1.

4 Касни представници
рода Homo
Homo heidelbergensis, неандерталци, мустеријанска
технологија, сахрањивање мртвих, денисовци, Homo
naledi, Homo floresiensis, острвски ефекат, древна ДНК
 Архаични људи
• Еректус је био предак више нових врста које означавамо
заједничким именом архаични људи.
– хајлдербершки човек,
– неандерталац и
– денисовци
• На основу неких карактеристика лобање из Петралоне (Грчка)
претпоставља се да су пре око 250. 000 г. бар неки архаични људи
могли да говоре.
• Најстарији представници "архаичног човека" у Европи живели су у
периоду великих климатских промена, крајем интерглацијалног и
почетком глацијалног периода.
 Homo heidelbergensis
•Датум открића: 1908.
•Распрострањење: Европа, Кина, источна и јужна Африка
•Прва врста рода Homo која је живела у хладној клими
•Кад су живели: 700 000 до 200 000 година
•Кранијални капацитет: 1250 цм3.; значајно повећање масе мозга
•Дошло је и до промена у пропорцијама - величина лица у односу на друге
делове лобање је смањена. Истакнуте обрве
•Величина: Мужјаци: 175cm и 62 kg, женке: 157cm и 51 kg личе на савремене
људе. Ниско и широко тело указује на живот у хладној клими
•Начин живота: први који су сигурно контролисали ватру (остаци
огњишта), користили дрвена копља и редовно ловили велике животиње.
Први који су правили склоништа од дрвета и камена. Први ритуали.
•Преци савременог човека
•Европске популације ове ране људске врсте биле су преци
неандерталаца, а азијске преци денисоваца.
•Од афричких популација су се вероватно одвојиле популације наше врсте.
•Међу првим врстама које су населиле хладне географске ширине Европе,
Homo heidelbergensis је ловио велике животиње и градио једноставна
склоништа од дрвета и камења.
 Homo neanderthalensis
• Фосилне остатке неандерталског човека открио је Јохан Фулрот 1856. године у
Немачкој (Фелдхофер, долина Неандер).
• Неандерталски човек се, према најновијим проценама, појавио пре око
400.000г., и ишчезао пре око 30.000 г.
• Живео је широм Европе и Блиског истока (у западној Азији се проширио до југа
Сибира). Неки од најпознатијих локалитета: Фелдхофер (Немачка), Ла Фераси
(Француска), Виндија (Хрватска), Шанидар (Ирак), Мезмајскаја (Русија), Ел
Сидрон (Шпанија)...
Homo neanderthalensis
 Homo neanderthalensis
• Неандерталци показују низ упадљивих разлика
у изгледу у односу на савремене људе.
• Лобања им је другачијег облика, дужа и нижа,
са истакнутим вилицама и закошеним челом.
• Средњи део лица је такође истурен, што је
карактеристика која се не среће ни код H.
erectus ни код модерних људи.
• Кранијални капацитет (1270 - 1800 cm3, просек
1450 cm3) је чак нешто већи него код
савремених људи (просек око 1350 cm3), што
се повезује са већом телесном масом
неандерталаца.
• По грађи тела слични су савременим људима
адаптираним на живот у хладним пределима –
ниски и здепасти, изузетно снажни, што
показују тешке и масивне кости, са траговима
снажних мишића.
 Homo neanderthalensis

