16
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС број
Предмет:
Наставна тема/област:
Наставна јединица:
Тип часа:
Циљ часа:
Очекивани исходи
на крају часа:
Наставне методе:
Облици рада:
Наставна средства:
Међупредметне компетенције:
Међупредметно повезивање:
Кључни појмови:
Биологија Разред: Први
НАЧЕЛА БИОЛОГИЈЕ И ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА
Исхрана
Обрада
Упознавање ученика са различитим типовима исхране и значајем исхране за ж
ива бића
Ученик ће бити у стању да:
‒ Образложи зашто је исхрана неопходна за жива бића;
‒ Пореди различите начине исхране према томе у ком облику жива бића усвајају енергију и у ком
облику узимају угљеник;
‒ Наведе разлике између холозојске и апсорпционе исхране;
‒ Самостално проналази информације о значају хемоаутотрофа за живот на планети (за домаћи
задатак).
Вербално-текстуална, демонстративно-илустративна
Фронтални рад, рад у пару
Визуелна, помоћно техничка
Комуникација, сарадња, решавање проблема, целоживотно учење, рад са подацима и информацијама
Хемија
градивни елементи, градивна једињења, аутотрофи, хетеротрофи, фототрофи, хемотрофи, оксидовани и
редуковани угљеник, апсорпциона исхрана, холозојска исхрана
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника:
‒ Подстиче ученике да, кроз уводна питања,
укратко понове претходно градиво: Како називамо
реакције разградње, а како реакције изградње
сложених органских једињења? На који начин су
ове реакције спрегнуте и који је биолошки смисао
Уводни део часа
ове повезаности? Који је главни биохемијски
(10 минута)
процес који омогућава производњу хране за сва
жива бића на планети?
‒ Подстиче дискусију, анализира одговоре и даје
повратну информацију;
‒ Најављује нову наставну јединицу: исхрана.
Главни део часа ‒ Подстиче ученике и помаже им да се присете
(25 минута) претходно наученог градива: Шта је исхрана и
зашто је важна за жива бића? Која су два облика
исхране и у чему се разликују? Који елементи
улазе у састав живих бића? Која су органска
једињења хране?
‒ Како називамо мање градивне јединице угљених
хидрата, протеина и масти?
‒ Објашњава неопходност ихране, у којим
једињењима је угљеник оксидован, а у којим
редукован и где има више искористиве хемијске
енергије. Наглашава да се у реакцијама
оксидације угљеника енергија ослобађа, а у
реакцијама редукције угљеника енергија троши.
‒ Подсећа ученике на реакцију сагоревања
органских једињења, коју су раније учили из
хемије. Шта су производи те реакције? Наводи
ученике на закључак која је разлика између
сагоревања и метаболичке разградње хране
помоћу кисеоника?
‒ Разврстава начине исхране у табелу према томе да
ли угљеник узимају у оксидованом или
Планиране активности ученика:
‒ Укратко понављају претходно научено градиво о
катаболичким и анаболичким реакцијама,
метаболичким путевима и фотосинтези;
‒ Активно учествују у дискусији, слушају;
‒ Анализирају одговоре.
‒ Присећају се раније наученог градива и одговарају
на питања наставника о важности исхране за жива
бића, типовима исхране у живом свету. Присећају
се и уз помоћ наставника понављају који елементи
улазе у састав живог света и која су органска
једињења хране као и које су њихове градивне
јединице;
‒ Анализирају одговоре, бележе у свесци;
‒ Понављају реакцију сагоревања органских
једињења и који су производи реакције. Уз помоћ
наставника уочавају разлику између сагоревања и
метаболичке разградње хране помоћу кисеоника;
‒ Попуњавају табелу тако што ће, на основу
објашњења наставника, сваки тип исхране
написати у одговарајући квадрат. Самостално
наводе примере организама за сваки тип исхране;
‒ Постављају питања, сарађују, комуницирају;
‒ Читају текст из уџбеника о холозојској и
апсорпционој исхрани, пореде ова два типа
исхране наводећи разлике, наводе организме који
се тако хране, бележе у свеску,
‒ Извештавају о резултатима, анализирају одговоре;
 редукованом облику објашњавајући на другачији
начин појмове аутотроф и хетеротроф; Разврстава
начине исхране у табелу према облику у ком
усвајају енергију и уводи појмове фототрофија и
хемотрофија и објашњава их;
‒ Даје ученицима задатак да у пару прочитају из
уџбеника и наведу која су два начина
хемохетеротрофне исхране, које су разлике
између ова два типа исхране и који организми се
тако хране. Резултате записати у свеску. Време за
рад 5-10 минута;
‒ Слуша одговоре ученика, уз евентуалне корекције,
подстиче дискусију, даје повратну информацију
‒ Питањима подстиче ученике да понове научено:
Шта је исхрана? Шта жива бића добијају
исхраном? Повежите и укратко образложите везу
између оксидације и редукције, егзергоних и
ендергоних реакција, катаболичких и анаболичких
процеса и протицања енергије и кружења
материје. Које су сличности и разлике између
фотоаутотрофа и хемоаутотрофа? Које су
‒ Одговарају на питања, дискутују, анализирају
сличности и разлике између апсорпционе и
одговоре, изводе закључак;
Завршни део часа холозојске исхране?
‒ Процењују своју активност на часу и активност
(10 минута ‒ Бележи активност ученика на часу, узимајући у
осталих ученика;
обзир процену и самопроцену ученика;
‒ Бележе активности задате за домаћи задатак
‒ Даје домаћи задатак ученицима: да истраже и
објасне биолошки значај хемоаутотрофних
бактерија за живот на планети (помоћ: најважнији
од њих живе у земљишту);
‒ Најављује истраживање које ће се спровести
наредног часа о утицају светлости на фотосинтезу
и ставља биљку која ће се користити у
експерименту у замрачену просторију.
Начини провере ‒ Ученици су мотивисани за рад на часу, дискутују и активно учествују у изради задатака
остварености исхода: (образлажу зашто је исхрана неопходна живим бићима, упоређују различите начине исхране и наводе
разлике...)
 ‒ Дати су тачни одговори на питања наставника и коректно урађен задатак
‒ Прикупљају релевантне податке о значају хемоаутотрофа за живот на земљи и образлажу (Ученици ће
прикупљене податке изнети на наредном часу)
ОКВИР ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан избор
начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

ИСХРАНА

Извор C (N,S) Аутотрофи (оксидовани, неоргански Хетеротрофи (редуковани С из органских

Извор енергије једињења)
CO2, (NO3ˉ, SO4ˉ)
Фототрофи (сунчева енергија) Фотоаутотрофи Фотохетеротрофи

- цијанобактерије, алге, копнене биљке - Неке бактерије

 Хемотрофи (енергија везана са суптанце Хемоаутотрофи Хемохетеротрофи
унете из околине) - неке бактерије укључене у кружење азота и - животиње, гљиве, већина бактерија,
сумпора, архее хетеротрофни протисти

Хемохетеротрофна исхрана: - апсорпциона

- холозојска

ПРИЛОЗИ (додатни материјал)