Butler 

University
Access Provided by:

Trenutna dijagnoza i liječenje: Psihijatrija, 3e

Poglavlje 46:  Psihološke reakcije na akutnu i kroničnu sustavnu bolest u

pedijatrijskih pacijenata

Simona Bujoreanu; David R. DeMaso

UVOD
Akutne i kronične tjelesne bolesti stres su za djecu i njihove obitelji. Stres tjelesne bolesti očituje se kao psihološke reakcije koje uključuju somatske
simptome (npr. bol, vrtoglavicu ili umor), promjene u ponašanju (npr. ponašanje, nepridržavanje ili promjene načina života), emocionalna stanja (npr.
strah, tuga ili tjeskoba) i razvojne izazove (npr. uključivanje medicinskih informacija u različitim razvojnim fazama). Ovo poglavlje daje pregled
psiholoških reakcija na tjelesnu bolest, pristup diferencijalne dijagnoze tim reakcijama, pregled odabranih tjelesnih bolesti u djetinjstvu i sažetak
intervencija za mentalno zdravlje djece s tjelesnim bolestima.

PREGLED
Između 10 i 20 milijuna djece u SAD­u ima kroničnu tjelesnu bolest ili zdravstveno stanje koje značajno utječe na njihovo funkcioniranje i život tijekom
najmanje 3 mjeseca u godini (American Psychiatric Association, 2000). Iako su djeca i njihove obitelji općenito izuzetno otporni u prilagodbi na izazove
koje predstavlja tjelesna bolest, najmanje 10% djece s tjelesnom bolešću ima dovoljno ozbiljne simptome da utječu na njihov svakodnevni život
(Ingerski et al, 2010.). S pojavom uspješnog medicinskog/kirurškog liječenja mnogih bolesti u djetinjstvu, pedijatrijska psihosomatska medicina
(uključujući psihijatriju za konzultacije, pedijatrijsku psihologiju,i bihevioralna medicina) razvila se kao specijalnost koja pruža podršku djeci i
njihovim obiteljima s emocionalnim i bihevioralnim učincima akutne i kronične sistemske bolesti putem psiholoških i farmakoloških tretmana
(Bujoreanu et al, 2015; Snell & DeMaso, 2010).

Reakcije na bolest pokrivaju spektar emocija i ponašanja, od jednostavnih verbalnih izraza nelagode, plača ili privremenog povlačenja do
onesposobljavajućih odgovora koji uključuju značajnu regresiju u socijalnom i emocionalnom funkcioniranju (npr. anksioznost, depresija, oporbena
ponašanja ili nepridržavanje). Važno je naglasiti da označavanje reakcije kao "normalne" ili "nenormalne" ne ovisi samo o djetetovom razvojnom
stadiju, već io tome čija se perspektiva razmatra. Na primjer, roditelji i djeca više su usredotočeni na minimiziranje distresa (dakle povlačenja,
nereagiranja ili otpora), u usporedbi s pružateljima usluga, koji su često više zainteresirani za maksimalno pridržavanje liječenja (Rudolph et al, 1995.).
Nadalje, posebno za djecu s kroničnim tjelesnim problemima,prošla negativna medicinska iskustva vjerojatno će povećati djetetov emocionalni stres
tijekom sljedećih susreta sa zdravstvenom skrbi (Siegel & Smith, 1989), a prethodne hospitalizacije mogu dovesti do zabrinjavajućih povećanja
anksioznosti odvajanja, poteškoća sa spavanjem i percepcije boli, kao i promjena u fizioloških pokazatelja (Thompson, 1986).

DIFERENCIJALNO DIJAGNOSTIČKI PRISTUP PSIHIČKIM REAKCIJAMA KOD TJELESNE
BOLESTI
U klasičnoj dihotomiji, psihološke reakcije mogu se klasificirati kao internalizirajuće ili eksternalizirajuće, ovisno o tome kako emocionalnu napetost
doživljavaju dijete i ljudi oko njega. Depresija, anksioznost i somatske tegobe su markeri internaliziranih problema, dok su bihevioralno "glumljenje",
agresija ili hiperaktivnost tipični simptomi eksternaliziranih problema. Za tjelesno bolesnu djecu simptomi internalizacije najčešći su simptomi
(Pinquart & Shen, 2011.) i čini se da su češći nego kod fizički zdrave djece (Barlow & Ellard, 2006.; Benton & DeMaso, 2010.). Pretpostavlja se da je
mehanizam po kojemu unutarnje borbe prevladavaju kod fizički bolesne djece povezan s gubitkom kontrole nad vlastitim životom, ograničenjima
pozitivnih aktivnosti,izolacija od vršnjaka i/ili nepovoljna medicinska iskustva (Pinquart & Shen, 2011.).

U procjeni i liječenju tjelesno bolesne djece koja imaju značajne psihološke reakcije, korisno je razmotriti je li neki od sljedećih entiteta ili kombinacija
entiteta odgovoran za pacijentove simptome: (1) primarni mentalni poremećaj, (2) mentalni poremećaj poremećaj uzrokovan tjelesnom bolešću ili
njezinim liječenjem, ili (3) psihološki čimbenici koji utječu na tjelesnu bolest. Iako prisutnost paralelnog mentalnog poremećaja svakako može otežati
dijagnozu i liječenje zdravstvenog stanja, izravni učinci (fiziološki učinci i/ili lijekovi) i neizravni ili reaktivni učinci (npr. hospitalizacija ili promjena
Downloaded 2022­12­26 12:45 P  Your IP is 159.242.234.24
načina života) fizičke bolesti mora se uzeti u obzir pri pregledu pedijatrijskog pacijenta kako bi se u potpunosti razumjelo dijete'biopsihosocijalnog
Chapter 46: Psychological Reactions to Acute and Chronic Systemic Illness in Pediatric Patients, Simona Bujoreanu; David R. DeMaso Page 1 / 11
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
funkcioniranja (DeMaso et al, 2009).

Prisutnost primarnog mentalnog poremeća j a
pozitivnih aktivnosti,izolacija od vršnjaka i/ili nepovoljna medicinska iskustva (Pinquart & Shen, 2011.).
Butler University
Access Provided by:
U procjeni i liječenju tjelesno bolesne djece koja imaju značajne psihološke reakcije, korisno je razmotriti je li neki od sljedećih entiteta ili kombinacija
entiteta odgovoran za pacijentove simptome: (1) primarni mentalni poremećaj, (2) mentalni poremećaj poremećaj uzrokovan tjelesnom bolešću ili
njezinim liječenjem, ili (3) psihološki čimbenici koji utječu na tjelesnu bolest. Iako prisutnost paralelnog mentalnog poremećaja svakako može otežati
dijagnozu i liječenje zdravstvenog stanja, izravni učinci (fiziološki učinci i/ili lijekovi) i neizravni ili reaktivni učinci (npr. hospitalizacija ili promjena
načina života) fizičke bolesti mora se uzeti u obzir pri pregledu pedijatrijskog pacijenta kako bi se u potpunosti razumjelo dijete'biopsihosocijalnog
funkcioniranja (DeMaso et al, 2009).

Prisutnost primarnog mentalnog poremeća j a

Procjenjuje se da je povezanost između mentalnih poremećaja i kroničnih zdravstvenih stanja između 20% i 25% u pedijatrijskoj populaciji (American
Psychiatric Association, 2000.; Wallander & Thompson, 1995.), što je više u usporedbi s 8­20% ukupnih stopa mentalne bolesti u uzorcima zajednice
(Costello et al, 2004). Konkretno, djeca sa zahvaćenim središnjim živčanim sustavom (npr. epilepsija) imaju 3 do 6 puta veću vjerojatnost da će razviti
psihopatologiju nego opća populacija, posebno anksioznost, depresiju i disruptivne poremećaje (Bujoreanu et al, 2011.).

Neurovegetativni simptomi depresije mogu oponašati simptome fizičke bolesti ili njezino liječenje. U djece i adolescenata depresija se može
prvenstveno manifestirati razdražljivim ili mrzovoljnim raspoloženjem, kao i uznemirujućim somatskim simptomima (npr. bolovi u trbuhu, glavobolje,
bolovi cijelog tijela). Simptomi umora, nedostatka energije, promjena u apetitu povezanih s varijacijama težine i lošeg sna mogu se pogrešno
protumačiti kao nespecifični simptomi tjelesne bolesti, dok zapravo mogu odražavati emocionalne borbe kod mlađih pacijenata. Postoje izvješća o
povećanim stopama suicidalnog ponašanja u fizički bolesne djece s komorbidnim mentalnim poremećajima (npr. depresija) (Goldston et al, 1994.).
Kod neke djece suicidalno ponašanje se može manifestirati neaktivnošću (pasivna suicidalna ponašanja) i nepridržavanjem liječenja,što ima jednako
dramatične učinke na nečije fizičko i emocionalno zdravlje. Simptomi anksioznosti i reakcije na traumatski stres mogu se pogrešno protumačiti kao
napadaji astme, srčana stanja i/ili gastrointestinalni problemi. Onesposobljavanje somatskih simptoma može značajno opteretiti sustav pružanja
zdravstvene skrbi, kao što to čine krivo prepoznate psihijatrijske bolesti, s teškim korištenjem resursa kroz ponovljene hospitalizacije, konzultacije s
različitim stručnjacima te ispitivanja i liječenja koji su često neučinkoviti i jatrogeni (Bujoreanu et al, 2014. ).kao i krivo prepoznate psihijatrijske bolesti,
s teškim korištenjem resursa kroz ponovljene hospitalizacije, konzultacije s različitim stručnjacima te ispitivanja i liječenja koji su često neučinkoviti i
jatrogeni (Bujoreanu et al, 2014.).kao i krivo prepoznate psihijatrijske bolesti, s teškim korištenjem resursa kroz ponovljene hospitalizacije,
konzultacije s različitim stručnjacima te ispitivanja i liječenja koji su često neučinkoviti i jatrogeni (Bujoreanu et al, 2014.).

Mentalni poremećaj uzrokovan tjelesnom boleš ću i/ili njezinim liječenjem

Čimbenici povezani s bolešću (npr. metaboličke neravnoteže, infekcije, neoplazme ili traumatske ozljede) ili čimbenici povezani s liječenjem (npr.
lijekovi ili operacija) mogu izravno utjecati na djetetovo raspoloženje i neurokognitivni status (npr. delirij ili drugi neurokognitivni poremećaji) s
posljedičnim promjene u emocijama i ponašanju. Smatra se da je etiologija psiholoških reakcija u tim situacijama izravan fiziološki mehanizam.

Psihološki čimbenici koji utječu na tjelesnu bolest

Nasuprot tome, psihološki čimbenici mogu utjecati na fizičku bolest i, posljedično, utjecati na tijek zdravstvenog stanja. Etiologija ovih psiholoških
reakcija postoji u nizu: na jednom kraju se smatra da su situacijski i razvojni odgovori kao reakcija na bolest, a na drugom kraju se smatra da dostižu
razine intenziteta i ozbiljnosti koje značajno utječu na djetetovo zdravlje i funkcioniranje (vidi tablicu 46 . –1za dijagnostičku nomenklaturu). Mnoga su
istraživanja pokazala značajnu otpornost pacijenata i njihovih obitelji koji se suočavaju s medicinskim stanjima (Hilliard et al, 2015; Hughes &
Kleespies, 2001). Na primjer, čini se da samo mali postotak pacijenata koji prolaze kroz medicinski traumatizirajuća iskustva doživljavaju dugotrajne
psihijatrijske posljedice (Brosbe et al, 2013.). Usprkos tome, utjecaj psiholoških čimbenika na fizičke bolesti nedovoljno se dijagnosticira i ne obraća
pažnju (LeBlanc et al, 2003.).

Tablica 46–1
S ažetak Usporedba ICD­10 u odnosu na DSM 5 dijagnostičke kriterije za psihološke reakcije na sistemska stanja

The ICD­10's diagnostic category entitled Psychological And Behavioral Factors Associated with Disorders or Diseases Classified Elsewhere (F54) is used to
record the presence of psychological or behavioral influences thought to have played a major part in the etiology of physical disorders. The category
includes psychological factors affecting physical conditions (e.g., asthma, dermatitis, gastric ulcer, irritable bowel syndrome, ulcerative colitis, and
urticarial). Any resulting mental disturbances are usually mild, and often prolonged (such as worry, emotional conflict, or apprehension) and do not of
themselves justify the use of any of the categories in this chapter.
This category is applicable to the DSM­5 category entitled Psychological Factors Affecting Physical Conditions (316), which recognizes the fact that
psychological factors might contribute to the perpetuation and/or exacerbation of the symptoms, and might also impact treatment of the symptoms (e.g.,
Downloaded 2022­12­26 12:45 P  Your IP is 159.242.234.24
via nonadherence). Unlike ICD­10, the DSM­5 allows for the recognition of various levels of severity regarding the impact of psychological factors affecting
Chapter 46: Psychological Reactions to Acute and Chronic Systemic Illness in Pediatric Patients, Simona Bujoreanu; David R. DeMaso
physical conditions.
Page 2 / 11
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility

Adapted with permission for International Statistical Classification of Diseases and Related Health Problems 10th Revision,
istraživanja pokazala značajnu otpornost pacijenata i njihovih obitelji koji se suočavaju s medicinskim stanjima (Hilliard et al, 2015; Hughes &
Butler University
Kleespies, 2001). Na primjer, čini se da samo mali postotak pacijenata koji prolaze kroz medicinski traumatizirajuća iskustva doživljavaju dugotrajne
Access Provided by:
psihijatrijske posljedice (Brosbe et al, 2013.). Usprkos tome, utjecaj psiholoških čimbenika na fizičke bolesti nedovoljno se dijagnosticira i ne obraća
pažnju (LeBlanc et al, 2003.).

Tablica 46–1
S ažetak Usporedba ICD­10 u odnosu na DSM 5 dijagnostičke kriterije za psihološke reakcije na sistemska stanja

The ICD­10's diagnostic category entitled Psychological And Behavioral Factors Associated with Disorders or Diseases Classified Elsewhere (F54) is used to
record the presence of psychological or behavioral influences thought to have played a major part in the etiology of physical disorders. The category
includes psychological factors affecting physical conditions (e.g., asthma, dermatitis, gastric ulcer, irritable bowel syndrome, ulcerative colitis, and
urticarial). Any resulting mental disturbances are usually mild, and often prolonged (such as worry, emotional conflict, or apprehension) and do not of
themselves justify the use of any of the categories in this chapter.
This category is applicable to the DSM­5 category entitled Psychological Factors Affecting Physical Conditions (316), which recognizes the fact that
psychological factors might contribute to the perpetuation and/or exacerbation of the symptoms, and might also impact treatment of the symptoms (e.g.,
via nonadherence). Unlike ICD­10, the DSM­5 allows for the recognition of various levels of severity regarding the impact of psychological factors affecting
physical conditions.

Adapted with permission for International Statistical Classification of Diseases and Related Health Problems 10th Revision,
http://apps.who.int/classifications/icd10/browse/2010/en

Psihološke reakcije djece na njihovu bolest općenito se pripisuju nizu međusobno povezanih čimbenika, uključujući njihov stil suočavanja,
temperament, obiteljsku prilagodbu i/ili stupanj razvoja. Na primjer, stil suočavanja s traženjem informacija u kombinaciji s razvojno osjetljivim
obiteljskim obrazovanjem o tjelesnoj bolesti i njezinom liječenju povezan je s boljim djetetovim psihološkim ishodima kada se suočava s medicinskim
stresorom (Blount et al, 1991; Snell & DeMaso, 2010). Nasuprot tome, anksiozni temperament zajedno sa simptomima hiperaktivnosti i distraktibilnosti
je rizični faktor u prilagodbi na tjelesnu bolest (Campo, 2007; Shaw & DeMaso, 2010).

Obiteljski odgovori na akutne ili kronične medicinske potrebe njihova djeteta dokazano su glavni doprinos prilagodbe njihova djeteta. Reakcije
roditelja čine čak 50% distresa koje iskazuje njihovo dijete tijekom akutnog medicinskog zahvata (Mednick, 2010.). Majčina depresija i anksioznost
(Frank et al, 1995) te obiteljski sukobi (Demaso & Bujoreanu, 2013; Manne & Miller, 1998) utječu na dugoročnu prilagodbu djeteta s kroničnom bolešću.
Uloga obiteljskog suočavanja i prilagodbe ne može se podcijeniti u djetetovoj psihološkoj reakciji na akutnu ili kroničnu bolest. Svijest o roditeljskoj
nevolji, obiteljska kohezija, kognitivna procjena, sposobnost rješavanja problema, sukobi, stupanj neorganiziranosti obitelji,i razina podrške unutar
nuklearne obitelji i unutar zajednice proširuju leću kroz koju se psihološke reakcije na akutne i kronične pedijatrijske bolesti razumiju, procjenjuju i
rješavaju (Bonner et al, 2010; Brosbe et al, 2013; Van Schoors et al , 2015).