• Имали су развијену материјалну културу

• мустеријанска технологија - много напреднијa технологијa
израде оруђа у односу на H. erectus и архаичног човека.
Oруђе које производе знатно је комплексније и
разноврсније
• Били су изузетни ловци.
• Трагови на скелетима показују да су водили бригу о
болесним и повређеним члановима и први су који су
сахрањивали своје мртве (најстарија гробна места потичу
од пре око 100.000г).
• Фосилни трагови неандерталаца нестају пре око 30.000г
•Да ли су могли да говоре?
• остаци хиоидних костију неандерталаца (кости у грлу које
контролишу гласне жице) има облик јако сличан ономе код
савремених људи.
•Присуство мутације на гену FOXP2 коју има и савремени човек. То је
ген за који се сматра да је имао значајну улогу у еволуцији говора.
•Ипак, многи научници сматрају да, ако су неандерталци и могли да
говоре, ова способност је била веома ограничена.
 Како су нестали неандерталци?
• Постоји неколико објашњења нестанка неандерталаца:
• 1. губитак ,,борбе” са технолошки напреднијом
подврстом (Homo sapiens);
• 2. укрштање са анатомски савременим људима које је
довело до нестанка карактеристика неандерталаца;
• 3. нова подврста донела је нове инфективне болести
на које неандерталци нису били отпорни;
• 4. повећање бројности популација неандерталаца
преко граница доступних извора хране.
 Налази палеогеномике
• код савремених људи са евро-азијског континента 1% до 4% нуклеотида доспело је у једарну ДНК
укрштањем са неандерталцима!
• ван-афричке популације сличније су неандертацима него афричким популацијама савремених људи,
па се закључује да је до хибридизације дошло када су анатомски савремени људи напустили Африку,
а пре него што су се раширили по Европи и Азији.
• Неке од кључних особина које су савремени људи наследили од неандерталаца укључују:
• Кожа и коса: Гени које су неандерталци имали за пигментацију коже и косе преносе се и на неке
савремене људе. На пример, неандерталски гени за светлију кожу и плаве или зелене очи вероватно
су се пренели на одређене популације.
• Имунолошки систем: Неки гени одговорни за имунолошки систем који су вероватно потицали од
неандерталаца могли су помоћи савременим људима да се прилагоде новим болестима и
патогенима.
• Структура костију и лобања: Неки савремени људи могу имати карактеристике лобање које су
сличније неандерталцима, попут мало веће и издуженије лобање.
• Метаболизам: Неки гени од неандерталаца могли су утицати на регулацију телесне масе и
Сванте Пабо (Svante Pääbo)
• шведски генетичар који је познат по својим револуционарним истраживањима о древном ДНК-у и еволуцији
човека. Он је дао значајан допринос нашем разумевању генома изумрлих хоминида и њихових веза са
савременим људима. Добитник је Нобелове награде за физиологију и медицину у 2022. години. Образлажући
награду, Нобелов комитет је саопштио да је Пабо „постигао нешто наизглед немогуће", када је секвенцирао
први геном неандерталца и открио да се Homo sapiens укрштао са неандерталцима.
• Неки од кључних сазнања која је открио су:
• Секвенцирање генома Неандерталаца: Пабо је био један од водећих научника укључених у успешно
секвенцирање генома Неандерталаца. Ово достигнуће, објављено 2010. године, пружило је кључне увиде у
генетске везе између Неандерталаца и данашњих људи. Откривено је да данашњи људи ван Африке носе
трагове ДНК Неандерталаца у свом геному, што указује на мешање између раних модерних људи и
Неандерталаца након што су напустили Африку.
• Откриће Денисоваца: Пабо и његов тим такође су одиграли кључну улогу у откривању и анализи генома
Денисоваца. Секвенцирање генома Денисована осветлило је генетску разноликост и интеракције између
различитих хоминидних група у прадавна времена.
• Мешање с изумрлим хоминидима: Пабова истраживања су помогла да се утврди да су се наши преци
укрштали с Неандерталцима и Денисовцима, што је довело до укључивања њиховог генетског материјала у
ДНК данашњих људи изван Африке. Ово мешање има значајне импликације за еволутивну историју човека и
наше разумевање сложености људског порекла.
• Еволутивна историја човека: Пабова истраживања су допринела расветљавању генетских веза и динамике
популација древних људских група. Упоређивањем генома Неандерталаца, Денисованаца и савремених
људи, пружио је кључне увиде у еволутивну историју и обрасце миграција наше врсте.
• Еволутивни механизми на нивоу генома: Пабова истраживања нису се фокусирала само на изумрле
хоминине, већ и на разумевање генетских промена које су се догодиле током еволуције човека. Његова
студија пружила је увиде у генетску основу кључних људских карактеристика и адаптација, откривајући
еволутивне механизме које су обликовале нашу врсту.
• Палеогеномика: Пабов пионирски рад у области палеогеномике поставио је темеље за даља истраживања
генома изумрлих врста и отворио нове путеве за проучавање еволутивне историје човека.
 Денисовци
• Фосилни налази архаичних људи са севера Азије који су названи
денисовцима (по Денисовој пећини у Сибиру).
• њихов ареал био источно од неандерталског – у северној, источној и јужној
Азији, па и у Аустралији.
• Савременици неандерталаца
• Генетички су сличнији неандерталцима него савременим људима
• Сматра се да је ова врста настала од азијских популација еректуса и да је
била распрострањена све до југа Азије (до Океаније).
• Све врсте архаичних људи на евроазијском континенту су нестале пре око
30 000 година, дуго након што су се већ појавили анатомски савремени
људи.
• Популације савремених људи из Меланезије, аустралијски Абориџини, неки
народи Полинезије, Фиџија, источне Индонезије и Филипина (али не и код
група људи из Микронезије, западне Индонезије или копна југоисточне
Азије) деле 4 до 6 % генома са денисовцима
• Генетичке анализе такође откривају да су денисовци били прилагођени
животу на великим надморским висинама у условима ниске концентрације
кисеоника (хипоксије), на пример на Тибету.
Homo naledi
• Датум открића: 2013. у Диналеди дворани пећине
Излазећа звезда у Јужној Африци. Тим који је ангажован
на ископавању био је састављен искључиво од веома
витких жена јер су пролази до ове дворане били
изузетно уски. Добијена је за сада највећа колекција
налаза (око 1500 костију 15 индивидуа)
• Кад су живели: пре 335 000 – 236 000 година;
савременици архаичних људи
• Распрострањење: Јужна Африка (Колевка људске врсте,
провинција Гаутенг)
• Кранијални капацитет: око 500 cm3
• Анатомске карактеристике: висина око 1,44 цм, тежина
око 40-56 кг.
• Филогенетско место: низ питања је произашло из овог
открића јер по вилицама и зубима личе на савремене
људе и неандерталце, а по висини и кранијалном
капацитету су ближи аустралопитецинама. Рамена и
 Homo florensis
• Надимак: хобити
• Датум открића: 2004. године
откривени на острву Флорес
(Индонезија)
• Кад су живели: пре око 18000 - 170 000
година, што значи да су били
савременици врсте Homo sapiens
sapiens
• Кранијални капацитет: 380 до 417 цм3.
• Величина: мале јединке (око 106 цм) са
• представљају јединке пореклом из
неке локалне популације H. sapiens које
су имале непатолошке мутације у oстрвски ефекaт - због ограничености ресурса и простора на
генима који контролишу пигмејски острву, код многих организама који живе на острвима смањује се
величина тела у односу на њихове сроднике који живе у
раст и микроцефалију континенталним регионима. Показано је да је у исто време на
острву живела и минијатурна изумрла врста слона.