Butler 

University
Access Provided by:

Trenutna dijagnoza i liječenje: Psihijatrija, 3e

Poglavlje 37:  Depresivni poremećaji (u djetinjstvu i adolescenciji)

David A. Brent; Fadi Maalouf

UVOD
U ovom poglavlju opisujemo karakteristike i kliničke značajke unipolarnih depresivnih poremećaja u djece i adolescenata, etiološke čimbenike rizika
za pojavu i recidiv depresije te procjenu i diferencijalnu dijagnozu depresivnih poremećaja. Pregledavamo preporučene psihosocijalne i farmakološke
tretmane i u zaključku predlažemo područja za buduća istraživanja.

O PĆA RAZMATRANJA
Depresivni poremećaji kod djece i adolescenata česti su, često se ponavljaju i općenito se nastavljaju u odrasloj dobi. Ovi su poremećaji često obiteljski
i povezani su s dodatnim morbiditetom i mortalitetom od komorbiditeta zlouporabe tvari te od samoubojstva i suicidalnog ponašanja. Pacijenti
također pate od obrazovnih i kasnije profesionalnih neuspjeha, kao i od poteškoća u odnosima. Stoga su rano prepoznavanje i liječenje ovih stanja
važni javnozdravstveni problemi.

A. Epidemiologija

Procijenjena prevalencija velikog depresivnog poremećaja (MDD) je 2% u djece i 4­8% u adolescenata (Avenevoli et al, 2015; Costello et al, 2003). Nakon
puberteta, rizik od depresije povećava se dva do četiri puta, s 20% učestalosti do dobi od 18 godina. Omjer spolova u djetinjstvu je 1:1, a nakon
puberteta odnos žena/muškaraca je 2:1. To može biti povezano s višim stopama anksioznosti kod žena, promjenama estradiola i testosterona u
pubertetu ili socio­kulturološkim problemima povezanim s razvojem adolescenata (Angold et al, 1998).

Važno je razlikovati depresiju s početkom u djetinjstvu od depresije s početkom u adolescenciji. Mnogo je vjerojatnije da će se depresivni poremećaji u
adolescenciji ponoviti u odrasloj dobi. U kontekstu značajnih obiteljskih nedaća, predpubertetska depresija najčešće je komorbiditet s problemima u
ponašanju (Harrington, 2000). Rjeđi oblik predpubertetske depresije u djetinjstvu povezan je s jakim obiteljskim opterećenjem za depresiju, visokim
stopama anksioznosti, visokim rizikom za bipolarni ishod i rekurentnim poremećajem raspoloženja u adolescenciji i odrasloj dobi.

B. Etiologija

Depresija s ranim početkom je multifaktorijalna, uključujući, ali ne ograničavajući se na, obiteljske čimbenike, događaje u ranom životu,
neuroendokrine promjene i genetiku (Wilkinson & Goodyer, 2011.). Studije blizanaca pokazuju važnost genetskih i okolišnih čimbenika, posebice u
interakciji. Obiteljski čimbenici rizika za rekurentne depresivne poremećaje u mladosti uključuju poremećaj raspoloženja roditelja koji se rano javlja.
Neobiteljska depresija ima kao čimbenike rizika roditeljski poremećaj ovisnosti o drogama, roditeljski kriminal, obiteljske nesloge i nisku obiteljsku
koheziju. Zlostavljanje također može biti povezano s ranijim pojavljivanjem simptoma depresije, kao i s mnogim drugim komorbidnim stanjima.
Doprinos ranih štetnih životnih događaja puno je veći u okruženju obiteljskih genetskih čimbenika rizika (Wilkinson & Goodyer, 2011.).

C. Genetika

Najjači pojedinačni čimbenik za razvoj MDD­a je obiteljsko opterećenje za ovaj poremećaj. Većina studija, uključujući studije blizanaca, usvajanja i
studije visokog rizika, pokazala je obiteljski obrazac s međudjelovanjem okolišnih i genetskih čimbenika. Obiteljske studije pokazuju dva do četiri puta
veći rizik od depresije kod potomaka depresivnih roditelja. Studije blizanaca pokazuju nasljednost depresije od 40­65% (Thapar & Rice, 2006.). Dokazi
iz studija blizanaca pokazuju veću genetsku podudarnost kod depresije s početkom u adolescenciji nego s depresijom s početkom u djetinjstvu, što
sugerira da je depresija s vrlo ranim početkom više povezana s okolišnim čimbenicima (Harrington, 2000.; Thapar & Rice, 2006.).

Studije blizanaca pokazuju snažnu ko­transmisiju za depresiju i anksioznost, s nasljednošću većom od 40% (Thapar & Rice, 2006.). Geni koji prenose
Downloaded 2022­12­26 12:36 P  Your IP is 159.242.234.24
rizik od anksioznosti mogu dovesti do depresije kod mladih povećavajući osjetljivost na nepovoljne životne događaje, što je još jedan primjer
Chapter 37: Depressive Disorders (in Childhood and Adolescence), David A. Brent; Fadi Maalouf Page 1 / 11
interakcije gena i okoline (Wilkinson & Goodyer, 2011.). Ovaj model dodatno podupire povezanost depresije s manje funkcionalnom genetskom
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
varijantom serotoninskog receptora u interakciji sa stresnim životnim događajima.
studije visokog rizika, pokazala je obiteljski obrazac s međudjelovanjem okolišnih i genetskih čimbenika. Obiteljske studije pokazuju dva do četiri puta
Butler University
veći rizik od depresije kod potomaka depresivnih roditelja. Studije blizanaca pokazuju nasljednost depresije od 40­65% (Thapar & Rice, 2006.). Dokazi
Access Provided by:
iz studija blizanaca pokazuju veću genetsku podudarnost kod depresije s početkom u adolescenciji nego s depresijom s početkom u djetinjstvu, što
sugerira da je depresija s vrlo ranim početkom više povezana s okolišnim čimbenicima (Harrington, 2000.; Thapar & Rice, 2006.).

Studije blizanaca pokazuju snažnu ko­transmisiju za depresiju i anksioznost, s nasljednošću većom od 40% (Thapar & Rice, 2006.). Geni koji prenose
rizik od anksioznosti mogu dovesti do depresije kod mladih povećavajući osjetljivost na nepovoljne životne događaje, što je još jedan primjer
interakcije gena i okoline (Wilkinson & Goodyer, 2011.). Ovaj model dodatno podupire povezanost depresije s manje funkcionalnom genetskom
varijantom serotoninskog receptora u interakciji sa stresnim životnim događajima.

KLINIČKI NALAZ
A. Znakovi i simptomi

OSNOV DIJAGNOZE

Dijagnostički kriteriji ICD­10

Depresivna epizoda

U tipičnim blagim, umjerenim ili teškim depresivnim epizodama, pacijent pati od sniženja raspoloženja, smanjenja energije i smanjenja aktivnosti.
Sposobnost uživanja, interesa i koncentracije je smanjena, a česta je pojava izraženog umora čak i nakon minimalnog napora. San je obično
poremećen, a apetit smanjen. Samopoštovanje i samopouzdanje gotovo su uvijek smanjeni, a čak i u blagom obliku, često su prisutne neke ideje
krivnje ili bezvrijednosti. Spušteno raspoloženje malo varira iz dana u dan, ne reagira na okolnosti i može biti popraćeno takozvanim "somatskim"
simptomima, kao što su gubitak interesa i osjećaja ugode, buđenje ujutro nekoliko sati prije uobičajenog vremena, depresija najgora u ujutro,
izražena psihomotorna retardacija, uznemirenost, gubitak apetita, gubitak težine i gubitak libida.Ovisno o broju i težini simptoma, depresivna
epizoda može se označiti kao blaga, umjerena ili teška.

F32.0 Blaga depresivna epizoda

Obično su prisutna dva ili tri od gore navedenih simptoma.

F32.1 Umjerena depresivna epizoda

Obično su prisutna četiri ili više gore navedenih simptoma.

F32.2 Teška depresivna epizoda bez psihotičnih simptoma

Epizoda depresije u kojoj je nekoliko gore navedenih simptoma izraženo i uznemirujuće, obično gubitak samopoštovanja i ideje o bezvrijednosti ili
krivnji. Suicidalne misli i radnje su česte i obično je prisutan niz "somatskih" simptoma.

F32.3 Teška depresivna epizoda s psihotičnim simptomima

Epizoda depresije kao što je opisano u F32.2, ali s prisutnošću halucinacija, deluzija, psihomotorne retardacije ili stupora toliko ozbiljnog da su
uobičajene društvene aktivnosti nemoguće; može postojati opasnost po život od samoubojstva, dehidracije ili gladovanja. Halucinacije i iluzije
mogu ali ne moraju biti u skladu s raspoloženjem.

F32.8 Druge depresivne epizode

Atipična depresija

Pojedinačne epizode "maskirane" depresije NOS

F32.9 Depresivna epizoda, nespecificirana

F33.0­ F33.9 Rekurentni depresivni poremeća j

Poremećaj karakteriziran ponovljenim epizodama depresije kao što je opisano za depresivnu epizodu, bez povijesti neovisnih epizoda povišenog
raspoloženja i povećane energije (manija). Međutim, mogu postojati kratke epizode blagog povišenja raspoloženja i pretjerane aktivnosti
(hipomanije) neposredno nakon depresivne epizode, ponekad potaknute liječenjem antidepresivima. Prva epizoda može se pojaviti u bilo kojoj
dobi od djetinjstva do starosti, početak može biti akutan ili podmukao, a trajanje varira od nekoliko tjedana do mnogo mjeseci. Ovisno o broju i
Downloaded 2022­12­26 12:36 P  Your IP is 159.242.234.24
težini trenutačnih simptoma, rekurentna depresivna epizoda može se odrediti kao rekurentni depresivni poremećaj s blagom, umjerenom ili
Chapter 37: Depressive Disorders (in Childhood and Adolescence), David A. Brent; Fadi Maalouf Page 2 / 11
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
teškom trenutnom epizodom

R e p r o d u c i r a n o   u z   d o p uštenje Svjetske zdravstvene organizacije iz ICD­10: Međ unarodna statistička klasifikacija bolesti i srodnih zdravstvenih problema, 10. revizija.
 Butler University
KLINIČKI NALAZ Access Provided by:

A. Znakovi i simptomi

OSNOV DIJAGNOZE

Dijagnostički kriteriji ICD­10

Depresivna epizoda

U tipičnim blagim, umjerenim ili teškim depresivnim epizodama, pacijent pati od sniženja raspoloženja, smanjenja energije i smanjenja aktivnosti.
Sposobnost uživanja, interesa i koncentracije je smanjena, a česta je pojava izraženog umora čak i nakon minimalnog napora. San je obično
poremećen, a apetit smanjen. Samopoštovanje i samopouzdanje gotovo su uvijek smanjeni, a čak i u blagom obliku, često su prisutne neke ideje
krivnje ili bezvrijednosti. Spušteno raspoloženje malo varira iz dana u dan, ne reagira na okolnosti i može biti popraćeno takozvanim "somatskim"
simptomima, kao što su gubitak interesa i osjećaja ugode, buđenje ujutro nekoliko sati prije uobičajenog vremena, depresija najgora u ujutro,
izražena psihomotorna retardacija, uznemirenost, gubitak apetita, gubitak težine i gubitak libida.Ovisno o broju i težini simptoma, depresivna
epizoda može se označiti kao blaga, umjerena ili teška.

F32.0 Blaga depresivna epizoda

Obično su prisutna dva ili tri od gore navedenih simptoma.

F32.1 Umjerena depresivna epizoda

Obično su prisutna četiri ili više gore navedenih simptoma.

F32.2 Teška depresivna epizoda bez psihotičnih simptoma

Epizoda depresije u kojoj je nekoliko gore navedenih simptoma izraženo i uznemirujuće, obično gubitak samopoštovanja i ideje o bezvrijednosti ili
krivnji. Suicidalne misli i radnje su česte i obično je prisutan niz "somatskih" simptoma.

F32.3 Teška depresivna epizoda s psihotičnim simptomima

Epizoda depresije kao što je opisano u F32.2, ali s prisutnošću halucinacija, deluzija, psihomotorne retardacije ili stupora toliko ozbiljnog da su
uobičajene društvene aktivnosti nemoguće; može postojati opasnost po život od samoubojstva, dehidracije ili gladovanja. Halucinacije i iluzije
mogu ali ne moraju biti u skladu s raspoloženjem.

F32.8 Druge depresivne epizode

Atipična depresija

Pojedinačne epizode "maskirane" depresije NOS

F32.9 Depresivna epizoda, nespecificirana

F33.0­ F33.9 Rekurentni depresivni poremeća j

Poremećaj karakteriziran ponovljenim epizodama depresije kao što je opisano za depresivnu epizodu, bez povijesti neovisnih epizoda povišenog
raspoloženja i povećane energije (manija). Međutim, mogu postojati kratke epizode blagog povišenja raspoloženja i pretjerane aktivnosti
(hipomanije) neposredno nakon depresivne epizode, ponekad potaknute liječenjem antidepresivima. Prva epizoda može se pojaviti u bilo kojoj
dobi od djetinjstva do starosti, početak može biti akutan ili podmukao, a trajanje varira od nekoliko tjedana do mnogo mjeseci. Ovisno o broju i
težini trenutačnih simptoma, rekurentna depresivna epizoda može se odrediti kao rekurentni depresivni poremećaj s blagom, umjerenom ili
teškom trenutnom epizodom

R e p r o d u c i r a n o   u z   d o p uštenje Svjetske zdravstvene organizacije iz ICD­10: Međ unarodna statistička klasifikacija bolesti i srodnih zdravstvenih problema, 10. revizija.

Prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje, peto izdanje (DSM­5), velika depresija uključuje depresivno raspoloženje,
razdražljivo raspoloženje ili anhedoniju, plus četiri druga simptoma, a razina ozbiljnosti određuje se na temelju oštećenja (American Psychiatric
Association, 2013.). Distimični poremećaj je pervazivan i kroničan, traje najmanje 1 godinu, s manje simptoma nego MDD. Distimija se može
Downloaded 2022­12­26 12:36 P  Your IP is 159.242.234.24
zakomplicirati velikim depresivnim epizodama i tada se često naziva "dvostruka depresija". Distimični poremećaj ili "manja depresija" i
Chapter 37: Depressive Disorders (in Childhood and Adolescence), David A. Brent; Fadi Maalouf Page 3 / 11
subsindromska depresija mogu onesposobljavati i mogu biti prethodnici MDD­a. Disruptivni poremećaj regulacije raspoloženja uveden je u DSM­5 kao
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
jedan od depresivnih poremećaja i karakteriziran je stalnim ljutitim ili razdražljivim raspoloženjem uz ponavljane ispade temperamenta koji nisu u
skladu s razvojnom razinom. Ovo poglavlje, međutim,prvenstveno recenzije MDD definiran kao da je imao najmanje jednu depresivnu epizodu.
 R e p r o d u c i r a n o   u z   d o p uštenje Svjetske zdravstvene organizacije iz ICD­10: Međ unarodna statistička klasifikacija bolesti i srodnih zdravstvenih problema, 10. revizija.
Butler University
Access Provided by:

Prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje, peto izdanje (DSM­5), velika depresija uključuje depresivno raspoloženje,
razdražljivo raspoloženje ili anhedoniju, plus četiri druga simptoma, a razina ozbiljnosti određuje se na temelju oštećenja (American Psychiatric
Association, 2013.). Distimični poremećaj je pervazivan i kroničan, traje najmanje 1 godinu, s manje simptoma nego MDD. Distimija se može
zakomplicirati velikim depresivnim epizodama i tada se često naziva "dvostruka depresija". Distimični poremećaj ili "manja depresija" i
subsindromska depresija mogu onesposobljavati i mogu biti prethodnici MDD­a. Disruptivni poremećaj regulacije raspoloženja uveden je u DSM­5 kao
jedan od depresivnih poremećaja i karakteriziran je stalnim ljutitim ili razdražljivim raspoloženjem uz ponavljane ispade temperamenta koji nisu u
skladu s razvojnom razinom. Ovo poglavlje, međutim,prvenstveno recenzije MDD definiran kao da je imao najmanje jednu depresivnu epizodu.

B. Psihološko testiranje

Nijedan psihološki test nije dijagnostika MDD­a. Sveobuhvatna psihijatrijska dijagnostička procjena najkorisniji je alat za dijagnosticiranje depresivnih
poremećaja u djece i adolescenata. Upitnik raspoloženja i osjećaja (kratki oblik) može se koristiti za probir depresije i također za praćenje liječenja
(Myers & Winters, 2002.). Kod adolescenata, Upitnik o zdravlju pacijenata—2, pregled s dvije stavke, pokazao se učinkovitim načinom provjere
adolescentne depresije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti (Richardson et al, 2010.).

C. Laboratorijski nalazi

Nijedna laboratorijska studija nije dijagnostička za veliku depresivnu epizodu; međutim, laboratorijski nalazi su abnormalni u nekih pacijenata sa
simptomima MDD­a. Utvrđeno je da su promjene u spavanju i provokativne studije noradrenergičkog, hipotalamo­hipofizno­nadbubrežne osovine i
serotonergičkog sustava abnormalne kod djece i adolescenata s depresijom, ali to se posebno odnosi na pacijente izložene traumi ili teškim životnim
stresorima (Birmaher et al. , 2007.; Rao i sur., 2009.).

Subklinička hipotireoza, anemija i nutritivni nedostaci uključujući vitamine B6 i B12 ,   i folat povezani su sa simptomima depresije (Birmaher et al,
D

2007)   Iako su oni češći u odraslih, laboratoriji za probir uključuju testiranje funkcije štitnjače, kompletnu krvnu sliku, elektrolite, šećer u krvi te B6 i 
. B12

.i razine folata mogu biti indicirane u slučajevima kronične depresije ili depresije koja ne reagira. Stope depresije veće su nego u zajednici kod
pacijenata sa središnjim živčanim sustavom (npr. epilepsija, migrena) ili upalnim poremećajima (npr. astma, upalna bolest crijeva) (Birmaher et al,
2007). Sve je više dokaza o uključenosti upalnih procesa, bilo kao doprinos ili posljedica depresije u mladosti, te da citokini mogu posredovati u dijelu
odnosa između ranih poteškoća i depresije (Mills et al, 2013.).

D. Neuroimaging

Razlike u morfometrijskoj i funkcionalnoj magnetskoj rezonanciji (fMRI) pridonijele su našem razumijevanju neuralnog sklopa koji je u osnovi razvoja
depresivnih poremećaja. Zabilježeno je da je kortikalno stanjivanje lateralne polovice desne hemisfere i medijalnog aspekta lijeve hemisfere obiteljski
prenosivi intermedijarni fenotip za ranu depresiju, koji se javlja čak i kod onih s obiteljskim rizikom koji nisu pogođeni (iako mladi s tim značajke su
pokazivale oštećenje pažnje i vizualnog pamćenja; Peterson & Weissman, 2011.). Manji volumen hipokampusa povezan je s rizikom od i pojavom
depresije, osobito u interakciji s ranim životnim poteškoćama (Rao, 2010.). fMRI studije kod mladih s depresijom, kao i kod mladih s rizikom od
depresije,pokazuju neurokrug povezan s pristranom obradom informacija (veća posvećenost negativnim emocionalnim znakovima), veću limbičku
aktivaciju na emocionalne znakove i manju sposobnost raspoređivanja prefrontalnih kortikalnih resursa za ublažavanje ovih pretjeranih
emocionalnih odgovora (Hulvershorn, 2011.). Depresivni i rizični mladi također pokazuju oslabljenu strijatalnu reakciju na znakove nagrađivanja, što
je u korelaciji s oslabljenom sposobnošću doživljavanja pozitivnog utjecaja (Forbes & Dahl, 2012.).Dahl, 2012).Dahl, 2012).

TIJEK BOLESTI
Prosječno trajanje velike depresivne epizode u uzorcima zajednice je 3­6 mjeseci, s nešto dužim trajanjem u referentnim uzorcima od 5­8 mjeseci
(Birmaher et al, 2002). Otprilike 1 od 5 adolescenata imat će rezistentnu depresiju koja će trajati više od 2 godine (Lewinsohn et al, 1998). Nasuprot
tome, depresivne epizode mogu se spontano povući bez liječenja. Komorbiditet, osobito s distimijskim poremećajem, pojačanom težinom,
prisutnošću suicidalnih ideja, roditeljskom depresijom i odsutnošću poticajnog okruženja, pridonosi duljem trajanju i nepopustljivosti epizoda
(Birmaher et al, 2002.).

Depresija je kronični i ponavljajući poremećaj. Procjene rizika od recidiva iz jedne studije o primarnoj depresiji u djetinjstvu ukazuju na 40% stopu
recidiva do 2. godine i više od 70% unutar 5 godina, iako postoji mnogo manja vjerojatnost da će se depresija u dječjoj dobi koja je komorbiditet s
eksternalizirajućim poremećajima ponovno pojaviti (Harrington, 2000.; Birmaher et al, 2002). Procjene recidiva adolescentne depresije su između 30%
i 70% u 1­2 godine praćenja (Birmaher et al, 2002). Mladi kod kojih postoji nepotpuna remisija simptoma, prisutnost distimije, povijest zlostavljanja,
Downloaded 2022­12­26 12:36 P  Your IP is 159.242.234.24
kontinuirano socijalno oštećenje ili roditeljska povijest rane depresije imaju veću vjerojatnost da će doživjeti recidiv. Djeca i adolescenti s trajnom
Chapter 37: Depressive Disorders (in Childhood and Adolescence), David A. Brent; Fadi Maalouf Page 4 / 11
depresijom izloženi su riziku od posljedica, uključujući suicidalno ponašanje, poremećaje osobnosti, poremećaje ovisnosti o drogama,psihosocijalna
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
disfunkcija, pretilost i neuspjeh (Birmaher et al, 2002., 2007.). Bipolarni ishod javlja se u 10­20% klinički upućenih uzoraka depresije djece i
adolescenata i najčešći je kod pacijenata s psihotičnom depresijom i onih s izraženom obiteljskom poviješću manije (Birmaher et al, 2002, 2007).
(Birmaher et al, 2002.).
Butler University
Depresija je kronični i ponavljajući poremećaj. Procjene rizika od recidiva iz jedne studije o primarnoj depresiji u djetinjstvu ukazuju na 40% stopu
Access Provided by:

recidiva do 2. godine i više od 70% unutar 5 godina, iako postoji mnogo manja vjerojatnost da će se depresija u dječjoj dobi koja je komorbiditet s
eksternalizirajućim poremećajima ponovno pojaviti (Harrington, 2000.; Birmaher et al, 2002). Procjene recidiva adolescentne depresije su između 30%
i 70% u 1­2 godine praćenja (Birmaher et al, 2002). Mladi kod kojih postoji nepotpuna remisija simptoma, prisutnost distimije, povijest zlostavljanja,
kontinuirano socijalno oštećenje ili roditeljska povijest rane depresije imaju veću vjerojatnost da će doživjeti recidiv. Djeca i adolescenti s trajnom
depresijom izloženi su riziku od posljedica, uključujući suicidalno ponašanje, poremećaje osobnosti, poremećaje ovisnosti o drogama,psihosocijalna
disfunkcija, pretilost i neuspjeh (Birmaher et al, 2002., 2007.). Bipolarni ishod javlja se u 10­20% klinički upućenih uzoraka depresije djece i
adolescenata i najčešći je kod pacijenata s psihotičnom depresijom i onih s izraženom obiteljskom poviješću manije (Birmaher et al, 2002, 2007).

Većina djece i adolescenata koji se javljaju na liječenje depresije imaju poremećaj koji se istovremeno javlja (Angold et al, 1999). Obično pacijenti pate
od komorbidnog anksioznog poremećaja, koji može prethoditi pojavi simptoma depresije. Ovo treba razlikovati od disforije, koja nestaje uklanjanjem
stresa. Djeca s poviješću zlostavljanja u djetinjstvu imaju predispoziciju za razvoj depresije (Brown et al, 1999). U ove djece prevladavaju
posttraumatski stresni poremećaj i drugi poremećaji izrazitog stresa. Poremećaji ovisnosti o drogama mogu dovesti do depresije i, obrnuto,
samoliječenje depresije i anksioznosti može dovesti do zlouporabe supstanci ili ovisnosti (Horwood et al, 2012.). Poremećaj nedostatka
pažnje/hiperaktivnosti (ADHD) često se dijagnosticira kod mladih s depresijom i može se prenositi u nekim obiteljima (Faraone &Biederman, 1997).
Postoje dokazi da depresija dovodi do poremećaja ponašanja i obrnuto. Konkretno, razdražljivost i poremećaj regulacije emocija koji su često dio slike
poremećaja prkosnog suprotstavljanja i ADHD­a mogu posredovati u odnosu između eksternalizirajućih poremećaja i konačnog razvoja depresije
(Stringaris i sur., 2009.; Hipwell i sur., 2011.).

Jedna ozbiljna zabrinutost kod djece i adolescenata s depresijom je njihov povećani rizik od samoubojstva i suicidalnog ponašanja. Sve depresivne
pacijente treba procijeniti na prisutnost suicidalnih ideja. Depresivni mladi sa suicidalnim idejama zahtijevaju dodatno praćenje i liječenje usmjereno
na poboljšanje suicidalnosti. Ako su suicidalne ideje prisutne s namjerom, a pacijent i obitelj se ne mogu pridržavati sigurnosnog plana, tada je
pacijentu potrebno intenzivnije i restriktivnije okruženje, poput bolničke skrbi (Birmaher et al, 2007).

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
U svjetlu visokog stupnja komorbiditeta kod depresije kod djece i adolescenata, diferencijalna dijagnoza je i presudna za odgovarajuću skrb i izazovna.
Prepoznavanje i liječenje poremećaja koji pridonosi najvećem oštećenju treba dati prioritet. Na primjer, liječenje već postojećeg anksioznog
poremećaja može rezultirati rješavanjem simptoma depresije. Pacijenti u početku možda neće otkriti simptome tjeskobe, osobito u slučajevima
traume ili opsesivno­kompulzivnog poremećaja. Takvi poremećaji zahtijevaju intervenciju izvan uobičajenog liječenja depresije. Neliječeni ADHD može
rezultirati simptomima depresije zbog funkcionalnog oštećenja i međuljudskih poteškoća koje se mogu pripisati ADHD­u. U ovom poremećaju,
liječenje simptoma nepažnje i impulzivnosti može ublažiti simptome koji se pripisuju depresiji,kao i razlozi koji pridonose lošem raspoloženju (npr.
odbijanje vršnjaka, školski neuspjeh). Poremećaji ovisnosti o drogama, posebno koji uključuju depresogene tvari, kao što sualkoholi opijati, mogu
oponašati ili zapravo dovesti do depresivnog poremećaja, ali pacijenti mogu biti eutimični nakon detoksikacije i tretmana zlouporabe tvari.
Zlouporaba opojnih sredstava također može dovesti do povećanog rizika od depresije (Lynskey et al, 2004.). U okruženju psihotičnih poremećaja,
afektivna spljoštenost i pacijentova nespremnost da podijeli simptome psihoze mogu doprinijeti pogrešnoj dijagnozi depresije. Konačno,
diferencijalna dijagnoza bi uvijek trebala uključivati razmatranje bipolarne dijateze, budući da je rizik za ovu dijagnozu u okruženju rane depresije čak
10­20%. Djeca s bipolarnom dijatezom mogu imati smanjenu potrebu za snom, povećane razine energije uključujući značajne promjene u ponašanju,
bijeg ideja, brz govor, hiperseksualnost, grandioznost ili psihozu (Birmaher et al, 2007.). U fazi depresije,neke studije sugeriraju da su depresivni
simptomi hiperfagije, hipersomnije i psihoze prediktivni za bipolarni ishod (Birmaher et al, 2007).

LIJEČENJE
Pristup liječenju i odgovor djece i adolescenata s depresijom može varirati ovisno o težini, trajanju i komorbiditetu prisutne bolesti. Liječenje uvijek
treba uključivati akutnu i produžnu fazu, uz dostupnost dugotrajnijeg liječenja kronične ili rekurentne depresije. Psihoedukacija, podrška i
uključenost obitelji i škole ključni su za svaki plan liječenja i, u slučajevima vrlo blage depresije, mogu biti prikladni. U slučajevima umjerene do teške
depresije indicirana je primjena dokazano utemeljenih psihoterapija (opisanih kasnije), farmakoterapije ili kombinacije (Birmaher et al, 2007.).

A. Psihofarmakološke intervencije

Meta­analiza svih dostupnih kliničkih ispitivanja, objavljenih i neobjavljenih, otkrila je da su selektivni inhibitori ponovne pohrane serotonina (SSRI)
učinkovitiji od placeba, sa stopama odgovora od 60% naspram 49% na placebu i s najvećim dobicima u liječenju rano u liječenju ( Bridge et al, 2007;
Varigonda et al, 2015). Fluoksetin je jedini lijek koji je FDA odobrila za liječenje depresije kod djece i adolescenata, najbolje je proučen i pokazao je
najveću razliku između lijeka i placeba. Štoviše, dok su neke studije izvijestile o dobrim učincima liječenja monoterapijom kognitivno­bihevioralne
Downloaded 2022­12­26 12:36 P  Your IP is 159.242.234.24
terapije (KBT) (Brent i sur., 1997.; Wood i sur., 1996.), studija TADS otkrila je da postoje dokazi da fluoksetinbio učinkovitiji od placeba, iako CBT nije.
Chapter 37: Depressive Disorders (in Childhood and Adolescence), David A. Brent; Fadi Maalouf
Međutim, utvrđeno je da je kombinirano liječenje imalo najbrži i najpotpuniji odgovor osim u težim slučajevima, kada je bilo ekvivalentno samom
Page 5 / 11
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
liječenju lijekovima (March et al, 2004; Curry et al, 2006; Goodyer et al, 2007).

Escitalopram je odobrila FDA za liječenje adolescentne depresije, a postoje i skromno pozitivna placebom kontrolirana ispitivanja za sertralin ,
A. Psihofarmakološke intervencije
Butler University
Meta­analiza svih dostupnih kliničkih ispitivanja, objavljenih i neobjavljenih, otkrila je da su selektivni inhibitori ponovne pohrane serotonina (SSRI)
Access Provided by:

učinkovitiji od placeba, sa stopama odgovora od 60% naspram 49% na placebu i s najvećim dobicima u liječenju rano u liječenju ( Bridge et al, 2007;
Varigonda et al, 2015). Fluoksetin je jedini lijek koji je FDA odobrila za liječenje depresije kod djece i adolescenata, najbolje je proučen i pokazao je
najveću razliku između lijeka i placeba. Štoviše, dok su neke studije izvijestile o dobrim učincima liječenja monoterapijom kognitivno­bihevioralne
terapije (KBT) (Brent i sur., 1997.; Wood i sur., 1996.), studija TADS otkrila je da postoje dokazi da fluoksetinbio učinkovitiji od placeba, iako CBT nije.
Međutim, utvrđeno je da je kombinirano liječenje imalo najbrži i najpotpuniji odgovor osim u težim slučajevima, kada je bilo ekvivalentno samom
liječenju lijekovima (March et al, 2004; Curry et al, 2006; Goodyer et al, 2007).

Escitalopram je odobrila FDA za liječenje adolescentne depresije, a postoje i skromno pozitivna placebom kontrolirana ispitivanja za sertralin ,
venlafaksin i nefazodon (Bridge i sur., 2007.), no posljednji se ne koristi naširoko zbog rizika od hepatotoksičnosti.

U nekim studijama postoje značajni učinci za adolescente, ali ne i za djecu (Bridge et al, 2007). Osim toga, iako triciklički antidepresivi pokazuju
pozitivnu stopu odgovora u odraslih, dokazi ne podržavaju njihovu upotrebu za liječenje depresije kod djece i adolescenata (Hazell et al, 2002.).

Preporuke za doziranje za djecu i adolescente su da se počne s pola uobičajene početne doze za odrasle tijekom 1 tjedna (tj. ekvivalent od 10 mg
fluoksetina ), a zatim da se doza poveća na 20 mg fluoksetina ili ekvivalenta za još 3 tjedna. Povećanja doze trebala bi se događati u intervalima
najmanje 4 tjedna kako bi se omogućilo da lijek postigne stabilno stanje. Adekvatna koncentracija i pridržavanje mogu pridonijeti uspješnom ishodu
liječenja depresivne mladeži SSRI­ima (Woldu i sur., 2011.; Sakolsky i sur., 2011.). Djeci i adolescentima mogu biti potrebne relativno veće doze
citaloprama , sertralina ili fluvoksamina, na temelju farmakokinetičkih studija (Findling et al, 2006). Postoje dokazi da, kako bi se spriječio recidiv,
liječenje treba nastaviti najmanje 6 mjeseci nakon potpune remisije simptoma, u slučaju prve epizode MDD­a, i najmanje 12 mjeseci nakon
ponavljajuće epizode (Emslie et al, 2008).

S obzirom na opsežnije podatke o djelotvornosti, fluoksetin bi se trebao koristiti kao lijek prve linije. Za pacijente koji nisu odgovorili na odgovarajuće
ispitivanje sa SSRI, studije pokazuju da je prelazak na drugi SSRI jednako učinkovit kao i prelazak na venlafaksin , s manje nuspojava; štoviše, za
rezistentnu depresiju kombinacija lijekova i KBT­a je bolja od monoterapije lijekovima (Brent et al, 2008). U depresiji koja je bila otporna na
monoterapiju s odgovarajućim dozama najmanje dva SSRI­a, iako nedostaju empirijski podaci, klinički stručnjaci preporučuju povećanje ili strategije
promjene mogu uključivati bupropion , litij ili lamotrigin(Maalouf i sur., 2011.). Međutim, prije nego što se krene s dodatnim ispitivanjima lijekova,
važno je najprije utvrditi pridržavanje prethodnog ispitivanja i jesu li doza i trajanje bili primjereni, te da nije bilo neželjenih psihosocijalnih stresora
(npr. depresija roditelja, nesloga u obitelji, viktimizacija vršnjaka) ili nedijagnosticirano komorbidno stanje ili pogrešna dijagnoza koja bi mogla
pridonijeti rezistenciji na liječenje (Maalouf et al, 2011.). Psihoterapija je također indicirana, ako nije prethodno započeta. Ostala razmatranja u
farmakoterapijskom liječenju depresije uključuju upravljanje pratećim komorbiditetom. Blaži slučajevi mogu reagirati samo na psihoedukaciju ili u
kombinaciji s kratkom psihoterapijom.

B. Psihoterapijske intervencije

1. Kognitivno­bihevioralna terapija

KBT se pokazao kao učinkovita psihoterapija za liječenje depresije kod djece i adolescenata, uz ili bez istodobne primjene farmakoterapije. CBT se
temelji na premisi da depresivni pojedinci imaju iskrivljenu obradu informacija, misli i temeljna uvjerenja. Iskrivljenje se očituje u negativnom
atribucijskom stilu i uvjerenjima koja dovode do, pogoršavaju ili održavaju depresiju, osobito tijekom razdoblja stresa. KBT koristi kognitivne tehnike i
izgradnju vještina za ublažavanje kognitivnih iskrivljenja i neprilagođene obrade. Sadržaj različitih CBT tretmana uvelike varira, u rasponu od visoko
strukturiranog CWD­A (Suočavanje s depresijom za adolescente), do puno manje strukturiranih tretmana temeljenih na principima poput onih
temeljenih na Beckovoj CBT,na hibride poput onih korištenih u studiji Liječenje adolescentske depresije (TADS) ili studiji Liječenje rezistentne
depresije kod adolescenata (TORDIA) (March et al, 2004; Brent et al, 1997, 2008).

Na temelju TADS­a, samo KBT može biti najbolji za manje teške slučajeve depresije, iako u TADS­u, oni liječeni CBT monoterapijom nisu odgovorili do
18 tjedana od početka liječenja (March et al, 2004, 2007). S druge strane, kombinacija KBT­a i antidepresiva proizvela je najbrži i potpuni odgovor u
većini, ali ne u svim kliničkim ispitivanjima (March et al, 2004; Brent et al, 2008; Goodyer et al, 2007). Prediktori slabijeg odgovora na CBT, iz studija
TADS i TORDIA, uključuju veću težinu, povijest zlostavljanja, povijest nesuicidalnog samoozljeđivanja, depresiju roditelja i anhedoniju (Curry et al,
2006; McMakin et al, 2012; Asarnow et al , 2009). Suprotno tome, KBT može biti osobito povoljan za one s visokim stupnjem kognitivnih poremećaja i
komorbiditeta (Curry et al, 2006; Asarnow et al, 2009).

Osim toga, pokazalo se da kognitivno­bihevioralni preventivni program smanjuje učestalost depresije u visokorizične djece čiji su roditelji u povijesti
ismijavanja u usporedbi s njegom tijekom 6 godina (Brent et al, 2015.), iako su učinci oslabljeni. ako je jedan od roditelja bio depresivan tijekom
intervencije.
Downloaded 2022­12­26 12:36 P  Your IP is 159.242.234.24
2. Interpersonalna terapija
Chapter 37: Depressive Disorders (in Childhood and Adolescence), David A. Brent; Fadi Maalouf Page 6 / 11
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Interpersonalna terapija (IPT) temelji se na istraživanju i prepoznavanju uzroka depresije uključujući interpersonalni gubitak, sporove i promjene
uloga, društvenu izolaciju i deficite društvenih vještina. IPT za adolescente (IPT­A) je adaptacija IPT­a (Klomek i Mufson, 2006). Započinje
komorbiditeta (Curry et al, 2006; Asarnow et al, 2009).
Butler University
Osim toga, pokazalo se da kognitivno­bihevioralni preventivni program smanjuje učestalost depresije u visokorizične djece čiji su roditelji u povijesti
Access Provided by:

ismijavanja u usporedbi s njegom tijekom 6 godina (Brent et al, 2015.), iako su učinci oslabljeni. ako je jedan od roditelja bio depresivan tijekom
intervencije.

2. Interpersonalna terapija

Interpersonalna terapija (IPT) temelji se na istraživanju i prepoznavanju uzroka depresije uključujući interpersonalni gubitak, sporove i promjene
uloga, društvenu izolaciju i deficite društvenih vještina. IPT za adolescente (IPT­A) je adaptacija IPT­a (Klomek i Mufson, 2006). Započinje
"međuljudskim popisom" koji uključuje pacijentove međuljudske odnose. Ovaj inventar omogućuje terapeutu i pacijentu donošenje zajedničkih
odluka o ciljevima liječenja. IPT­A može biti uspješan jer se bavi promjenama uloga, međuljudskim poteškoćama s vršnjacima i obitelji te razvojem
društvenih vještina—svim važnim razvojnim zadacima adolescencije. IPT­A ima posebno dobre rezultate kod mladih s visokom razinom obiteljskih i
međuljudskih nesloga i društvenih disfunkcija (Gunlicks­Stoessel et al,2010). Usporedbe IPT­a i KBT­a za prevenciju depresije i njezino liječenje
pokazuju da su oba učinkovita, a nema jasnih dokaza da je bilo koji tretman bolji (Rossello i Bernal, 1999; Rossello i sur., 2008; Horowitz i sur., 2007).

3. Obiteljska terapija

Obiteljska terapija često se koristi kao dodatak drugim tretmanima za depresiju. Bilo je i pozitivnih i negativnih studija o korištenju obiteljske terapije.
Intervencije kao što su upravljanje roditeljskom depresijom, poboljšanje obiteljske komunikacije, smanjenje pretjeranog kritiziranja i povećanje
podrške vjerojatno će biti od koristi. Nedavno se pokazalo da obiteljska terapija privrženosti smanjuje depresivnu simptomatologiju više nego kliničko
liječenje, a obiteljska kognitivna terapija pokazala je učinkovitost u prevenciji depresije kod rizične mladeži (Diamond et al, 2010; Compas et al, 2011).

C. Ostale intervencije

Terapija temeljena na mentalizaciji (MBT), jednogodišnja psihoterapija usmjerena na podučavanje mladih i njihovih obitelji da budu sposobni izraziti
doživljaj emocija i situacija, pokazalo se da smanjuje simptome depresije kod depresivnih mladih koji se samoozljeđuju (Rossouw & Fonagy , 2012).

Svjetlosna terapija se pokazala korisnom za sezonski afektivni poremećaj (SAD) i kao dodatak za MDD sa sezonskom komponentom i može biti
jednako korisna kao primarni tretman za adolescente s blagom depresijom ili kao dodatni tretman za ubrzavanje odgovora na antidepresiv ( Swedo i
dr., 2007.; Niederhofer i von Klitzing, 2011., 2012.). Svjetlosna terapija uključuje svakodnevnu upotrebu svjetla punog spektra u ranim jutarnjim satima;
za SAD, svjetlosna terapija počinje u jesenskim i zimskim mjesecima kako bi se suzbila smanjena dnevna svjetlost.

Iako postoji malo kontroliranih dokaza o upotrebi elektrokonvulzivne terapije (ECT) u adolescentnoj depresiji, dokumentirano kliničko iskustvo
podupire ulogu ECT­a u depresiji koja je otporna na farmakološko i psihosocijalno liječenje, kao i kod teške psihotične depresije, bipolarne depresije i
po život opasna depresija (Walter & Rey, 2003.). ECT može biti manje učinkovit u slučaju komorbidnih poremećaja osobnosti Osi II.

KOMPLIKACIJE/ŠTETNI ISHODI LIJEČENJA
Jedan od primarnih razloga za zabrinutost u propisivanju SSRI lijekova kod djece i adolescenata bilo je "upozorenje crne kutije" FDA­e u vezi s rizikom
od suicidalnog ponašanja kod upotrebe ovih lijekova (Bridge et al, 2007). Ove su se nuspojave pojavile relativno rano u liječenju i nisu uključivale
nikakva stvarna samoubojstva i nekoliko pokušaja samoubojstva. U studiji TADS, štetni suicidalni događaji imali su gotovo četiri puta veću vjerojatnost
da će se pojaviti s fluoksetinomnego s placebom, iako je većina studija otkrila otprilike dvostruko povećanje (Bridge et al, 2007; March et al, 2007).
Podaci o tome štiti li dodatak CBT liječenju SSRI antidepresivima od pojave suicidalnih događaja su različiti: postoji relativno malo potpore u liječenju
primarne depresije, ali neki dokazi ako se uključe studije o depresiji komorbiditetu sa zlouporabom tvari (Dubicka et al. , 2010.; Cox i sur., 2012.).
Međutim, jedna je meta­analiza otkrila da je razlika u riziku između antidepresiva i placeba za suicidalne događaje samo 0,9%, te da je broj mladih koji
su reagirali na antidepresiv bio 11 puta veći od broja koji su doživjeli suicidalni događaj (Bridge et al, 2007. ).

Osim zabrinutosti zbog ponašanja povezanog sa samoubojstvom, antidepresivi mogu uzrokovati nuspojave kao što su agitacija, akatizija, serotoninski
sindrom (osobito u kombinaciji s drugim lijekovima), glavobolja, vrtoglavica, gastrointestinalni simptomi, poremećaj ciklusa spavanja, seksualna
disfunkcija i inhibicija trombocita koja dovodi do do modrica (Birmaher et al, 2007). Osim toga, u djece s rizikom od bipolarnog poremećaja, važno je
uzeti u obzir da je rizik od manije izazvane SSRI­om zabilježen kao najveći u djece mlađe od 14 godina (Martin et al, 2004.). Ostali liječnici uključeni u
skrb o djeci i adolescentima trebaju biti upoznati s primjenom bilo kojeg lijeka. Zbog inhibicije trombocita, SSRI treba prekinuti prije operacije. Lijekovi
kao što je fluoksetinstupaju u interakciju s mnogim lijekovima preko sustava citokroma P­450, i to treba uzeti u obzir pri svakoj promjeni lijeka ili u
slučajevima zajedničkog prepisivanja.

PROGNOZA
Downloaded 2022­12­26 12:36 P  Your IP is 159.242.234.24
Chapter 37: Depressive Disorders (in Childhood and Adolescence), David A. Brent; Fadi Maalouf Page 7 / 11
Depresija je kronična i onesposobljavajuća bolest koja često počinje u djetinjstvu ili adolescenciji. Pridonosi povećanom riziku od samoubojstva,
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
upotrebe supstanci i drugih psihijatrijskih posljedica te ometa osobni razvoj djeteta ili adolescenta. Iako je postignut određeni uspjeh u liječenju
depresije s ranim početkom, do 40% mladih se ne povuče na kraju kliničkih ispitivanja (March et al, 2007; Vitiello et al, 2011). Mnoga djeca i adolescenti
uzeti u obzir da je rizik od manije izazvane SSRI­om zabilježen kao najveći u djece mlađe od 14 godina (Martin et al, 2004.). Ostali liječnici uključeni u
Butler University
skrb o djeci i adolescentima trebaju biti upoznati s primjenom bilo kojeg lijeka. Zbog inhibicije trombocita, SSRI treba prekinuti prije operacije. Lijekovi
Access Provided by:
kao što je fluoksetinstupaju u interakciju s mnogim lijekovima preko sustava citokroma P­450, i to treba uzeti u obzir pri svakoj promjeni lijeka ili u
slučajevima zajedničkog prepisivanja.

PROGNOZA
Depresija je kronična i onesposobljavajuća bolest koja često počinje u djetinjstvu ili adolescenciji. Pridonosi povećanom riziku od samoubojstva,
upotrebe supstanci i drugih psihijatrijskih posljedica te ometa osobni razvoj djeteta ili adolescenta. Iako je postignut određeni uspjeh u liječenju
depresije s ranim početkom, do 40% mladih se ne povuče na kraju kliničkih ispitivanja (March et al, 2007; Vitiello et al, 2011). Mnoga djeca i adolescenti
ne dožive potpuni oporavak, a oni koji imaju simptome i dalje su izloženi riziku od recidiva (Birmaher et al, 2002; Emslie et al, 2008). Potrebne su
dodatne informacije o našim trenutnim metodama liječenja, liječenju vrlo rane depresije, neurobiologiji depresije, identifikaciji biomarkera za rani
odgovor i suicidalne događaje,i interakcija bioloških, genetskih i okolišnih čimbenika koji doprinose depresiji i odgovoru na liječenje.

Američka psihijatrijska udruga. Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje  . 5. izd. Arlington, VA : American Psychiatric Publishing;
2013.

Angold A, Costello EJ, Worthman CM. Pubertet i depresija: Uloge dobi, pubertetskog statusa i vremena puberteta. Psychol Med  . 1998;28:51.  [PubMed:
9483683] 

Angold A, Costello EJ, Erkanli A. Komorbiditet. J Dječja psihopsihijatrija.  1999;40:57.  [PubMed: 10102726] 

Asarnow JR, Emslie G, Clarke G, et al. Liječenje depresije otporne na selektivne inhibitore ponovne pohrane serotonina u adolescenata: Prediktori i
moderatori odgovora na liječenje. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry.  2009;48:330.  [PubMed: 19182688] 

Avenevoli S, Swendsen J, He JP, et al. Velika depresija u nacionalnom ispitivanju komorbiditeta­dodatak za adolescente: prevalencija, korelacije i
liječenje. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry.  2015. siječnja;54(1):37–44.

Birmaher B. Longitudinalni tijek pedijatrijskog bipolarnog poremećaja. Am J Psihijatrija.  2007;164:537.  [PubMed: 17403961] 

Birmaher B, Arbelaez C, Brent D. Tijek i ishod velikog depresivnog poremećaja kod djece i adolescenata. Child Adolesc Psychiatr Clin North Am  .
2002;11:619­637.

Birmaher B, Brent D, Bernet W, et al. Parametar prakse za procjenu i liječenje djece i adolescenata s depresivnim poremećajima. J Am Acad Child
Adolesc Psychiatry.  2007;46:1503.  [PubMed: 18049300] 

Brent DA, Holder D, Kolko D, et al. Kliničko psihoterapijsko ispitivanje adolescentne depresije koje uspoređuje kognitivnu, obiteljsku i suportivnu
terapiju. Arch Gen Psihijatrija.  1997;54:877.  [PubMed: 9294380] 

Brent D, Emslie G, Clarke G, et al. Prelazak na drugi SSRI ili na venlafaksin sa ili bez kognitivno bihevioralne terapije za adolescente s depresijom
otpornom na SSRI: randomizirano kontrolirano ispitivanje TORDIA. JAMA  . 2008;299:901.  [PubMed: 18314433] 

Brent DA, Brunwasser SM, Hollon SD, et al. Učinak kognitivno­bihevioralnog programa prevencije na depresiju 6 godina nakon primjene među rizičnim
adolescentima: randomizirano kliničko ispitivanje. JAMA Psihijatrija.  2015. studeni;72(11):1110–1118.

Bridge JA, Iyengar S, Salary CB, et al. Klinički odgovor i rizik za prijavljene suicidalne ideje i pokušaje samoubojstva u pedijatrijskom liječenju
antidepresivima: meta­analiza randomiziranih kontroliranih ispitivanja. JAMA  . 2007;297:1683.  [PubMed: 17440145] 

Brown J, Cohen P, Johnson JG, et al. Zlostavljanje i zanemarivanje u djetinjstvu: Specifičnost učinaka na depresiju i suicidalnost kod adolescenata i
mladih odraslih. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry.  1999;38:1490.  [PubMed: 10596248] 

Compas BE, Forehand R, Thigpen JC, et al. Obiteljska grupna kognitivno­bihevioralna preventivna intervencija za obitelji depresivnih roditelja: 18­ i 24­
mjesečni ishodi. J Posavjetujte se s Clin Psychol  . 2011;79:488.  [PubMed: 21707137] 

Costello EJ, Mustillo S, Erkanli A, et al. Prevalencija i razvoj psihijatrijskih poremećaja u djetinjstvu i adolescenciji. Arch Gen Psihijatrija.  2003;60:837. 
[PubMed: 12912767] 
Downloaded 2022­12­26 12:36 P  Your IP is 159.242.234.24
Cox GR, Callahan P, Churchill R, et al. Psihološke terapije u odnosu na antidepresive, same ili u kombinaciji za depresiju u djece i adolescenata.
Chapter 37: Depressive Disorders (in Childhood and Adolescence), David A. Brent; Fadi Maalouf Page 8 / 11
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Cochrane Database Syst  Rev. 2012;11:CD008324.  [PubMed: 23152255] 

Curry J, Rohde P, Simons A, et al. Prediktori i moderatori akutnog ishoda u studiji liječenja adolescenata s depresijom (TADS). J Am Acad Child Adolesc
Compas BE, Forehand R, Thigpen JC, et al. Obiteljska grupna kognitivno­bihevioralna preventivna intervencija za obitelji depresivnih roditelja: 18­ i 24­
Butler University
mjesečni ishodi. J Posavjetujte se s Clin Psychol  . 2011;79:488.  [PubMed: 21707137] 
Access Provided by:

Costello EJ, Mustillo S, Erkanli A, et al. Prevalencija i razvoj psihijatrijskih poremećaja u djetinjstvu i adolescenciji. Arch Gen Psihijatrija.  2003;60:837. 
[PubMed: 12912767] 

Cox GR, Callahan P, Churchill R, et al. Psihološke terapije u odnosu na antidepresive, same ili u kombinaciji za depresiju u djece i adolescenata.
Cochrane Database Syst  Rev. 2012;11:CD008324.  [PubMed: 23152255] 

Curry J, Rohde P, Simons A, et al. Prediktori i moderatori akutnog ishoda u studiji liječenja adolescenata s depresijom (TADS). J Am Acad Child Adolesc
Psychiatry.  2006;45:1427.  [PubMed: 17135988] 

Diamond GS, Wintersteen MB, Brown GK, et al. Obiteljska terapija zasnovana na privrženosti za adolescente sa suicidalnim idejama: randomizirano
kontrolirano ispitivanje. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry.  2010;49:122.  [PubMed: 20215934] 

Dubicka B, Elvins R, Roberts C, et al. Kombinirano liječenje kognitivno­bihevioralne terapije u adolescentnoj depresiji: meta­analiza. Br J Psihijatrija.
2010;197:433.  [PubMed: 21119148] 

Emslie GJ, Kennard BD, Mayes TL, et al. Fluoksetin u odnosu na placebo u prevenciji relapsa velike depresije u djece i adolescenata. Am J Psihijatrija.
2008;165:459.  [PubMed: 18281410] 

Faraone SV, Biederman J. Da li poremećaj pažnje s hiperaktivnošću i velika depresija dijele obiteljske čimbenike rizika? J Nerv Ment Dis  . 1997;185:533. 
[PubMed: 9307614] 

Findling RL, McNamara NK, Stansbrey RJ, et al. Važnost farmakokinetičkih studija u planiranju ispitivanja učinkovitosti kod juvenilne velike depresije. J
Dječji Adolesc Psychopharmacol  . 2006;16:131.  [PubMed: 16553534] 

Forbes EE, Dahl RE. Pregled istraživanja: Promijenjena funkcija nagrađivanja u adolescentnoj depresiji: Što, kada i kako? J Dječja psihopsihijatrija.
2012;53:3.  [PubMed: 22117893] 

Goodyer I, Dubicka B, Wilkinson P, Kelvin R, et al. Selektivni inhibitori ponovne pohrane serotonina (SSRI) i rutinska specijalistička skrb sa i bez
kognitivno­bihevioralne terapije u adolescenata s velikom depresijom: randomizirano kontrolirano ispitivanje. BMJ.  2007;335:142.  [PubMed:
17556431] 

Gunlicks­Stoessel M, Mufson L, Jekal A, et al. Utjecaj percipiranog interpersonalnog funkcioniranja na liječenje adolescentne depresije: IPT­A u
odnosu na uobičajeno liječenje u školskim zdravstvenim klinikama. J Posavjetujte se s Clin Psychol  . 2010;78:260.  [PubMed: 20350036] 

Harrington R. Depresija u djetinjstvu: je li to isti poremećaj? U: Rapoport J, ur. Početak "odrasle" psihopatologije u djetinjstvu: klinički i istraživački
napredak  . Washington, DC: American Psychiatric Publishing; 2000:223.

Hazell P, O'Connell D, Heathcote D, et al. Triciklički lijekovi za depresiju u djece i adolescenata. Cochrane Database Syst Rev.  2002; 6: CD002317.

Hipwell AE, Stepp S, Feng X, et al. Utjecaj dimenzija oporbenog prkosnog poremećaja na vremenski poredak problema ponašanja i depresije tijekom
djetinjstva i adolescencije kod djevojčica. J Dječja psihopsihijatrija.  2011;52:1099.  [PubMed: 21815894] 

Horowitz JL, Garber J, Ciesla JA, et al. Prevencija simptoma depresije u adolescenata: randomizirano ispitivanje kognitivno­bihevioralnih i
interpersonalnih preventivnih programa. J Posavjetujte se s Clin Psychol  . 2007;75:693.  [PubMed: 17907851] 

Horwood LJ, Fergusson DM, Coffey C, et al. Kanabis i depresija: integrativna analiza podataka četiri australsko­azijske skupine. Ovisnost  o drogama i
alkoholu  . 2012;126:369.  [PubMed: 22749560] 

Hulvershorn LA, Cullen K, Anand A. Prema disfunkcionalnoj povezanosti: pregled nalaza neuroimaginga u pedijatrijskom velikom depresivnom
poremećaju. Ponašanje snimanja mozga  . 2011;5:307.  [PubMed: 21901425] 

Klomek AB, Mufson L. Interpersonalna psihoterapija za depresivne adolescente. Child Adolesc Psychiatr Clin North Am  . 2006;15:959, ix.

Lewinsohn PM, Rohde P, Seeley JR. Veliki depresivni poremećaj u starijih adolescenata: prevalencija, čimbenici rizika i kliničke implikacije. Clin Psychol
Downloaded 2022­12­26 12:36 P  Your IP is 159.242.234.24
Rev.  1998. studeni;18(7):765–794.
Chapter 37: Depressive Disorders (in Childhood and Adolescence), David A. Brent; Fadi Maalouf Page 9 / 11
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Lynskey MT, Glowinski AL, Todorov AA, et al. Teški depresivni poremećaj, suicidalne ideje i pokušaj samoubojstva u blizanaca koji nisu usklađeni s
ovisnošću o kanabisu i ranim početkom upotrebe kanabisa. Arch Gen Psihijatrija  . Listopad 2004;61(10):1026–1032.
Hulvershorn LA, Cullen K, Anand A. Prema disfunkcionalnoj povezanosti: pregled nalaza neuroimaginga u pedijatrijskom velikom depresivnom
Butler University
poremećaju. Ponašanje snimanja mozga  . 2011;5:307.  [PubMed: 21901425] 
Access Provided by:

Klomek AB, Mufson L. Interpersonalna psihoterapija za depresivne adolescente. Child Adolesc Psychiatr Clin North Am  . 2006;15:959, ix.

Lewinsohn PM, Rohde P, Seeley JR. Veliki depresivni poremećaj u starijih adolescenata: prevalencija, čimbenici rizika i kliničke implikacije. Clin Psychol
Rev.  1998. studeni;18(7):765–794.

Lynskey MT, Glowinski AL, Todorov AA, et al. Teški depresivni poremećaj, suicidalne ideje i pokušaj samoubojstva u blizanaca koji nisu usklađeni s
ovisnošću o kanabisu i ranim početkom upotrebe kanabisa. Arch Gen Psihijatrija  . Listopad 2004;61(10):1026–1032.

Maalouf FT, Atwi M, Brent DA. Depresija otporna na liječenje u adolescenata: pregled i novosti o kliničkom liječenju. Depresivna anksioznost.  2011.
studeni;28(11):946–954.

March J, Silva S, Petrycki S, et al. Fluoksetin , kognitivno­bihevioralna terapija i njihova kombinacija za adolescente s depresijom: randomizirano
kontrolirano ispitivanje liječenja adolescenata s depresijom (TADS). JAMA  . 2004;292:807.  [PubMed: 15315995] 

March JS, Silva S, Petrycki S, et al. Studija liječenja adolescenata s depresijom (TADS): dugoročna učinkovitost i sigurnosni ishodi. Arch Gen
Psihijatrija.  2007;64:1132.  [PubMed: 17909125] 

Martin A, Young C, Leckman JF, et al. Učinci dobi na maničnu konverziju izazvanu antidepresivima. Arch Pediatr Adolesc Med  . 2004;158:773.  [PubMed:
15289250] 

McMakin DL, Olino TM, Porta G, et al. Anhedonija predviđa lošiji oporavak među mladima s depresijom otpornom na liječenje selektivnim inhibitorima
ponovne pohrane serotonina. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry.  2012;51:404.  [PubMed: 22449646] 

Mills NT, Scott JG, Wray NR, et al. Pregled istraživanja: Uloga citokina u depresiji kod adolescenata: sustavni pregled. J Dječja psihopsihijatrija.
2013;54:816.  [PubMed: 24027786] 

Myers K, Winters NC. Desetogodišnji pregled ljestvica ocjena. II: Skale za internalizirane poremećaje. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry.  2002;41:634. 
[PubMed: 12049439] 

Niederhofer H, von Klitzing K. Liječenje jakim svjetlom kao dodatna terapija za depresiju kod 28 adolescenata: randomizirano ispitivanje. Prim Care
Companion Poremećaj CNS­a  . 2011;13.

Niederhofer H, von Klitzing K. Liječenje jakim svjetlom kao monoterapija nesezonske depresije za 28 adolescenata. Int J Psychiatry Clin Pract  .
2012;16:233.  [PubMed: 22809107] 

Peterson BS, Weissman MM. Endofenotip temeljen na mozgu za veliki depresivni poremećaj. Annu Rev Med  . 2011;62:461.  [PubMed: 21226617] 

Rao U. Komorbiditet između depresije i poremećaja ovisnosti u adolescenata: uloga stresa i HPA aktivnosti. Američki psihijatar  . 2010;3:39.  [PubMed:
20631918] 

Rao U, Hammen CL, Poljska RE. Markeri rizika za depresiju u adolescenata: spavanje i HPA mjere. Neuropsihofarmakologija.  2009;34:1936.  [PubMed:
19262465] 

Richardson LP, Rockhill C, Russo JE, et al. Evaluacija PHQ­2 kao kratkog pregleda za otkrivanje teške depresije među adolescentima. Pedijatrija.
2010;125:e1097.  [PubMed: 20368315] 

Rossello J, Bernal G. Učinkovitost kognitivno­bihevioralnih i interpersonalnih tretmana za depresiju u portorikanskih adolescenata. J Posavjetujte se s
Clin Psychol  . 1999;67:734.  [PubMed: 10535240] 

Rossello J, Bernal G, Rivera­Medina C: Individualni i grupni CBT i IPT za portorikanske adolescente sa simptomima depresije. Cultur Divers Ethnic
Minor Psychol  . 2008;14:234.  [PubMed: 18624588] 

Rossouw TI, Fonagy P. Liječenje samoozljeđivanja adolescenata temeljeno na mentalizaciji: randomizirano kontrolirano ispitivanje. J Am Acad Child
Adolesc Psychiatry.  2012;51:1304 e3.
Downloaded 2022­12­26 12:36 P  Your IP is 159.242.234.24
Chapter 37: Depressive Disorders (in Childhood and Adolescence), David A. Brent; Fadi Maalouf Page 10 / 11
Sakolsky DJ, Perel JM, Emslie GJ, et al. Izloženost antidepresivima kao prediktor kliničkih ishoda u studiji Treatment of Resistent Depression in
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Adolescents (TORDIA). J Clin Psychopharmacol  . 2011;31:92.  [PubMed: 21192150] 
 Butler University
Rossello J, Bernal G, Rivera­Medina C: Individualni i grupni CBT i IPT za portorikanske adolescente sa simptomima depresije. Cultur Divers Ethnic
Access Provided by:
Minor Psychol  . 2008;14:234.  [PubMed: 18624588] 

Rossouw TI, Fonagy P. Liječenje samoozljeđivanja adolescenata temeljeno na mentalizaciji: randomizirano kontrolirano ispitivanje. J Am Acad Child
Adolesc Psychiatry.  2012;51:1304 e3.

Sakolsky DJ, Perel JM, Emslie GJ, et al. Izloženost antidepresivima kao prediktor kliničkih ishoda u studiji Treatment of Resistent Depression in
Adolescents (TORDIA). J Clin Psychopharmacol  . 2011;31:92.  [PubMed: 21192150] 

Stringaris  A, Cohen  P, Pine  DS,  et al. Adult outcomes of youth irritability: A 20­year prospective community­based study. Am J Psychiatry.
2009;166:1048.  [PubMed: 19570932] 

Swedo  SE, Allen  AJ, Glod  CA,  et al. A controlled trial of light therapy for the treatment of pediatric seasonal affective disorder. J Am Acad Child
Adolesc Psychiatry.  2007;36:816.

Thapar  A, Rice  F. Twin studies in pediatric depression. Child Adolesc Psychiatr Clin North Am . 12006;5:869, viii.

Varigonda  AL, Jakubovski  E, Taylor  MJ,  et al. Systematic review and meta­analysis: Early treatment responses of selective serotonin reuptake
inhibitors in pediatric major depressive disorder. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry.  2015 Jul;54(7):557–564.

Vitiello  B, Emslie  G, Clarke  G,  et al. Long­term outcome of adolescent depression initially resistant to selective serotonin reuptake inhibitor
treatment: A follow­up study of the TORDIA sample. J Clin Psychiatry.  2011;72:388.  [PubMed: 21208583] 

Walter  G, Rey  JM. Has the practice and outcome of ECT in adolescents changed? Findings from a whole­population study. J ECT . 2003;19:84. 
[PubMed: 12792456] 

Wilkinson  PO, Goodyer  IM. Childhood adversity and allostatic overload of the hypothalamic­pituitary­adrenal axis: A vulnerability model for
depressive disorders. Dev Psychopathol . 2011;23:1017.  [PubMed: 22018079] 

Woldu  H, Porta  G, Goldstein  T,  et al. Pharmacokinetically and clinician­determined adherence to an antidepressant regimen and clinical outcome in
the TORDIA trial. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry.  2011;50:490.  [PubMed: 21515198] 

Wood A, Harrington R, Moore A. Kontrolirano ispitivanje kratke kognitivno­bihevioralne intervencije kod adolescenata s depresivnim poremećajima. J
Dječja psihopsihijatrija.  1996. rujan;37(6):737–746.

Downloaded 2022­12­26 12:36 P  Your IP is 159.242.234.24
Chapter 37: Depressive Disorders (in Childhood and Adolescence), David A. Brent; Fadi Maalouf Page 11 / 11
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility