Butler 

University
Access Provided by:

Trenutna medicinska dijagnoza i liječenje 2023

25­16:  Poremećaji agresije

Kristin S. Raj; Nolan R. Williams; Charles DeBattista

Agresija i nasilje su simptomi, a ne bolesti i nisu nužno povezani s temeljnim zdravstvenim stanjem. Kliničari ne mogu predvidjeti opasno ponašanje s
većom od slučajne točnosti. Depresija, shizofrenija, poremećaji osobnosti, manija, paranoja, disfunkcija temporalnog režnja i organska mentalna
stanja mogu biti povezani s činovima agresije. Poremećaji kontrole impulsa karakteriziraju fizičko zlostavljanje (obično agresorovog obiteljskog
partnera ili djece), patološka intoksikacija, impulzivne seksualne aktivnosti i nesmotrena vožnja. Korištenje anaboličkih steroida kod sportaša
povezano je s povećanom sklonošću nasilnom ponašanju.

U Sjedinjenim Državama značajan udio svih nasilnih smrti povezan je s alkoholom . Konzumacija čak i malih količina alkohola može dovesti do
patološke intoksikacije koja nalikuje akutnom organskom psihičkom stanju. Amfetamini, crack kokain, i drugi stimulansi često su povezani s
agresivnim ponašanjem. Fenciklidin je lijek koji se obično povezuje s nasilnim ponašanjem koje je povremeno bizarne prirode, dijelom zbog
snižavanja praga boli. Nasilje u obitelji i silovanje mnogo su rašireniji nego što se dosad smatralo. Svijest o problemu donekle je posljedica sve većeg
prepoznavanja prava žena i shvaćanja žena da ne moraju prihvatiti zlostavljanje. Prihvaćanje ove vrste agresivnog ponašanja neizbježno dovodi do još
više, a krajnja agresija je ubojstvo ­ 20­50% ubojstava u Sjedinjenim Državama događa se unutar obitelji. Policiju zovu više za obiteljske svađe nego za
sve druge kriminalne incidente zajedno. Djeca koja žive u takvim obiteljskim situacijama često postaju žrtve zlostavljanja.

Značajke pojedinaca koji su bili izloženi dugotrajnom fizičkom ili seksualnom zlostavljanju su sljedeće: problemi s izražavanjem ljutnje, dulje
zadržavanje ljutnje, opća pasivnost u odnosima, osjećaj “obilježenosti za cijeli život” s popratnim osjećajem da zaslužuju biti žrtva, nedostatak
povjerenje i odvajanje afekta od iskustava. Oni su skloni izraziti svoju psihičku uznemirenost simptomima somatizacije, često pritužbama na bol. Oni
također mogu imati simptome povezane s posttraumatskim stresom, kao što je gore navedeno. Kliničar bi trebao sumnjati u podrijetlo bilo koje
ozljede koja nije u potpunosti objašnjena, osobito ako se takvi incidenti ponavljaju.

LIJEČENJE
A. Psihološk i

Liječenje svake akutno potencijalno nasilne osobe uključuje odgovarajuće psihološke manevre. Krećite se polako, razgovarajte polako s jasnoćom i
sigurnošću i procijenite situaciju. Nastojte stvoriti okruženje koje je minimalno uznemirujuće i eliminirajte ljude ili stvari koje prijete nasilnoj osobi. Ne
prijetite i ne dirajte osobu niti je pritiskajte. Ne dopuštajte oružje u tom području (sve veći problem u hitnim odjelima bolnica). Blizina vrata utješi i
pacijenta i ispitivača. Koristite pregovarača s kojim se nasilna osoba može ugodno poistovjetiti. Hrana i piće pomažu u smirivanju situacije (kao i
cigarete za one koji puše). Iskrenost je važna. Nemojte davati lažna obećanja, ojačajte pacijentovo samopouzdanje i nastavite verbalno komunicirati s
temom dok situacija ne bude pod kontrolom.Ovaj tip pojedinca bolje se snalazi s jakim vanjskim kontrolama koje dugoročno nadomještaju
nedostatak unutarnjih kontrola. Strogi probni nadzor i sudski određena ograničenja mogu biti od velike pomoći. Treba uložiti velike napore da se
pojedincu pomogne u izbjegavanju upotrebe droga (npr. Anonimni alkoholičari). Žrtve zlostavljanja u biti se tretiraju kao i sve žrtve traume i, nerijetko,
imaju dokaze PTSP­a.

B. Farmakološk i

Farmakološka sredstva su često neophodna bez obzira na to jesu li psihološki pristupi bili uspješni ili ne. To vrijedi za agitiranog ili psihotičnog
pacijenta. Lijekovi izbora u teškim nasilnim ili psihotično agresivnim stanjima su antipsihotici, koji se po potrebi daju intramuskularno, svaka 1­2 sata
do ublažavanja simptoma. Određeni broj intramuskularnih antipsihotika druge generacije odobreni su od strane FDA za liječenje akutne agitacije i
uključuju aripiprazol (9,75 mg/1,3 mL), ziprasidon (10 mg/0,5 mL) i olanzapin (10 mg/2 mL). Antipsihotici druge generacije manje su vjerojatni od
lijekova prve generacije poput haloperidola(2,5–5 mg) za izazivanje akutnih ekstrapiramidalnih simptoma. Međutim, čini se da lijekovi druge
generacije nisu učinkovitiji od lijekova prve generacije i općenito su skuplji. Benzodiazepinski sedativi (npr. diazepam , 5 mg oralno ili intravenski
Downloaded 2022­12­18 3:45 P  Your IP is 159.242.234.109
svakih nekoliko sati) mogu se koristiti za blagu do umjerenu agitaciju, ali ponekad su povezani s dezinhibicijom agresivnih impulsa sličnih alkoholu .
25­16: Disorders of Aggression, Kristin S. Raj; Nolan R. Williams; Charles DeBattista Page 1 / 2
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Kronična agresivna stanja, osobito u bolesnika s intelektualnim teškoćama i oštećenjem mozga (isključiti uzročna organska stanja i lijekove kao što su
antikolinergički lijekovi u količinama dovoljnim da izazovu zbunjenost), poboljšana su risperidonom , 0,5­2 mg/dan oralno, propranololom, 40­240
mg/dan oralno, ili pindolol , 5 mg dva puta dnevno oralno ( pindolol uzrokuje manje bradikardije i hipotenzije nego propranolol ). Karbamazepin i
Farmakološka sredstva su često neophodna bez obzira na to jesu li psihološki pristupi bili uspješni ili ne. To vrijedi za agitiranog ili psihotičnog
Butler University
pacijenta. Lijekovi izbora u teškim nasilnim ili psihotično agresivnim stanjima su antipsihotici, koji se po potrebi daju intramuskularno, svaka 1­2 sata
do ublažavanja simptoma. Određeni broj intramuskularnih antipsihotika druge generacije odobreni su od strane FDA za liječenje akutne agitacije i
Access Provided by:

uključuju aripiprazol (9,75 mg/1,3 mL), ziprasidon (10 mg/0,5 mL) i olanzapin (10 mg/2 mL). Antipsihotici druge generacije manje su vjerojatni od
lijekova prve generacije poput haloperidola(2,5–5 mg) za izazivanje akutnih ekstrapiramidalnih simptoma. Međutim, čini se da lijekovi druge
generacije nisu učinkovitiji od lijekova prve generacije i općenito su skuplji. Benzodiazepinski sedativi (npr. diazepam , 5 mg oralno ili intravenski
svakih nekoliko sati) mogu se koristiti za blagu do umjerenu agitaciju, ali ponekad su povezani s dezinhibicijom agresivnih impulsa sličnih alkoholu .
Kronična agresivna stanja, osobito u bolesnika s intelektualnim teškoćama i oštećenjem mozga (isključiti uzročna organska stanja i lijekove kao što su
antikolinergički lijekovi u količinama dovoljnim da izazovu zbunjenost), poboljšana su risperidonom , 0,5­2 mg/dan oralno, propranololom, 40­240
mg/dan oralno, ili pindolol , 5 mg dva puta dnevno oralno ( pindolol uzrokuje manje bradikardije i hipotenzije nego propranolol ). Karbamazepin i
valproinska kiselina učinkoviti su u liječenju agresije i eksplozivnih poremećaja, osobito kada su povezani s poznatim lezijama mozga ili sumnjom na
njih. Litij i SSRI također su učinkoviti za neke povremene eksplozivne napade. Buspiron (10­45 mg/dan oralno) pomaže kod agresije, osobito kod
pacijenata s intelektualnim teškoćama.

C. Tjelesni

Fizičko liječenje je potrebno ako psihološka i farmakološka sredstva nisu dovoljna. Zahtijeva aktivnu i vidljivu prisutnost odgovarajućeg broja osoblja
(pet ili šest) kako bi se ojačala ideja da je situacija pod kontrolom unatoč pacijentovom nedostatku unutarnje kontrole. Takav pristup često isključuje
potrebu za stvarnim fizičkim obuzdavanjem. Sobe za izolaciju i sredstva za sputavanje trebaju se koristiti samo kada je to neophodno (ambulantna
sputavanja su alternativa), a pacijent se tada mora promatrati u čestim intervalima. Uski hodnici, mali prostori i prepuna područja pogoršavaju
mogućnost nasilja kod anksioznog pacijenta.

D. Ostale intervencije

Postupanje sa žrtvama (npr. pretučene žene) je izazovno i može biti komplicirano nevoljkošću da se napusti situacija. Razlozi za ostanak su različiti, ali
uobičajene teme uključuju strah od više nasilja zbog odlaska, nadu da bi se situacija mogla poboljšati (unatoč stalnom pogoršanju) i financijski aspekti
situacije, koji su rijetko u korist žene. Briga za djecu često na kraju natjera ženu da potraži pomoć. Rani korak je dovesti ženu u terapeutsku situaciju
koja pruža podršku drugima u sličnim poteškoćama. Al­Anon je često dragocjena imovina kada je alkoholje faktor. Grupa može podržati žrtvu dok ona
prikuplja snagu za razmatranje alternativa bez da je paralizira strah. Mnogi gradovi nude privremene hitne centre i savjetovališta. Iskoristite
raspoložive resurse, riješite sve medicinske ili psihijatrijske probleme i zadržite suosjećajni interes. Neke države zahtijevaju od kliničara da policijskim
vlastima prijave ozljede uzrokovane zlostavljanjem ili sumnjom na zlostavljanje. Pogledajte Poglavlje e6 za detaljnu raspravu.

Lee AH i sur. Liječenje ljutnje i agresije: pregled meta­analiza. Curr Opin Psychol. 2018;19:65. 
[PubMed: 29279226] 

Nash RP i sur. Akutno farmakološko liječenje bihevioralne i emocionalne disregulacije nakon traumatske ozljede mozga: sustavni pregled literature.
Psihosomatika. 2019;60:139. 
[PubMed: 30665668] 

Downloaded 2022­12­18 3:45 P  Your IP is 159.242.234.109
25­16: Disorders of Aggression, Kristin S. Raj; Nolan R. Williams; Charles DeBattista Page 2 / 2
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility