Butler 

University
Access Provided by:

Trenutna medicinska dijagnoza i liječenje 2023

25­03:  Psihijatrijski poremećaji prilagodbe

Kristin S. Raj; Nolan R. Williams; Charles DeBattista

OSNOV DIJAGNOZE

OSNOV DIJAGNOZE

Anksioznost ili depresija kao reakcija na stres koji se može identificirati, iako je nesrazmjerna ozbiljnosti stresora.

Simptomi nisu jednaki težini velike depresivne epizode ili kroničnom općem anksioznom poremećaju (GAD).

O PĆA RAZMATRANJA
Pojedinac doživljava stres kada je sposobnost prilagodbe preplavljena događajima. Događaj može biti beznačajan kada se objektivno razmotri, a čak i
povoljne promjene (npr. napredovanje i premještaj) koje zahtijevaju adaptivno ponašanje mogu proizvesti stres. Za svakoga je stres subjektivno
definiran, a odgovor na stres je funkcija osobnosti i fiziološke obdarenosti svake osobe.

Mišljenja se razlikuju oko toga koji su događaji najprikladniji za izazivanje stresnih reakcija. Uzroci stresa različiti su u različitim godinama—npr. u
mladoj odrasloj dobi izvori stresa nalaze se u braku ili odnosu roditelj­dijete, radnom odnosu i borbi za postizanje financijske stabilnosti; u srednjim
godinama, fokus se pomiče na promjenu bračnih odnosa, probleme sa ostarjelim roditeljima i probleme povezane s rađanjem mladih odraslih
potomaka koji se i sami susreću sa stresnim situacijama; u starijoj dobi, glavne brige mogu biti umirovljenje, gubitak fizičke i mentalne sposobnosti,
veliki osobni gubici i misli o smrti.

KLINIČKI NALAZ
Pojedinac može reagirati na stres tako da postane tjeskoban ili depresivan, razvijanjem tjelesnih simptoma, bijegom, pijenjem alkohola , prejedanjem,
započinjanjem afere ili na bezbroj drugih načina. Uobičajeni subjektivni odgovori su tjeskoba, tuga, strah, bijes, krivnja i sram. Akutni i reaktivirani
stres može se manifestirati nemirom, razdražljivošću, umorom, pojačanom trzavicom i osjećajem napetosti. Nemogućnost koncentracije, poremećaji
spavanja (nesanica, loši snovi) i somatske preokupacije ponekad dovode do samoliječenja, najčešće alkoholom ili drugim depresorima SŽS­a.
Uznemirujuća emocionalna i bihevioralna simptomatologija kao odgovor na stres naziva se poremećaj prilagodbe, s navedenim glavnim
simptomom (npr. "poremećaj prilagodbe s depresivnim raspoloženjem, tjeskobom, mješovitom depresijom i tjeskobom, poremećajem ponašanja,
mješovitim poremećajem emocija i ponašanja, ili nespecificiran"). Čak i uz prepoznatljiv stresor, ako pacijent ispunjava sindromske kriterije za neki
drugi poremećaj kao što je teška depresija, onda bi konvencija bila da se dijagnosticira teška depresija, a ne poremećaj prilagodbe s depresivnim
raspoloženjem .

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
Poremećaji prilagodbe razlikuju se od anksioznih poremećaja, poremećaja raspoloženja, žalosti, drugih stresnih poremećaja poput PTSP­a i
poremećaja osobnosti pogoršanih stresom te od somatskih poremećaja s psihičkim slojem. Za razliku od mnogih drugih psihijatrijskih poremećaja,
poput bipolarnog poremećaja ili shizofrenije, poremećaji prilagodbe potpuno su situacijskii obično se rješavaju kada stresor nestane ili se pojedinac
učinkovito prilagodi situaciji. Poremećaji prilagodbe mogu imati simptome koji se preklapaju s drugim poremećajima, kao što su simptomi tjeskobe,
ali se javljaju kao reakcija na prepoznatljivi životni stresor kao što je teška radna situacija ili romantični prekid. Poremećaj prilagodbe koji traje i
pogoršava se potencijalno može evoluirati u drugi psihijatrijski poremećaj kao što je velika depresija ili GAD. Međutim, to nije slučaj za većinu
pacijenata. Bolesnici s poremećajima prilagodbe imaju izrazit distres nakon stresora i značajno oštećenje društvenog ili profesionalnog
Downloaded 2022­12­26 10:58 A  Your IP is 159.242.234.24
25­03: Psychiatric Adjustment Disorders, Kristin S. Raj; Nolan R. Williams; Charles DeBattista Page 1 / 2
funkcioniranja, ali ne u onom stupnju koji doživljavaju pacijenti s težim poremećajem kao što je veliki depresivni poremećaj ili PTSP. Po definiciji,
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
poremećaj prilagodbe javlja se unutar 3 mjeseca od prepoznatljivog stresora.
poremećaja osobnosti pogoršanih stresom te od somatskih poremećaja s psihičkim slojem. Za razliku od mnogih drugih psihijatrijskih poremećaja,
Butler University
poput bipolarnog poremećaja ili shizofrenije, poremećaji prilagodbe potpuno su situacijskii obično se rješavaju kada stresor nestane ili se pojedinac
Access Provided by:
učinkovito prilagodi situaciji. Poremećaji prilagodbe mogu imati simptome koji se preklapaju s drugim poremećajima, kao što su simptomi tjeskobe,
ali se javljaju kao reakcija na prepoznatljivi životni stresor kao što je teška radna situacija ili romantični prekid. Poremećaj prilagodbe koji traje i
pogoršava se potencijalno može evoluirati u drugi psihijatrijski poremećaj kao što je velika depresija ili GAD. Međutim, to nije slučaj za većinu
pacijenata. Bolesnici s poremećajima prilagodbe imaju izrazit distres nakon stresora i značajno oštećenje društvenog ili profesionalnog
funkcioniranja, ali ne u onom stupnju koji doživljavaju pacijenti s težim poremećajem kao što je veliki depresivni poremećaj ili PTSP. Po definiciji,
poremećaj prilagodbe javlja se unutar 3 mjeseca od prepoznatljivog stresora.

LIJEČENJE
A. Bihevioralni

Tehnike smanjenja stresa uključuju trenutno smanjenje simptoma (npr. ponovno disanje u vrećici za hiperventilaciju) ili rano prepoznavanje i
uklanjanje izvora stresa prije nego što se pojave potpuni simptomi. Često je korisno za pacijenta voditi dnevni dnevnik izazivača stresa, odgovora i
ublažavanja stresa. Opuštanje, smanjenje stresa temeljeno na svjesnosti i tehnike vježbanja također su od pomoći u poboljšanju reakcije na stresne
događaje.

B. Društveni

Stresne reakcije životnih kriznih problema su funkcija psihosocijalnog poremećaja. Iako pacijentu nije lako napraviti potrebne promjene (inače bi one
već odavno bile napravljene), važno je da kliničar utvrdi okvir problema, budući da pacijentov sustav odbijanja može zamagliti probleme.
Razjašnjavanje problema u pacijentovom psihosocijalnom kontekstu omogućuje pacijentu da ga počne promatrati unutar odgovarajućeg okvira i
olakšava teške odluke koje pacijent na kraju mora donijeti (npr. promjena posla).

C. Psihološk i

Dugotrajna dubinska psihoterapija rijetko je potrebna u slučajevima izolirane reakcije na stres ili poremećaja prilagodbe. Potporna psihoterapija (vidi
gore) s naglaskom na jačanje postojećih mehanizama suočavanja je koristan pristup tako da vrijeme i vlastita otpornost pacijenta mogu vratiti
prethodnu razinu funkcije. Osim toga, kognitivno­bihevioralna terapija odavno je uspostavljena za liječenje akutnog stresa i olakšavanje oporavka
pacijenata s poremećajem prilagodbe.

D. Farmakološk i

Razborita primjena sedativa (npr. lorazepama , 0,5­1 mg dva ili tri puta dnevno oralno) kroz ograničeno vrijeme i kao dio cjelokupnog plana liječenja
može pružiti olakšanje od akutnih simptoma anksioznosti. Problemi nastaju kada situacija postane kronična zbog neprikladnog liječenja ili kada
pristup liječenju podupire razvoj kroničnosti. Postoje prilike u kojima kratkotrajna primjena SSRI­a za disforiju i anksioznost može biti korisna.

PROGNOZA
Povratak na zadovoljavajuću funkciju nakon kratkog razdoblja dio je kliničke slike ovog sindroma. Rješenje može biti odgođeno ako su odgovori
drugih na pacijentove poteškoće nepromišljeno štetni ili ako sekundarni dobici nadmašuju prednosti oporavka. Što duže simptomi traju, to je lošija
prognoza. Također postoje dokazi da su poremećaji povezani sa stresom povezani s povećanim rizikom od autoimunih bolesti, iako taj mehanizam tek
treba razjasniti.

O'Donnell ML i sur. Poremećaj prilagodbe: trenutni razvoj i budući smjerovi. Int J Environ Res javno zdravstvo. 2019;16:2537. 
[PubMed: 31315203] 

Downloaded 2022­12­26 10:58 A  Your IP is 159.242.234.24
25­03: Psychiatric Adjustment Disorders, Kristin S. Raj; Nolan R. Williams; Charles DeBattista Page 2 / 2
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility