Klett Srpski Jezik 4 GIMN Dnevne Pripreme DECEMBAR

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 64
Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред: четврти

Наставник: Датум одржавања:
Наставна Језик
тема/област:
Напоредне конструкције. Типови напоредних
Наставна јединица: конструкција: саставни, раставни, искључни, закључни и
градациони
Тип часа: обрада
Усвајање знања о напоредним конструкцијама на елементима
Циљ часа:
обнављања и проширивања знања
Ученик ће бити у стању да:
− обнови знања о главним типовима напоредних односа;
саставни, раставни, искључни и закључни.
Очекивани исходи
− прошири стечена знања о градационим односима.
на крају часа:
− уочи напоредне односе међу независним реченицама.
− утврди знање вежбајући на подесним примерима из
Граматике.
Наставне методе: дијалошка
Наставна средства: Граматика

Облици рада: фронтални
Међупредметне компетенција за целоживотно учење; комуникација; рад с
компетенције: подацима и информацијама;
Међупредметно
Страни језик
повезивање:
Напоредни односи, напоредне конструкције, саставни,
Кључни појмови:
раставни, супротни, искључни и закључни односи
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника: Планиране активности ученика:
Уводни део часа (5 минута)
 Најављује наставну јединицу и циљ часа, уз  Учествују у разговору, активно
информацију да ће ученици данас одговарају на питања.
проширити знања о напоредним односима у
српском језику, о којима су већ учили у
основној школи.
 Дели наставне листиће (прилог) или их
показује на пројектору.
Главни део часа (35 минута)
Синтаксичке јединице (речи, синтагме, − Активно слушају наставника;
зависне и независне реченице) које стоје у− учествују у дискусијама у вези са
напоредним односима чине напоредне темом;
конструкције. − запажају да у првој реченици
постоје два субјекта, која су
Најважнији напоредни односи у којима могу исказана морфосинтаксичком речју
стајати напоредне конструкције су у номинативу као синтаксичком
саставни, раставни и супротни. Као јединицом, а да у другој реченици
1
посебни напоредни односи издвајају се постоји само један граматички
закључни, који се може сматрати једном субјекат који је исказан именичком
врстом саставних односа, и искључни, који синтагмом у номинативу;
се може сматрати врстом супротних односа. − преузимају одговорност за
Посебна врста су градациони односи, сопствени напредак у учењу;
којима се комбинује саставно и супротно − записују у своју свеску белешке;
значење. − преписују са табле;
Напоредни односи имају посебна обележја, − постављају питања;
која показују природу напоредности. То су − долазе до закључка да су
везници (и, ни, нити, па, те итд.) или речце предикатске реченице и реченични
(дакле, ипак итд.), али то може бити и пауза чланови који имају исту функцију
у говору, односно запета у писању. равноправни, и стоје у напоредним
односима.
− Упућује ученике на прилог и даје задатке за
вежбање на страни 101 у Граматици.
− Проверава тачност урађених задатака.
Завршни део часа (5 минута)
− Резимира у кратким цртама све оно што је − Одговарају на питања наставника;
урађено на часу, даје домаћи задатак: − прате инструкције наставника за
урадити задатке из Граматике на страни припрему следећег часа.
102.
ПРИЛОГ
Графички
Напоре- приказ Употреба
Обележја Пример
дни однос кретања запете
радње
и, па, те, ни, Нема је испред
нити Слушам музику и и, а обавезна је
Саставни
(а може бити размишљам о животу. испред осталих
и без везника) везника.
Купили смо карте, а на Запета је
а, али, него,
Супротни концерт нисмо обавезна
већ, док
отишли. испред везника
Пише се када
Купи карте или
Раставни или се везник или
одустани од концерта.
понавља
Сви смо отишли на Обавезно се
само, сао што,
концерт, само је обележава
Искључни једино, једино
Милица остала код запетама
што
куће.
Купили смо карте, Пошто нема
према томе,
Закључни дакле, ићи ћемо на везника, запета
дакле
концерт. је обавезна
Градаци- не само (што/ Милица не само да је Запета се пише
они да) положила пријемни испред
него/но/већ, а него је добила и везничког споја
камоли (да) максималан број поена. а камоли (да).
Запета се не
пише између
споја не само
што/ да и
2
него/но/већ.
Начини провере − активно и ангажовано учешће на часу;

остварености исхода: − извршен задатак за следећи час.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-
ла?
3
Уочавање напоредних односа између речи, синтагми и
Наставна јединица:
зависних реченица
Усвајање знања о напоредним конструкцијама на елементима
Циљ часа:
обнављања и проширивања знања
− обнови знања о главним типовима напоредних односа;
саставни, раставни, искључни и закључни.
Очекивани исходи − прошири стечена знања о градационим односима.
на крају часа: − уочи напоредне односе међу различитим синтаксичким
јединицама;
− утврди знање вежбајући на подесним примерима из
Граматике.
Наставне методе: дијалошка

Напоредни односи, напоредне конструкције, саставни,
Кључни појмови: раставни, супротни, искључни и закључни односи; реч,
синтагма, реченица
 Најављује наставну јединицу и циљ часа.  Учествују у разговору, активно
 Проверава тачност урађених задатака за одговарају на питања.
домаћи и бележи активност у електронски
дневник / педагошку свеску.
− Поставља задатак исписујући га на табли: − Активно слушају наставника;
− учествују у дискусијама у вези са
Подвуци граматички субјекат у датим темом;
реченицама и одреди којом је синтаксичком − запажају да у првој реченици
јединицом означен. постоје два субјекта, која су
Маја и Марко уче. исказана морфосинтаксичком
Вредна Маја учи. речју у номинативу као
синтаксичком јединицом, а да у
− Показује да прва реченица има два субјекта другој реченици постоји само
и да оба врше радњу глагола означеног један граматички субјекат који је
предикатом. Та два субјекта су у независном исказан именичком синтагмом у
односу један од другог. Такву врсту односа номинативу.
4
називамо напоредним односом. − преузимају одговорност за
сопствени напредак у учењу;
− Напоредни односи нису само они који се − записују у своју свеску белешке;
налазе између морфосинтасичких речи, већ − преписују са табле;
се могу наћи и између осталих синтаксичких − постављају питања;
јединица, на пример: − долазе до закључка да су
 између синтагми: предикатске реченице и
Вредна Маја и њен добар друг вредно уче. реченични чланови који имају
 између зависних реченица: исту функцију равноправни, и
Иако су вредно учили и радили задатке, деца стоје у напоредним односима.
нису положила испит.
 али и између независних реченица:
Маја је учила и научила све.
Синтаксичке јединице (речи, синтагме,

зависне и независне реченице) које стоје у
напоредним односима чине напоредне
конструкције.
Најважнији напоредни односи у којима могу

стајати напоредне конструкције су
саставни, раставни и супротни. Као
посебни напоредни односи издвајају се
закључни, који се може сматрати једном
врстом саставних односа, и искључни, који
се може сматрати врстом супротних односа.
Посебна врста су градациони односи,
којима се комбинује саставно и супротно
значење.
Напоредни односи имају посебна обележја,

која показују природу напоредности. То су
везници (и, ни, нити, па, те итд.) или речце
(дакле, ипак итд.), али то може бити и пауза
у говору, односно запета у писању.

− Резимира у кратким цртама све оно што је − Одговарају на питања наставника;
урађено на часу, а затим задаје домаћи − прате инструкције наставника за
задатака који представља припрему за други припрему следећег часа.
писмени задатак: Тема отуђености
(алијенација човека код Камија и Борхеса)
Изглед табле
Напоредни односи
5
1. Маја и Марко уче.
два субјекта у напоредном односу
2. Вредна Маја учи.
именичка синтагма у функцији субјекта
Између синтагми:
Вредна Маја и њен добар друг вредно уче.
Између зависних реченица:
Иако су вредно учили и радили задатке, деца нису положила испит.
Између независних реченица:
Маја је учила и научила све.

остварености исхода: − извршен задатак за следећи час.
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?

6
Наставна Језичка култура
Припрема другог школског писменог задатка (структура
писменог састава)
Тип часа: утврђивање
Анализа домаћих задатака ученика писаних на тему из градива
Циљ часа:
у облику есеја
− покаже способност аналитичког размишљања, повезивања
садржаја и запажања појединости;
− користи стечена знања о већ обрађеним
књижевнотеоријским појмовима;
− аргументовано тумачи своја запажања;
− опише стања, осећања, расположења, изрази ставове,
донесе закључке у писаном изражавању;
Очекивани исходи − издваја битне од небитних елемената текста;
на крају часа: − учествује у вршњачкој анализи текстова (домаћих
задатака);
− покаже способност аргументованог дискутовања о
саставима;
− уочава добре и лоше стране текста;
− размењује идеје;
− научи да прихвата коментаре и сугестије у вези са
писањем састава;
− научи да уважава туђе мишљење.
Наставне методе: Дијалошка, монолошка, текстовна
Наставна средства: свеске са домаћим задацима

Облици рада: Фронтални, индивидуални
Међупредметне компетенција за целоживотно учење; комуникација; одговорно
компетенције: учешће у демократском друштву; естетичка компетенција
Међупредметно Грађанско васпитање, унутарпредметне корелације: правопис,
повезивање: граматика, књижевност
Кључни појмови: Есеј, расправа, дијалог, различитост, стил
− Истиче циљ часа. − Показују урађен домаћи задатак.
− Евидентира у педагошку свеску / електронски
дневник да ли су сви ученици урадили домаћи
задатак.
7
− Подсећа ученике на критеријуме оцењивања1 − Активно слушају наставника;
писмених задатака који важе на нивоу школе. − учествују у дискусијама везаним за
− Приступа се читању и коментарисању радова, коментарисање задатака;
уз напомену да се вреднује неколико − преузимају одговорност за
аспеката: сопствени напредак у учењу;
Садржај: да ли је тема потпуно разрађена и да − јављају се да читају домаће
ли су сви детаљи употребљиви у теми и задатке;
богати, да ли је грађа за писмени задатак − аргументовано коментаришу туђе,
пажљиво одабрана, или су само одабрани прочитане задатке;
најважнији мотиви; − асертивно комуницирају;
Структура: да ли је начин распоређивања − прате инструкције наставника.
грађе квалитетан и логички води ка идеји, да
ли се мисли у задатку развијају прогресивно,
има ли икакавих нејасноћа у структури
задатка;
Језик и стил: да ли је лексика богата и
разноврсна, да ли је стил уједначен у целом
задатку, или се „испадаˮ из одређеног стила;
Оригиналност: да ли је задатак оригиналан
или се интерпретира туђа идеја и чија, да ли је
посебан у својим погледима на тему, колико
оригиналност задатка доприноси новим
погледима на тему.
− Подстиче читање радова, трудећи се да не

читају само они ученици који се редовно
јављају, већ и они који имају слабији писани
израз, стидљивији су или су ретко били у
прилици да читају своје радове.
− После сваког прочитаног рада, мотивише
ученике да прокоментаришу садржај и
одговор на тему.
− Допуњава ђачке коментаре и увидом у свеску
вреднује стил, правопис и композицију рада.
Важно је у сваком раду истаћи најпре добре
стране, али и прецизно упутити ученика како
да свој литерарни израз унапреди.
− Уколико уочи отежано читање (срицање,
замуцкивање, превише брз темпо читања,
неразумљиво читање), наставник и на тај
аспект треба да укаже корисним саветом.
− Треба похвалити и ученике са лепом
говорном културом и добром дикцијом.
− Мотивише ученике да дискутују о радовима
који су прочитани на часу, водећи рачуна о
асертивним техникама комуникације.
− Даје општи осврт о прочитаним радовима. − прате инструкције наставника за
1
Критеријуме оцењивања доноси Актив наставника одређеног стручног већа, а усваја се на Педагошком
колегијуму, по Правилнику о оцењивању. Свака школа има своје критеријуме оцењивања, и они се
поштују на нивоу Актива. Уколико је потребно, препорука за писања ових критеријума налази се на сајту
Друштва за српски језик и књижевност Србије на следећем линку: http://drustvosj.fil.bg.ac.rs/?
page_id=10628
8
− узима на прегледање и свеске неких ученика припрему следећег часа.
који нису читали радове како би стекао слику
о напретку писаног изражавања сваког
ученика у одељењу;
− подсећа ученике да понесу вежбанке за
писмене задатке.

остварености исхода: − квалитетно урађен задатак.
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 67 и 68

9
Наставна јединица: Други писмени задатак
Тип часа: провера
Провера примене ученичких знања из области писменог
Циљ часа:
изражавања
− одговори на задату тему;
− поштује и примењује стандарднојезичку норму
(граматичку и правописну);
− изрази способност за писање композиционо уједначеног и
кохерентног текста;
− издваја делове текста (увод, разрада, закључак, пасуси);
− разликује битно од небитног;
− стилски уобличи текст користећи прикладан избор речи и
стилска средства примерена теми и одабраном приступу
теми;
− прикаже своје мисли, осећања и ставове примењујући
различите облике књижевноуметничког стила;
− у излагању користи опис, приповедање, излагање, технике
аргументације;
− покаже способност да писмено анализира књижевне теме;
− покаже способност аналитичког размишљања, повезивања
садржаја и запажања појединости;
− емотивно и интелектуално промишља на задате теме;
− исказује властите ставове и осећања;
− користи стечена знања о већ обрађеним
књижевнотеоријским појмовима; тумачи књижевно дело
са разумевањем жанровских карактеристика и
књижевноисторијског контекста;
− на прикладан начин користи сазнања остварена
коришћењем секундарних извора и закључке о делу
документује његовим структурним и стилистичким
елементима;
− аргументовано тумачи своја запажања;
− развија читалачко интересовање и љубав према делима
наше књижевности;
− опише стања, осећања, расположења, изрази ставове,
донесе закључке у писаном изражавању.
Наставне методе: дијалошка, текстовна
Наставна средства: свеске за писмене задатке/вежбанке

Облици рада: индивидуални, фронтални
компетенције: подацима и информацијама; естетичка компетенција
Међупредметно унутарпредметне корелације: књижевност, правопис,
повезивање: граматика
Кључни појмови: Писмени задатак, писано изражавање, есеј
10
− Исписује теме на табли и прецизира − Пажљиво прате упутства и објашњења
захтеве тема. наставника;
− постављају питања у вези са темама,
Теме за други писмени задатак су: траже додатна упутства и разјашњења
Трагична фарса о чекању евентуалних недоумица.
Апсурдни јунак у књижевности
Злочин и казна јунака
− У кратким цртама појашњава теме и

коментарише дела на која се ученици
могу позвати како би њихов задатак
био што садржајнији и квалитетнији.
Све три теме тичу се јунака који је
запитан о сопственом постојању и
егзистенцији. Теме су веома широко
постављене тако да се ученик може
ослонити на грађу из различитих
књижевних дела, која је до тада
прочитао.
− Даје ученицима техничка упутства о
писању писменог задатка.
− Подсећа ученике на чиниоце састава
на које морају обратити пажњу (тема,
композиција, стил и језик, правопис).
− Препоручује ученицима да најпре
начине концепт (или бар план састава).
− Опомиње ученике да не користе
мобилне телефоне или унапред
припремљене концепте на било које
начине.
− Надгледа рад ученика и разјашњава − Емотивно и интелектуално промишљају
могуће недоумице. одабрану тему и исказују властите
− Подсећа ученике на добро организовање ставове и осећања;
времена за писање концепта и самог − сачињавају концепт (или план састава);
писменог задатка. − пишу писмени задатак водећи рачуна о
− Прати и вреднује рад и понашање свим чиниоцима писменог састава;
ученика. − примењују знања из правописне и
граматичке писмености;
− ваљано стилски уобличавају текст;
− пишу композиционо уједначен и
кохерентан текст;
− показују способност да одговоре на
задату тему;
− показују способност за успешно писање
писменог задатка на књижевне теме
(теме из градива);
− јачају навику да примењују усвојена
теоријска знања из језика и
књижевности.
− Прикупља вежбанке и саопштава да ће − По завршетку рада, још једном читају
се на следећа два часа радити задатак усмеравајући пажњу на могуће
колективна и индивидуална исправка правописне и граматичке грешке;
11
писменог задатка. − предају вежбанке наставнику.
Датум: Писмени задатак
Теме:
 Трагична фарса о чекању
 Апсурдни јунак у књижевности
 Злочин и казна јунака
− праћење рада и активности ученика током израде

писменог задатка;
Начини провере
− преглед и вредновање писмених задатака;
остварености исхода:
− праћење рада и активности ученика током
колективне и индивидуалне исправке.
ОКВИР ЗА
ученика?
 Шта бих променио/-ла?

Наставна јединица: Исправак писменог задатка
Циљ часа: исправка, усавршавање и писање побољшане верзије писменог

12
задатка
− кроз инструктивно поступање и методичку обраду
писменог задатка, пронађе начине на које се може
Очекивани исходи побољшати писмени задатак;
на крају часа: − уочи правописне, граматичке и стилске грешке на
примерима из ученичких радова;
− процени успешност свог рада у односу на радове других
ученика.
Наставне методе: дијалошка, текстовна
Наставна средства: свеске за писмене задатке/вежбанке

Облици рада: индивидуални, фронтални
компетенције: подацима и информацијама; естетичка компетенција
Међупредметно унутарпредметне корелације: књижевност, правопис,
повезивање: граматика
писмени задатак, писано изражавање, есеј, побољшана верзија,
погрешке, правопис
Уводни део часа (10 до 20 минута)
− Разговара са учео општем успеху одељења и − Пажљиво прате упутства и
саопштава средња оцена одељења. објашњења наставника;
− Износе се утисци о степену опште − постављају питања у вези са
писмености и познавању граматичких темама, траже додатна упутства и
правила на нивоу одељења, као и утисци о разјашњења евентуалних
томе у којој мери су ученици успели да недоумица.
одговоре на задате теме.
− Подсећа ученике на то да је уз оцену дат и
коментар сваког рада и да ће усмено дати
додатна објашњења ако то буде било
потребно.
− Дели вежбанке на увид и даје и усмена
обавештења о појединачним оценама.
− Оставља довољно времена за појединачне
разговоре са ученицима о њиховим есејима,
уколико им коментари оцена нису у
довољној мери јасни или уколико имају
неки приговор.
Главни део часа (60 до 70 минута)
13
− Ради колективни исправак писменог задатка. − Прати инструкције наставника;
− Прозива ученике који треба да прочитају − конструктивно дискутује о
добре примере писмених радова. манама писмених задатака које је
− Позива ученике на заједничко процењивање чуо;
најуспелијих задатака и одломака из − чита свој задатак уколико га
најуспелијих задатака. наставник замоли, или тражи да
− Упућује ученике на самостално писање јавно чита задатак;
побољшане верзије писменог задатка. − уочава грешке у оквиру свог
− Предочава ученицима да ће њихове задатка;
исправке бити прегледане и да ће се − исправља грешке које је открио;
процењивати нове верзије њихових радова, − самостално исписује нову верзију
које треба да укључују не само отклањање свог задатка.
правописних и граматичких грешака већ се
вреднују и нове чињенице, мисли и
запажања које је ученик унео у задатак
(боља стилизација, композиција и друго).
Завршни део часа (5 до 10 минута)

− Прикупља вежбанке и уноси оцене са − По завршетку рада, још једном
писменог задатка у електронски дневник. читају задатак усмеравајући
пажњу на могуће правописне и
граматичке грешке;
− предају вежбанке наставнику.
Начини провере − написана побољшана верзија писменог

остварености исхода: задатка.
ОКВИР ЗА
ученика?
14
Наставна Књижевност
Наставна јединица: Иво Андрић, Проклета авлија
Циљ часа: Структурно-композициона анализа романа Проклета авлија.

− објасни тему романа Проклета авлија;
− разуме појам прстенасте структуре романа и спреман је да је
докаже на примерима из романа;
− разуме симболику и значај оквирне приче у роману;
− разуме улогу безименог приповедача, али и препознаје друге
приповедачке гласове који се јављају у роману;
− тумачи дубља значења романа, уз помоћ наставника;
− дефинише формалне одлике романа;
− тумачи песничке слике и употребу језичко-стилских средстава;
− тумачи мотиве;
− објасни композицијски поступак у роману;
− препозна специфичан прозни израз и концепт приповедања;
− креативно приступи решавању проблема;
− примени знања из теорије књижевности.
Наставне методе: монолошко-дијалошка; рад на тексту; метода демонстрације
Наставна средства: Читанка, табла, креда

Облици рада: фронтални и индивидуални
компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с подацима и
Међупредметне
информацијама, одговорно учешће у демократском друштву,
компетенције:
естетичка компетенција
Међупредметно Историја, Географија, Филозофија, Верска настава, Ликовна култура,
повезивање: Грађанско васпитање
Кључни појмови: Иво Андрић, Проклета авлија, прича у причи, прстенаста композиција
− Уводи ученике у тему истичући циљ часа. − Учествују у разговору;
− Обавештава ученике о циљевима и − износе утиске о роману;
исходима. − активно дискутују и одговарају на
− Наставник подсећа ученике да су упознати питања.
са стваралаштвом Иве Андрића од
најранијих разреда у основној школи, али
су и претходних година проучавали
Андрићево стваралаштво: у првој години је
то била анализа његове беседе приликом
доделе Нобелове награде за књижевност, у
другој неке од његових приповедака („Мост
на Жепи” и „Пут Алије Ђерзелеза”), у
трећој роман „На Дрини ћуприја”.
− На следећим часовима ће се проучавати
15
роман „Проклета авлија”, чије је писање
Андрић започео између два рата, а довршио
га и објавио 1954. године. Овај кратки,
четврти по реду Андрићев роман сматра се
пишчевим ремек-делом.
− Наставник почиње интерпретацију романа − Одговарају на питања;
постављајући подстицајна питања: − прате једни друге;
− дискутују;
Какве је утиске на тебе оставио опис − постављају питања.
зимског пејзажа? Какво је његово значење?
Поткрепи своје ставове мислима из самог Ученици исказују своје утиске о
текста. прочитаном роману. Ученици ће
приметити да садржина
Који је смисао ове реченице: „Најбоље је романа, изложена у осам поглавља, није
ипак пустити човека да прича слободно”? ништа друго него у „неколико тренутака
Какве везе има ова мисао са Андрићевом оживљено сећање безименог младића на
поетиком приповедања и односом према казивање фра Петрово пред смрт”. Ово
причи? сећање оживљава док младић посматра
кроз прозор фра Петрове ћелије гробље
Размислите о врстама „приповедача”. покривено снегом и у тој снежној белини
Колико су приче ликова истините? Шта свежу рану угажене иловаче око фра
симболизују ови приповедачи? Петровог гроба. Његово урањање у
сећање мотивисано је на почетку
Наравно, разноликост приповедача изискује реченицом: „Најбоље је ипак пустити
и разноликост тачака гледишта и шаренило човека да прича слободно”, а непосредно
ликова и начина на који они приповедају у иза ње започиње прича о Проклетој
овом роману. У оквиру прстенасте авлији.
структуре можемо издвојити неколико
приповедача (наставник бележи Младићево буђење из сећања
приповедаче и црта кругове по табли). представљено је на крају:
„Тако изгледа младићу поред
Размислите зашто је ово дело припада прозора, ког су за тренутак занела сећања
савременој књижевности, а не реализму, на причу и осенила мисао о смрти. Али
када је прича реалистична и крајње само за тренутак. Најпре слабо па онда
разумљива. Образложите. живље, као у спором буђењу, до свести
му све јаче допиру гласови из суседне
собе...”
Место радње је Цариград, тамница

названа Проклета авлија, јер је у њој
скуп необичног света: од сиромашних
џепароша и сецикеса, лажова и лопова до
политичких заробљеника.
Време романа је садашње из угла

приповедача, а Андрић нас лако води
кроз капије времена дајући овом месту
димензију вечитог трајања.
Роман „Проклета авлија”

карактеристичан је и по својој
композицији. Компонован је наративним
поступком „приче у причи”. Постоји
16
више приповедача који један од другог
преузимају казивање „штафетном
техником” усменог народног
стваралаштва. Таква врста композиције
назива се „прстенаста структура”. Пошто
у роману има више наратора, поставља
се питање на који начин се све приче
уклапају у јединствену целину, али
самим поступком „упредања приче”
успешно се реализуја и оваква идеја.
Ученици закључују да је први

приповедач неки „безимени младић” који
посматра Ратислава како пописује
имовину покојног фра Петра и разумеју
да је ово „оквирна прича” у којој се дело
одвија.
Роман садржи осам поглавља у којима је

главни јунак покојни фра Петар, који је
следећи у низу приповедача. На његову
причу се надовезује Хаим, а на Хаимову
Ћамил, који стиже до саме сржи фра
Петровог интересовања, јер је на
значењском плану ово прича о њему и
његовој судбини, осликана причом о Џем
султану. Дакле, приче се надовезују једна
на другу и плету чврсто ткиво приче,
усложњавајући везе између приповедача,
ликова и радње.
− Резимира све што је урађено на часу, − Вреднују и самовреднују.
постављајући питања.
− Вреднује одговоре ученика.
− Скреће пажњу ученицима да ће на следећем
часу наставити са интерпретацијом романа.
17
Иво Андрић
„Проклета авлијаˮ
Приповедачи:
Безимени младић
Фра Петар
Хаим
Ћамил
Начини провере − Разговор са ученицима уз резимирање на крају

остварености исхода: часа.
ОКВИР ЗА
ученика?
18
Наставна јединица: Иво Андрић, Проклета авлија
Циљ часа: Анализа романа Проклета авлија.

− објасни тему романа Проклета авлија;
− разуме појам прстенасте структуре романа и спреман је да
је докаже на примерима из романа;
− разуме симболику и значај оквирне приче у роману;
− разуме улогу безименог приповедача, али и препознаје
друге приповедачке гласове који се јављају у роману;
Очекивани исходи − тумачи дубља значења романа, уз помоћ наставника;
на крају часа: − дефинише формалне одлике романа;
− тумачи песничке слике и употребу језичко-стилских
средстава;
− тумачи мотиве;
− објасни композицијски поступак у роману;
− препозна специфичан прозни израз и концепт приповедања;
− креативно приступи решавању проблема;
− примени знања из теорије књижевности.
Наставне методе: монолошко-дијалошка; рад на тексту; демонстративна метода

Облици рада: фронтални, индивидуални
компетенција за целоживотноучење, комуникација, рад с
подацима и информацијама,одговорно учешће у демократском
друштву
Верска настава, Историја, Географија, Грађанско васпитање
Кључни појмови: Иво Андрић, прича у причи, прстенаста композиција
− Уводи ученике у тему истичући циљ часа.− Учествују у разговору, активно
− Обавештава ученике на почетку часа о одговарају на питања;
циљевима и исходима. − сарађују;
− Наставник подсећа ученике да ће и на − постављају питања;
овом часу тумачити роман „Пролета
авлија”. − Ученици су припремљени за час
анализе књижевног дела. Прочитали су
лектиру и понели поједине примерке са
собом.

− Поставља питања анализирајући роман. − Активно слушају наставника;
19
− учествују у дискусијама у вези са
Како изгледа Авлија у фра Петровом темом;
сећању и схватању? − преузимају одговорност за сопствени
напредак у учењу;
Каква слика Проклете авлије ће остати − записују у своју свеску потребне
у вашем сећању? Размислите о томе ко податке;
је све у авлији, каква је то институција и − преписују са табле истакнуте појмове;
какве промене она доживљава у − постављају питања;
различитим државним и друштвеним − одговарају на питања.
системима? Како се осећају затвореници
и како она мења њихове личности? Човек у Авлији налази се између тврде,
голе, сиве и угажене земље и парчета
Шта се у Проклетој авлији дешава са неба које се помаља између високих
онима који слободно мисле? зидина – то је сав свет изван тамнице,
жељен а недостижан. Она је „увек
Сетите се описа Латифаге. Размислите пуна, стално се пуни и празни”, у њој
о његовом гротескном лику. Он је је све „неодређено, безимено и туђе”
представник власти, управник затвора. тако да оставља утисак да се човек
Какви су његови ставови о правди и налази на неком ђаволском острву. У
кривици? Авлији има разних људи, различитих
занимања и погледа на свет. На неки
Какву кривицу носе заточеници Авлије? начин она је симбол овог света у који
(Проклета авлија је прича о човек улази са својом „кривицом”, али
тоталитарним системима власти. и из ње излази.
Говори о владавини мрака и неслободи
појединца.) Латифага је необичан карактер. Сви га
познају и он све познаје и све зна.
Која је разлика између Бајaзита и Наденули су му име Карађоз, што је
Џем-султана? Који од њих је својим назив лутке из турског позоришта
карактером предодређен да влада? сенки, а његово право име означава
Зашто владар не може бити расплинута нежност. Он је свеприсутан, све види и
свест, осећајна и наглашено сензибилна све контролише. Разуме психу
природа? злочинца и зна како да му приђе, да га
опусти и да злочинац призна.
Чудан је био Латифагин пут у

младости. Био је живо и бистро дете
које је волело књиге; музику и игру.
Али, напустио је школу, почео да се
дружи са коцкарима и пијаницама,
ушао је у сумњиве послове, дошао у
сукоб са законом. Очеви пријатељи су
помогли да се младић запосли у
полицији. И опет нагла промена:
немилосрдно се окомио на свет
скитница, лопова и пијаница, коме је
сам припадао. „Радио је са страшћу, са
необјашњивом мржњом, али и са
вештином, са познавањем те средине
какво је само он могао да има.”
Изузетна ревност у служби довела га је
до помоћника управника, а убрзо и до
управника Проклете авлије.
20
Он је двострука личност: на једној
страни је свирепост и зло, уживање у
мучењу и психолошком малтретирању
затвореника до потпуног душевног
слома; на другој страни су његови
поступци „неурачунљиво благи и пуни
сажаљења и обазривости”. Добро је
познавао готово сваког затвореника,
његову прошлост и кривицу, знао је
„како дише Авлија”. Његова
филозофија се огледа у реченици да у
Авлији „нема невиних. Нико овде није
случајно. Је ли прешао праг ове
Авлије, није он невин. Скривио је
нешто, па ма то било у сну. Ако ништа
друго, мајка му је, кад га је носила,
помислила нешто рђаво [...] Ко овде
дође он је крив, или се макар очешао о
кривца. [...] овде невиног човека нема
[...] Ја људе знам, криви су сви, само
није сваком писано да овде хлеб једе”.
Заточеници Авлије имају различите

кривице, али су ипак најтежи
затвореници, они најопаснији, од којих
зазире сваки управник па и власт –
интелектуалци. Ћамил је опасан зато
што познаје науку, писмо,
интелектуалац је и разуме свет на један
другачији начин. Његово интересовање
за судбину Џем-султана изазива сумњу
јер политички тренутак није адекватан.
Свет који је саткан око Авлије је свет
тоталитаризма, у којем се неслобони
појединац мора понашати онако како
власт од њега захтева. Свака „побуна”
се гуши у крви. Наслућујемо да је и
Ћамилов крај такав, иако о њему
нећемо ништа више дознати.
Ћамил је проучавајући књиге и

осамивши се, после своје несрећне
љубави, наишао у књигама на
несрећну судбину Џем-султана, брата
султана Бајазита II. У борби за престо
Бајазит је победио, а
Џем-султан је побегао и предао се
хришћанским властима. Овима је
несуђени султан добродошао као
средство за уцењивање султана
Бајазита – млади Џем је постао роб на
слободи, неслободан човек, несрећник
којим се поигравају европски
хришћански моћници. Постао је
21
драгоцени улог, вредност која је могла
бити предмет уцене. Судбина
несрећног Џема привукла је младића
из Смирне да се посвети историјским
проучавањима. Бављење науком било
је сумњиво властима, тим пре што је
изучавао сукоб два брата око престола,
увек актуелну тему у турској историји
и стварности. Завладало је мишљење
да је „преучио историју”, да се
поистоветио са принцом Џемом. Из
тога је ироистекла сумња да ради за
некога и због тога је допао затвора са
свим сандуцима књига и папира као
доказним материјалом. Власт се одувек
плашила књиге и људи од књиге.
Особа каква је била осликана у лику

Џем-султана никада неће моћи да
влада. Он није диктатор, он није у
стању да влада страхом, и то је највећа
разлика између њега и његовог брата.
Андрић у овом роману истиче два

карактера: један активни и делатни,
други пасивни и рефлексивни. Има се
утисак као да борба ова два типа
никада не престаје. Ипак, победу може
однети само први, а онај ко изабере
други пут, пут духа, остаје поражен.
− Резимира час. − Ученици резимирају научено
− Најављује ученицима да се за следећи час одговарајући на питања.
припреме за расправу на тему Проклета
авлија као слика тоталитарног друштва
– о кривици и правди и да прочитају текст
Борислава Михајловића: Читајући
„Проклету авлију”.
Иво Андрић
„Проклета авлија”
Ликови:
 Карађоз
 Ћамил
 Џем-султан

22
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
23
Компаративна анализа критике Борислава Михајловића:
Читајући „Проклету авлију” / Расправа на тему: Проклета
авлија као слика тоталитарног друштва – о кривици и
правди
Циљ часа: Утврђивање знања о роману „Проклета авлија” Иве Андрића

− примерима из текста доказује своја запажања;
− свестрано промишља о значају Андрићевог дела.
Наставне методе: монолошко-дијалошка; рад на тексту

компетенција за целоживотноучење, комуникација, рад с
подацима и информацијама,одговорно учешће у демократском
друштву
Предговор, читање, читалац, читалачка заједница, импресије,
тумачење.
− Уводи ученике у тему истичући циљ часа. − Учествују у разговору, активно
циљевима и исходима. − Сарађују.
− Наставник подсећа ученике да су на − Постављају питања.
претходним часовима обрађивали роман
нашег нобеловца „Проклета авлија”, и да
су га свестрано тумачили у широком
спектру његових значења. Такође,
напомиње да је Јован Деретић назвао ово
дело Андрићевим духовним тестаментом.
Наставник упозорава да није само Деретић
имао критички осврт на Андрићев роман,
већ су и многи други књижевни критичари
свестрано се бавећи Андрићевим делима,
проучавали и тумачили и овај роман. Један
од њих је и Борисав Михајловић.Ученици
су се припремили за час тако што су
прочитали одломак из Читанке „Читајући
Проклету авлију”.
− Наставник почиње интерпретацију текста − Активно слушају наставника;
24
следећим питањима: − учествују у дискусијама у вези са
темом;
На који начин Борисав Михајловић − преузимају одговорност за сопствени
започиње причу о овом делу? Зашто он не напредак у учењу;
може да напише предговор? Како прилази − записују у своју свеску потребне
овој књижевној критици? податке;
− преписују са табле истакнуте
Покушајте да упоредите своје читање појмове;
Андрићевог дела са запажањима − постављају питања;
„читаоца” Борисава Михајловића. Какве − одговарају на питања.
подударности запажате? Да ли вам овај
предговор помаже да боље запазите неке Борисав Михајловић унапред одаје
детаље који су вам у читању, можда, признање стваралаштву Иве Андрића,
помакли? Да ли сматрате да има наводећи чињеницу да нико не може
момената које бисмо могли протумачити да „предговараˮ великом писцу какав
на другачији начин? је Андрић. Овај књижевни критичар
зато одлучује да теми приступи као
− Наставник отвара расправу на тему читалац и да из угла свог читалачког
„Проклета авлија као слика тоталитарног искуства интерпретира свој доживљај
друштва – о кривици и правди”. Ученици овог књижевног дела.
слободно и отворено исказују своје ставове
о овом проблему, повезујући знања из овог Ученици запажају да је њихов
романа са делима која су раније приступ Андрићевом делу веома
обрађивали („Злочин и казна”, „Странац” и близак читању Борисава
др.). Наставник бележи процене знања Михајловића. И они су приметили да
својих ученика у педагошку свеску. овај роман почиње тишином
самостанског гробља, и да
приповедање почиње уз „танку пругу
пртине” која ће се ускоро прекрити
снегом, и самим тим опет предати
причу о фра Петру и фра Петрову
причу забораву. Такође, увидеће да је
њихов доживљај лика Ћамил-
ефендије подударан са сликом коју о
њему формира овај књижевни
критичар. Своје погледе на роман
прошириће успелим запажањима и
поређењима са осталим књижевним
ликовима које у својој критици
Борисав Михајловић помиње, а о
којима су и сами већ промишљали.
Приметиће да целокупно књижевно и
читалачко искуство и култура које су
стекли током година, делују на
свестрано примање и разумевање
књижевног текста који се налази пред
њима.
− Скреће пажњу ученицима да се припреме одговарајући на питања.
за следећи час и прочитају Селимовић
роман Дервиш и смрт.
25
ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
26
Наставна јединица: Основни појмови о негацији
Циљ часа: Обнављање и утврђивање знања о негацији у српском језику.

− препозна типове негације у српском језику;
Очекивани исходи − дефинише појам финитне, конституентске, једноструке и
на крају часа: вишеструке негације;
− успешно реши задатке из Граматике и тиме утрврди своја
знања.
Наставне методе: монолошка, дијалошка

Кључни појмови: Негација, двострука негација

 Најављује наставну јединицу и циљ  Учествују у разговору, активно
часа. одговарају на питања.
− Обнавља са ученицима типове − Активно слушају наставника;
негације. − учествују у дискусијама у вези са
темом;
Основни појмови о негацији − преузимају одговорност за сопствени
Глаголи поседују морфолошку напредак у учењу;
категорију потврдности и одричности. − записују у своју свеску белешке;
На тај начин се означава да ли се − преписују са табле;
садржај реченице реализује (тврђење, − постављају питања.
афирмација):
Милан се уписао на факултет.
или не реализује (негација,
одрицање):
Милан се није уписао на факултет.
Предикатске реченице (и независне и

зависне) деле се, према томе, на:
− потврдне (глагол је у потврдном
облику)
− одричне (глагол је у одричном облику)
27
Када се негира глагол у личном
(финитном) облику говоримо о
финитној негацији:
Јуче се нисам одморио.
Нећу трчати за њом.
Нисам прочитао лектиру.
Не бих рекао да ће бити боље.
Марко није купио књигу.
Када се негира нека друга врста речи

онда је то конституентска негација.
Марко је купио не књигу већ свеску.
Иван је уништио не само себе него
целу породицу.
Не да сам само решио проблем, него
сам добио и надокнаду.
Када се негира само једна реч то

називамо једнострука негација
предиката.
Нисам био у школи.
Не волим кишу.
Када је негирано више речи –

вишеструка негација реченичних
чланова.
Не чекам никога.
Нико не воли грашак.
Не зна ништа ни о чему.

− Задаје домаћи задатак: решити задатке − Одговарају на питања наставника;
из Граматике са стране 105–107. − прате инструкције наставника за
припрему следећег часа.
Негација
Финитна (негира се глагол): Нисам прочитао лектиру.

Конституентска: Марко је купио не књигу, него свеску.
Једнострука: Нисам прочитао лектиру.
Вишеструка: Ни о чему ништа не зна.
Начини провере остварености − активно и ангажовано учешће на часу;

исхода: − извршен задатак за следећи час.
ОКВИР ЗА
28
 Да ли ми је адекватан избор
начина провере
ученика?
29
Наставна јединица: Синтакса
Тип часа: обнављање
Циљ часа: Обнављање и утвђивање знања о синтакси

− обнови знања из области синтаксе;
− утврди стечена знања;
− успешно реши задатке из Граматике и припреми се за
контролни задатак.
Наставне методе: Текст метода

Облици рада: групни
Кључни појмови: Утврђивање, синтакса, реченице, зависне и независне реченице
 Најављује наставну јединицу и циљ часа.  Учествују у разговору, активно
 Дели ученике у групе по четворо, водећи одговарају на питања.
рачуна да ученици слабијих постигнућа
добију подршку од ученика који поседују
више знања.
− Појашњава начин рада на часу: − Активно слушају наставника;
− Свака група има 20 минута да уради најмање − учествују у дискусијама у вези са
десет2 задатака из Граматике од 12 до 88. темом;
Задаци се израђују на нивоу групе, уз − преузимају одговорност за
дозвољене консултације са наставником. сопствени напредак у учењу;
− Подсећа на временски оквир који треба − записују у своју свеску белешке;
испоштовати; − преписују са табле;
− Помаже групама у решавању недоумица или − постављају питања.
проналажењу тачног решења.
− По истеку 20 минута, на нивоу одељења свака
група чита решења и образлаже одговоре.

− Бележи постигнућа ученика у педагошку − Одговарају на питања наставника;
2
Ученици могу радити исте или различите задатке из Граматике, има их довољно.
30
свеску/електронски дневник. − прате инструкције наставника за
− Подсећа ученика да на следећем часу израђују припрему следећег часа.
контролни задатак.

остварености исхода: − тачно решени задаци.
ОКВИР ЗА
 Да ли сам планирао/-
ла адекватне
активности ученика?
приликом
остваривања
ла?
31
Напоредне конструкције, независне и зависне реченице
(контролна вежба)
Тип часа: провера
Циљ часа: Писмена провера знања о синтакси

− уради тачно задатке предвиђене тестом;
− провери своја постигнућа;
− освести свој ниво знања о синтаксичком систему српског
језика.
Наставне методе: тест

Кључни појмови: Провера, тест, синтаксички систем
− Најављује наставну јединицу и циљ − Преузимају тестове.
часа.
− Дели контролне задатке.
− Подсећа на правила понашања у току
израде теста.
− Уколико неко има недоумице око − Раде тест;
питања, наставник помаже да се − поштују правила и ред у учионици.
разреше.
− Подсећа на време које пролази.
− Упозорава да је време истекло. − Враћају урађене тестове наставнику.
− Прикупља тестове од ученика.
Начини провере − успешно урађени контролни задаци.

остварености исхода:
32
ОКВИР ЗА
ученика?
ПРИЛОГ
Примери реченица које се могу користити при изради теста
33
Одреди врсту негације.
1. Кућа није срушена.
2. Полицајац није видео ниједног човека.
3. Мислим да ово није добро.
Одреди број независних реченица и врсту напоредног односа у следећим исказима.

1. Ја га не познајем, нити знам где станује, нити ме занима.
2. Јако је влажно, несумњиво ће падати киша.
3. Дошли су сви ученици, само нико није донео свеске.
4. Цело сам друштво забављао сввојим причама, једино она није показивала
интересовање.
5. Ја бих помогао и непознатом човеку, а камоли нећу помоћи најбољем другу и
пријатељу.
6. Трпео сам свакојаке муке, тек што ме млин није самлео.
7. Задржали смо се у разговору, зато смо и стигли прекасно.
8. Ни видели га, ни чули нисмо.
9. Родила га је уз велике муке, те га је и чувала као мало воде на длану.
10. План ти је добар само га ми сада не можемо прихватити.
11. Мати није кренула на пут, већ је остала код куће са децом да их чува.
12. Сјахали смо с коња и, без договора, истрчали испред њих.
13. И они су се слабо осећали, и време је било рђаво, и путеви су били раскаљени.
14. Непријатељ је био опкољен, биће поражен и уништен.
Подвуци зависну реченицу и одреди њену врсту.
1. Он је такав да су сви њиме задовољни.
2. Који слободу нема, тај о слободи сања.
3. Мати се брине о деци докле год живи.
4. Срамота је да се нитко није одазвао позиву.
5. Нисам се усудио проговорити јер је и она ћутала.
6. Понијех писмо међу ускоке нека се и они дигну.
7. Жалити нећу иако је то мој најбољи друг.
8. Добили су колико су тражили.
9. Ја нећу преварити никад кога будем љубила.
Подвуци зависну реченицу и одреди њену врсту:
1. Хера је била љута на Париса и Тројанце што је нису изабрали за најлепшу
богињу.
2. Некакав краљ имао једну кћер која је била много лепа, па се њена лепота
разгласила по целом свету.
3. Посркаше кафу, па се господин Арса и газда Таса дигоше да иду у начелство.
4. Иначе сам био врло мирно и послушно дете, те не могу да разумем зашто сам
тако често извлачио батине.
Одреди врсту зависне реченице и њену синтаксичку функцију.
Да смо били срећни, схватићемо тек кад нам се догоди нека несрећа.
врста_____________________________
синтаксичка функција____________________
34
Наставна јединица: Меша Селимовић, Дервиш и смрт
Упознати ученике са романом Меше Селимовића Дервиш и
Циљ часа:
смрт
− увиди књижевни значај дела Меше Селимовића;
− наведе битне одлике стуктуре романа „Дервиш и смрт”;
Очекивани исходи − протумачи повод за тему романа интерпретирајући текст
на крају часа: из „Сјећања” Меше Селимовића;
− локализује роман у оквиру историје књижевности и
разуме карактеристичне елементе романа који га повезују
са савременим књижевним питањима.
Наставне методе: монолошко-дијалошка; рад на тексту; групни рад

компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с
подацима и информацијама, одговорно учешће у демократском
друштву
роман, прототип, транспозиција радње, аутобиографски
Кључни појмови: фрагмент, дервиш, мотиви смрти, пријатељства, правде,
фиктивни приповедач
− Уводи ученике у тему истичући циљ часа. − Учествују у разговору, активно
циљевима и исходима. − сарађују;
− Наставник подсећа ученике да су за овај час − постављају питања;
имали задатак да у целости прочитају роман − одговарају на питања.
„Дервиш и смрт” Меше Селимовића. О овом
писцу даје следеће податке:
Меша Селимовић (1910–1982), приповедач и

романописац, био је један од водећих писаца
српске и југословенске послератне
књижевности. Његова дела карактерише
дубока рефлексивност, мисаоност, човекова
упитаност над сопственом судбином, сусрет
са патњом и страхом. Добитник је многих
књижевних награда, од којих су најважније
НИН-ова 1966. године за роман Дервиш и
смрт и Седмојулоска 1967. Његова
35
најважнија дела су: збирке приповедака Прва
чета (1950), Туђа земља (1957); романи:
Тишине (1961), Магла и мјесечина (1965),
Дервиш и смрт (1966), Тврђава (1970),
Острво (1974); Есеји и огледи (1966), студија
За и против Вука (1967), Сјећања (1975).
Рођен је у Тузли, и завршио Филозофски
факултет у Београду, на групи за
српскохрватски језик и југословенску
књижевност. После хапшења због сарадње са
НОП-ом, постао је члан Комунистичке
партије Југославије и политички комесар
Тузланског партизанског одреда. После рата
је био истакнути политичар КПЈ у Београду, а
затим је у Сарајеву био један од истакнутих
културних радника: директор „Босна-филма”,
директор драме Народног позоришта,
директор ИП „Свјетлост”. Био је и један од
редовних чланова САНУ. Награда „Меша
Селимовић”, за најбољи роман, додељује се
од 1988. године.
− Наставник наставља даљу анализу књижевног− Активно слушају наставника;
дела постављајући подстицајна питања. − учествују у дискусијама у вези са
− Пошто су ученици забележили најважније темом;
податке из живота Меше Селимовића, − преузимају одговорност за
наставник се осврће на текст „Сјећања” из сопствени напредак у учењу;
Читанке, у којем се пише о поводима за − записују у своју свеску потребне
писање романа. податке;
− преписују са табле истакнуте
Роман „Дервиш и смрт” је прича о човеку и појмове;
догми, о односу власти и појединца, о сукобу − постављају питања;
идеологије и психологије. Који је догађај − одговарају на питања.
изазвао настанак овог романа? На који начин
га Меша Селимовић описује у својим − Догађај који ће послужити као
„Сјећањима”? повод за писање романа је
изузетно личан: Мешин брат,
Зашто је писцу била потребна временска Шефкија Селимовић, осуђен је на
дистанца да би успео да напише овај роман? смрт и стрељан, иако је његова
Шта је то што му је испрва недостајало? „кривица” апсурдна – позајмио је
На који начин Меша Селимовић доживљава кревет, орман и столицу из
језик српске књижевности и њених писаца? У магацина да би дочекао своју жену
чему се крије важност језика? која се враћала из
концентрационог логора. Меша
− Наставник објашњава појам: Селимовић ће овај догађај из 1944.
Фиктивни приповедач поседује јасне године обрадити као роман, али са
карактерне особине и има одређену функцију временском и психолошком
у структури приповедног дела. Може да буде дистанцом од двадесет година.
изван стварности приказане у делу, али се
разликује од аутора схватањима, начином
мишљења, говором, ставом према ликовима и Меша Селимовић сведочи о томе
приказаном свету. Он или приповеда по да је интензитет његовог бола био
сећању, или пружа увид у записе чији је јак, али да није испрва ни разумео
„редактор”. Може да буде и актер збивања, да је оно што га је у ствари
36
главни јунак или неки од споредних ликова. погодило било не смрт његовог
брата (јер су из рата на идеју о
− Наставник дели ученике на групе тако што ће смрти већ сви били навикли), већ
дати ученицима да извуку један од четири неправда коју је доживео. Ипак,
врсте папирића на којима су исписани цитати промишљајући о самом догађају, а
из дела Меше Селимовића. Свака група захваљујући својој жени Дарки
добија задатак да прочита и проучи (којој је роман посвећен), он се
припремне задатке који се налазе у Читанци. сећа да је утисак који је имао био
један вид одвратности према себи
Група 1 самом, ономе који је и даље гајио
„Човек жели да има чврст ослонац у животу, идеологију покрета којем је
унутрашњи мир, срећу и стабилност.” припадао и први покушај да
настави живот као да се ништа у
Група 2 њему није десило. Тај сукоб у себи
„Пријатељство се не бира, оно бива, као самом покушао је да подели, да се
љубав. Ништа ја нисам поклонио теби, већ послужи књижевношћу као леком,
себи.” али је убрзо схватио да лека не
може тако лако наћи. Највише га је
Група 3 спутавао језик књижевности којим
„Лепота живљења је у давању и поклањању, а је дело морало бити написано, а
не само у узимању.” који је Меша тек требало да научи.
Тек пошто је савладао језик кроз
Група 4 покушаје да пише романе и
„Онај ко се заклања иза догме затвара срце за приповетке, некад са мањим, а
живот и љубав.” некада и са већим успехом, успео
је да се ухвати у коштац са темом,
и двадесет година касније да
напише „Дервиш и смрт”. Ова
универзална тема, иако
„измедитирана” у свести писца,
померена у односу на време, место
и идеологију, ипак остаје лична
прича, а не хладна теза која ће
говорити о трагичној судбини
човека.
− Одговара на питања ученика. одговарајући на питања.
− Подсећа ученике да ће на следећем часу
наставити тумачење романа и да ће кроз
заједничке, групне радове, пслањајући се на
вршњачки модел учења, успешније тумачити
роман и његове особености.
Меша Селимовић
(1910–1982)
„Дервиш и смрт”
Дела
Збирке приповедака: Прва чета (1950), Туђа земља (1957)

37
Романи: Тишине (1961), Магла и мјесечина (1965), Дервиш и смрт (1966),
Тврђава (1970), Острво (1974)
Есеји и огледи (1966), студија За и против Вука (1967), Сјећања (1975)

ОКВИР ЗА
ученика?
ла?
38
Наставна јединица: Меша Селимовић, Дервиш и смрт
Самосталним приказом израђених радова, по задатим
Циљ часа: истраживачким задацима, ученици анализирају роман „Дервиш
и смрт” Меше Селимовића.
− уочи важне одлике романа;
Очекивани исходи − анализира ликове, мотиве и теме које се преплићу у роману;
на крају часа: − примени знања из теорије књижевности и књижевне
критике при анализи романа;
− креативно и истраживачки приступи задатку.
Наставне методе: монолошко-дијалошка; рад на тексту; групни рад
Читанка, табла, креда, пауер поинт презентације, пројектор,
Наставна средства:
лаптоп
Облици рада: фронтални, индивидуални, групни
друштву, естетичка компетенција
Географија, Филозофија, Социологија, Историја, Музичка
култура, Ликовна култура, Верска настава, Грађанско
васпитање
Кључни појмови: Меша Селимовић, роман, Дервиш и смрт
− Наглашава да је тема часа анализа романа − активно дискутују и одговарају на
„Дервиш и смрт” Меше Селимовића. питања.
− Ученици су припремили своја
предавања користећи истраживачке
задатке за групе који се налазе у
Читанци на страни 168–169.
− Наставник усмерава ученичке презентације− Активно слушају наставника;
на прави пут уколико су ученици − учествују у дискусијама у вези са
„залутали” у интерпретацији текста, или темом;
напросто скрећу са теме. Остали ученици − одговарају на питања;
су усмерени на праћење излагања, − преузимају одговорност за сопствени
39
постављање питања и записивање. напредак у учењу;
− записују у своју свеску потребне
− Наставник бележи своје утиске у свеску у податке;
коју уноси формативне оцене рада својих − преписују са табле истакнуте
ученика. Образлаже своје утиске јавно, појмове;
указујући пре свега на добре стране − одговарају на питања;
презентовања, а затим на оне које су − презентују радове.
слабије изведене.
− Одабрани ученици (или парови
ученика) представљају свој рад на
одређену тему вођени истраживачким
задацима који су им подељени на
претходном часу.
− Свака група води рачуна о трајању

презентације, као и начину на који ће
презентовати задате садржаје.

− Резимира све што је урађено на часу, − Ученици резимирају научено
постављајући питања. одговарајући на питања;
− Води разговор са ученицима. − учествују у разговору.
− Поставља питања.
− Обавештава ученике да ће се на следећем
часу анализирати роман Корени Добрице
Ћосића.
Начини провере остварености − Разговор са ученицима уз резимирање на

исхода: крају часа.
ОКВИР ЗА
 Да ли ми је адекватан избор
начина провере
ученика?

40
Наставна јединица: Добрица Ћосић, Корени
Упознавање са романом Добрице Ћосића „Корени” и његовим
Циљ часа:
структурним и поетичким особинама
− уочи значај дела Добрице Ћосића;
− одреди социјални и историјски контекст у роману Корени;
− анализира судбине породице Катић у светлу основних
мотива – порекла, наследника и раслојавања породице;
− уочи сложеност приповедачког поступка и језичко-стилске
карактеристике.

друштву, естетичка компетенција
Географија, Филозофија, Социологија, Историја, Музичка
култура, Ликовна култура, Верска настава, Грађанско
васпитање
роман, унутрашњи монолог, доживљени говор, ретроспекција,
интроспекција, роман тока свести, реалистичко приповедање
− Обавештава ученике на почетку часа о − активно дискутују и одговарају на
циљевима и исходима. питања.
− На овом часу обрађује се роман који није
свакидашњи. Наиме, он се наставља из
времена када је написан до данашњих дана.
И написао га је човек око чијег се имена и
дела српска јавност често спотицала, који
је слављен и оспораван, који је добијао
награде, али их и одбијао, који је важио за
историчара, а слављен као писац, који је
био дисидент, али и први председник СР
Југославије, која ће се и распасти после
десетак година (2003). О животу и
41
стваралаштву Добрице Ћосића може се
наћи обиље података на интернету, али
ћемо за потребе часа истаћи само
најважније.
Добросав Добрица Ћосић рођен је у селу

Велика Дренова (код Трстеника) 29.
децембра 1921, а умро у Београду 18. маја
2014. Био је српски писац, романсијер и
есејиста, политички и национални
теоретичар и редовни члан САНУ. Био је
први председник Савезне Републике
Југославије од 1992. до 1993. године. У
књижевност је ушао 1951. године са
романом Далеко је сунце, а затим се нижу
његови романи скоро до његове смрти.
За роман Корени Ћосић је 1954. награђен
НИН-овом наградом, која је те године први
пут додељена. Уочи педесетогодишњице
додељивања
НИН-ове награде 2003. године, критичари
који су у различитим периодима
учествовали у жирију доделили су
Коренима девето место на листи најбољих
романа награђених овом наградом.
Дела Добрице Ћосића:

 Далеко је сунце (1951)
 Корени (1954)
 Деобе 1–3 (1961)
 Бајка (1965)
 Време смрти 1–4 (1972–1979)
 Време зла: Грешник (1985)
 Време зла: Отпадник (1986)
 Време зла: Верник (1990)
 Време власти 1 (1996)
 Пишчеви записи 1951–1968. (2001)
 Пишчеви записи 1969–1980. (2001)
 Пишчеви записи 1981–1991. (2002)
 Пишчеви записи 1992–1993. (2002)
 Српско питање 1–2 (2002–2003)
 Писци мога века (2002)
 Косово (2004)
 Пријатељи (2005)
 Пишчеви записи 1993–1999. (2008)
 Пишчеви записи 1999–2000: Време
змија (2008)
42
− Анализира роман информишући ученике и − Активно слушају наставника;
постављајући питања. − учествују у дискусијама у вези са
темом;
Романом Корени Добрица Ћосић започиње − одговарају на питања;
сагу о породици Катић, која се наставља и − преузимају одговорност за сопствени
у другим његовим делима. Овим романом напредак у учењу;
започиње романескни циклус који се − записују у своју свеску потребне
развија у Ћосићевим остварењима Време податке;
смрти, Деобе, Време зла (Грешник, − преписују са табле истакнуте појмове;
Отпадник, Верник) и Време власти; − одговарају на питања.
одликује се ширином тематског захвата.
Овај тематски низ романа Добрице Ћосића Корени Добрице Ћосића се појављују
може се подвести под назив роман-река. У у време озбиљних књижевних
свима њима се као ликови јављају „синови, расправа између заступника
унуци и праунуци јунака Корена”, са реалистичке и присталица
основном идејном тежњом приказивања модернистичке концепције
„романсиране историје модерне Србије”. књижевности. Ћосић је у овом
роману остварио амбицију спајања
У које време се појављује овај роман? Шта реалистичке прозне реторике и
он представља за књижевну јавност свог модерне романескне структуре, и на
времена? Можете ли се сетити још тај начин ујединио ове две
књижевних дела која су настала у ово супротстављене струје књижевног
време? обликовања. У исто време појавиле су
се и збирке поезије Васка Попе и
На који начин је компонован овај роман? Миодрага Павловића, које су
Ко приповеда причу о Катићима? Шта направиле револуцију у поезији друге
знамо о том „главном” приповедачу? На половине двадесетог века.
који начин писац продубљује и проширује
причу о Катићима? Ученици су приметили да је роман
необично компонован, са прологом и
Где је смештена радња романа? Ко је у епилогом Николиног „летописа”, и
фокусу ове приче? Који су мотиви који се четири главе од којих свака траје око
посебно издвајају? Одакле они потичу? четрдесет и два сата. Формално,
временски период који је заступљен у
Шта бисмо могли рећи о типологији овог роману траје око седам година, али је
романа? Које све елементе у њему специфичним начином приповедања,
можете пронаћи? Да ли можете честим ретроспекцијама, спустио
објаснити зашто неки критичари дело корење до 19. века. Главни
Добрице Ћосића називају приповедач је Никола, о којем
романом-реком? читалац не зна много јер Никола не
жели да ода детаље о себи („Ја, што
гребах овај рукопис јесам Никола,
први рудар Србијице, старац са
гороломничким гласом и житељ без
гроба. Презиме своје једино ја знам.
Рођен сам 9. јануара 1811. године.
Нећу да кажем где.”) Знамо само да је
Николина потреба за приповедањем
43
она људска жеља да он, без корена и
неукорењен траје док траје прича.
Никола каже: „Причам да не умрем
баш сасвим. Хоћу да чикам људима.
Гроба нема, а он још збори. Не могу
да се науживам милине кад слушам
како људи, и кад теби буду моје
године, чују шта зборим. Где ли је
томе гроб? Питају. Нема ни гроба,
атако леп глас има... Такав ми живот
био да сам једино ћутањем и ножем
могао да кажњавам људе. Зато и
причам, да ми глас не поједу мрави.”
Радња романа је смештена у

имагинарно село Прерово у
последњим деценијама 19. века, за
време владавине краља Милана, и у
њему се приказује живот богате
сеоске породице Катић и њихових
слуга.
У мноштву мотива и тема посебно се

издвајају: мотив породице и
породичног сукоба између очева и
синова, породично порекло и проблем
идентитета, одржавање култа српске
националне митологије, политички
сукоби који доводе до народног и
породичног раскола и искоришћавање
српског сељаштва за ниске политичке
побуне, обликовање српских
интелектуалаца школованих у
иностранству, патријархална
деспотија као култ, улога и положај
жене у породици, и многи други.
Тематско-мотивски слојеви уско су
везани за представљање спорог и
болног преображаја српског села на
преласку из 19. у 20. век.
Књижевни историчар Јован Деретић

Корене жанровски одређује као
„поетски психолошки роман
умногостручене субјективне
перспективе, у којем се драматични
судари међу личностима осветљавају
из више углова, са становишта свих
актера радње”. Корени такође имају
44
елементе породичног, историјског,
друштвеног и
филозофско-културолошког романа.
Ова еклектична и синтетична форма
романа је, по речима Милана
Радуловића, „инспирисана трагањем
за интегралним уметничким делом,
оним у којем би стварни живот и
реални свет били дубоко сагледани,
истинито дочарани и вишом правдом
самерени, и у којем би уметникова
слика света постала жив садржај
социјалне и културне свести
читалаца”.

− Резимира све што је урађено на часу, − Ученици резимирају научено
постављајући питања. одговарајући на питања;
− На следећем часу се наставља анализа дела − Учествују у разговору.
Добрице Ћосића. Наставник подсећа
ученике да су у обавези да прочитају роман
у целости. Смернице за анализу романа у
облику истраживачких задатака дате су у
Читанци, страна 192.
45
Добрица Ћосић
(1921–2014)
Корени
 Корени (1954)
 Време смрти 1–4 (1972–1979)
 Време зла: Грешник (1985)
 Време зла: Отпадник (1986)
 Време зла: Верник (1990)
 Записи 1999–2000: Време змија (2008)

ОКВИР ЗА
ученика?

46
Наставна јединица: Добрица Ћосић, Корени
Циљ часа: Свестрано тумачење ликова и њихових међусобних односа.

− анализира лик Аћима Катића – порекло, однос према оцу и
мајци, анализа психолошке мотивације његових поступака;
Очекивани исходи − анализира однос Аћима и његових синова, Ђорђа и Вукашина.
на крају часа: − уочи карактерни и психолошки портрети ликова: Вукашин
Катић, Ђорђе и Симка, Тола Дачић, Никола, у функцији
приказивања представника разноликих друштвених слојева и
различитих вредносних погледа на свет...
Наставне методе: монолошко-дијалошка, рад на тексту

компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с подацима
и информацијама, одговорно учешће у демократском друштву,
Међупредметно Историја, Филозофија, Социологија, Музичка култура, Ликовна
повезивање: култура, Верска настава, Грађанско васпитање
роман, унутрашњи монолог, доживљени говор, ретроспекција,
интроспекција, роман тока свести, реалистичко приповедање
− Обавештава ученике на почетку часа о − постављају питања;
циљевима и исходима. − одговарају на питања.
− Наставник подсећа ученике да се на овом
часу наставља анализа романа Корени
Добрице Ћосића.
− Кратким и брзим питањима наставник
проверава који су ученици прочитали роман
(питања су дата у прилогу).
− Наставник је исписао имена главних јунака − Износе утиске о роману;
романа на табли. Анализа ликова и њихових− одговарају на питања;
односа започиње ликом Аћима Катића. − активно слушају наставника;
− учествују у дискусијама у вези са темом;
− Ученици ће запазити да: − преузимају одговорност за сопствени
47
Главни лик и стожер свих догађаја у роману − записују у своју свеску потребне
је Аћим Катић. Он је обликован према лику податке;
сељачких радикалских вођа које су − преписују са табле истакнуте појмове;
представљале нову политичку снагу. Он је, − постављају питања;
истовремено, и представник сељачке, − одговарају на питања.
народне демократије која је снажна
опозиција краљу и династији. Његова
природа је природа човека који жели да све
држи под својом контролом. Вукашина је
послао у Париз, на студије, да „целом свету”
покаже какви су Срби, а пошто Вукашин
скине шајкачу и гуњ и поред Сене се слика
(пре)обучен у грађанско одело, отац га се
одриче. Никада Аћим неће опростити ову
Вукашинову издају, која се наставља
његовом женидбом. Одрекао се и свог оца,
Луке Дошљака, и своју породицу везује за
мајчино име Катић, јер је она била удата за
хајдука Василија.
Вукашин је снажан, индивидуализован лик,

али и представник сељачких синова који су
се школовали у Европи и који су се не само
генерацијски, већ и културно, сукобили са
очевима. Он носи терет издајника и
„оцеубице”, и представља интелектуалца
окренутог европеизацији Србије. И он има
својих мана и врлина: свађа се са братом око
новца и наследства, тврдоглав је и одриче се
оца, наизглед лако. Централни драмски
сукоб овог романа упућен је управо на сукоб
оца и сина, раскол између националне и
патриотске свести и европеизиране, модерне
културе коју Србији доносе млађе
генерације.
Ђорђе носи печат јаловости. Он је

представник новог, трговачког слоја, који
представља једну од основних привредних
полуга које вуку Србију напред. Као моћни
богаташ, у чијим рукама све расте, он је
моћан пред свима осим пред собом самим и
пред својом женом. Своју јаловост он одавно
препознаје, али и даље не жели да је призна.
Када добије Адама, он га истовремено и
мрзи и воли: и жели да умре и да га подиже.
Кључне су сцене када га посматра у
колевци, па га открива да би прехладио, па
48
му купује мању гардеробу а Адам расте у –
Толу Дачића.
Симка је особа у чијем се лику осликава

положај жене на селу тога доба. Она је
одабрана да настави лозу Катића, јер је
Аћим бира као што би изабрао животињу: да
је здрава, једра, да може да рађа синове.
Нажалост, Ђорђе је јалов, па се цео њен свет
своди на мучење око порода. Она је
надничарска ћерка, али лако се прилагођава
богатој кући Катића и постаје газдарица, а
подаје се Толи Дачићу само да би постала
мајка. Симка је жена која има унутрашњу
снагу и спремна је да све истрпи зарад
задовољења свог мајчинства, да преноћи у
манастиру, да се пода другом мушкарцу, да
воли.
− Наставник записује на табли кључне

коментаре, мотиве и песничке слике које
ученици издвајају.
− Прати излагања ученика.
− Усмерава ученичке одговоре, допуњује их.
− Поставља потпитања која подстичу на
размишљање.
− Проверава да ли ученици пажљиво слушају
једни друге.
− Даје повратне информације ученицима на
позитиван начин.

− Најављује да ће на следећем часу говорити о − Ученици резимирају научено
типовима романа. одговарајући на питања.
− Наставник ће у завршном делу часа
похвалити ученике који су били активни.
Добрица Ћосић
(1921–2014)
Начини провере − Корени
Разговор са ученицима уз резимирање на крају
49 Дошљак)
(Ката и Лука
Аћим Катић и Живана
Вукашин и Олга Ђорђе и Симка Тола Дачић
Иван и Милена Адам

ОКВИР ЗА
ученика?
ПРИЛОГ
1. Колико синова има Тола Дачић?

2. За који празник је Вукашин долазио кући?
3. Зашто Симку шаљу у манастир?
4. Чијом ћерком се жени Вукашин?
5. Зашто војска иде у Прерово?
6. Како се зове Симкина мајка?
7. Ко је Стево Чађевић?
8. Којој странци припада Аћим?
9. Зашто су сељаци Аћима звали Дошљак?
10. Како се звала Аћимова жена?
11. Како је завршена Аћимова буна?
12. Како се звао Аћимов отац?
13. Колико деце има Вукашин?
14. Чиме Аћим уцењује Ђорђа да остане у затвору?
50
15. Шта Ђорђе пита Симку на самрти?
16. Ко је наратор романа?
17. У ком месту у Србији се дешава радња романа?
18. Како се зове Толина супруга?
19. Шта се десило с Толиним близанцима?
20. Зашто моле Аћима да прекине свађу с манастиром?
21. Где се школовао Вукашин?
22. Зашто Ђорђе хоће да отера Симку?
23. После колико година брака је Симка затруднела?
24. Ко је Василије?
25. Какав је Аћим био према својој жени?
26. Где бежи Ђорђе кад Аћим диже буну у селу?
27. Ко је Чакаранац?
28. Какве „пословеˮ за Аћима обавља Никола?
29. С ким је Симка преварила мужа?
30. Када је Ђорђе коначно прихватио Адама за сина?
31. Да ли је Аћим више икада видео Вукашина?
32. Ко је Андра?
33. Да ли Ђорђе хоће да се жртвује за оца?
34. Како се Ђорђе понашао према Адаму?
35. Ко умире на крају романа?

Наставна јединица: Типови романа
Циљ часа: Упознавање ученика са типовима романа.

− препознаје роман лика, простора, степенасти, прстенасти,
паралелни; роман тока свести; роман-есеј; дефабулизовани
роман;
− активно слуша дискутује и расправља.
51
Наставне методе: монолошко-дијалошка, рад на тексту, метода демонстрације

компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с подацима
и информацијама, одговорно учешће у демократском друштву,
Међупредметно Филозофија, Социологија, Музичка култура, Ликовна култура,
повезивање: Верска настава, Грађанско васпитање, Верска настава
роман лика, простора, степенасти, прстенасти, паралелни; роман
тока свести; роман-есеј; дефабулизиран роман
− Уводи ученике у тему истичући циљ часа.− Учествују у разговору;
− Обавештава ученике на почетку часа о − постављају питања.
циљевима и исходима.
− Наставник настоји да са ученицима
продуби и систематизује знања која су
стекли о структури епског књижевног
дела током година учења српског језика и
књижевности. Као и на једном од
претходних часова, систематизоваће
градиво везано за типове романа.
− Наставник, заједно са ученицима, прави −
Износе утиске;
систематичан преглед појмова које су −
одговарају на питања;
ученици усвојили током школовања. Уз −
активно слушају наставника;
сваки тип романа ученици наводе назив −
учествују у дискусијама у вези са темом;
књижевног дела које може бити пример. −
преузимају одговорност за сопствени
Роман је добио име у Француској, где се − записују у своју свеску потребне податке;
од 12. века тако називало дело на − преписују са табле истакнуте појмове;
народном језику (linqua romana), а од 13. − постављају питања.
века се назива измишљена приповест у
прози или стиху. Тек крајем 13. века
термин се ограничава само на прозу. У 17.
веку термин се шири и у друге европске
Формалне особености романа је тешко

прецизно дефинисати, али је у начелу у
питању сложена, обимнија наративна
форма, како у погледу количине текста,
тако и у погледу опсега збивања које
описује.
52
Роман је једна од најопсежнијих
књижевних врста, али обим није од
најважнија одлика структуре романа. Он
у себи може да садржи низ различитих
ликова, прича и догађаја и да приказује
друштво као целину (друштвени роман –
епос 19. века), али и да буде окренут ка
једном лику и догађају (роман апсурда).
Врсте романа
Волфганг Кајзер разликује роман збивања

(где је важан догађај) од романа лика
(„Дон Кихот”) или романа простора
( „Проклета авлија”, „На Дрини ћуприја”).
По самој форми изградње романа,

можемо разликовати прстенасту
структуру („Проклета авлија”), ланчану
структуру („Дон Кихот”) и паралелну
структуру („Злочин и казна”) изградње
приче.
Различите школе условиле су и различите

погледе на класификацију романа, али
уколико бисмо правили систематизацију,
морали бисмо одредити принципе за
класификацију.
Витешки роман – настао из наративног
спева на народном језику. Носилац радње
је најчешће витез, који показује своју
вредност у складу са конвенцијом љубави
у средњовековној књижевности.
Детективски роман – назван тако по

посебном одељењу енглеске полиције
установљеном 1842. године. Синониман
назив је криминалистички роман. У
средишту приказивања је злочин, али
више му одговара назив детективски јер
су сва збивања везана за онога који
злочин открива. Најчувенији су романи
Артура Конана Дојла о чувеном
детективу Шерлоку Холмсу.
Друштвени роман – роман у којем

структура и концепција карактера
одражавају пишчев став да прикаже
широку слику друштва у које се живи.
53
Најзначајнији романи овог типа настали
су у доба реализма, а отпочели у
предговору Балзаковој „Људској
комедији”. У оваквим романима критика
је најчешће видела „епос 19. векаˮ и
најсигурнији начин да се „изнесу на
видик болести једнога друштва”
(Светозар Марковић). Самим тим,
друштевни роман треба верно и
непосредно да прикаже стварност,
критички се односи према грађи и
приказује да се појединачна,
индивидуална судбина огледа у
друштвеној стварности.
Историјски роман – роман чија се радња

догађа у блиској или далекој прошлости у
односу на време писања, а у којем се као
главни јунаци или споредни ликови
појављују аутентичне историјске
личности. Веома често има обележја и
породичног, психолошког, друштвеног и
других врста романа. („Време смрти”,
„Рат и мир”).
Породични роман – роман који обрађује

грађу из породичног живота, обично
сукобе између појединца и породице у
светлости породичне етике, васпитања,
личних и породичних интереса, права и
обавеза („Нечиста крв”, „Браћа
Карамазови”).
Психолошки роман – за разлику од

разних типова романа акције,
психолошки роман је усредсређен на
осећајни свет и унутрашњи живот главног
јунака и неколико главних личности, па је
чсто и писан у првом лицу (Достојевски,
Станковић).
Пустоловни роман – роман који тежи

приказивању узбудљивих догађаја из
живота. Настао је из авантуристичких
елемената хеленског романа („Робинсон
Крусо”). Уместо поучне, пустоловна
грађа постаје све више тема забавне
54
− Прати излагања ученика.
− Усмерава ученичке одговоре, допуњује
их.
− Проверава да ли ученици пажљиво
слушају једни друге.

− Наставник записује у своју свеску − Износе запажања о часу.
формативног оцењивања мишљење и
закључке које је донео поводом
ангажованости ученика на одржаном
часу, образлажући јавно своје закључке.
На тај начин континуирано унапређује
ученичку мотивацију, правовремено
саопштавајући ученицима како да
усаврше своје напредовање.
− Скреће пажњу ученицима да за следећи
час прочитају роман Лелејска гора
Михајла Лалића и да се спреме за
дискусију.
Начини провере − Разговор са ученицима уз резимирање на

остварености исхода: крају часа.
ОКВИР ЗА
ученика?
55
Наставна јединица: Михајло Лалић, Лелејска гора
Циљчаса: Упознавање ученика са романом Лелејска гора Михајла Лалића

Очекивани исходи Ученик ће бити у стању да:
на крају часа: − препозна најзначајније моменте из живота и дела Михајла
Лалића;
− локализује роман у оквиру историје књижевности и
разуме карактеристичне елементе романа, као и савремена
књижевна питања;
− одреди тематску основу романа;
− успостави везу између књижевности и других уметности;
− уочава карактерни и психолошки портрeт Лада Тајовићa;
− анализира мотиве самоће на психолошком, идеолошком и
метафизичком нивоу мотивације;
56
− анализира мотива ђавола у роману на психолошком и
етичком плану грађења лика Лада Тајовића;
− анализира уметничке функције солилоквија и
дескрипције;
− компаративно анaлизира роман и филм.
Наставне методе: монолошко-дијалошка; рад на тексту;

Облици рада: фронтални, индивидуални, групни
Међупредметне компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с
компетенције: подацима и информацијама, естетичка компетенција
Међупредметно Филозофија, Социологија, Грађанско васпитање, Верска
повезивање: настава
Кључни појмови: роман, унутрашњи монолог, солилоквиј, анимализација
− Уводи ученике у тему истичући циљ часа. − Износе утиске о роману.
− Обавештава ученике о циљевима и
исходима.
− Овај час наставник започиње разговором о
стваралаштву и животу Михаила Лалића,
читајући уводни део о писцу из Читанке,
страна 194. Ученици ће приметити да је
Михаило Лалић један од награђиваних
писаца прошлог века, који је инспирацију
за своја дела налазио у темама везаним за
народноослободилачку борбу и Други
светски рат.
− Наставник ће у разговору с ученицима
истаћи и романе које је написао Михаило
Лалић, који су били изузетно популарни,
па су чак и екранизовани.
− Информише ученике о роману и − Активно слушају наставника;
поетичким поступцима М. Лалића. − учествују у дискусијама у вези са
темом;
Михаило Лалић је имао обичај да сва своја − преузимају одговорност за сопствени
књижевна дела преправља, дописује, напредак у учењу;
уређује, па је тако и роман „Лелејска гора” − записују у своју свеску потребне
прво објављен 1958, а затим преправљен податке;
1962. Чини га необична прича о лутању − преписују са табле истакнуте
главног јунака, партизана Лада Тајовића, појмове;
по Лелејској гори, прве ратне године, 1942, − постављају питања;
у Црној Гори. Усамљени јунак је у својој − одговарају на питања;
самоћи суочен са природом, глађу, − компаративно анализирају роман и
57
самоћом и промишља о својим убеђењима, филм.
критички их сагледавајући.
Структура романа:
− Роман почиње главом Магла, а завршава се
главом Из магле.
− Подељен је у пет целина: „Бјеше тама”,
„Сам”, „С ђавлом”, „Ђавао лично” и
„Прође љето”. Свака од тих целина има
дванаест насловљених поглавља.
− Лелејска гора као стварни простор не
постоји. Иако је физички реално лоцирана
негде у црногорским планинским
пределима Бјеласице, Комова и
Проклетиња, она је само уметнички
простор у којем се, као у неком
експерименту, у вакууму, приказује човек
са свим својим страховима, манама и
стрепњама.
Међутим, симболичко име овог простора,
преузето из Његошевог дела као мото: „О,
проклета земљо, пропала се. Име ти је
страшно и опако”, шири се и на простор
целокупне Црне Горе, али и целе
(ондашње) Југославије, а затим и на цео
свет, универзум, у којем је човек
препуштен сам себи, осуђен на самоћу,
изолован од других људи. Лелејски
простор је „метафоричко-симболично тло
за апокалиптичко разривање самотника”,
како кажу Лалићеви тумачи.
То је тло напуштено од Бога, осуђено на
ђавоље деловање. Ладо Тајовић јесте тај
напуштени располућени човек, који је и
најважнији, главни јунак романа, јер се сви
остали ликови конструишу само да би
показали њега.
− Све оно што стоји насупрот Лада Тајовића
је ђаво сам. Тајовић као да тражи
компањона, жуди за партнером,
измишљеним другом... Он је истовремено
и његов одбрамбени механизам против
самоће.
− Иако је ђаво у роману изванредно поетско
средство, он је и друга страна стварности,
друга страна разорене личности главног
јунака. И његова сенка. На тај начин писац
подвлачи начело двојности, које је важан
композициони сегмент ове приче.
58
− Ладо Тајовић је у двострукој улози: с једне
стране он је приповедач, а с друге јунак
који се исповеда. Бирајући солилоквиј за
доминантан метод приповедања, Лалић
свог јунака тера на самоисповедање, дајући
роману ту тачку посматрања која уједињује
све сегменте романа у јединствени поетски
израз.
„Лелејска гора” је по изласку позитивно

дочекана од стране књижевне критике,
освојивши Његошеву и Нолитову награду.
Књижевни критичар Драган Јеремић је
роман у приказу за часопис НИН описао
као „велику поему о многим видовима
постојања и испољавања природе по себи и
у односу на човекаˮ. На тај начин подвлачи
се и необична жанровска прожетост
романа и поезије, која се препознаје у
реченици која се „труди да истовремено
буде јединица песме и приче” у „Лелејској
гори”.
− Подстиче ученике на компаративну
анализу романа и филма Лелејска гора.

− Резимира час постављајући питања. − Ученици резимирају научено
одговарајући на питања.

ОКВИР ЗА
ученика?
59
Наставна Велика дела светске и српске књижевности
јединица:
Проверавање ученичких знања из савремне светске и српске
Циљ часа:
− препозна услове за појаву савремене књижевности;
Очекивани исходи − наведе поруке савремене књижевности;
на крају часа: − уочи у тексту одлике савремене књижевности;
− анализира ликове, теме и мотиве из савремене књижевности;
− тумачи дела савремене књижевности.
Наставна Читанка, табла, креда
средства:
компетенција за целоживотно учење, комуникација, рад с подацима и
информацијама, одговорно учешће у демократском друштву, естетичка
компетенција
Међупредметно Верска настава, Историја, Музичка култура, Ликовна култура,
60
повезивање: Грађанско васпитање
Кључни појмови: савремена књижевност, поезија, проза, драма
− Обавештава ученике о циљевима и − износе утиске о роману;
исходима. − активно дискутују и одговарају на питања.
− На почетку часа најављује проверу
градива из области савремене
− Час ће бити посвећен и утврђивању знања
ученика који нису задовољни својим
оценама. Ученици треба да искористе
могућност да поправе оцене и унапреде
своје знање.

− Ученици систематизују знања усменим или − Одговарају на питања;
писаним одговорима из књижевних дела − прате једни друге;
које су написали следећи писци: − дискутују.
 Миодраг Павловић,
 Горан Петровић,
 Десанка Максимовић,
 Васко Попа,
 Бранко Миљковић,
 Бранко Ћопић,
 Владан Десница,
 Иво Андрић,
 Стеван Раичковић,
 Матија Бећковић,
 Меша Селимовић,
 Михајло Лалић,
 Добрица Ћосић,
 Вилијeм Шекспир,
 Јохан Волфганг Гете,
 Фјодор М. Достојевски,
 Песници 20. века који су заступљени у
избору у Читанци.
− Усмерава ученичке одговоре, допуњује их.

61
− Проверава да ли ученици пажљиво слушају
једни друге.

− Наставник записује у своју свеску − Ученици самовреднују своје одговоре.
формативног оцењивања мишљење и
закључке које је донео поводом
ангажованости ученика на одржаном часу,
образлажући јавно своје закључке. На тај
начин континуирано унапређује ученичку
мотивацију, правовремено саопштавајући
ученицима како да усаврше своје
напредовање.

ОКВИР ЗА
ученика?
62
63

Klett Srpski Jezik 4 GIMN Dnevne Pripreme DECEMBAR

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Klett Srpski Jezik 4 GIMN Dnevne Pripreme DECEMBAR

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 64

Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред: четврти

Наставна средства: Граматика

Начини провере − активно и ангажовано учешће на часу;

Наставна средства: Граматика

Синтаксичке јединице (речи, синтагме,

Најважнији напоредни односи у којима могу

Напоредни односи имају посебна обележја,

Завршни део часа (5 минута)

два субјекта у напоредном односу

2. Вредна Маја учи.

именичка синтагма у функцији субјекта

Вредна Маја и њен добар друг вредно уче.

Између зависних реченица:

Иако су вредно учили и радили задатке, деца нису положила испит.

Између независних реченица:

Маја је учила и научила све.

Начини провере − активно и ангажовано учешће на часу;

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 66

Наставна средства: свеске са домаћим задацима

− Подстиче читање радова, трудећи се да не

Начини провере − активно и ангажовано учешће на часу;

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 67 и 68

Наставна средства: свеске за писмене задатке/вежбанке

− У кратким цртама појашњава теме и

Датум: Писмени задатак

− праћење рада и активности ученика током израде

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 69 и 70

Циљ часа: исправка, усавршавање и писање побољшане верзије писменог

Наставна средства: свеске за писмене задатке/вежбанке

Завршни део часа (5 до 10 минута)

Начини провере − написана побољшана верзија писменог

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 71

Циљ часа: Структурно-композициона анализа романа Проклета авлија.

Наставна средства: Читанка, табла, креда

Место радње је Цариград, тамница

Време романа је садашње из угла

Роман „Проклета авлија”

Ученици закључују да је први

Роман садржи осам поглавља у којима је

Начини провере − Разговор са ученицима уз резимирање на крају

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 72

Циљ часа: Анализа романа Проклета авлија.

Наставна средства: Читанка, табла, креда

Главни део часа (35 минута)

Чудан је био Латифагин пут у

Заточеници Авлије имају различите

Ћамил је проучавајући књиге и

Особа каква је била осликана у лику

Андрић у овом роману истиче два

Начини провере − Разговор са ученицима уз резимирање на крају

Циљ часа: Утврђивање знања о роману „Проклета авлија” Иве Андрића

Наставна средства: Читанка, табла, креда

Циљ часа: Обнављање и утврђивање знања о негацији у српском језику.

Наставна средства: Граматика

МОГУЋИ ТОК ЧАСА

Предикатске реченице (и независне и

Када се негира нека друга врста речи

Када се негира само једна реч то

Када је негирано више речи –

Завршни део часа (5 минута)

Финитна (негира се глагол): Нисам прочитао лектиру.

Начини провере остварености − активно и ангажовано учешће на часу;

Циљ часа: Обнављање и утвђивање знања о синтакси