2.

2 Абиотички еколошки фактори

• Еколошки фактори
– чиниоци који формирају варијабилне услове живота живих бића у различитим срединама (нпр.
копнена или водена средина).
• одређују услове живота
• жива бића током свог живота не могу да користе, нити да троше (температура, релативна влажност
ваздуха, или, у воденој средини, pH вoде или њен салинитет)
– расположиви ресурси којима се жива бића могу снабдети у одређеном простору како би
осигурала свој опстанак и репродукцију
• омогућавају живот
• могу се потрошити - доступна количина неопходних ресурса ограничава опстанак живих бића
• Особине еколошких фактора
– Истовременост
• делују истовремено
– Условљеност
• утичу једни на друге
– повећана количина Сунчевог зрачења повишава температуру станишта, што повећава испаравање
воде, а самим тим и облачност која доводи до смањење количине Сунчевог зрачења
– Променљивост
• променљиви су у простору и времену
– температура се на пример мења са географском ширином, надморском висином, током дана и ноћи, током
сезона
Врсте утицаја еколошких фактора на жива бића
1. Дистрибутивно дејство - дистрибуција врста у
простору
2. Формативно дејство - морфолошки изглед
3. Оријентационо дејство - оријентацију организама или
њихових делова у односу на правац дејства фактора
4. Физиолошко дејство - на физиолошке процесе)
5. Фенолошко дејство - динамика сезонских активности
6. Етолошко дејство - понашање
 АБИОТИЧКИ ЕКОЛОШКИ ФАКТОРИ
• физичко-хемијски услови и ресурси животне средине који
– утичу на еколошке карактеристике свих организама,
– постављају сцену живота на Земљи, како на глобалном, тако и на
регионалном и локалном нивоу.
– КЛИМАТСКИ
• Сунчево зрачење
• Светлост
• Температура
• Влажност
• Ветар
– ЕДАФСКИ (земљиште)
• Физичке карактеристике земљишта
• Хемијски састав земљишта
– ОРОГРАФСКИ (рељеф)
• Надморска висина
• Нагиб терена
•
КЛИМА
 Шта је клима, а шта је време?
• Веома је важно разликовати ова два појма
• Клима је просечно вишегодишње стање климатских елемената.
– Клима представља обрасце варијација у температури, влажности, атмосферском
притиску, ветру, преципитацији, броју атмосферских честица и другим
метеоролошким променљивама у датом региону током дугих временских периода.
– Основни елементи климе – климатски фактори
• сунчево зрачење,
• температура,
• влажност
• кретање ваздушних маса
• Време - је стање атмосфере на одређеном месту и одређеном кратком
временском периоду (тренутно и у врло блиској будућности) у погледу
температуре, облачности, влажности, сунчеве светлости, ваздушних
струјања (ветра), атмосферских падавина (киша, снег) итд.
Сунчево зрачење и
његове последице
Дневно – ноћни циклус - Ротације
Земље и Сунца око својих оса;
кретање Земље око Сунца
(револуција)

Годишња доба настају као последица

кретања Земље око Сунца по
елиптичној путањи – револуција
Количина сунчевог зрачења која стиже до На великим ГШ падају под оштрим углом и
површине Земље се због њеног облика захватају већу површину, тако да је количина
смањује с повећањем географске ширине. енергије по јединици површине далеко
мања. Због упадног угла на већим ГШ, сунчево
зрачење прелази дужи пут кроз атмосферу,
тако да се већа количина енергије изгуби због
одбијања, расипања и апсорпције у атмосфери

У жарком појасу, сунчеви

зраци падају готово под
правим углом и захватају малу
површину, доносећи велику
количину енергије по
јединици површине.
 КЛИМАТСКИ ПОЈАСЕВИ
• Сунчево зрачење које стиже до површине Земље доводи
до образовања термалног градијента
• Осим тога, различите количине сунчевог зрачења које
стижу до различитих географских ширина узрокују и
глобалне обрасце вертикалне и хоризонталне циркулације
ваздуха и падавина на Земљи
• Захваљујући глобалној циркулацији ваздуха, остварује се
мешање ваздушних маса, пренос топлотне енергије и
кружење воде у природи
• Основни климатски појасеви • Средње годишње температуре на Земљи.
• Идући од екватора ка половима, са сваким
на Земљи степеном географске ширине средња
Сунчево зрачење које стиже до површине Земље доводи до годишња температура смањује се за 0,6°C.
образовања термалног градијента
Основни елементи климе – климатски фактори (сунчево зрачење,
температура, влажности и кретање ваздушних маса), међусобно су
повезани и учествују у формирању основних климатских појасева
на Земљи
• Климат А – Тропски климат
– Прашумски тип (Af)
– Монсунски тип (Am)
– Савански тип (Aw)
• Климат B – Суви (аридни) климат
– Пустињски тип (BWh, BWk)
• Топли пустињски тип (BWh)
• Хладни пустињски тип (BWk)
– Степски тип (BSh, BSk)
• Топли степски тип (BSh)
• Хладни степски тип (BSk)
• Климат C – Умерено топли тип
– Умерено-топли (синајски) тип (Cwa, Cwb)
• Умерено-топла клима са жарким летом (Cwa)
• Умерено-топла клима са топлим летом
(Cwb)
– Умерено влажни (океански) тип (Cfa, Cfb)
• Влажни суптропски тип (Cfa)
• Умерено-топла клима западних приморја (Cfb)
– Средоземни тип (Csa, Csb)
• Средоземна клима са жарким летом (Csa)
Климат D - Умерено-хладни (бореални) тип
– Суви бореални тип (Dwa, Dwb, Dwc, Dwd)
• Сува бореална клима са жарким летом (Dwa)
• Сува бореална клима са топлим летом (Dwb)
• Сува бореална клима са свежим летом (Dwc)
• Сува бореална клима са врло хладном зимом
(Dwd)
– Влажни бореални тип (Dfa, Dfb, Dfc, Dfd)
• Влажна болеарна клима са жарким летом
(Dfa)
• Влажна бореална клима са топлим летом
(Dfb)
• Влажна бореална клима са свежим летом
(Dfc)
• Влажна бореална клима са врло хладном
зимом (Dfd)
Климат Е - Хладни тип
– Поларни (тундра) тип (ET)
– Тип вечног леда и хладноће (EF)
• Многи фактори могу да Велике водене масе и
модификују глобалне климатске планински масиви
обрасце на регионалном и
локалном нивоу.
• Велике водене масе и
планински масиви могу да
измене глобални распоред
температуре и падавина на
Земљи.
• Океанске струје утичу на климу
дуж обала континента
загревањем или хлађењем Морске струје
ваздушних маса изнад области
којима пролазе.
• Обалска подручја су углавном
влажнија од копнених области
на истим географским
ширинама.
• Сунчево зрачење или радијација - неопходан предуслов
живота на Земљи. СВЕТЛОСТ
• Фотосинтеза
• сунчево зрачење обезбеђује енергију која покреће
готово све екосистеме на планети.
– сувише мале количине сунчевог зрачења могу да имају
негативне последице по опстанак живих бића.
• сенка коју стварају крошње дрвећа може да ограничи растење
биљака на шумском тлу.
• вода интензивно апсорбује сунчево зрачење - ограничава
распрострањење биљака и алги у воденој средини.
– превелика количина светлости такође може да угрози
опстанак живих бића.
• Пустиње - интензивно зрачење може да изазове температурни
1. Фотопериодизам -
стрес код биљака и животиња, уколико нису у могућности да Дужина дана и ноћи
пронађу заклон током најтоплијег дела дана , да се расхладе утиче на прелазак
испаравањем са површине тела или одбију зрачење.
• На већим надморским висинама, због тање атмосфере,
биљака из вегетативне у
проблем представља и повећана количина UV зрачења које репродуктивну фазу
доводи до раскидања хемијских веза и дезинтеграције 2. Дневне и ноћне
сложених високо организованих органских молекула, као што животиње
су нуклеинске киселине и протеини.
ТЕМПЕРАТУРА

• ФОРМАТИВНО ДЕЈСТВО –
– Изглед животиња и биљака (врста, па и читавих
група може бити карактеристичан за температурне
услове
• ФЕНОЛОШКО ДЕЈСТВО - миграције • ДИСТРИБУТИВНО ДЕЈСТВО
• Ектотерми (поикилотерми) - не могу да регулишу телесну
ФИЗИОЛОШКО ДЕЈСТВО температуру. Њихов метаболизам се убрзава са повећањем
– биохемијски и физиолошки процеси се могу спољашње температуре, док се на нижим температурама
одвијати само на одређеним температурама, успорава. Зато они могу издржати дужи временски период
– без хране. Ови организми траже места са најповољнијом
највећи број организама најбоље функционише
температуром излазећи на сунце или се склањају у заклон
унутар одређеног температурног опсега како би регулисали своју температуру.
– температурни минимум - доња критична температура испод које не
Ендотерми (хомеотерми) или тзв. топлокрвне животиње
могу да се одвијају биохемијски процеси назива се
–
могу регулисати телесну температуру. Температура њиховог
Температурни максимум је горња критична температура изнад које
долази до денатурације протеина и осталих биолошких тела не зависи од спољашње температуре. Код њих се
макромолекула, те се животни процеси заустављају. метаболички процеси убрзавају са смањењем спољашње
– Испод температурног минимума и изнад температурног максимума температуре, те имају потребу за већом количином хране.
долази до смрти организама (летално дејство). Летално дејство Хетеротерми су животиње које могу да одржавају телесну
температуре зависи и од дужине њеног трајања. температуру, али она може да варира у широком опсегу.
– Температурни оптимум је температурни опсег на ком су физиолошки При ниским температурама они успоравају своје
процеси најинтензивнији.
физиолошке процесе и улазе у хибернацију.
Ефекат стаклене баште
• Све површине на Земљи апсорбују сунчево зрачење,
што доводи до повећања њихове температуре па се
стога означавају и као активне апсорпционе
површине.
• загрејане површине емитују топлотно зрачење које на
свом путу ка васиони загрева атмосферу.
• значајан део ове топлотне енергије коју емитују све
загрејане површине не напушта атмосферу, већ га
апсорбују атмосферски гасови, попут угљен-диоксида
и водене паре, који поново емитују топлотно зрачење
према површини Земље.
• На овај начин, атмосфера увек задржава одређену
количину топлотне енергије која је неопходна за
одвијање живота на нашој планети.
• Овај природан феномен означава се као ефекат
стаклене баште захваљујући коме просечна
температура на Земљи износи око 15°C
• Различите количине сунчевог зрачења које стижу
до различитих географских ширина узрокују и
глобалне обрасце вертикалне и хоризонталне
циркулације ваздуха и падавина на Земљи.
• Захваљујући глобалној циркулацији ваздуха,
остварује се мешање ваздушних маса, пренос
топлотне енергије и кружење воде у природи
ЦИРКУЛАЦИЈЕ ВАЗДУХА Циркулационе ћелије у атмосфери.
• Високе температуре око екватора - интензивно
испаравања воде и уздизања топлих и влажних
ваздушних маса у више слојеве атмосфере.
• Тад долази до њиховог хлађења, тако да се
велики део воде ослободи у облику падавина око
екватора, због чега је клима у овој области
континуирано топла и влажна.
• Крећући се даље ка половима у вишим слојевима
атмосфере, ваздушне масе се хладе и као суве
спуштају до површине око 30° северне и јужне
географске ширине.
• Приликом спуштања, сув ваздух апсорбује готово
сву влагу са копна, због чега је у овим областима
клима изузетно сушна.
• На географским ширинама око 60° северно и
јужно од екватора ваздушне масе се поново
уздижу, узрокујући обилне падавине, тј. влажнију
климу.
• Међутим, количине падавина у овој зони су ипак
мање него око екватора.
• Део хладног и сувог ваздуха стиже до полова
крећући се у горњим слојевима атмосферe, где се
спушта и креће према екватору.
• Ова хладна и сува ваздушна маса на половима
резултује релативно сувом и сурово хладном
Циркулационе ћелије
 ВЕТРОВИ
• Услед неједнаког загревања јављају се
разлике у ваздушном притиску и долази до
кретања ваздуха.
• Ваздух се креће из предела већег
атмосферског притиска (хладнији ваздух) у
предео мањег атмосферског притиска
(топлији ваздух).
• Ваздух је топлији у нижим слојевима
тропосфере (услед загревања тла).
• Идући ка горњим слојевима тропосфере,
температура опада, те је и ваздух у горњим
слојевима тропосфере хладнији.
• Топлији ваздух је лакши и ређи, те се издиже у
висину. У вишим слојевима тропосфере
долази до мешања хладног и топлог ваздуха.
• Хладнији ваздух је тежи и гушћи, те се поново
спушта. Тако настају вертикална струјања
ваздуха.
•стални (планетарни), који су последица опште
циркулације ваздуха и дувају током целе
године – пасати, антипасати, западни и источни
ветрови,
•периодични, који дувају у одређеном периоду
године, а настају као последица сезонских
промена атмосферског притиска – монсуни,
дневноноћни ветрови и
•локални, који су карактеристични само за
одређену област и не јављају се нигде другде.
•За наш регион су карактеристични кошава,
вардарац, бура, југо, фен и маестрал.
•Један од најпознатијих на свету по својој
разорној моћи је торнадо, снажан ваздушни
вртлог у виду левка који се јавља у јужним и
централним деловима Северне Америке и у
Мексику.
• ДИСТРИБУТИВНО ДЕЈСТВО ВЕТРОВА
• Анемофилија - опрашивање ветром.
• анемохорија - расејавање семена и плодова
ветром.
• ФОРМАТИВНО ДЕЈСТВО ВЕТРОВА
• Јаки ветрови имају негативно дејство на
биљке. При јаким ветровима стоме се
затварају, а процеси фотосинтезе и
транспирације се заустављају. На
ветровитим местима биљке су изложене
механичким оштећењима. Биљке имају
мање листове, мање интернодије, ближе су
површини земљишта и генерално имају
краћи животни век.
• Многе биљке су се карактеристичном
животном формом адаптирале на
константно присуство ветра – патуљасте,
полегле, у виду јастука или заставе
 ВОДА И ВЛАЖНОСТ
• ВОДНИ РЕЖИМ СТАНИШТА
• Промена количине воде и њеног агрегатног
стања на станишту назива се водни режим
станишта и обухвата водни режим ваздуха
и водни режим земљишта.
• Сума
годишњих
падавина на
Земљи
 ВОДА У ВАЗДУХУ
• у виду водене паре која је доспела у ваздух испаравањем.
• У зависности од односа воде која је испарила са станишта и количине падавина, на копну постоје влажна и
сушна станишта.
– хумидне области
• области у којима је количина падавина већа од испаравања
• одликују се великом влажношћу
– сушне области
• испаравање веће од примљене количине падавина

• Са повећањем температуре ваздуха повећава се и испаравање.

• Влажност ваздуха има супротан ефекат. Што је влажност ваздуха већа, испаравање је мање. Сув ваздух може да
прими већу количину водене паре од влажног ваздуха.
• Вегетација знатно повећава влажност ваздуха, али и влажност ваздуха веома утиче на транспирацију биљака.
• Када је ваздух сув и топао, биљке повећавају интензитет транспирације, а самим тим им је потребна велика
количина воде. Уколико биљци није доступно довољно воде, биљке вену. Ако су дуго изложене сувим и веома
топлим условима, може доћи до угинућа.
• Велика влажност ваздуха отежава процес транспирације и расхлађивање биљака, што није повољно уколико су
температуре високе. Велика влажност при топлим условима поспешује развој и ширење патогених гљива на
биљкама.
• Ветар повољно утиче на испаравање јер односи водену пару, а тиме поспешује и транспирацију.
 АДАПТАЦИЈЕ БИЉАКА НА ВОДНИ РЕЖИМ
• Сувоземне биљке
• Водене биљке
• хидрофите су биљке које
живе у воденој средини.
• Субмерзне - потпуно
потопљене у воду
• емерзне или амфибијске
-делимично потопљене .
• могу сенаћи и на копну,
али им је корење увек у
подлози која је веома
влажна и неподобна за
остале биљке.
• Флотантне - плутајуће
– Хигрофите - веома влажна станишта
– Имају плитак, неразгранат коренов систем и
танке листове. Веома су осетљиве на смањену
количину воде у подлози.
– Мезофите - умерено влажна станишта.
– немају посебне адаптације на услове
претеране влаге или претеране суше.
– Ксерофите - веома сушна станишта
– биљке степа, савана, области Медитерана и
планинских камењара или сталне суше
(пустињске биљке)
– добро развијен коренов систем, листови имају
дебљу кутикулу, често и са заштитним
воштаним слојем који штити од прекомерног
одавања воде и Сунчевог зрачења.
– Биљке које живе у екстремно сушним условима
(сукуленте) поседују посебне прилагођености.
 АДАПТАЦИЈЕ ЖИВОТИЊА НА ВОДНИ РЕЖИМ
• Инсекти - дебела хитинска кутикула и воштани слој.
• Гмизавци - дебели рожнати слојеви коже, одсуство
кожних жлезда, амниотско јаје.
• Птице - немају жлезде, имају перје, а поседују и посебне
физиолошке адаптације попут концентрованог измета.
• Камиле - стварају метаболичку воду, избацују мало
концентрованог урина и толерантне су на велику
количину урее у крви.
• Многе животиње воде ноћни живот или улазе у стање
мировања за време велике суше.
 ЕДАФСКИ ФАКТОРИ
• Земљиште је површински слој литосфере који се образује као јединствени резултат
интеракција живих бића и њиховог спољашњег окружења, пре свега стена, воде и
ваздуха, у процесу који се назива педогенеза.
– комплексан систем који се састоји од раздробљених остатака стене на којој се формира,
минералних и органских супстанци које настају као резултат разградње органских остатака живих
бића, као и воде и ваздуха као основних конституената.
• едафски фактори - Физичке, хемијске и биолошке особине земљишта (структура,
минерални састав, pH, итд.), заједно с карактеристикама стена на којима се земљиште
образује
Физичке особине Хемијске особине
земљишта земљишта

•састав земљишта
•порозност земљишта •хемијски састав земљишта
•влажност земљишта •растворљивост материја у
•аерација земљишта земљишту
•температура земљишта •pH вредност
•боја земљишта
• Порозност земљишта, односно како ће и колико задржавати воду, зависи од
величине шупљина, што одређује величина честица која улази у састав земљишта.
– Поре које имају пречник мањи од 1 mm називају се капиларне поре и оне задржавају воду. Поре веће
од 1 mm не задржавају воду.
• Влажност земљишта има велики утицај на биљке. Биљкама не погодује ни суво,
порозно земљиште, где вода брзо отиче, али ни сувише влажно земљиште.
– Биљке користе воду која је пореклом од падавина и подземну воду, која може да се издиже
капиларним силама.
• Доступна или слободна вода налази се у шупљинама земљишта. То је гравитациона вода у већим
шупљинама, која брже понире, и капиларна вода, која се задржава у малим шупљинама. Добро развијен и
разгранат коренов систем може брзо да усиса гравитациону воду, док капиларна вода остаје у земљишту и
најважнија је за биљке.
• Недоступна вода је физички чврсто везана за честице земљишта. Хигроскопна вода се јавља у виду веома
танке опне од само неколико слојева молекула воде на површини
честица земљишта, те је недоступна биљкама. Опнена вода обухвата више слојева молекула воде у течном
стању и доступна је само неким биљкама.
• Аерација земљишта Састав ваздуха није исти у свим деловима земљишта и
разликује се од ваздуха у атмосфери по већој количини угљендиоксида и нешто
мањој концентрацији кисеоника. Састав ваздуха у земљишту зависи углавном од
биолошких активности живих бића.
Црвено земљиште – црвеница (terra
rosa) је плодно земљиште
карактеристично за суптропске
области и латерит у екваторијалној
зони
Црница је најплодније
земљиште, са пуно хумуса
карактеристично за
континенталне пределе
умерене зоне
 ОРОГРАФСКИ ФАКТОРИ – ФАКТОРИ РЕЉЕФА
• делују индиректно мењајући климу и земљиште.
• У факторе рељефа спадају
– надморска висина -важан фактор који модификује климу и земљиште.
• Са порастом надморске висине мењају се густина ваздуха, температура и ваздушни притисак.
• Температура правилно опада са порастом надморске висине (за сваких 100 m надморске висине за 0,58°С)
јер ваздух постаје све разређенији и садржи све мању количину угљен-диоксида и водене паре који су
кључни за задржавање топлоте
• Ваздух је на већој висини разређенији, садржи мање кисеоника и различитих честица. Зато је Сунчево
зрачење интензивније
– нагиб и експозиција терена
• заједничким дејством формирају се посебни, локални еколошки услови живота.
– Сунчево зрачење неједнако пада услед различитог нагиба терена и падина планина.
– долази до неравномерног загревања земљишта, те се јављају разлике у температури и влажности на мањем простору.
– На северној хемисфери, до јужних падина на планинама стиже већа количина сунчевог зрачења него до северних, због
чега су оне топлије и сувље.
» Јужне падине се брже загревају, изложеније су Сунчевом зрачењу, топлије су и сувље. Вода са њих брже испарава,
а земљиште се брже суши. У летњем периоду владају услови физичке суше.
» Падине које су на северној страни спорије се загревају, а брже хладе, мања су температурна колебања и
инсолација. Ови услови обликују биљне заједнице.
– Зато су на јужним падинама заступљеније ксерофите, а на северним мезофите.
Вертикално зонирање вегетације
• Идући од подножја ка врху планине, на сваких 100 метара
повећања надморске висине, средња годишња температура
се смањује за 0,6°C.
• Због тога је вегетација на већим надморским висинама
слична оној на већим географским ширинама.
• идући од подножја ка врху Килиманџара, планине која се
налази у жарком појасу, пролази се сличан еколошки
градијент као и приликом хоризонталног путовања од
екватора према северном полу.