Butler 

University
Access Provided by:

Trenutna medicinska dijagnoza i liječenje 2023

25­02:  Pristupi liječenju psihijatrijskih poremećaja

Kristin S. Raj; Nolan R. Williams; Charles DeBattista

Pristupi liječenju psihijatrijskih bolesnika su, u širem smislu, slični onima u drugim specijalnostima medicine. Na primjer, kliničari koriste ne samo
medicinske mjere kao što su lijekovi i srčani stimulatori, već i psihološke tehnike za promjenu stavova i ponašanja, društvenu i okolišnu manipulaciju
za ublažavanje štetnih utjecaja i bihevioralne tehnike za promjenu obrazaca ponašanja.

Bez obzira na metode koje se koriste, liječenje je usmjereno prema cilju, tj. ciljno usmjereno. To obično uključuje (1) dobivanje aktivne suradnje od
strane pacijenta, (2) postavljanje razumnih ciljeva i njihovo mijenjanje ako nisu ispunjeni, (3) naglašavanje pozitivnog ponašanja (ciljeva) umjesto
ponašanja simptoma (problemi), (4 ) određivanje metode i (5) postavljanje vremenskog okvira (koji se kasnije može mijenjati).

Kliničar bi se trebao oduprijeti pritiscima za trenutačne rezultate. Vrijeme se mora provesti s pacijentom, ali učestalost i trajanje sastanaka vrlo su
varijabilni i treba ih prilagoditi kako bi zadovoljili psihološke potrebe pacijenta i financijska ograničenja. Pridržavanje (suradnja) krajnji je proizvod
mnogih čimbenika, od kojih su najvažniji jasna komunikacija, pozornost na troškove i jednostavni režimi doziranja kada se lijekovi propisuju. Kliničar
može nesvjesno promicati kroničnu bolest neprikladnim propisivanjem lijekova. Pacijent može vjerovati da se problemi rješavaju samo lijekovima, a
što je više lijekova propisano, zabluda postaje jača. Psihijatrijski lijekovi uključeni su u mnoge nuspojave lijekova koje se liječe u odjelima hitne pomoći
u SAD­u.

PSIHIJATRIJSKO SAVJETOVANJE
Većina kliničara je u izvrsnoj poziciji da odgovori na emocionalne potrebe svojih pacijenata na organiziran i kompetentan način, upućujući psihijatre
na konzultacije ili na kontinuirano liječenje pacijenata čiji se problemi smatraju izvan stručnosti kliničara koji ih upućuje. Uobičajeni razlozi za
konzultacije uključuju sljedeće: (1) procjena suicidalnih ili potencijalno nasilnih pacijenata, (2) složeni dijagnostički problemi, (3) stanja izazova u
ponašanju kao što su bipolarni afektivni poremećaj ili psihotična stanja (4) psihofarmakološki komplicirani slučajevi i (5) uputnice za specijaliziranu
psihoterapiju ili interventno psihijatrijsko liječenje.

Kad se uputi psihijatar, treba ga provesti kao i svaku drugu upućivanje: na otvoren način, uz potpuno objašnjenje problema pacijentu. Za neke je
pacijente mogućnost psihijatrijske konzultacije zastrašujuća. Stigma potencijalnog psihijatrijskog poremećaja zastrašujuća je za mnoge pacijente.
Većina pacijenata može priznati stres u svom životu i može biti od pomoći uobličavanje konzultacija sa stručnjakom koji može pomoći s utjecajem
stresa na bolest.

HOSPITALIZACIJA
Bolnička njega može biti indicirana kada su pacijenti previše bolesni da bi se sami brinuli o sebi ili kada predstavljaju ozbiljnu prijetnju sebi ili drugima,
kada su potrebni promatranje i dijagnostički postupci ili kada su potrebne posebne vrste liječenja kao što su složena ispitivanja lijekova. Simptomi koji
zahtijevaju hospitalizaciju mogu uključivati značajno samozanemarivanje, nasilno ili bizarno ponašanje, suicidalni rizik i nemogućnost skrbi o sebi
zbog teških paranoidnih ideja ili zabluda. Trend posljednjih godina bio je primati pacijente u bolnice i agresivno ih tretirati uz očekivanje brzog
otpuštanja na sljedeću odgovarajuću razinu skrbi, npr. u dnevnu bolnicu, kućnu pomoć ili izvanbolničku terapiju.Odluku o predlaganju prisilne
hospitalizacije treba donijeti tek nakon vaganja potencijalnih sigurnosnih potreba pacijenta i zajednice naspram gubitka autonomije pojedinca.

Nedostaci psihijatrijske hospitalizacije uključuju smanjeno samopouzdanje kao rezultat potrebe za hospitalizacijom, stigmu "psihijatrijskog
pacijenta", moguću povećanu ovisnost i regresiju te troškove. Djelomična hospitalizacija ili "dnevni" programi pružaju mnoge dobrobiti hospitalizacije
bez nekih nedostataka; u ovim programima pacijent ide na dnevni tretman, ali spava kod kuće. Neki od tih programa imaju i rezidencijalnu
komponentu.

Downloaded 2022­12­18 3:36 P  Your IP is 159.242.234.109
Taj ME i sur. Utjecaj farmakogenomike na kliničke ishode za pacijente koji uzimaju lijekove s interakcijama gena i lijekova u randomiziranomPage 1 / 2
25­02: Treatment Approaches for Psychiatric Treatment Disorders, Kristin S. Raj; Nolan R. Williams; Charles DeBattista
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
kontroliranom ispitivanju. J Clin Psychiatry. 2019;80:19m12910. 
[PubMed: 31721487] 
 Butler University
Nedostaci psihijatrijske hospitalizacije uključuju smanjeno samopouzdanje kao rezultat potrebe za hospitalizacijom, stigmu "psihijatrijskog
pacijenta", moguću povećanu ovisnost i regresiju te troškove. Djelomična hospitalizacija ili "dnevni" programi pružaju mnoge dobrobiti hospitalizacije
Access Provided by:

bez nekih nedostataka; u ovim programima pacijent ide na dnevni tretman, ali spava kod kuće. Neki od tih programa imaju i rezidencijalnu
komponentu.

Taj ME i sur. Utjecaj farmakogenomike na kliničke ishode za pacijente koji uzimaju lijekove s interakcijama gena i lijekova u randomiziranom
kontroliranom ispitivanju. J Clin Psychiatry. 2019;80:19m12910. 
[PubMed: 31721487] 

Downloaded 2022­12­18 3:36 P  Your IP is 159.242.234.109
25­02: Treatment Approaches for Psychiatric Treatment Disorders, Kristin S. Raj; Nolan R. Williams; Charles DeBattista Page 2 / 2
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility