Butler 

University
Access Provided by:

Trenutna medicinska dijagnoza i liječenje 2023

25­21:  Psihijatrijski problemi povezani s hospitalizacijom i boleš ću

Kristin S. Raj; Nolan R. Williams; Charles DeBattista

DIJAGNOSTIČKE KATEGORIJE
A. Akutni problemi

1.  Delirij s psihotičnim značajkama sekundarnim medicinskim ili kirurškim problemom ili pojačanim učinkom liječenja.

2.  Akutna tjeskoba, često povezana s neznanjem i strahom od trenutnog problema kao i neizvjesnošću u vezi budućnosti.

3.  Anksioznost kao intrinzični aspekt medicinskog problema (npr. hipertireoza).

4.  Poricanje bolesti, koje se može pojaviti tijekom akutne ili srednje faze bolesti.

B. Srednji problemi

1.  Depresija kao funkcija bolesti ili prihvaćanja bolesti, često povezana s realnim ili izmišljenim beznađem u pogledu budućnosti.

2.  Problemi u ponašanju, često povezani s poricanjem bolesti i, u ekstremnim slučajevima, uzrokuju da pacijent napusti bolnicu protiv liječničkog
savjeta.

C. Problemi s oporavkom

1.  Smanjenje suradnje jer pacijent vidi da poboljšanje i pridržavanje nisu primorani.

2.  Problemi prilagodbe u obitelji, poslu i društvu.

O PĆA RAZMATRANJA
A. Akutni problemi

1. “Psihoza jedinice intenzivne njege”

Okruženje JIL­a može pridonijeti etiologiji delirija. Čimbenici jedinice za intenzivnu njegu uključuju deprivaciju sna, povećanu uzbuđenost, mehaničku
ventilaciju i društvenu izolaciju. Ostali uzroci uključuju one koji su uobičajeni za delirij i zahtijevaju snažno ispitivanje (vidi Delirium ).

2. Preoperacijska i postoperacijska anksiozna stanja

Anksioznost prije ili nakon operacije je uobičajena i obično se ignorira. Prijeoperacijska anksioznost vrlo je česta i prvenstveno je strah od smrti
(mnogi kirurški pacijenti sastavljaju oporuke). Pacijenti se mogu bojati anestezije (poboljšane prijeoperativnim razgovorom o anesteziji), misteriozne
operacijske dvorane i bolesti koje bi kirurg mogao otkriti. Zbog takvih strahova ljudi često odgađaju preglede koji bi mogli rezultirati ranijom
operacijom i većim izgledima za izlječenje.

Suprotno tome je sklonost kirurškim zahvatima , potraga za kirurškim zahvatima kako bi se pobjeglo od silnih životnih stresova. Neki polikirurški
pacijenti mogu se klasificirati kao oni koji imaju lažne poremećaje. Dinamičke motivacije uključuju potrebu za medicinskom njegom kao način da se
zadovolje potrebe ovisnosti, želju da se nadmudre autoriteti, nesvjesnu krivnju ili mazohističku potrebu za patnjom. Česti kirurški zahvati također
mogu biti povezani s poremećajem somatskih simptoma, osobito poremećajem tjelesne dismorfije (opsjednutost da je dio tijela unakažen). Očigledniji
Downloaded 2022­12­18 3:48 P  Your IP is 159.242.234.109
razlozi mogu uključivati pokušaj oslobađanja od boli i stil života koji je postao gotovo isključivo medicinski orijentiran, sa svim rizicima koje takav
25­21: Psychiatric Problems Associated with Hospitalization & Illness, Kristin S. Raj; Nolan R. Williams; Charles DeBattista Page 1 / 4
pothvat nosi.
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility

Stanja tjeskobe nakon operacije obično su povezana s boli, postupcima i gubitkom slike o tijelu. Problemi s akutnom boli prilično su različiti od
operacijom i većim izgledima za izlječenje.
Butler University
Suprotno tome je sklonost kirurškim zahvatima , potraga za kirurškim zahvatima kako bi se pobjeglo od silnih životnih stresova. Neki polikirurški
Access Provided by:

pacijenti mogu se klasificirati kao oni koji imaju lažne poremećaje. Dinamičke motivacije uključuju potrebu za medicinskom njegom kao način da se
zadovolje potrebe ovisnosti, želju da se nadmudre autoriteti, nesvjesnu krivnju ili mazohističku potrebu za patnjom. Česti kirurški zahvati također
mogu biti povezani s poremećajem somatskih simptoma, osobito poremećajem tjelesne dismorfije (opsjednutost da je dio tijela unakažen). Očigledniji
razlozi mogu uključivati pokušaj oslobađanja od boli i stil života koji je postao gotovo isključivo medicinski orijentiran, sa svim rizicima koje takav
pothvat nosi.

Stanja tjeskobe nakon operacije obično su povezana s boli, postupcima i gubitkom slike o tijelu. Problemi s akutnom boli prilično su različiti od
poremećaja s kroničnom boli (pogledajte Poremećaji s kroničnom boli , ovo poglavlje); prvi se lako rješavaju odgovarajućim analgetskim lijekovima
(vidi Poglavlje 5). Promjene u slici tijela, kao kod amputacija, stoma i mastektomija, često izazivaju zabrinutost oko odnosa s drugima.

3. Jatrogeni problemi

Obično se to odnosi na lijekove, komplikacije dijagnostičkih i liječničkih postupaka te neosobno i nesuosjećajno ponašanje osoblja. Polifarmacija je
često faktor. Bolesnici s neriješenim dijagnostičkim problemima izloženi su većem riziku. Oni žele olakšanje, a potraga za sobom povlači više
dijagnostičkih postupaka s većom učestalošću komplikacija. Uznemireni pacijent i obitelj mogu biti vrlo zahtjevni. Pretjerani zahtjevi obično proizlaze
iz tjeskobe. Takvo se ponašanje najbolje rješava smirenim i odmjerenim odgovorima.

B. Srednji problemi

1. Produljena hospitalizacija

Produljena hospitalizacija predstavlja jedinstvene probleme u određenim bolničkim službama, npr. odjelima za opekline ili ortopedskim službama. O
akutnim problemima teško opečenog pacijenta govori se u poglavlju 37. Problemi su često poteškoće u ponašanju povezane s duljinom hospitalizacije
i potrebnim postupcima. Na primjer, u odjelima za opekline bol je veliki problem uz tjeskobu oko zahvata. Sporovi s osobljem su česti i često se tiču
lijekova protiv bolova ili privilegija odjela. Neki pacijenti regresiraju do infantilnog ponašanja i ovisnosti. Članovi osoblja moraju se dogovoriti oko svog
pristupa pacijentu kako bi se osiguralo neometano funkcioniranje jedinice.

Kod nekih pacijenata može se pojaviti poricanje bolesti. Intervencija osobe s autoritetom (npr. neposrednog nadređenog) može pomoći pacijentu da
prihvati liječenje i naposljetku napusti mehanizam odbijanja.

2. Depresija

Poremećaji raspoloženja u rasponu od blagog poremećaja prilagodbe do velikog depresivnog poremećaja često se javljaju tijekom dugotrajnih
hospitalizacija. Ključ za dijagnozu depresije u medicinskom okruženju je gubitak samopoštovanja kod pojedinca; često za sebe misle da su bezvrijedni
i opterećeni su krivnjom. Terapijski lijekovi (npr. kortikosteroidi) mogu biti faktor. Depresija može pridonijeti razdražljivosti i otvorenoj ljutnji. Teška
depresija može dovesti do anoreksije, što dodatno otežava izlječenje i metaboličku ravnotežu. U tom se razdoblju javlja pitanje unakaženosti—
olakšanje zbog preživljavanja ustupa mjesto zabrinutosti za buduću funkciju i izgled.

C. Problemi s oporavkom

1. Anksioznost

Zabrinutost oko povratka u postbolničko okruženje može uzrokovati regresiju u ovisnički položaj. Komplikacije se povećavaju, a tolerancija osoblja
ponovno je na ispitu. Anksioznost koja se javlja u ovoj fazi obično se rješava lakše nego prethodni problemi ponašanja.

2. Posthospitalna prilagodba

Poteškoće s prilagodbom nakon otpusta povezane su s ozbiljnošću nedostataka i korištenjem izvanbolničkih mogućnosti (npr. fizikalna terapija,
rehabilitacijski programi, psihijatrijsko izvanbolničko liječenje). Neki pacijenti mogu doživjeti simptome posttraumatskog stresa (npr. od traumatskih
ozljeda ili čak od potrebnih medicinskih tretmana). Nedostatak odgovarajućeg praćenja može pridonijeti depresiji kod pacijenta, koji može osjećati da
slabo napreduje i može imati misli o "odustajanju". Reintegracija u posao, obrazovanje i društvene napore može biti spora.

KLINIČKI NALAZ
Simptomi koji se javljaju kod ovih pacijenata slični su onima o kojima se raspravljalo u prethodnim odjeljcima ovog poglavlja, npr. delirij, stres i
Downloaded 2022­12­18 3:48 P  Your IP is 159.242.234.109
poremećaji prilagodbe, anksioznost i depresija. Problemi s ponašanjem mogu uključivati nedostatak suradnje, povećane pritužbe, zahtjeve za
25­21: Psychiatric Problems Associated with Hospitalization & Illness, Kristin S. Raj; Nolan R. Williams; Charles DeBattista Page 2 / 4
lijekovima, seksualne pristupe medicinskim sestrama, prijetnje napuštanjem bolnice i stvarno odjavu protiv medicinskih preporuka. Stres
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
hospitalizacije često izvlači na vidjelo ove primitivnije obrambene mehanizme nego što ih pacijent pokazuje u svakodnevnom životu.
ozljeda ili čak od potrebnih medicinskih tretmana). Nedostatak odgovarajućeg praćenja može pridonijeti depresiji kod pacijenta, koji može osjećati da
slabo napreduje i može imati misli o "odustajanju". Reintegracija u posao, obrazovanje i društvene napore može biti spora. Butler University
Access Provided by:

KLINIČKI NALAZ
Simptomi koji se javljaju kod ovih pacijenata slični su onima o kojima se raspravljalo u prethodnim odjeljcima ovog poglavlja, npr. delirij, stres i
poremećaji prilagodbe, anksioznost i depresija. Problemi s ponašanjem mogu uključivati nedostatak suradnje, povećane pritužbe, zahtjeve za
lijekovima, seksualne pristupe medicinskim sestrama, prijetnje napuštanjem bolnice i stvarno odjavu protiv medicinskih preporuka. Stres
hospitalizacije često izvlači na vidjelo ove primitivnije obrambene mehanizme nego što ih pacijent pokazuje u svakodnevnom životu.

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
Uvijek se moraju isključiti delirij i demencija (uključujući slučajeve povezane s HIV infekcijom i zlouporabom droga), jer se često manifestiraju
simptomima koji podsjećaju na anksioznost, depresiju ili psihozu.

KOMPLIKACIJE
Produljenje hospitalizacije uzrokuje povećanje troškova, pogoršanje odnosa između pacijenta i osoblja i povećanu vjerojatnost jatrogenih i pravnih
problema. Povećana je mogućnost povećanja problema postbolničkog liječenja.

LIJEČENJE
A. Medicinski

Daleko je najvažnije imati jednog glavnog kliničara, kliničara kojem pacijent vjeruje i koji je u stanju nadgledati više pristupa liječenju (vidi Poremećaji
somatskih simptoma gore). Kod akutnih problema, pozornost se mora obratiti na metaboličku neravnotežu, odvikavanje od alkohola i prethodnu
upotrebu droga ­ propisanih, rekreacijskih ili bez recepta. Adekvatan san i analgezija važni su za poboljšanje pacijentovih sposobnosti suočavanja.

Mnogi su kliničari usmjereni na rano otkrivanje pacijenata sklonih operaciji. Plastični i ortopedski kirurzi posebno su ugroženi. Odgovarajuće
konzultacije mogu pomoći u otkrivanju nekih problema i ublažavanju budućih.

Stanja tjeskobe nakon operacije mogu se ublažiti osobnom pažnjom kirurga. Pomoćno medicinsko osoblje, koje pacijent doživljava kao niže
autoritete, anksioznost nije tako učinkovito umanjilo sve dok kliničar ne uvjeri pacijenta. "Analgezija koju kontrolira pacijent" može poboljšati
kontrolu boli, smanjiti tjeskobu i minimizirati nuspojave.

Depresiju treba rano prepoznati. Ako je umjerena do teška, mogu se propisati antidepresivi (pogledajte Lijekovi protiv depresije, gore). Visoke razine
anksioznosti mogu se smanjiti razumnom upotrebom anksiolitičkih sredstava. Nepotrebni lijekovi imaju tendenciju da pojačaju pacijentov dojam da
mora postojati ozbiljna bolest ili lijekovi ne bi bili potrebni.

B. Psihološk i

Pripremite pacijenta i obitelj za ono što dolazi. To uključuje vrste jedinica u kojima će pacijent biti smješten, postupke koji će se izvoditi i bilo kakve
deformacije koje će proizaći iz operacije. Ponavljanje poboljšava razumijevanje. Medicinsko osoblje može biti od pomoći, budući da pacijenti često
povjeravaju nedostatak razumijevanja medicinskoj sestri, ali to nerado čine liječniku.

Poricanje bolesti često je prepreka prihvaćanju liječenja. Ovo također treba biti riješeno uz prisutnost članova obitelji (kako bi pomogli pacijentu da se
suoči sa stvarnošću situacije) u nizu kratkih intervjua (za potporu). Problemi ovisnosti koji proizlaze iz duge hospitalizacije najbolje se rješavaju
fokusiranjem na promjene koje dolaze dok pacijent prelazi u vanjski svijet. Ključne osobe su učitelji, strukovni savjetnici i fizioterapeuti. Izazovi trebaju
biti realni i praktični i rješavati ih malim koracima.

Depresija je obično povezana s gubitkom poznate bolničke podrške, a ambulantni terapeuti i savjetnici pomažu umanjiti utjecaj gubitka. Dio utjecaja
može se ublažiti predviđanjem, zajedno s pacijentom i obitelji, signalnih obilježja uobičajene depresije kako bi se spriječilo da pacijent preuzme ulogu
trajnog bolesnika.

Samoubojstvo je uvijek razlog za zabrinutost kada je pacijent suočen s očajem. Pošten pristup pun suosjećanja i pun podrške pomoći će održati
pacijenta tijekom ovog teškog razdoblja.

C. Bihevioralni
Downloaded 2022­12­18 3:48 P  Your IP is 159.242.234.109
25­21: Psychiatric Problems Associated with Hospitalization & Illness, Kristin S. Raj; Nolan R. Williams; Charles DeBattista
Prethodna desenzibilizacija može značajno ublažiti tjeskobu oko medicinskih postupaka. Može se napraviti "probno ispitivanje" kako bi se pojačao
Page 3 / 4
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
usmeni opis. Suradnja tijekom akutnih problematičnih razdoblja može se poboljšati upotrebom odgovarajućih pojačivača kao što je omiljena
medicinska sestra ili član obitelji koji pomaže. Ljudi koji su pozitivni pojačivači još su korisniji tijekom međufaza kada pacijent postaje otporan na
može se ublažiti predviđanjem, zajedno s pacijentom i obitelji, signalnih obilježja uobičajene depresije kako bi se spriječilo da pacijent preuzme ulogu
trajnog bolesnika. Butler University
Access Provided by:
Samoubojstvo je uvijek razlog za zabrinutost kada je pacijent suočen s očajem. Pošten pristup pun suosjećanja i pun podrške pomoći će održati
pacijenta tijekom ovog teškog razdoblja.

C. Bihevioralni

Prethodna desenzibilizacija može značajno ublažiti tjeskobu oko medicinskih postupaka. Može se napraviti "probno ispitivanje" kako bi se pojačao
usmeni opis. Suradnja tijekom akutnih problematičnih razdoblja može se poboljšati upotrebom odgovarajućih pojačivača kao što je omiljena
medicinska sestra ili član obitelji koji pomaže. Ljudi koji su pozitivni pojačivači još su korisniji tijekom međufaza kada pacijent postaje otporan na
naizgled beskrajne postupke (npr. debridman opečenih područja).

Specifične situacije (npr. psihološka ovisnost o respiratoru) mogu se ispraviti odvikavanjem s odgovarajućim pojačalima (npr. gledanje omiljenog
filma na media playeru ili laptopu kada nije spojen s ventilatorom). Bihevioralne pristupe treba koristiti na pozitivan i optimističan način za
maksimalno potkrepljenje.

Tehnike opuštanja, hipnoza i odvraćanje pozornosti mogu se koristiti za blokiranje nuspojava potrebnog liječenja (npr. mučnina kod kemoterapije
raka).

D. Društveni

Promjena okoline zahtijeva prilagodbu. Zbog bolesti, prijem i hospitalizacija mogu biti lakši od otpusta. Mora se napraviti procjena prije otpusta kako
bi se utvrdilo hoće li se obitelj moći nositi s fizičkim ili psihičkim promjenama kod pacijenta. Rad s obitelji dok je pacijent u akutnoj fazi može
nagovijestiti kasniju uspješnu tranziciju.

Razvoj novog društvenog života mogu pospješiti razne organizacije za samopomoć (npr. stoma klub). Dijeljenje problema s drugima u sličnim
okolnostima olakšava povratak društvenom životu, koji može biti sasvim drugačiji od onog prije bolesti.

PROGNOZA
Prognoza je dobra u svih bolesnika koji imaju reverzibilna medicinska i kirurška stanja. Čuva se kada postoji ozbiljan funkcionalni gubitak koji
narušava profesionalne, obrazovne ili društvene mogućnosti—posebno u slučaju progresivne i po život opasne bolesti.

Cortés­Beringola A i sur. Dijagnostika, prevencija i liječenje delirija u jedinici intenzivnog liječenja. Am Heart J. 2021;232:164. 
[PubMed: 33253676] 

Downloaded 2022­12­18 3:48 P  Your IP is 159.242.234.109
25­21: Psychiatric Problems Associated with Hospitalization & Illness, Kristin S. Raj; Nolan R. Williams; Charles DeBattista Page 4 / 4
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility