уротракта

Припрема пацијента

Пре снимања пацијент подручје које се снима, ослободи од одеће и предмета, који
би могли сметати при снимању.

Положај пацијента за АП снимак уротракта

Преглед се може изводити у стојећем или лежећем ставу. У АП или ПА положајима.

Када је преглед у лежећем ставу, пацијент лежи леђима на Буки столу са

испруженим или савијеним ногама у куковима и коленима.

53
 54

Центрирање зрака

Централни зрак улази под правим углом на 2-3 cm изнад симфизе. Нативни снимак
уротракта се ради на филму формата 35х40 или 35х43 cm. Касета се поставља тако
да горња ивица буде четири попречна прста изнад ксифоидног наставка а доњи руб
касете је око четири попречна прста испод симфизе. У случају да се неможе
приказати мокраћна бешика на истом снимку, узима се додатни филм за приказ
мокраћне бешике формата 18х24 cm.

Формат филма који се користи

Снима се у АП или ПА положају, стојећи или лежећи став. Употреба фолија и са

или без Буки решетке као и стављање ознаке стране филма. Дозе за снимање 70-80
Kv и32-40 mAs.

ФФД на 100 cm.

Заштита пацијента

Сузити ширину зрачног поља на величину касете а делове тела који се не снимају
прекрити заштитном кецељом.

Основна снимања грудног коша, плућа и срца

Болести плућа могу представљати озбиљан проблем, па је зато за сваку
промену у плућном паренхиму обавезно њено рано откривање аправовремена
дијагностика је најсигурнији пут за излечење. Радиографија плућа представља први
радиолошки преглед који се изводи код пацијената са суспектним обољењем органа

54
 55

грудног коша. Рендгенски преглед је индикован само када постоји сумња на

постојање неког обољења, којe треба да буде потврђенo или одбаченo. Успешност
лечења и излечења је већаако се болест открије у раној фази. За откривање болести
плућа и срца у раним фазама углавном се користе рендген апарати. Премда су
апарати типа КТ и МР од веће користи код неких патологија, најчешћа почетна
дијагностика и откриће патологије остају у домену рендгена. Друге дијагностичке
методе и њихова расположивост нису тако велике и користе се после иницијалног
откривања болести ако је то потребно. Рендген апарат спада у стандардну опрему и
има га у готово сваком дому здравља, па је и то један од разлога што је рендген
снимак постао основни дијагностички елемент. Традиционални начин прегледа
рендген снимка плућа подразумева анализу од стране лекара одређене
специјалности, најчешће радиолога. Ако постоји патологијапотребне су
консултације колега других специјалности, све у зависности од уочене патологије
(упала плућа или тумор, урођена аномалија или траума). Класичан рендгенски
преглед плућа има више синонима: графија плућа и срца, телерадиографија,
конвенционална радиографија торакса.Графија плућа и срца се изводи у ставовима
(стојећи, седећи и лежећи) и одређеним положајима:

ПА (PA– постерио-антериорни)
АП (AP – антерио-постериорни)
ПДK (I коси- назива се и предње десни коси)
ПЛK (II коси- назива се и предње леви коси)
ЛЛ (LL- латеро-латерални) (LD - лево-десни, DL - десно-левипрофил)
ЗДK (задње десни коси)
ЗЛK (задње леви коси)
Класична, најчешће коришћена радиографија плућа, изводи се у стандардној
пројекцији ПА и у зависности од тога где је патологија раде се леви или десни
профилни снимак.
Поред ПА има и других пројекција: АП, пацијент у супинацији, може да
буде и у лордотичном положају, декубитусу или у косим пројекцијама (ово су већ
циљани снимци).
Поред стандардних, понекад постоји потреба и за специјалним техникама
снимања: снимање у максималном инспиријуму или експиријуму, тврдозрачно
снимање (тврди зраци од 125-150 kV, док је мекозрачно снимање оно где су дозе

55
 56

мање од 40 kV), макрографија, рендген томографија, радиоскопија, телерадиографија,

бронхографија и бронхоскопија.

Анализа радиографије плућа је систематичан одговор на низ питања, са циљем да

се ниједан детаљ приказан на графији не пропусти и тако дође до дијагнозе.
(12)
Технички добра радиографија мора садржати генералије пацијента које уноси
рендген техничар (име, презиме, датум рођењa), датум снимања и ознаку на филму
(R) или (D) за десну страну и (L) за леву. Снимак мора бити технички коректан, не
сме бити недовољно експониран ни преекспониран. (13)Одговорност је на рендген
техничару који обавља снимање и он је дужан да пре него што донесе радиографију
на читање провери да ли је она технички коректна.Ако није, мора да уради
исправку!

Пре него што почнемо тумачити радиографију потребно је да обратимо

пажњу на следеће:

 Упутна дијагноза и клинички подаци који се односе на болест и пацијента

 Техничка својства снимка
 Генералије пацијента
 Коштано-зглобни систем
 Мека ткива зидова грудног коша
 Хилусне сенке и васкуларна шара у плућима
 Плеура и плеурални простори
 Медијастинум и срчана сенка
 Дијафрагма и субфренични простор

А Б

Слика А: преекспониран снимак. Слика Б: коректна радиографија.

Да би радиографија била технички добра за интерпретацију морају се

испоштовати четири знака у радиологији:
56
 57

 Пенетрација X-зрака (продорност X-зрака) је задовољавајућа када се на

радиографији јасно види првих 5–6 интервертебралних просторана торакалној
кичми, а остали не виде.

 Ротација пацијента се оцењује на основу симетричне удаљености оба

стерноклавикуларна зглоба од средње линије повучене кроз процесусе спинозусе,
који се јасно виде на графијама плућа и срца. Ротација пацијента током аквизиције
је непожељна, јер ремети анатомске односе у грудном кошу и може довести до
погрешне интерпретације.

 Инспиријум у току аквизиције је врло важан, јер је потребно да пацијент у току

снимања дубоко удахне ваздух. Ако је пацијент добро удахнуо, врх десне
хемидијафрагме треба да буде испод задњег окрајка десетог ребра.

 Покрети плућа значе да пацијент није задржао ваздух током аквизиције. По

контурама дијафрагме се уочава да је пацијент дисао током снимања.

Преглед радиографије плућа почиње анализом коштаних структура и

зглобова који формирају зидове грудног коша. Треба прегледати сва ребра,
стернум, клавикулу и кичмени стуб. Посебну пажњу треба посветити ребрима и
свако ребро „испратити“ од кичменог стуба до стернума. Најчешће болести ребара
су трауме (фрактуре) које се прецизније дијагностикују КТ-ом него класичном
радиографијом. Остеолитичке лезије у ребрима се могу видети код постојања
метастаза у ребрима. Такође треба погледати оба зглоба рамена и
стерноклавикуларне зглобове и проценити симетричност оба хемиторакса са
аспекта постојања коштаних деформација грудног коша.

Следећи корак је анализа меких ткива: коже, поткожног ткива и мишића. Од

великог значаја је анализа дојки у жена и пекторалног мишића у мушкараца. Страна
на којој је рађена операција мастектомије је због недостатка дојке транспарентнија
од друге стране, што може довести до погрешног закључка. Пекторални мишићи
могу бити неједнако развијени, што на страни развијенијег мишића смањује
транспаренцију плућа, а на супротној повећава транспаренцију.

Хилуси плућа су спој плућа и медијастинума. Највећи део хилусне сенке

чине крвни судови. Леви хилус је нормално више положен од десног. Нормална

57
 58

ширина хилуса је 2,5 cm. Важно је одредити да ли су хилуси увећани обострано или
једнострано. Најчешћи узрок једностраног увећања хилуса је карцином плућа, а
обострано увећање настаје у пацијената са Хоџкиновим лимфомом и саркоидозом.
Увећање хилуса се обично дијагностикује радиографијом грудног коша, али је
обавезна и потврда КТ прегледом када се одређују стејџинг и план даљег лечења.

Плеурални простор се налази између паријеталне и висце ралне плеуре. У

плеуралном простору се нормално налази неколико кубних центиметара течности
која помаже смањењу трења између листова плеуре у току дисања. Патолошки се у
плеуралном простору могу наћи течност – трансудат, ексудат, крв, гној и ваздух
код пнеумоторакса.

Плеурални излив се дијагностикује на основу смањења оштрине

костофреничног угла (угла између дијафрагме и зида грудног коша који чине
ребра). Нормално је овај угао оштар, а код плеуралног излива костофренични угао
постаје туп. Промене у изгледу настају када је количина течности у плеуралном
простору већа од 200 ml. Дијагноза плеуралног излива се са сигурношћу поставља
КТ прегледом.

Присуство ваздуха у плеуралном простору представља пнеумоторакс. Вважно

је препознати га на време јер представља хитно стање и прогноза болести зависи од
времена протеклог од почетка обољења до примене терапије. Пнеумоторакс по
настанку може бити спољашњи и унутрашњи, а посебан облик је тензиони
пнеумоторакс. Дијагноза се подједнако тачно може поставити радиографијом (у
крајњем инспиријуму и експиријуму) и КТ прегледом, стим што се на КТ
пнеумоторакс лакше уочава.

Медијастинум је простор од горње апертуре торакса до дијафрагме, између

плућних крила бочно, стернума напред и кичменог стуба позади. Медијастинум се
дели на горњи, доњи, предњи, средњи и задњи.

Горњи медијастинум је кранијално ограничен првим ребром, а каудално

границу чини раван која пролази кроз шести торакални пршљен до ангулуса
стернума. Границу напред чини стернум, а позади кичмени стуб. Предњи
медијастинум се налази између стернума и перикарда. Кранијално је граница горњи
медијастинум, а каудално дијафрагма. Средњи медијастинумсадржи перикард,
велике крвне судове, трахеју и главне бронхе, једњак, дуктус торацикус, хилусе и

58
 59

лимфне жлезде. Задњи медијастинум обухвата простор иза перикарда а садржи

кичмени стуб и нервне коренове.

Дијафрагма се на радиографији види захваљујући ваздухом испуњеним

плућима. Дијафрагма је куполастог облика, са десном и левом куполом према
одговарајућем плућном крилу. Дијафрагма има отворе за пролаз органа између
грудне дупље и абдомена (доња вена кава, аорта, једњак) и физиолошке отворе,
Моргањијев напред и Бохдалеков позади. Физиолошки отвори на дијафрагми могу
бити слаба места дијафрагме за настанак хернија од којих је најчешћа хијатус
хернија, а настаје пролапсом дела желуца у грудну дупљу кроз отвор једњака на
дијафрагми.

НАТИВНА РАДИОГРАФИЈА ПЛУЋА

Радиографијом плућа се приказује паренхим у мозаику светлина и сенки које

се међусобно суперпонирају слој преко слоја. Снимак само у ПА правцу или само у
профилном даје две димензије, ширину и висину неке промене.Ако снимамо и ПА
и профил то нам даје увид у трећу димензију (дубину), што је важно за
локализовање патолошких промена.

Начин извођења радиографије плућа и срца у ПА положају

Радиографија плућа и срца у ПА положају представља стандардну технику

снимања. Пре прегледа пацијента ослободити одеће до пола, а са врата уклонити
предмете који би могли дати непожељну сенку. Пацијент је у стојећем ставу,
предњом страном грудног коша окренут према касети на стојећем, преносном
стативу, брадом ослоњен на горњу ивицу касете. Обе руке су савијене у лактовима
и стављене на бокове; раме и лактови се избаце према напред да се избегне сенка
лопатицa, а пацијент треба да буде што ближе касети. Горња ивица касете
постављена је двапопречна прста изнад рамена.

59
 60

Постављање пацијента за радиографију плућа у ПА пројекцији

Правац централног зрака пада хоризонтално тако да сa касетом гради угао од

90 степени, а улазна тачка се налази на средњој линији леђа у висини седмог
торакалног пршљена. Снима се на формату филма који се одређује према
пацијенту, код одраслих најчешће 35x35 cm и 35x43 cm, а за децу 18x24cm или
24x30 cm. Снима се са фолијама, без решетке. Фокус – филм - дистанца 150 cm -
телерадиографски.(14)

У болничкој пракси је врло честа употреба графије плућа и срца у АП

положају, покретним рендген апаратом. Она се примењује код тешких пацијената у
јединицама интензивне неге којима је потребна графија плућа и срца али који због
тежине болести не могу бити транспортовани на радиолошко одељење. Графија
плућа и срца покретним рендген апаратом се ради у кревету пацијента, са касетом
која се поставља испод леђа, а рендгенска цев се налази изнад грудног коша
(лежећи АП положај).Графија покретним рендген апаратомпацијената у кревету
има предности, јер се испитивање промена и недостатака може сукцесивно пратити.
Недостаци графије плућа и срца покретним рендген апаратом: квалитет није исти
као код стандардне графије, неоштрине на филму су веће, зрачење околине је веће
због немогућности примене комплетне заштите.

Као заштита од расејаног зрачења користе се сужена бленда на величину

касете и мање, и заштитна кецеља стављена на доње делове тела испод умбиликуса.

На радиограму морају бити обухваћени плућни врхови, дијафрагмалне

контуре и косто-френични синуси. Експозиција се врши у тренутку када пацијент
дубоко удахне и задржи ваздух.

60
 61

Начин снимања профилне радиографије плућа и срца

Профилна графија плућа и срца је допуна ПАрадиографији и омогућава

приказ ретростерналног иретрокардијалног простора плућа.

Пацијент стоји окренут касети учвршћеној на стојећем стативу оном страном

која се снима. Обе руке су подигнуте изнад главе. Горња ивица касете је
постављена је четири попречна прста изнад рамена. Централни зрак пада на седми
грудни пршљен кроз аксијалну линију грудног коша, усправно на касету.
Експозиција се врши у тренутку средњег инспиријума. Користи се филм величине
35x35 cm. Снима се са фолијама.Фокус филм дистанца (ФФД) 150 cm. Експозиција
треба да буде за половину дужа него при снимању у ПА положају. Дозе за снимање
60-70 Kv и20-25 mAs.

Позиција пацијента за радиографијуплућа

упрофилномположају
Радиографијаплућаисрцаупрвомидругомкосомположају

Пре прегледа пацијента ослободити одеће до пола а са врата уклонити

премете који би могли дати непожељну сенку.

Код снимања плућа и срца у првом косом положају пацијент стоји окренут
десним раменом према касети на вертикалном стативу тако да тело и касета
заклапају угао од 40-60%. Лева рука је подбочена а глава окренута на леву страну.

Централни зрак пада хоризонтално тако да са касетом заклапа угао од 90

степени. Улазна тачка централног зрака је у висини седмог грудног пршљена, на
аксијалну линију леве стране грудног коша. Експонира се у тренутку средњег
инспиријума. Користи се величина филма 30x40 cm. Снимање са фолијама, без
61
 62

буки-бленде. ФФД је 150 cm. Експозиција треба да буде за трећину дужа него при
радиографији у ПА правцу. На добијеном радиограму види се цела трахеја.

Код снимања плућа и срца удругом косом положају пацијент стоји окренут
левим раменом према касети на вертикалном стативу тако да тело и касета
заклапају угао од 40-60%. Десна рука је подбочена а глава окренута на десну
страну. На добијеном радиограму се виде леви доњи плућни лобус и предњи доњи
сегмент средњег лобуса, одвојено од других делова плућног ткива.

Техника снимања плућних врхова

Ова техника се користи као посебна техника за испитивање патолошких промена у

плућним врховима као седишта патолошких промена, а најчешћесу присутне
туберкулозне промене. Пацијент стоји уз покретни статив, леђима је окренут према
касети. Рамена и надлактице пацијента су унапред и надоле, а подлактице
испружене и надланцима састављене у максималној унутрашњој ротацији. Горња
ивица касете је постављена пет попречних прстију изнад рамена. Централни зрак
улази под каудо-кранијалним углом од 30 степени и пролази три попречна прста
испод кључних костију. Користи се величина филма 24x30 cm. Снима се са
фолијама, без решетке. ФФД 100 cm. Експонирање се врши у инспиријуму.

Код дорзалне радиографије врхова плућа пацијент стоји уз усправни статив,

окренут предњом страном грудног коша према касети. Рамена су усмерена унапред
и надоле, руке подбочене. Горња ивицa касете је постављена пет попречних прстију
изнад горње границе рамена.

Централни зрак улази у грудни кош под каудо-кранијалним углом од 25

степени у висини три попречна прста испод кључне кости на средини касете.
Експонирање се врши у инспиријуму.

На профилнојграфији плућних врхова пацијент стоји бочно, болесном

страном окренут касети на усправном стативу. Раме и рука болесне стране
максимално су подигнути, а раме и рука здраве стране су максимално спуштени.
Глава је забачена уназад. Централни зрак улази изнад главе надлакатнекости здраве
стране, излази испод главе надлакатнекости болесне стране и пада на средину
касете. Експонирање се врши у инспиријуму. Поредпрегледа са прављењем слике,
радиографије, имамо и радиоскопију плућа. Радиоскопија је превасходно
функционална метода урадиолошкој дијагностициплућа коју обавља радиолог уз

62
 63

помоћ радиолошког техничара. Радиоскопијом се постиже општи преглед органа

грудног коша. Радиоскопију треба вршити мањим снопом X-зрака у циљу заштите
пацијента, лекара и радиолошког техничара. Радиоскопија плућа и срца по правилу
започиње у стојећем ставу пацијента у сагиталним, фронталним и косим
положајима.

Пре прегледа пацијент треба да се ослободи одеће до пола, затим стане иза
екрана, подбочи се и избаци лактове напред да би се уклониле сенке лопатица. Ако
је окренут у профил треба да подигне руке изнад главе. Пожељно је да пацијент у
току прегледа дубље дише. Радиоскопија плућа и срца изводи се при јачини од 0,5 -
1,5 mA и напону од 65 kV. Преглед почиње од десног плућног врха према бази и
левог плућног поља од базе према врху, значи супротно кретању казаљке на
часовнику. Када је завршена радиоскопија у ПА положају преглед се наставља у
првом и другом косом положају у профилу и, зависно од налаза, у другим
допунским положајима.

Рендген апаратзарадиоскопију

Принцип рада рендген-томографије плућа

Рендген-томографија плућаили томографска радиографија плућа(други

назив) често се примењује у радиолошкој дијагностици плућа. Томографијом се
јасније издвајају постојеће сенке у плућном паренхиму. На томографијама се јасно
виде плућне каверне. Исто се односи и на сенке које дају примарни тумори, цисте,
апсцеси и увећане лимфне жлезде или метастазе. Томограми се могу у зависности
од апаратуре вршити у фронталној, сагиталној и трансверзалној равни. Положаји
могу бити стојећи, седећи и лежећи.

63
 64

Рендгенска цев

Једнокрака полуга Пацијент –

део-пресек,
Пацијент који се
минимално
Касета помера

Сликаприказујерендгенскуцев,
једнокракуполугуикасетусафилмом.Утокупрегледапацијентмирује,
арендгенскацевикасетасе истовременокрећунакрајевимаједнокракеполуге,
уистомправцуалиусупротнимсмеровима. Основни смисао ове процедуре је да
приликом померања било рендгенске цеви било касете слика постаје нејасна
(брише се). На основу ПА и профила графије плућа одреди се дубина патолошке
промене (тумора, цисте, каверне) и на основу угла отклона полуге одређује ниво
пресека у плућима и дебљина слоја који ће бити сниман. Регија од интереса је
постављена у односу на полугу у простор где нема померања или је минимално
померање, па се слика формира и јасно види а све околне структуре бришу јер су у
регији полуге која се значајно помера; тако се брише тај део паренхима.

64