Лизозоми ,

пероксизоми и вакуоле
биљне ћелије

органеле у којима се складиште

хидролитички ензими

Центриоле, цитоскелет
 ЛИЗОЗОМИ

4. Лизозом се стапа са
митохондријом
1. Примарни лизозоми
настају у Голџијевом
комплексу

3. Лизозом се стапа са
фагозомом

5. Мали молекули
настали дигестијом
испуштају се у
цитоплазму
6. Несварени материјал 2.Фагоцитоза
се избацује изван ћелије
 ЛИЗОЗОМИ

Лизозом

Материјал 500 nm
који се
Figure 7-13 разлаже
Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.
 Лизозоми (lisa = разлагање; soma = тело; ''органеле за
варење'') су органеле кесастог облика, обавијене
једноструком мембраном (види слику).
 Испуњене су ензимима за унутарћелијско варење
макромолекула.
– Познато је око 40 различитих хидролитичких ензима које
лизозоми могу да садрже (протеазе, липазе, нуклеазе,
фосфатазе и др.).
 Лизозоми могу бити:
– примарни и
– секундарни лизозом.
 Примарни лизозоми су тек формиране кесице (вакуоле)
испуњене ензимима које настају у Голџијевом апарату.
– У примарним лизозомима нема материја на које ензими делују
па су они неактивни.
 Око материја које треба да буду сварене, образује се
везикула названа фагозом,
 секундарни лизозом настаје када се примарни лизозом
споји са фагозомом у коме ензими делују на супстрат и
разграђују га.
 Аутофагија
Фагоцитоза
Пиноцитоза

Оштећена органела

Ћелија или
страно тело

Ћелија

Када ендоцитозом у ћелију уђе неки страни

крупан молекул или читава ћелија (нпр.
Примарни бактерија), око ње се учешћем ћелијске
лизозом мембране образује везикула (фагозом). Фагозом
се спаја са примарним лизозомом и настаје
секундарни лизозом у коме се страни материјал
разграђује.
Figure 7-14 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.
 Улоге лизозома
 одбрана ћелија од микроорганизама
– (вируси у ћелију улазе пиноцитозом, а
бактерије фагоцитозом) који се у лизозомима
варе; због тога лизозома има пуно у
леукоцитима који имају способност фагоцитозе;
један леукоцит може да захвати и до двадесетак
бактерија.
 варење дотрајалих, оштећених или
непотребних молекула или делова ћелије у
којој се лизозом налази процесом
аутофагије;
– тада се око материјала који треба да буде
сварен образује аутофагозом, који се затим
спаја са примарним лизозомом; делове који су
настали овим варењем ћелија употребљава за
нове синтезе у случају гладовања ћелија је
принуђена да лизозомима разложи сопствене
делове који нису дотрајали;
ЈОШ НЕКЕ МЕМБРАНСКЕ ОРГАНЕЛЕ

Акумулирају токсичне пероксиде (нпр. водоник-пероксид) и садрже

ПЕРОКСИЗОМИ
специјализовани ензим за њихову разградњу.

Слични пероксизомима али се налазе само код биљака. ГЛИОКСИЗОМИ

КОНТРАКТИЛНЕ
ВАКУОЛЕ Код слатководних протиста. Улога у избацивању вишка воде.
 ПЕРОКСИЗОМИ

Мембрана
пероксизома

Лумен
100 nm (унутрашњост)
пероксизома
Figure 7-12 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.
 Пероксизоми су мале, једноструком мембраном
окружене везикуле
 Садрже ензиме за оксидацију масних киселина и
аминокиселина, при чему се као споредан производ
јавља водоник-пероксид (по томе су добили име).
 Отрован водоник-пероксид се у њима разлаже на воду и
кисеоник.
 Претпоставља се да је једна од улога пероксизом
ослобађање топлоте као производа разградње масних
киселина које су богате енергијом (не ствара се АТП,
већ се ослобађа топлота).
 Пероксизомима, који су својствени животињским
ћелијама, одговарају глиоксизоми у биљним ћелијама,
мада их доста цитолога сматра једном те истом
органелом. Глиоксизоми се налазе у семенима која су
богата уљима и омогућавају раст клице тако што јој
обезбеђују енергију разградњом масних киселина.
 ВАКУОЛЕ

Вакуола

1 m

Figure 7-15 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.
 Поред пластида, вакуоле су органеле
карактеристичне искључиво за биљну ћелију.
 Обавијене су једностуком мембраном названом
тонопласт.
 Ћелија може имати 1-2 веће вакуоле или већи број
ситних вакуола, што зависи од старости ћелије.
 Младе ћелије садрже већи број ситних , док зреле
ћелије имају једну крупну, централно постављену
вакуолу која потискује цитоплазму уз ћелијски зид.
 Вакуоле су биљни лизозоми јер садрже
хидролитичке ензиме.
 Осим тога, улога им је у складиштењу хранљивих
материја и давању чврстине ћелији (сок у вакуоли
одржава ћелијски тургор напетост).
 ЦЕНТРОЗОМ – ЦЕНТРИОЛЕ

Centriola

200 m

Figure 7-35 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.
 Део цитоплазме близу једра који садржи пар
центриола, постављених међусобно под
правим углом, назива се центрозом.
 Центрозом је органела која нема мембрану и
није присутан у ћелијама биљака (осим некух
алги и раставића) и јајним ћелијама сисара
(човека).
 Центриоле имају облик цилиндра чији је зид
изграђен од 9 група по 3 микротубуле
(микроскопски ситне цевчице) – види слику.
 Улога центриола је у организацији деобног
вретена које омогућава кретање хромозома
за време ћелијске деобе.
ЋЕЛИЈСКИ СКЕЛЕТ (ЦИТОСКЕЛЕТ)
 Цитоскелет је изграђен од преко 20 врста
цитоплазматичних протеина који
омогућавају промену облика ћелије,
кретање органела и саме ћелије као и
међусобно повезивање ћелија.
 Протеини цитоскелета су распоређени тако
да граде решетку
 Она обавија све органеле и простире се око
њих прожимајући читаву ћелију.
 Решетка уједињује органеле и цитоскелет у
јединствен систем
КОМПОНЕНТЕ ЦИТОСКЕЛЕТА

Интермедијарни
Особина Микротубуле Микрофиламенти
филаменти
Шупље цевчице које
Два протеинска ланца Протеински фибрили
Структура формирају спирално
спирално увијена умотани као нит у каблу
сложени протеин

Протеинске
Тубулин Актин Фиброзни протеин
подјединице

Одржавање и мењање
Одржавање облика облика ћелије, Одржавање облика
Основна функција ћелије, померање мишићна контракција, ћелије, држање
хромозома и органела ћелијска покретљивост, органеле на месту
ћелијска деоба
 Микрофиламенти (лат. filamentuм =
конац, нит) чији је основни састојак
протеин актин;
 Молекули актина се удружују у два ланца
спирално увијена један око другог и граде
актински филамент (види слику);
 У мишићним ћелијама се налазе и
миозински филаменти изграђени од
молекула протеина миозина.
 Микротубуле (микроцевчице) су у облику
шупљег цилиндра;
 у ћелији се могу налазити као
појединачне или груписане у снопове;
 изграђене су од протеина тубулина;
 Прелазни (интермедијерни) филаменти добили су
име по томе што им је пречник нешто већи од
микрофиламената, а мањи од пречника
микротубула; колико је за сада познато, имају их
само животињске ћелије; граде их веома
различити протеини.
 Бичеви и цилије
 Грађу сличну центриолама имају цилије
(трепље) и флагеле (бичеви) – дугачке,
танке структуре које полазе са површине
многих еукариотских ћелија и покривене
су ћелијском мембраном.
 Грађа им је иста, а разликују се само у
дужини – флагеле су дуже. (Прокариоти
такође имају флагеле али другачије
структуре.)
 Помоћу њих се крећу једноћелијски
организми (бичари и трепљари међу
прозоама) као и сперматозоиди многих
животиња па и човека.
 50 m 1 m

Cilija Flagela
(bič)
Figure 7-38 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.
Литература
 http://www.bionet-skola.com/w/Ćelija
 Grozdanović-Radovanović, Jelena:
Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
 Тања Берић, Гордана Субаков-Симић,
Пеђа Јанаћковић – Биологија 1 уџбеник
биологије за први разред гимназије,
Логос, Београд, 2014. Коришћени су
слајдови са цедеа који иде уз уџбеник