Djetetov razvojni stadij utječe na kognitivnu i emocionalnu sposobnost obrade informacija povezanih sa zdravljem, rasuđivanja o uzročnosti i
odgovornosti za bolest te pridržavanja medicinskih režima (Shaw & DeMaso, 2010.; Thompson & Gustafson, 1996.). Predškolci su vezani magičnim
razmišljanjem i konkretnim misaonim procesima; odvajanje od skrbnika u ovoj je dobi zastrašujuće, a njihovo izražavanje boli i straha mnogo je
dramatičnije s obzirom na nedostatak emocionalne modulacije i vještina suočavanja. Školska se djeca mogu boriti s nedostatkom kontrole koju
doživljavaju u upravljanju bolešću i s promjenama načina života; osim toga, održavaju konkretne procese razmišljanja i mogu izgraditi pogrešne
asocijacije između prisutnosti fizičke bolesti i svog percipiranog "pogrešnog postupanja". adolescentiborba s pridržavanjem medicinskih režima
unatoč pristupu apstraktnom razmišljanju i boljim kognitivnim sposobnostima za obradu složenih medicinskih informacija može se promatrati kao
dio njihove razvojne težnje za neovisnošću i definiranjem identiteta te njihove upotrebe poricanja kao primarne strategije suočavanja.

ODABRANE TJELESNE BOLESTI
Astma

Astma je najčešća pedijatrijska bolest u Sjedinjenim Državama, s 9,4% sve djece koja boluju (Bloom et al, 2011). Dok se 1950­ih na astmu gledalo kao na
"živčanu bolest", sada se razumije da su alergijski fenomeni ključni za ovu bolest, s komponentom ponašanja (konceptualiziranom kao stres) za koju
se zna da je povezana s astmom (McQuaid & Abramson, 2009.). Istraživanja su otkrila veću prevalenciju internalizirajućeg ponašanja (16,3% ima jednu
ili više dijagnoza anksioznih i depresivnih poremećaja) u usporedbi sa zdravim vršnjacima (Katon et al, 2007). Utvrđena je izravna povezanost između
težine astme i intenziteta problema u ponašanju (McQuaid & Abramson, 2009), naglašavajući nepoželjne veze između negativne obiteljske
emocionalne klime, dječje depresije, smanjenog akademskog funkcioniranja,nepridržavanje liječenja, emocionalno izazivanje epizoda astme i
pogoršanje aktivnosti bolesti (Bender, 2006; Gutstadt et al, 1989; Miller et al, 2010). Fiziološka povezanost kolinergičkog i imunološkog sustava s jedne
Downloaded 2022­12­26 12:45 P  Your IP is 159.242.234.24
strane, te psihičkog stresa i funkcioniranja u djetetu i obitelji s druge strane, nedavno je dobila znanstvenu potporu koja ističe ne samo složenost ove
Chapter 46: Psychological Reactions to Acute and Chronic Systemic Illness in Pediatric Patients, Simona Bujoreanu; David R. DeMasoPage 3 / 11
bolesti i njezinog liječenja, već i intimnu povezanost između fizioloških čimbenika i povezanih psiholoških korelata (Miller et al, 2010.).te psihološki
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
stres i funkcioniranje u djetetu i obitelji s druge strane, nedavno je dobio znanstvenu potporu naglašavajući ne samo složenost ove bolesti i njezino
liječenje, već i intimnu povezanost između fizioloških čimbenika i povezanih psiholoških korelata (Miller et al, 2010).te psihološki stres i funkcioniranje
"živčanu bolest", sada se razumije da su alergijski fenomeni ključni za ovu bolest, s komponentom ponašanja (konceptualiziranom kao stres) za koju
Butler University
se zna da je povezana s astmom (McQuaid & Abramson, 2009.). Istraživanja su otkrila veću prevalenciju internalizirajućeg ponašanja (16,3% ima jednu
ili više dijagnoza anksioznih i depresivnih poremećaja) u usporedbi sa zdravim vršnjacima (Katon et al, 2007). Utvrđena je izravna povezanost između
Access Provided by:

težine astme i intenziteta problema u ponašanju (McQuaid & Abramson, 2009), naglašavajući nepoželjne veze između negativne obiteljske
emocionalne klime, dječje depresije, smanjenog akademskog funkcioniranja,nepridržavanje liječenja, emocionalno izazivanje epizoda astme i
pogoršanje aktivnosti bolesti (Bender, 2006; Gutstadt et al, 1989; Miller et al, 2010). Fiziološka povezanost kolinergičkog i imunološkog sustava s jedne
strane, te psihičkog stresa i funkcioniranja u djetetu i obitelji s druge strane, nedavno je dobila znanstvenu potporu koja ističe ne samo složenost ove
bolesti i njezinog liječenja, već i intimnu povezanost između fizioloških čimbenika i povezanih psiholoških korelata (Miller et al, 2010.).te psihološki
stres i funkcioniranje u djetetu i obitelji s druge strane, nedavno je dobio znanstvenu potporu naglašavajući ne samo složenost ove bolesti i njezino
liječenje, već i intimnu povezanost između fizioloških čimbenika i povezanih psiholoških korelata (Miller et al, 2010).te psihološki stres i funkcioniranje
u djetetu i obitelji s druge strane, nedavno je dobio znanstvenu potporu naglašavajući ne samo složenost ove bolesti i njezino liječenje, već i intimnu
povezanost između fizioloških čimbenika i povezanih psiholoških korelata (Miller et al, 2010).

Rak

Rak ostaje jedan od najsmrtonosnijih poremećaja za pedijatrijsku populaciju unatoč ogromnom napretku u liječenju koji je rezultirao značajno
povećanim stopama preživljavanja tijekom proteklih desetljeća (Jemal et al, 2009.). Istraživanje psihološke prilagodbe na pedijatrijski rak otkrilo je
zanimljiv obrazac reakcije kako se bolest i liječenje razvijaju tijekom vremena. Čini se da se početne visoke razine distresa u vrijeme dijagnoze i ranog
liječenja normaliziraju tijekom liječenja (Vannatta et al, 2009.), s relativno visokom prevalencijom simptoma depresije tijekom liječenja (32%), nakon
čega slijedi samo 1,5 puta povećani rizik od razvoja depresije nakon liječenja (Germann et al, 2015; Schultz et al, 2007).

Iako istraživanja podupiru shvaćanje da većina djece s rakom ne pokazuje značajnu psihopatologiju (Patenaude & Kupst, 2005.), kasni učinci liječenja
raka mogu nepovoljno utjecati na neurološko i neurokognitivno funkcioniranje, dovodeći do pada IQ­a i problema s izvršnim funkcioniranjem, pažnje
i pamćenja. Ove borbe mogu dodatno utjecati na emocionalno funkcioniranje, što dovodi do povećane depresije i tjeskobe, kao i problematičnih
društvenih/vršnjačkih odnosa (Schultz et al, 2007).

Kongenitalna srčana bolest (CHD)

CHD se sastoji od širokog spektra srčanih poremećaja u rasponu od onih koji spontano prolaze do onih koji su opasni po život (DeMaso, 2004.).
Zabilježeno je da su kongenitalne bolesti srca prisutne kod 5­8 od svakih 1000 živorođene djece (Botto et al, 2001). Inovativne kirurške tehnike
omogućile su nebrojenom broju čak i najteže bolesnih mladih ne samo da prežive, već da nastave zdrav i aktivan život (DeMaso, 2004.). Unatoč tome,
čak i uz naprednije kirurške popravke, oni mladi sa složenom cijanotičnom lezijom srca (npr. Fallot tetralogija, transpozicija velikih arterija ili
pojedinačnih ventrikula) ostaju pod značajno većim rizikom za probleme pažnje, izvršnog funkcioniranja, pamćenja i motoričkih funkcija (Bellinger i
sur., 2011.; Neal i sur., 2015.).Iako emocionalno funkcioniranje djece i adolescenata s kongenitalnom srčanom bolešću općenito nije u
psihopatološkom rasponu, postoje dokazi da su mladi s cijanotičnim srčanim manama izloženiji većem riziku od poremećaja pažnje/hiperaktivnosti i
anksioznih poremećaja (Bellinger et al, 2015; DeMaso). i sur., 2014).

Cistična fibroza (CF)

Otprilike 1 od 3700 djece u SAD­u rađa se s CF­om (Grosse et al, 2004.). Za djecu oboljelu od CF­a, pridržavanje liječenja je veliki izazov, budući da je
režim dugotrajan i zahtijeva 2­4 sata dnevno uloženih u pročišćavanje dišnih putova i uzimanje lijekova. Studije su pokazale da do 50% adolescenata s
CF­om uzima manje od polovice propisane terapije, 30% ne čini ništa (DiGirolamo et al, 1997.), a između 12% i 32% roditelja navodi da ne razumiju
liječničke recepte ( Modi i Quittner, 2006). Dokazi pokazuju povećanu prevalenciju psihijatrijskih poremećaja kod mladih s cističnom fibrozom kako
slijedi: anksiozni poremećaj (37%), depresivni poremećaj (22%), poremećaj otpornosti prkosa (23%), poremećaj ponašanja (12%) i enureza (14%)
(Smith i sur., 2014.; Thompson i sur., 1990.).Istraživanja unutar populacije oboljelih od ove bolesti pokazuju da djevojčice s CF­om prijavljuju lošiju
kvalitetu života od dječaka (Modi & Quittner, 2006.).

Dijabetes melitus tip 1 (DM1)

DM1 se javlja kod otprilike 1 od svakih 400­600 djece (Stanescu et al, 2012). Poput CF­a, liječenje DM1 zahtijeva aktivno uključivanje mladih u vođenje
složenog i višestranog liječenja, uključujući dnevne injekcije inzulina (ili inzulinanadzor pumpe), samokontrolu glukoze u krvi četiri do šest puta
dnevno, regulaciju unosa ugljikohidrata, svakodnevnu tjelovježbu i prevenciju ili korekciju razine glukoze u krvi (Wysocki et al, 2009). Za razliku od
astme, pronađene su slabe korelacije između znanja o bolesti i pridržavanja liječenja ili kontrole glikemije, naglašavajući još jednu složenu
međuodnos između koordinata bolesti i osobnih, obiteljskih, kognitivnih čimbenika i čimbenika okoline (Heidgerken et al, 2007; Rohan et al, 2015) .
DM1 je povezan s povećanom prevalencijom depresije, anksioznosti i poremećaja prehrane u usporedbi sa zdravom mladošću (Wysocki et al, 2009).

Psihološki stres također može negativno utjecati na upravljanje DM1 putem nepridržavanja i/ili neprilagođenih vještina suočavanja. Visoki obiteljski
sukob/disfunkcionalnost i pretjerano zaštitnički stilovi roditeljstva faktori su rizika za depresiju kod mladih s DM1. Borbe s prilagodbom u vrijeme
Downloaded 2022­12­26 12:45 P  Your IP is 159.242.234.24
Chapter 46: Psychological Reactions to Acute and Chronic Systemic Illness in Pediatric Patients, Simona Bujoreanu; David R. DeMaso
postavljanja dijagnoze predvidjele su dugoročne poteškoće u upravljanju DM1 kao i psihijatrijske probleme (Hanson et al, 1987). Page 4 / 11
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Usredotočenost na prehranu i unos hrane svojstvena DM1, i kao liječenje i putem nuspojava debljanja, stavlja adolescentice u opasnost od razvoja
poremećaja prehrane u kojem se DM1 koristi kao sredstvo za manipuliranje težinom (npr. prejedanje i ne korištenje inzulina ). Znakovi upozorenja
dnevno, regulaciju unosa ugljikohidrata, svakodnevnu tjelovježbu i prevenciju ili korekciju razine glukoze u krvi (Wysocki et al, 2009). Za razliku od
astme, pronađene su slabe korelacije između znanja o bolesti i pridržavanja liječenja ili kontrole glikemije, naglašavajući još jednu složenu
Butler University
međuodnos između koordinata bolesti i osobnih, obiteljskih, kognitivnih čimbenika i čimbenika okoline (Heidgerken et al, 2007; Rohan et al, 2015) .
Access Provided by:
DM1 je povezan s povećanom prevalencijom depresije, anksioznosti i poremećaja prehrane u usporedbi sa zdravom mladošću (Wysocki et al, 2009).

Psihološki stres također može negativno utjecati na upravljanje DM1 putem nepridržavanja i/ili neprilagođenih vještina suočavanja. Visoki obiteljski
sukob/disfunkcionalnost i pretjerano zaštitnički stilovi roditeljstva faktori su rizika za depresiju kod mladih s DM1. Borbe s prilagodbom u vrijeme
postavljanja dijagnoze predvidjele su dugoročne poteškoće u upravljanju DM1 kao i psihijatrijske probleme (Hanson et al, 1987).

Usredotočenost na prehranu i unos hrane svojstvena DM1, i kao liječenje i putem nuspojava debljanja, stavlja adolescentice u opasnost od razvoja
poremećaja prehrane u kojem se DM1 koristi kao sredstvo za manipuliranje težinom (npr. prejedanje i ne korištenje inzulina ). Znakovi upozorenja
neobjašnjivih fluktuacija šećera u krvi i odgođenog početka puberteta predloženi su za praćenje i procjenu poremećaja prehrane kod DM1 (Davidson,
2014.; Jones et al, 2000.).

Konačno, brojne studije dokumentiraju da su djeca s DM1 izložena riziku od poteškoća u učenju nakon pažnje, brzine obrade, dugoročnog pamćenja i
izvršne disfunkcije (McCarthy et al, 2003.).

Epilepsija

Do 20. godine života može se očekivati da će 1% stanovništva SAD­a razviti epilepsiju (Bujoreanu et al, 2011.). Mladi s epilepsijom imaju otprilike 2,5
puta veći rizik od psihijatrijskih poremećaja u usporedbi s djecom s drugim kroničnim fizičkim bolestima koje ne zahvaćaju središnji živčani sustav:
Zabilježeno je da su stope psihijatrijskih poremećaja čak 37% u djece s epilepsijom, u usporedbi s 11% u djece s DM1 i 9% u zdrave djece (Davies et al,
2003). U usporedbi s mladima s astmom, DM1 ili zdravom braćom i sestrama, prisutnost epilepsije povezana je s višim rezultatima na mjerama
internalizacije, eksternalizacije, pažnje, problema s mišljenjem i somatskih tegoba (Dunn et al, 2009.). Slično tome, utvrđeno je da su izvješća o
suicidalnim idejama veća (20%) u djece s epilepsijom (Bell & Sander, 2009.;Bujoreanu i sur., 2011.; Caplan i sur., 2005).

Iako je zahvaćenost središnjeg živčanog sustava povezana s ranjivošću na mentalne bolesti kod mladih s epilepsijom, jatrogene nuspojave
antiepileptičkih lijekova također mogu igrati ulogu u pokretanju, održavanju ili pogoršanju bolesnikovih emocionalnih i bihevioralnih poteškoća
(Bujoreanu et. al, 2011).

Upalne bolesti crijeva

Pedijatrijska upalna bolest crijeva (IBD), koja uključuje Crohnovu bolest i ulcerozni kolitis, kronična je tjelesna bolest koja uzrokuje zabrinjavajuće
simptome kao što su bolovi u trbuhu, česti i krvavi proljev, gubitak tjelesne težine, zastoj u rastu, malapsorpcija, umor i kašnjenje puberteta (Lakatos ,
2006.; Thompson i sur., 2012.).

Utvrđeno je da mladi s IBD­om doživljavaju depresiju u mnogo većoj mjeri nego fizički zdravi mladi i oni s drugim kroničnim fizičkim stanjima (Szigethy
et al, 2014; Thompson et al, 2012). Slično astmi, jedno od objašnjenja za ove visoke stope depresije je put koji uključuje upalu. Osim toga, postoje
neuralni putovi između gastrointestinalnog senzornog i motoričkog funkcioniranja i emocija koji omogućuju dvosmjernu komunikaciju (Campo &
Gilchrist, 2010.). Povezanost između somatskih simptoma depresije (npr. umora, pojačanog sna i fizičkih tegoba) i povećane aktivnosti bolesti
pronađena je u adolescenata s IBD­om (Szigethy et al, 2014; Thompson et al, 2012).

anemija srpastih stanica (SCD)

SCD pogađa otprilike 1 od svakih 500 afroameričke djece i 1 od svakih 1000–1400 hispanoameričke djece (Bonner et al, 2010.). Slično drugim kroničnim
pedijatrijskim bolestima, više od polovice mladih s ISS­om izloženo je riziku od internaliziranih simptoma (depresija i anksioznost) i lošije kvalitete
života (Lemanek & Ranalli, 2009.). Osim toga, socijalne i vršnjačke poteškoće (manje voljen, manje prijatelja) česte su za ovu populaciju, neovisno o
dobnoj skupini. Studije su za adolescente pokazale povećani rizik od socijalne anksioznosti, posredovane odgođenim pubertetom i bolnim krizama,
koje smanjuju društvenu angažiranost. Rodno istraživanje pokazalo je različite rezultate u psihosocijalnoj prilagodbi za ovu skupinu bolesti; međutim,
za razliku od nalaza u CF mladeži,Čini se da žene imaju aktivnije strategije suočavanja i izvješćuju o boljoj kvaliteti života od muškaraca, koji više koriste
poricanje i imaju više internalizirajućih i eksternalizirajućih simptoma (Bonner et al, 2010; Lemanek & Ranalli, 2009).

Kao i kod DM1, mladi sa SCD­om imaju poteškoće u učenju (npr. nedostatak pažnje, pamćenja, verbalnih vještina i izvršnog funkcioniranja). Zanimljivo
je da se oštećenja mentalnih sposobnosti i sposobnosti prilagodbe za ovu populaciju povećavaju s godinama neovisno o prisutnosti
cerebrovaskularnog inzulta (Bonner et al, 2010; Casey et al, 2000).

SAŽETAK INTERVENCIJE U MENTALNOM ZDRAVLJU
Prisutnost istodobnih tjelesnih i psihijatrijskih bolesti u djetinjstvu predstavlja dodatni izazov za samostalnu kontrolu bilo koje bolesti. Općenito,
Downloaded 2022­12­26 12:45 P  Your IP is 159.242.234.24
mladi s kroničnim fizičkim bolestima pate od nerazmjernog tereta depresije i tjeskobe. Anketa pedijatara i pedijatrijskih neurologa pokazala je da
Chapter 46: Psychological Reactions to Acute and Chronic Systemic Illness in Pediatric Patients, Simona Bujoreanu; David R. DeMasoPage 5 / 11
većina nije bila svjesna potreba za mentalnim zdravljem djece s epilepsijom te da je imala ograničeno znanje ili pristup resursima mentalnog zdravlja
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
(Smith et al, 2007.). U tom se kontekstu preporučuje integrirani pristup skrbi o bihevioralnom zdravlju koji okuplja pedijatrijske i psihijatrijske
kliničare. Ovaj pristup, kao što je prikazano u pedijatrijskom medicinskom domu (Trivedi et al, 2011.), nudi priliku za smanjenje odgođenog
je da se oštećenja mentalnih sposobnosti i sposobnosti prilagodbe za ovu populaciju povećavaju s godinama neovisno o prisutnosti
cerebrovaskularnog inzulta (Bonner et al, 2010; Casey et al, 2000). Butler University
Access Provided by:

SAŽETAK INTERVENCIJE U MENTALNOM ZDRAVLJU
Prisutnost istodobnih tjelesnih i psihijatrijskih bolesti u djetinjstvu predstavlja dodatni izazov za samostalnu kontrolu bilo koje bolesti. Općenito,
mladi s kroničnim fizičkim bolestima pate od nerazmjernog tereta depresije i tjeskobe. Anketa pedijatara i pedijatrijskih neurologa pokazala je da
većina nije bila svjesna potreba za mentalnim zdravljem djece s epilepsijom te da je imala ograničeno znanje ili pristup resursima mentalnog zdravlja
(Smith et al, 2007.). U tom se kontekstu preporučuje integrirani pristup skrbi o bihevioralnom zdravlju koji okuplja pedijatrijske i psihijatrijske
kliničare. Ovaj pristup, kao što je prikazano u pedijatrijskom medicinskom domu (Trivedi et al, 2011.), nudi priliku za smanjenje odgođenog
prepoznavanja i/ili pogrešne dijagnoze psihijatrijskih problema, dok istovremeno povećava pristup učinkovitom liječenju.

Psihoterapija

Treba razmotriti individualnu psihoterapiju za onesposobljavanje emocionalnih problema i problema u ponašanju kod djece s akutnim ili kroničnim
bolestima. Ovaj modalitet liječenja može se usredotočiti na izgradnju ili jačanje postojećih mehanizama suočavanja kako bi se promicao kontinuirani
psihološki razvoj i prilagodba na bolest (Szigethy & Noll, 2010.). Utvrđeno je da su različite vrste individualnih psihoterapija (npr. kognitivno­
bihevioralne [KBT], interpersonalne, narativne i suportivne terapije) učinkovite na ciljne probleme uključujući depresiju, anksioznost i nepridržavanje.
KBT ima najjaču empirijsku potporu među vrstama psihoterapije u pogledu utjecaja bolesti na psihijatrijsko funkcioniranje, s dokazima koji dolaze iz
intervencija s IBD­om, CF­om i rakom (Szigethy & Noll, 2010; Szigethy et al, 2015),kao i s pacijentima koji se akutno bore s medicinskim stanjem (npr.
mučnina izazvana kemoterapijom ili neprilagodljivo proceduralno ponašanje) (Mednick, 2010.). Opsežan pregled upotrebe psihoterapije kod djece s
fizičkim bolestima može se pronaći u Szigethy i Noll (2010).

Obiteljska intervencija

Obitelj je ključni čimbenik u psihološkom odgovoru djeteta na akutne i kronične tjelesne bolesti. Radni ili liječenički odnos između roditelja i
pedijatrijskih pružatelja medicinskih usluga temeljan je jer suradnja i suradnja mogu dovesti do optimalne skrbi za pacijenta (Demaso & Bujoreanu,
2013.). Roditelji trebaju razumjeti i provoditi liječenje kod kuće za malu djecu ili trebaju poučavati ili podržati stariju djecu i adolescente u postupnom
preuzimanju odgovornosti za njihovu fizičku bolest i liječenje. Promjene u obiteljskom sustavu i dinamici koju nameće zdravstveno stanje djeteta često
su dodatni stres za roditelje koji se već pokušavaju nositi s vlastitim emocionalnim reakcijama i strahovima za zdravlje djeteta, ali i svakodnevnim
životnim pritiscima (Sargent, 2010).

Nacionalne smjernice za procjenu mentalnog zdravlja obitelji koje je predložila Američka akademija za dječju i adolescentnu psihijatriju (Birmaher et
al, 2007.) relevantne su za mlade s medicinskim problemima. Osmišljeno je nekoliko obiteljskih intervencija za rješavanje utjecaja djetetove
medicinske bolesti na funkcioniranje obitelji i povećanje razine podrške za svakog člana obitelji. Obitelji imaju koristi od obrazovanja (ili činjeničnih
informacija) koje pružaju njihovi pružatelji usluga u vezi s zdravstvenim stanjem njihova djeteta i njegovim liječenjem (DeMaso & Bujoreanu, 2013.).
Formalna obiteljska terapija pokazala je učinkovitost u rješavanju vještina upravljanja bolešću, smanjivanju zabrinutosti i strahova, minimiziranju
problematičnog ponašanja, smanjenju povezanog stresa i povećanju psihološke dobrobiti, poboljšanju cjelokupnog funkcioniranja obitelji,
poboljšanju vještina rješavanja problema,i povećanje obiteljske komunikacije (Bujoreanu et al, 2011; Sargent, 2010). Kao odgovor na velike zahtjeve u
pogledu vremena i resursa obitelji, obiteljske intervencije mogu se provoditi kroz različite modalitete uključujući obiteljske sastanke, grupe roditelja,
telefonske intervjue/konferencije ili video konferencije.

Farmakoterapija

Farmakoterapija može igrati ulogu u liječenju, posebno kada postoji nedostatak odgovora na psihoterapiju, postoje prepreke za pristup psihoterapiji
(teška psihopatologija ili bolest, nedostatak dostupnih pružatelja usluga) i/ili ako postoji obiteljska povijest bolesti prvog stupnja rođaka koji je dobro
reagirao na lijekove (Szigethy & Noll, 2010.). Učinkovita uporaba psihotropnih lijekova u djece s tjelesnim bolestima može se voditi identificiranjem
prisutnih problematičnih ponašanja i ciljanjem simptoma kod pojedinog djeteta: (1) anksioznost—antidepresivi, anksiolitici; (2) depresija—
antidepresivi; (3) agitacija/psihoza ­ atipični antipsihotici; (4) hiperaktivnost/nepažnja/impulzivnost—stimulansi, atomoksetin. Opsežan pregled
upotrebe psihofarmakoloških intervencija kod djece s tjelesnim bolestima može se pronaći u Shaw et al (2010).

ZAKLJUČAK
Djeca s tjelesnim bolestima izložena su povećanom riziku od psihijatrijskih komorbiditeta, bilo zbog istovremene prisutnosti primarnih psihijatrijskih
poremećaja, kao posljedica izravnih učinaka tjelesne bolesti i/ili kao reakcija na tjelesnu bolest i povezane osobne zahtjeve i zahtjeve vezane uz životni
stil . Unatoč ovom povećanom riziku, štetne psihološke reakcije često su neotkrivene ili pogrešno dijagnosticirane. Razvojno informirani
biopsihosocijalni pristup medicinskoj i psihijatrijskoj procjeni tjelesno bolesne djece omogućit će sveobuhvatno razumijevanje njihove prilagodbe i
Downloaded 2022­12­26 12:45 P  Your IP is 159.242.234.24
suočavanja s njihovim bolestima te će, zauzvrat, pružiti mogućnosti za upravljanje njihovim bolestima identificiranjem ne samo točaka intervencije, već
Chapter 46: Psychological Reactions to Acute and Chronic Systemic Illness in Pediatric Patients, Simona Bujoreanu; David R. DeMasoPage 6 / 11
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
i ali i područja snage i otpornosti (DeMaso et al, 2009).

Američka psihijatrijska udruga. Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje, četvrto izdanje, revizija teksta  . Arlington, VA : Američka
ZAKLJUČAK
Butler University
Djeca s tjelesnim bolestima izložena su povećanom riziku od psihijatrijskih komorbiditeta, bilo zbog istovremene prisutnosti primarnih psihijatrijskih
Access Provided by:

poremećaja, kao posljedica izravnih učinaka tjelesne bolesti i/ili kao reakcija na tjelesnu bolest i povezane osobne zahtjeve i zahtjeve vezane uz životni
stil . Unatoč ovom povećanom riziku, štetne psihološke reakcije često su neotkrivene ili pogrešno dijagnosticirane. Razvojno informirani
biopsihosocijalni pristup medicinskoj i psihijatrijskoj procjeni tjelesno bolesne djece omogućit će sveobuhvatno razumijevanje njihove prilagodbe i
suočavanja s njihovim bolestima te će, zauzvrat, pružiti mogućnosti za upravljanje njihovim bolestima identificiranjem ne samo točaka intervencije, već
i ali i područja snage i otpornosti (DeMaso et al, 2009).

Američka psihijatrijska udruga. Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje, četvrto izdanje, revizija teksta  . Arlington, VA : Američka
psihijatrijska udruga; 2000. godine.

Barlow JH, Ellard DR. Psihosocijalna dobrobit djece s kroničnom bolešću, njihovih roditelja i braće i sestara: pregled baze dokaza istraživanja. Child
Care Health Dev.  2006;32:19.  [PubMed: 16398788] 

Bell GS, Sander JW. Samoubojstvo i epilepsija. Curr Opin Neurol.  2009;22:174.  [PubMed: 19532042] 

Bellinger DC, Watson CG, Rivkin MJ, et al. Neuropsihološki status i strukturna slika mozga u adolescenata s jednom komorom koji su bili podvrgnuti
Fontan postupku. J Am Heart Assoc  .

Bellinger DC, Wypij D, Rivkin MJ, et al. Adolescenti s d­transpozicijom velikih arterija korigiranim postupkom arterijskog prekidača: Neuropsihološka
procjena i strukturno oslikavanje mozga. Cirkulacija.  2011;124:1361.  [PubMed: 21875911] 

Bender BG. Preuzimanje rizika, depresija, adherencija i kontrola simptoma kod adolescenata i mladih odraslih osoba s astmom. Am J Respir Crit Care
Med.  2006;173:953.  [PubMed: 16424441] 

Benton TD, DeMaso DR. Poremećaji raspoloženja. U: Shaw RJ, DeMaso DR, ur. Udžbenik pedijatrijske psihosomatske medicine. Arlington, VA :
American Psychiatric Publishing; 2010:77.

Birmaher B, Brent D, Bernet W, et al. Parametar prakse za procjenu i liječenje djece i adolescenata s depresivnim poremećajima. J Am Acad Child
Adolesc Psychiatry.  2007;46:1503.  [PubMed: 18049300] 

Bloom B, Cohen RA, Freeman G. Sažetak zdravstvenih statistika za djecu u SAD­u: Anketa o nacionalnom zdravlju, 2010. Vital Health Stat 10.  2011;
(250):1.

Blount RL, Davis N, Powers SW, Roberts MC. Utjecaj okolišnih čimbenika i stila suočavanja na dječje suočavanje i distres. Clin Psychol Rev.  1991;11:93.

Bonner MJ, Puffer ES, Willard VW. Anemija srpastih stanica. U: Shaw RJ, DeMaso DR, ur. Udžbenik pedijatrijske psihosomatske medicine. Arlington, VA
: American Psychiatric Publishing; 2010: 259.

Botto LD, Correa A, Erickson JD. Rasne i vremenske varijacije u prevalenciji srčanih mana. Pedijatrija.  2001;107:E32.  [PubMed: 11230613] 

Brosbe MS, Faust J, Gold SN. Složeni traumatski stres u pedijatrijskom medicinskom okruženju. J Trauma Dissoc.  2013;14:97.

Bujoreanu IS, Ibeziako P, DeMaso DR. Psihijatrijski problemi kod pedijatrijske epilepsije. Pediatr Clin N Am.  2011;58:973.

Bujoreanu S, Randall E, Thomson K, Ibeziako P. Karakteristike medicinski hospitaliziranih pedijatrijskih pacijenata sa somatoformnim dijagnozama.
Hosp Pediatr.  2014;4(5):283­290  [PubMed: 25318110] 

Bujoreanu S, White MT, Gerber B, Ibeziako, P. Učinak vremena psihijatrijskih konzultacija na duljinu pedijatrijske hospitalizacije i bolničkih troškova.
Hosp Pediatr.  2015;5(5):269–275.  [PubMed: 25934811] 

Campo JV. Funkcionalna bol u trbuhu u djetinjstvu: životna i obiteljska povezanost sa sindromom iritabilnog crijeva i psihijatrijskim poremećajima.
Prim psihijatrije  . 2007;14(4):54–68.

Campo JV, Gilchrist RH. Gastrointestinalni poremećaji. U: Shaw RJ, DeMaso DR, ur. Udžbenik pedijatrijske psihosomatske medicine. Arlington, VA :
American Psychiatric Publishing; 2010:275.
Downloaded 2022­12­26 12:45 P  Your IP is 159.242.234.24
Chapter 46: Psychological Reactions to Acute and Chronic Systemic Illness in Pediatric Patients, Simona Bujoreanu; David R. DeMasoPage 7 / 11
Caplan R, Siddarth P, Gurbani S, et al. Depresija i anksiozni poremećaji u pedijatrijskoj epilepsiji. Epilepsija.  2005;46:720.  [PubMed: 15857439] 
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility

Casey R, Brown RT, Bakeman R. Predviđanje prilagodbe u djece i adolescenata s anemijom srpastih stanica: test modela otpornosti na rizik–
 Butler University
Campo JV. Funkcionalna bol u trbuhu u djetinjstvu: životna i obiteljska povezanost sa sindromom iritabilnog crijeva i psihijatrijskim poremećajima.
Access Provided by:
Prim psihijatrije  . 2007;14(4):54–68.

Campo JV, Gilchrist RH. Gastrointestinalni poremećaji. U: Shaw RJ, DeMaso DR, ur. Udžbenik pedijatrijske psihosomatske medicine. Arlington, VA :
American Psychiatric Publishing; 2010:275.

Caplan R, Siddarth P, Gurbani S, et al. Depresija i anksiozni poremećaji u pedijatrijskoj epilepsiji. Epilepsija.  2005;46:720.  [PubMed: 15857439] 

Casey R, Brown RT, Bakeman R. Predviđanje prilagodbe u djece i adolescenata s anemijom srpastih stanica: test modela otpornosti na rizik–
prilagodbe. Rehabil Psychol.  2000;45:155.

Costello EJ, Mustillo S, Keeler G, Angold A. Prevalencija psihijatrijskih poremećaja u djetinjstvu i adolescenciji. U: Levin BL, Petrila J, Hennessy KD, ur.
Usluge mentalnog zdravlja: javnozdravstvena perspektiva  . 2. izd. Oxford, UK: Oxford University Press; 2004:111.

Davidson, J. (2014). Dijabulimija: kako poremećaji prehrane mogu utjecati na adolescente s dijabetesom. Nurs Stand.  2014;29(2):44–49.

Davies S, Heyman I, Goodman R. Populacijsko istraživanje problema mentalnog zdravlja u djece s epilepsijom. Dev Med Child Neurol.  2003;45:292. 
[PubMed: 12729141] 

DeMaso DR. Pedijatrijska bolest srca. U: Brown RT, ur. Priručnik iz pedijatrijske psihologije u školskim ustanovama. Mahwah, NJ: Erlbaum; 2004:283.

DeMaso DR, Bujoreanu IS. Poboljšanje radnih odnosa između roditelja i kirurga. Semin Pediatr Surg.  2013;22:139.  [PubMed: 23870207] 

DeMaso DR, Labella M, Taylor GA, et al. 2014. Psihijatrijski poremećaji i funkcioniranje u adolescenata s d­transpozicijom velikih arterija. J Pediatr.
2014;165:760­766.  [PubMed: 25063716] 

DeMaso DR, Martini DR, Cahen LA, et al. Parametar prakse za psihijatrijsku procjenu i liječenje fizički bolesne djece i adolescenata. J Am Acad Child
Adolesc Psychiatry.  2009;48:213.  [PubMed: 20040826] 

DiGirolamo AM, Quittner AL, Ackerman V, Stevens J. Identifikacija i procjena tekućih stresora kod adolescenata s kroničnom bolešću: primjena
bihevioralno­analitičkog modela. J Clin Child Psychol.  1997;26:53.  [PubMed: 9118176] 

Dunn DW, Austin JK, Perkins SM. Prevalencija psihopatologije u dječjoj epilepsiji: kategoričke i dimenzionalne mjere. Dev Med Child Neurol.
2009;51:364.  [PubMed: 19018836] 

Frank NC, Blount RL, Smith AJ, et al. Ponašanje roditelja i osoblja, prethodno zdravstveno iskustvo djeteta i majčina tjeskoba u vezi s djetetovim
proceduralnim nevoljama i suočavanjem. J Pediatr Psychol.  1995;20:277.  [PubMed: 7595816] 

Germann JN, Leonard D, Stuenzi TJ, et al. Nada je suočavanje: vodeći teorijski okvir za promicanje suočavanja i prilagodbe nakon dijagnoze
pedijatrijskog raka. J Pediatr Psychol.  2015;40(9):846–855.  [PubMed: 25842378] 

Goldston DB, Kovacs M, Ho VY, et al. Suicidalne ideje i pokušaji samoubojstva među mladima s inzulinski ovisnim dijabetesom melitusom. J Am Acad
Child Adolesc Psychiatry.  1994;33:240.  [PubMed: 8150796] 

Grosse SD, Boyle CA, Botkin JR, et al. Probir novorođenčadi na cističnu fibrozu: procjena koristi i rizika te preporuke za državne programe probira
novorođenčadi. MMWR Morbid Mortal Wkly Rep.  2004;53:1.

Gutstadt LB, Gillette JW, Mrazek DA, et al. Odrednice školskog uspjeha u djece s kroničnom astmom. Am J Dis Child.  1989;143:471.  [PubMed: 2929529] 

Hanson CL, Hengeler SW, Burghen GA. Model povezanosti psihosocijalnih varijabli i mjera zdravstvenog ishoda adolescenata s IDDM. Skrb za
dijabetes.  1987;10:752.  [PubMed: 3428051] 

Heidgerken AD, Merlo L, Williams LB, et al. Test svjesnosti o dijabetesu i rasuđivanja: preliminarna analiza razvoja i psihometrije. Zdravstvena njega
djece.  2007;36:117­136.

Hilliard ME, McQuaid EL, Nabors L, Hood, KK. Otpornost kod mladih i obitelji koje žive s pedijatrijskim zdravstvenim i razvojnim problemima: uvod u
posebno izdanje o otpornosti. J Pediatr Psychol.  2015;40(9):835–839.  [PubMed: 26275974] 
Downloaded 2022­12­26 12:45 P  Your IP is 159.242.234.24
Chapter 46: Psychological Reactions to Acute and Chronic Systemic Illness in Pediatric Patients, Simona Bujoreanu; David R. DeMasoPage 8 / 11
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Hughes D, Kleespies P. Samoubojstvo u medicinski bolesnih. Ponašanje koje ugrožava život samoubojstvom.  2001;31:48.  [PubMed: 11326759] 

Ingerski LM, Modi  AC , Hood KK, et al. Kvaliteta života povezana sa zdravljem u pedijatrijskim kroničnim stanjima. J Pediatr.  2010;156:639.  [PubMed:

dijabetes.  1987;10:752.  [PubMed: 3428051] 
Butler University
Access Provided by:
Heidgerken AD, Merlo L, Williams LB, et al. Test svjesnosti o dijabetesu i rasuđivanja: preliminarna analiza razvoja i psihometrije. Zdravstvena njega
djece.  2007;36:117­136.

Hilliard ME, McQuaid EL, Nabors L, Hood, KK. Otpornost kod mladih i obitelji koje žive s pedijatrijskim zdravstvenim i razvojnim problemima: uvod u
posebno izdanje o otpornosti. J Pediatr Psychol.  2015;40(9):835–839.  [PubMed: 26275974] 

Hughes D, Kleespies P. Samoubojstvo u medicinski bolesnih. Ponašanje koje ugrožava život samoubojstvom.  2001;31:48.  [PubMed: 11326759] 

Ingerski LM, Modi  AC , Hood KK, et al. Kvaliteta života povezana sa zdravljem u pedijatrijskim kroničnim stanjima. J Pediatr.  2010;156:639.  [PubMed:

20117793] 

Jemal A, Siegel R, Ward E, et al. Statistika raka. CA Cancer J Clin.  2009;59:2  [PubMed: 19474385] 

Jones JM, Lawson ML, Daneman D, et al. Poremećaji prehrane u adolescentica sa i bez dijabetesa tipa 1: studija presjeka. BMJ (Clin Res Ed).
2000;320:1563.

Katon W, Lozano P, Russo J, et al. Prevalencija DSM­IV anksioznih i depresivnih poremećaja u mladih s astmom u usporedbi s kontrolnom skupinom. J
Zdravlje adolescenata.  2007;41:455.  [PubMed: 17950165] 

Lakatos PL. Najnoviji trendovi u epidemiologiji upalnih bolesti crijeva: gore ili dolje? Svijet J Gastroenterol.  2006;12:6102.  [PubMed: 17036379] 

LeBlanc LA, Goldsmith T, Patel DR. Bihevioralni aspekti kroničnih bolesti u djece i adolescenata. Pediatr Clin N Am.  2003;50:859.

Lemanek KL, Ranalli M. Bolest srpastih stanica. U: Roberts MC, Steele RG, ur. Priručnik iz pedijatrijske psihologije.  4. izd. New York: Guilford Press;
2009:303.

Manne S, Miller D. Socijalna podrška, društveni sukobi i prilagodba među adolescentima s rakom. J Pediatr Psychol.  1998;23:121.  [PubMed: 9585638] 

McCarthy AM, Lindgren S, Mengeling MA, et al. Čimbenici povezani s akademskim uspjehom u djece s dijabetesom tipa 1. Skrb za dijabetes.
2003;26:112.  [PubMed: 12502666] 

McQuaid EL, Abramson NW. Pedijatrijska astma. U: Roberts MC, Steele RG, ur. Priručnik iz pedijatrijske psihologije.  4. izd. New York: Guilford Press;
2009:254.

Mednick L. Priprema za postupke. U: Shaw RJ, DeMaso DR, ur. Udžbenik pedijatrijske psihosomatske medicine. Arlington, VA : American Psychiatric
Publishing; 2010: 475.

Miller BD, Wood BL, Smith BA. Respiratorna bolest. U: Shaw RJ, DeMaso DR, ur. Udžbenik pedijatrijske psihosomatske medicine. Arlington, VA :
American Psychiatric Publishing; 2010:303.

Modi  AC , Quittner AL. Prepreke u pridržavanju liječenja kod djece s cističnom fibrozom i astmom: što stoji na putu? J Pediatr Psychol.  2006;31:846. 

[PubMed: 16401680] 

Neal AE, Stopp C, Wypij D, et al. (2015). Prediktori zdravstvene kvalitete života adolescenata s tetralogijom Fallot. J Pediatr.  2015;166(1):132–138. 
[PubMed: 25444004] 

Patenaude AF, Kupst MJ. Psihosocijalno funkcioniranje kod pedijatrijskog raka. J Pediatr Psychol.  2005;30:9.  [PubMed: 15610981] 

Pinquart M, Shen Y. Problemi s ponašanjem kod djece i adolescenata s kroničnom tjelesnom bolešću: meta­analiza. J Pediatr Psychol.  2011;36:1003. 
[PubMed: 21810623] 

Rohan JM, Huang B, Pendley JS, et al. Predviđanje zdravstvene otpornosti kod pedijatrijskog dijabetesa tipa 1: test okvira modela otpornosti. J Pediatr
Psychol.  2015;40(9):956–967.  [PubMed: 26152400] 

Rudolph KD, Dennig MD, Weisz JR. Odrednice i posljedice dječjeg suočavanja u medicinskom okruženju: konceptualizacija, pregled i kritika. Psihološki
bik.  1995;118:328.  [PubMed: 7501740] 
Downloaded 2022­12­26 12:45 P  Your IP is 159.242.234.24
Chapter 46: Psychological Reactions to Acute and Chronic Systemic Illness in Pediatric Patients, Simona Bujoreanu; David R. DeMasoPage 9 / 11
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Sargent J. Obiteljske intervencije. U: Shaw RJ, DeMaso DR, ur. Udžbenik pedijatrijske psihosomatske medicine. Arlington, VA : American Psychiatric
Publishing; 2010: 439.
[PubMed: 21810623] 
Butler University
Access Provided by:
Rohan JM, Huang B, Pendley JS, et al. Predviđanje zdravstvene otpornosti kod pedijatrijskog dijabetesa tipa 1: test okvira modela otpornosti.  J Pediatr
Psychol.  2015;40(9):956–967.  [PubMed: 26152400] 

Rudolph KD, Dennig MD, Weisz JR. Odrednice i posljedice dječjeg suočavanja u medicinskom okruženju: konceptualizacija, pregled i kritika. Psihološki
bik.  1995;118:328.  [PubMed: 7501740] 

Sargent J. Obiteljske intervencije. U: Shaw RJ, DeMaso DR, ur. Udžbenik pedijatrijske psihosomatske medicine. Arlington, VA : American Psychiatric
Publishing; 2010: 439.

Schultz KAP, Ness KK, Whitton J, et al. Bihevioralni i društveni ishodi kod adolescenata koji su preživjeli rak u djetinjstvu: izvješće iz studije o
preživjelima od raka u djetinjstvu. J Clin Oncol.  2007;25:3649.  [PubMed: 17704415] 

Shaw RJ, DeMaso DR, ur. Udžbenik pedijatrijske psihosomatske medicine. Arlington, VA : American Psychiatric Publishing; 2010.

Shaw RJ, Spratt EG, Bernard RS, DeMaso DR. Somatoformni poremećaji. U: Shaw RJ, DeMaso DR, ur. Udžbenik pedijatrijske psihosomatske medicine.
Arlington, VA : American Psychiatric Publishing; 2010:121–139.

Siegel LJ, Smith KE. Dječje strategije za suočavanje s boli. Pedijatar.  1989;16:110.  [PubMed: 2657688] 

Smith BA, Cogswell A, Garcia G. Vitamin D i simptomi depresije u djece s cističnom fibrozom. Psihosomatika.  2014;55(1):76–81.  [PubMed: 23473446] 

Smith K, Siddarth P, Zima B, et al. Nezadovoljene potrebe mentalnog zdravlja kod pedijatrijske epilepsije: uvidi pružatelja usluga. Ponašanje
epilepsije.  2007;11:401.  [PubMed: 17870672] 

Snell C, DeMaso, DR. Prilagodba i suočavanje s kroničnom tjelesnom bolesti u djetinjstvu. U: Shaw RJ, DeMaso DR, ur. Udžbenik pedijatrijske
psihosomatske medicine. Arlington, VA : American Psychiatric Publishing; 2010:21.

Stanescu DE, Lord K, Lipman TH. Epidemiologija dijabetesa tipa 1 u djece. Endocrinol Metab Clin N Am.  2012; 41: 679.

Szigethy E, Noll RB. Individualna psihoterapija. U: Shaw RJ, DeMaso DR, ur. Udžbenik pedijatrijske psihosomatske medicine. Arlington, VA : American
Psychiatric Publishing; 2010: 423.

Szigethy E, Youk AO, Benhayon D, et al. (2014). Podtipovi depresije u pedijatrijskoj upalnoj bolesti crijeva. J Pediatr Gastroenterol Nutr.
2014;58(5):574–581.  [PubMed: 24345836] 

Szigethy E, Youk AO, Gonzalez­Heydrich J. et al. (2015). Učinak 2 psihoterapije na depresiju i aktivnost bolesti u pedijatrijskoj Crohnovoj bolesti. Upala
crijeva  . 21(6):1321­1328. 10.1097/MIB.0000000000000358 

Thompson RJ Jr, Gustafson KE Adaptacija na kronične dječje bolesti  . Washington, DC: Američka psihološka udruga; 1996. godine.

Thompson RJ Jr, Hodges K, Hamlett KW (1990). Podudarna usporedba prilagodbe u djece s cističnom fibrozom i psihijatrijski upućene i neupućene
djece. J Pediatr Psychol.  1990;15(6):745–759.  [PubMed: 2283579] 

Thompson RD, Craig AE, Mrakotsky C, et al. Korištenje inventara dječje depresije kod mladih s upalnom bolesti crijeva: potpora faktoru povezanom s
tjelesnom bolešću. Compr Psihijatrija.  2012;53:1194.  [PubMed: 22682678] 

Thompson RH. Gdje smo: dvadeset godina istraživanja pedijatrijske hospitalizacije i zdravstvene njege. Zdravstvena njega djece.  1986;14:200. 
[PubMed: 10300765] 

Trivedi HK, Pattison NA, Neto LB. (2011). Pedijatrijski dom zdravlja: temelji, izazovi i budući pravci. Pediatr Clin North Am  . 2011;58(4):787–801, ix. 
[PubMed: 21855707] 

Vannatta K, Salley CG, Gerhardt CA. Pedijatrijska onkologija: napredak i budući izazovi. U: Roberts MC, Steele RG, ur. Priručnik iz pedijatrijske
psihologije.  4. izd. New York: Guilford Press; 2009:319.

Van Schoors  M, Caes  L, Verhofstadt  LL, Goubert  L, Alderfer  MA. (2015). Systematic review: family resilience after pediatric cancer diagnosis. J Pediatr
Downloaded 2022­12­26 12:45 P  Your IP is 159.242.234.24
Chapter 46: Psychological Reactions to Acute and Chronic Systemic Illness in Pediatric Patients, Simona Bujoreanu; David R. DeMaso
Psychol.  40(9), 856–868. doi:10.1093/jpepsy/jsv055  Page 10 / 11
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Wallander  JL, Thompson  RJ Jr. Psychosocial adjustment of children with chronic physical conditions. In: Roberts  MC, ed. Handbook of Pediatric
Psychology.  2nd ed. New York: Guilford Press;1995:124.
Trivedi HK, Pattison NA, Neto LB. (2011). Pedijatrijski dom zdravlja: temelji, izazovi i budući pravci. Pediatr Clin North Am  . 2011;58(4):787–801, ix. 
[PubMed: 21855707]  Butler University
Access Provided by:
Vannatta K, Salley CG, Gerhardt CA. Pedijatrijska onkologija: napredak i budući izazovi. U: Roberts MC, Steele RG, ur. Priručnik iz pedijatrijske
psihologije.  4. izd. New York: Guilford Press; 2009:319.

Van Schoors  M, Caes  L, Verhofstadt  LL, Goubert  L, Alderfer  MA. (2015). Systematic review: family resilience after pediatric cancer diagnosis. J Pediatr
Psychol.  40(9), 856–868. doi:10.1093/jpepsy/jsv055 

Wallander  JL, Thompson  RJ Jr. Psychosocial adjustment of children with chronic physical conditions. In: Roberts  MC, ed. Handbook of Pediatric
Psychology.  2nd ed. New York: Guilford Press;1995:124.

Wysocki  T, Buckloh  LM, Greco  P: The psychological context of diabetes mellitus in youths. In: Roberts  MC, Steele  RG, eds. Handbook of Pediatric
Psychology.  4th ed. New York: Guilford Press; 2009:287.

Downloaded 2022­12­26 12:45 P  Your IP is 159.242.234.24
Page 11 / 11
Chapter 46: Psychological Reactions to Acute and Chronic Systemic Illness in Pediatric Patients, Simona Bujoreanu; David R. DeMaso
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility