Professional Documents
Culture Documents
ПРАКТИЧНА НАСТАВА
Професор: Студент:
Доц.Д-р Анета Стојановска-Стефановска Марија
Трендафиловиќ
Индекс бр.177163
Скопје, Октомври 2022
Содржина:
АПСТРАКТ
ABSTRACT
ВОВЕД
1. ВЛИЈАНИЕТО НА КОВИД -19 ВРЗ МЕГАЛОГИСТИКАТА
2. Влијанието на Ковид-19 врз Глобалната логистика
2.1 Влијанието на Ковид -19 врз транспортот во глобално логистичката
мрежа
2.2 Кога глобалната логистика ќе се врати во нормала
3. Влијанието на Ковид-19 врз Макрологистиката
3.1 Влијанието на Ковид -19 врз Европската Унија
3.2 Мерки на Министерството за транспорт и врски во време на Ковид-19
3.2.3 Барање за дозвола за професионалните возачи на товарни возила за
влез на територија
4. Влијанието на Ковид -19 врз Микрологистиката
4.2 Главни предизвици на Македонските претпријатија во услови на
пандемија
5. Економско заздравување и раст по Ковид
6. Влијание врз меѓународната поврзаност во Боливија
Заклучок
Користена литература
2
АПСТРАКТ
3
ABSTRACT
The corona virus pandemic, apart from causing a crisis in health care, also caused
changes in people’s behavior and changed their daily habits, through that caused and
changes in economics and logistics.
In this context, certain sectors of the economy suffered and continue to suffer losses,
and on the other hand, certain sectors recorded growth.
From the crisis caused by Covid-19, in the world, but also in the countries of the region,
the tourism sector was the most affected, as well as other sectors related to tourism,
that is, hospitality, crafts and transport.
4
ВОВЕД
5
1. ВЛИЈАНИЕТО НА КОВИД -19 ВРЗ МЕГАЛОГИСТИКАТА
1
World Economic Forum, Klaus Schwab. “The Global Competitiveness Report
2019”.http://www3.weforum.org/docs/WEF_TheGlobalCompetitivenessReport2019.pdf.
6
2. Влијанието на Ковид-19 врз Глобалната логистика
2
https://www.ekonomijaibiznis.mk/News?IdNews=22590
8
резултат на тоа, фабриките немаат друг избор освен да се затворат кога има
прекини во снабдувањето.
4
Srbinoski B., Ptreski B., Petreski M. The covid-19 impact on exports in North Macedonia – firm level analysis. Ekonomska
istraživanja. https://www.tandfonline.com/doi/pdf/10.1080/1331677X.2022.2063918
12
3.2.3 Барање за дозвола за професионалните возачи на товарни возила за влез
на територија
5
https://koronavirus.gov.mk/merki/mtv
15
Намалувањето на приходите се разликува според големината на
претпријатијата. Микро-претпријатијата се најмногу погодени од кризата: 19
проценти од нив изјавиле дека ги затвориле своите претпријатија. Слично,
најголемиот дел од микропретпријатијата (50 проценти) доживеале драматично
намалување на нивните приходи за повеќе од половина во споредба со периодот
пред КОВИД-19. Иако поголемите претпријатија покажуваат поголема отпорност
(ниту едно од нив не престанало привремено да работи), сепак, голем дел од нив
(48 проценти) се соочиле со намалување на приходите за повеќе од 50 проценти. 6
6
Srbinoski B., Ptreski B., Petreski M. The covid-19 impact on exports in North Macedonia – firm level analysis. Ekonomska
istraživanja. https://www.tandfonline.com/doi/pdf/10.1080/1331677X.2022.2063918
https://www.ekonomijaibiznis.mk/News?IdNews=22590
16
Општо земено, сите економски сектори пријавиле намалување на
приходите во просечен износ поголем од 36 проценти. Секторската анализа
покажува дека транспортот, услугите за складирање, сместувањето и
прехранбените услуги биле најмногу погодени од кризата, што е очекувано со
оглед на тоа дека повеќето дејности во овој сектор биле сериозно засегнати од
безбедносните мерки на изолација и ограничено движење, уште од половината на
март. Околу 59 проценти од анкетираните претпријатија од овој сектор пријавиле
пад на приходите поголем од 50 проценти, а 25 проценти целосно затвориле.
Понатаму, 76,6 проценти од претпријатијата во професионалните, научните и
техничките дејности пријавиле големо намалување на приходите од над 50
7
проценти (53,3 проценти) или затворање (23,3 проценти).
18
Полицискиот час, што понекогаш беше многу рестриктивен (траеше до 4
дена) исто така предизвикал оперативни проблеми за претпријатијата, особено за
оние во градежништвото. Исто така, претпријатијата пријавиле намалување на
платежната дисциплина и растење на заостанатите долгови од приватниот сектор
и од Владата. Владата олабави некои од рестрикциите на почетокот на мај, со
строго пропишани протоколи. Тоа беше позитивно прифатено од страна на
претпријатијата, но беше тешко да се почитуваат одредени правила. На пример,
на претпријатијата им беше дозволено да организираат превоз за нивните
вработени до фабриките, но под услов превозното возило да биде само половина
полно, и да има растојание од 2 метри меѓу патниците. Владата го олесни ова
барање, бидејќи е речиси невозможно да се исполни. Околу 29 проценти од
претпријатијата продолжиле со редовното работење на вообичаен начин (видете
Слика 8). Околу 15 проценти од претпријатијата во Северна Македонија сè уште
работат (во времето на спроведување на анкетата), но вовеле нови аранжмани
(вклучувајќи работа на далечина); 41 проценти од испитаниците делумно
работеле, а 15 проценти не работеле. Податоците според големината на
претпријатието покажуваат дека најголема веројатност за затворање имаат микро-
претпријатијата (25 проценти).8
20
Во врска со влијанието на КОВИД-19 врз профитабилноста на
претпријатијата, 87 проценти од претпријатијата пријавиле намалување на
профитот, по што следуваат 85 проценти од претпријатијата со загуба на приходи.
Околу 78 проценти од претпријатијата пријавиле намалување на продуктивноста и
неможност да ги остварат целите на деловното работење за 2020 година, додека
47 проценти од претпријатијата пријавиле дека немаат промени во расходите за
ИТ, иако многу претпријатија се соочиле со намалување на логистичките трошоци
(45 проценти од испитаниците).
21
трошоци за работењето на деловните субјекти. Честите професионални
дезинфекции на производствените или изложбените постројки предизвикале
дополнителни трошоци за многу деловни субјекти. Слично на тоа, претпријатијата
мораа да набават заштитни маски за своите вработени, кои ги немаше на залиха
во одредени периоди и/или цената им се зголеми. 9
9
ECLAC. “Joint UN call for smooth transit and transport facilitation to and from landlocked developing countries”. Informative Note.
June 10, 2020. Accessed on June 25, 2020. https://www.cepal.org/es/node/51550.
22
претпријатијата да работат попладне (поради тоа, тие мораа да ја организираат
работата во една смена), намалениот обем на работа/ продажба поради
пониската потрошувачка и побарувачка на одредени производи.
23
нив) во споредба со средните и големите претпријатија. Даночните олеснувања се
многу позначајни за средните претпријатија. Исто така, значителен дел (44
проценти) од големите компании ја истакнаа потребата од поголема
флексибилност во работните односи. Овие наоди се значајни за препораките за
политики.
24
намалување на парафискалните трошоци (вклучувајќи лиценци,
разни дозволи, итн.), еднаков третман на сите деловни субјекти и
владеење на правото, и подобра и поефикасна јавна администрација.
Периодот што помина зад нас во време кона Ковид пандемијата која беше
во силен ек, беше вистински предизвик за нас. Владата и Министерството
преземаа серија активности за да го олеснат транспортот, а потоа да овозможат
и слободно движење на стоките.
25
транспортната инфраструктура на земјите, заедно со индикативно проширување
на основната и сеопфатна TEN-T мрежа што поминува низ земјата. 10
10
https://socijalendijalog.mk/wp-content/uploads/2020/08/MK-Report-on-the-impact-of-Covid-19-FINAL-24-8-
20.pdf
26
се од фундаментално значење за нив. Влијанието на КOVID-19 е
повеќедимензионално и може да се докаже во сите начини на транспорт: воздух,
море, копно, па дури и во дигитално поврзување. Влијанието варира во зависност
11
од регионот, земјата и состојбата. ЛЛДЦ ( Liner Shipping Connectivity Index -
Индекс на поврзување со испорака на лагер, во понатамошниот текст ЛЛДЦ)
диференцираното влијание не е толку видливо во воздушниот транспорт бидејќи
тие уживаат суверенитет над нивните аеродроми. Тоа не е случај за поморскиот
транспорт. ЛЛДЦ зависат од прекуграничните регулативи на транзитните земји за
да се достигне и да се користат странските поморски пристаништа и да може да
се тргува со остатокот од светот. Како што рекле ЛЛДЦ самите: „Зависноста од
транзитните соседи, транспортното и дигиталното поврзување, олеснувањето на
транзитот и прекуграничната трговија [меѓу другите] ќе имаат значително влијание
врз нашиот социо-економски развој“ (UN-OHRLLS, 2020).12
11
Bolivia Segura. National Government of Bolivia Official Website for COVID-19. “Supreme Decree 4205, Law No. 1293”. April 1,
2020. Accessed July 7, 2020. https://boliviasegura.gob.bo/archivos/4205.doc.pdf.
12
ECLAC. “Joint UN call for smooth transit and transport facilitation to and from landlocked developing countries”. Informative Note.
June 10, 2020. Accessed on June 25, 2020. https://www.cepal.org/es/node/51550.
27
претрпе последици што доведуваат до значајно нарушувања во нивната
меѓународна поврзаност, со важни импликации за нивниот транспорт и трговија
средини. Согласно истражувањето сите димензии се погодени, иако воздушните и
поморските поврзување во помала мера. Како дел од глобалниот тренд, обемот
на патници во воздушниот транспорт падна а погоден е и товарот.
Авиокомпаниите се борат финансиски и ќе бараат нови стратегии во иднина
месеци за да ја вратите довербата на клиентите. Меѓународно поврзување на
Боливија и Парагвај преку поморските пристаништа во соседните земји е
испитуван преку пристаништето и земјата.
Заклучок
13
World Economic Forum, Klaus Schwab. “The Global Competitiveness Report
2019”.http://www3.weforum.org/docs/WEF_TheGlobalCompetitivenessReport2019.pdf.
28
Кризата СОВИД-19 ја погоди Северна Македонија по години на невиден
раст на извозот и ги влоши очекувањата дека и нето извозот и СДИ ќе продолжат
да носат позитивен и зголемен придонес за растот на економската активност на
блиска до долг рок (Министерство за финансии, 2019 г. ). Во 2019 година извозот
на стоки и услуги од Северна Македонија порасна за 9,6%, продолжувајќи го
трендот на пораст во изминатите 10 години и достигна 56% од БДП. Во
изминатите десет години, приливот на СДИ во Северна Македонија во просек
изнесуваше 3% од БДП на годишно ниво, обезбедувајќи директни придобивки за
економијата преку придонес кон секторска и извозна диверзификација, покриеност
на увозот и отворање работни места.
29
Од друга страна, СОВИД-19 предизвика директни шокови на агрегатната
потрошувачка преку промените во однесувањето на домаќинствата и
индиректните шокови на побарувачката преку затворањетона несуштинските
сектори. Конечно, пандемии/епидемии влијае на конкурентноста на фирмите преку
зголемување на трговските трошоци и намалување на пазарниот удел,
инвестициите и профитабилноста, ноисто така, нивната конкурентност е клучна во
амортизирањето на негативните ефекти. Хетерогените ефекти на СОВИД-19
произлегуваат од мултидимензионалноста на влијанието бидејќи некои фирми се
склони кон зголемени загуби во зависност од ограничувањата со кои се соочуваат.
Користена литература:
30
Srbinoski B., Ptreski B., Petreski M. The covid-19 impact on exports in North
Macedonia – firm level analysis. Ekonomska istraživanja.
https://www.tandfonline.com/doi/pdf/10.1080/1331677X.2022.2063918
Bolivia Segura. National Government of Bolivia Official Website for COVID-19.
“Supreme Decree 4205, Law No. 1293”. April 1, 2020. Accessed July 7, 2020.
https://boliviasegura.gob.bo/archivos/4205.doc.pdf.
ECLAC. “Joint UN call for smooth transit and transport facilitation to and from
landlocked developing countries”. Informative Note. June 10, 2020. Accessed on
June 25, 2020. https://www.cepal.org/es/node/51550.
World Economic Forum, Klaus Schwab. “The Global Competitiveness Report
2019”.http://www3.weforum.org/docs/WEF_TheGlobalCompetitivenessReport20
19.pdf.
https://www.ekonomijaibiznis.mk/News?IdNews=22590
https://koronavirus.gov.mk/merki/mtv
https://socijalendijalog.mk/wp-content/uploads/2020/08/MK-Report-on-the-
impact-of-Covid-19-FINAL-24-8-20.pdf
"Основи на логистика" - Доц.Д-р Драшко Атанасоски, М-р Оливер Филипоски
31