ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

Име и презиме
Српски језик и
Наставни предмет Разред и одељење
књижевност
Редни број часа 9. Датум

Назив наставне теме Мудрост пре свега

Назив наставне јединице Књижевност: Шаљиве народне приче (избор)

Тип наставног часа обрада
Утврђивање знања о појму шаљива народна прича и
уочавање основних одлика шаљиве народне приче.
Књижевнотеоријско тумачење прочитаних шаљивих
народних прича.
Циљеви часа Оспособљавање ученика за вредновање поступака
јунака и критичку процену текста.
Усвајање функционалних и књижевнотеоријских
појмова.

Исходи По завршетку часа ученик ће бити у стању да:

– разликује књижевни и некњижевни текст;
– упоређује одлике фикционалне и нефикционалне
књижевности;
– чита са разумевањем и опише свој доживљај
различитих врста књижевних дела;
– разликује карактеристике народне од карактеристика
уметничке књижевности;
– одреди тему и главне и споредне мотиве;
– анализира узрочно-последично низање мотива;
– илуструје особине ликова примерима из текста;
– вреднује поступке ликова и аргументовано износи
ставове;
– илуструје веровања, обичаје, начин живота и догађаје
у прошлости описане у књижевним делима;
– уважава националне вредности и негује српску
културноисторијску баштину.
Кључни појмови шаљива народна прича, хумор, дијалог
Међупредметне Ликовна култура (илустрација приче)
корелације
Компетенција за учење:
– користи претходна знања као подршку учењу нових
тема и садржаја;
– уме да критички размишља;
Опште међупредметне – уме да преприча и опише сопствена запажања и
компетенције мисли.
Комуникација:
– изражава своје ставове, мишљења, осећања, на
позитиван, конструктиван и аргументован начин.

[Type here]
 Наставне методе монолошка, дијалошка, текстуална, истраживачка
Облици рада фронтални, индивидуални, групни

Александар Јерков, Анђелка Петровић, Катарина

Колаковић, Читанка, Српски језик и књижевност за
пети разред основне школе, Вулкан знање, Београд,
2023.
Милија Николић, „Методика наставе српског језика”,
Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2008.
Драгиша Живковић, Теорија књижевности са
Наставна средства и
теоријом писмености, Драганић, Београд, 1991.
помагала Зденко Лешић, „Теорија књижевности”, Службени
гласник, 2008.
дигитални уџбеник
пројектор
рачунар
свеске ученика
табла
креда/фломастери
ТОК ЧАСА
Активности наставника Активности ученика
Уводни део
Најављује наставну јединицу и записује наслов на Записују наслов наставне
табли. јединице у свеске.
Истиче циљеве часа. Упознају се са циљевима часа.
Проверава да ли су ученици прочитали шаљиве Саопштавају наслове
народне приче. шаљивих народних прича које
су прочитали.
Разговара са ученицима о избору шаљивих Разговарају са наставником о
народних прича које су прочитали. шаљивим народним причама
које су прочитали.

Главни део
Обнављају одлике народне
Подстиче их да понове одлике дела која припадају књижевности. Добровољно се
народној књижевности, као и да препричају јављају и препричавају причу
шаљиву народну причу по свом избору. коју желе.

[Type here]
 Усмерава их питањима на анализу прочитаних Анализирају уз помоћ
прича. наставника одабране шаљиве
Наводи ученике да уоче који се јунаци често народне приче. Уочавају
јављају у шаљивим народним причама (Еро, одлике шаљивих народних
Насрадин-хоџа). Бира краћу причу („Двије прича на конкретним
љенштине” или „Добро је кад и жену послушати”) примерима. Карактеришу
и изражајно је чита. Разговара са ученицима о јунаке и процењују њихове
њиховим утисцима и тумачи непознате и мање поступке са моралног
познате речи. Разговарају о описаном догађају у становишта. Истичу типске
причи. Мотивише ученике да уоче особине шаљиве особине јунака шаљивих
приче на конкретном примеру. Охрабрује их да прича.
окарактеришу јунаке и процене њихове поступке са
моралног становишта. Мотивише ученике да уоче и
истакну типске особине јунака шаљивих прича.
Усмерава ученичку пажњу на језик и стил Наводе какав језик и стил
прочитане приче (улога дијалога, игра речима, карактеришу шаљиве народне
хумор ситуације). Заједно са ученицима осмишљава приче. Уочавају присуство
поруке прочитаних прича. Још једном објашњава хумора, дијалог као
шта су шаљиве народне приче (Читанка, 231. доминантан облик казивања,
страна). игру речима. Понављају шта
су шаљиве народне приче и
истичу њихове главне
карактеристике.

Дели ученике у пет група. Свакој групи даје по Подељени су у групе, добијају
једну шаљиву народну причу коју нису текст шаљиве народне приче
анализирали. Групе добијају задатак да анализирају коју нису анализирали и
добијену причу и да пронађу одлике шаљивих задатак у коме ће применити
народних прича и прикажу их на датом примеру. стечена знања са овог и са
Група која најбоље уради задатак биће похваљена и претходног часа.
награђена.
Даје упитник ученицима како би извршили Врше самопроцену свог рада
самопроцену свог рада на часу. на часу.
Завршни део
Даје информације о следећем часу. Добијају упутства како да се
Задаје ученицима да обнове градиво о врстама речи припреме за идући час.
у српском језику и најављује наставну јединицу:
Појам променљивости речи.
Начин провере остварености исхода
Посматрање учешћа, одговарање на питања, повезивање и закључивање.
Успешност урађених истраживачких задатака.
Уочавање књижевнотеоријских појмова и њихове улоге у тексту.
Издвајање кључних појмова, тумачење њиховог значења и повезаности у тексту.
Самопроцена рада наставника
Да ли ми је адекватан избор начина провере остварености исхода?
Да ли сам планирао адекватне активности ученика?
Да ли је било одступања/потешкоћа приликом остваривања планираног?
Самопроцена рада ученика
Користио сам претходно стечена знања као подршку у учењу:
[Type here]
 да не делимично
Задовољан сам својом активношћу на часу:
да не делимично
Јасно и аргументовано исказујем своје мишљење:
да не делимично

Додатна запажања о часу

Изглед табле Шаљиве народне приче (избор)

Одлике шаљивих народних прича:

– кратка поучна прича
– описан један догађај
– истакнуте особине јунака (мудрост, глупост, лењост, грамзивост)
– хумор (игра речи, неспоразум)
– дијалог
– суд о манама људи
– типски ликови (Еро, Насрадин-хоџа, ленштина, лопов, слуга, поп)

[Type here]