Butler 

University
Access Provided by:

Trenutna dijagnoza i liječenje: Psihijatrija, 3e

Poglavlje 45:  Rodna disforija kod djece i adolescenata

Doug P. VanderLaan; Kenneth J. Zucker

OSNOV DIJAGNOZE
Različiti skupovi kriterija koriste se u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje, peto izdanje(DSM­5) za dijagnosticiranje rodne
disforije (GD) kod djece u odnosu na adolescente. (Američka psihijatrijska udruga, 2013.). Oba skupa kriterija naglašavaju nepodudarnost između
iskusnog spola i roda dodijeljenog pri rođenju. Iskusni rod može biti tradicionalni rodni identitet suprotnog spola ili neki alternativni, netradicionalni
rodni identitet koji nije u skladu s kulturološki specifičnim rodnim ulogama povezanim s "muškarcem" ili "ženom". Kao i kod mnogih dijagnoza, bitan
kriterij je prisutnost klinički značajnog distresa ili poremećaja funkcioniranja u jednom ili više važnih područja (npr. društveni odnosi, škola). Treba
navesti javlja li se GD zajedno s poremećajem spolnog razvoja (DSD). Za adolescente također treba navesti je li pacijent prošao kroz promjenu
spola,uključujući medicinske postupke za usklađivanje pacijentovog fizičkog izgleda s njegovim ili njezinim doživljenim rodnim identitetom.

U nadolazećem ICD­11, čije je objavljivanje predviđeno za 2018., predloženo je nekoliko revizija MKB­10 dijagnoza transseksualizma i poremećaja
rodnog identiteta u djetinjstvu: (1) preimenovati ove dvije dijagnoze u Rodna neusklađenost adolescenata i odraslih i Rodna neusklađenost djetinjstva;
(2) za dijagnozu djeteta, da se ne može dijagnosticirati prije dobi od 5 godina i da "nepodudarnost" mora trajati najmanje 2 godine (za razliku od 6
mjeseci u DSM­5); i (3) što je možda najvažnije, premjestiti te dijagnoze iz odjeljka MKB­a o mentalnim poremećajima i poremećajima ponašanja u novi
odjeljak privremeno nazvan Stanja povezana sa spolnim zdravljem (Drescher et al, 2012., 2016.).

Na prijedlog da se napravi novi odjeljak ICD­11 za prilagodbu dijagnozama rodnog identiteta djelomično su utjecali neki kliničari i transrodni
aktivisti/organizacije koji žele "depatologizirati" i destigmatizirati rodnu disforiju ili rodnu nepodudarnost (Drescher, 2015.) , ali u isto vrijeme zadržati
pristup skrbi, uključujući usluge mentalnog zdravlja i osiguranje za biomedicinske postupke, kao što je operacija promjene spola (ili "potvrde spola").
Preimenovanje dijagnoze u Rodna nepodudarnost (za razliku od Rodne disforije kako se sada naziva u DSM­5) je zato što predložena dijagnoza ne
zahtijeva "uznemirenost" ili oštećenje, kao što je to slučaj u DSM­5. Također je važno napomenuti da je zadržavanje bilo kakve dijagnoze uopće za
djecu predmet žestokih osporavanja. Na primjer,istraživanje među članovima Svjetske stručne udruge za zdravlje transrodnih osoba pokazalo je da je
oko polovica za zadržavanje u ICD­u, a polovica za brisanje (De Cuypere et al, u tisku). Osim ovih konceptualnih promjena, treba imati na umu da
predloženo obrazloženje za nižu dobnu granicu od 5 godina za dijagnozu u djece još uvijek nije razjašnjeno. Moglo bi se tvrditi da ovaj prijedlog želi
upozoriti kliničare da budu oprezni u davanju bilo kakve preporuke za liječenje vrlo male djece; s druge strane, moglo bi se tvrditi da će takav prijedlog
biti prepreka ranom liječenju, a svakako je slučaj da se mnoga djeca s ovom dijagnozom klinički vide prije dobi od 5 godina (vidi Cohen­Kettenis et al,
2003). Prema GM Reedu (osobna komunikacija, 22. travnja 2016.),predložena struktura cjelokupnog ICD­11 bit će dostupna javnosti za pregled i
povratne informacije sredinom do kraja 2016.http://apps.who.int/classifications/icd11/browse/lm/en .

O PĆA RAZMATRANJA
A. Epidemiologija

Prema DSM­5, podaci o populacijskoj prevalenciji GD­a u djece i adolescenata su ograničeni. Prevalencija odraslih osoba koje traže liječenje od GD­a u
specijalnim klinikama korištena je za dobivanje procjena. Stope prevalencije među natalnim odraslim muškarcima i ženama su 0,005­0,014% odnosno
0,002­0,003%. Međutim, to vjerojatno predstavlja podcjenjivanje, jer neće svi pojedinci koji dožive GD doći na liječenje u specijalizirane klinike i
također zato što simptomi GD­a kod djece ili adolescenata mogu nestati do odrasle dobi. U svakom slučaju, sa sigurnošću se može zaključiti da je GD u
djece i adolescenata relativno rijetka.

Omjer spolova natalnih muškaraca i žena koji se pregledaju u specijalnim klinikama za GD kreće se od 2:1 do 4,5:1 među djecom (Wood et al, 2013.).
Nije jasno odražava li ova pristranost prema natalnim muškarcima stvarnu spolnu razliku u prevalenciji GD­a u djetinjstvu. Umjesto toga, to može
odražavati različite reakcije na različito rodno ponašanje kod djece, pri čemu ženstveni dječaci izazivaju jaču reakciju nego muževne djevojčice. Među
Downloaded 2022­12­26 12:44 P  Your IP is 159.242.234.24
adolescentima, spolni omjer natalnih muškaraca i žena koje su pregledane u specijalnim klinikama za GD bliži je paritetu, ali u novije vrijeme čini se da
Chapter 45: Gender Dysphoria in Children and Adolescents, Doug P. VanderLaan; Kenneth J. Zucker
su natalne žene počele biti brojčanije od natalnih muškaraca (Aitken et al, 2015.). Page 1 / 7
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
B. Etiologija
također zato što simptomi GD­a kod djece ili adolescenata mogu nestati do odrasle dobi. U svakom slučaju, sa sigurnošću se može zaključiti da je GD u
Butler University
djece i adolescenata relativno rijetka.
Access Provided by:

Omjer spolova natalnih muškaraca i žena koji se pregledaju u specijalnim klinikama za GD kreće se od 2:1 do 4,5:1 među djecom (Wood et al, 2013.).
Nije jasno odražava li ova pristranost prema natalnim muškarcima stvarnu spolnu razliku u prevalenciji GD­a u djetinjstvu. Umjesto toga, to može
odražavati različite reakcije na različito rodno ponašanje kod djece, pri čemu ženstveni dječaci izazivaju jaču reakciju nego muževne djevojčice. Među
adolescentima, spolni omjer natalnih muškaraca i žena koje su pregledane u specijalnim klinikama za GD bliži je paritetu, ali u novije vrijeme čini se da
su natalne žene počele biti brojčanije od natalnih muškaraca (Aitken et al, 2015.).

B. Etiologija

Čini se da je etiologija GD­a multifaktorska. Biološke teorije usredotočile su se na tri područja: genetske čimbenike, prenatalnu izloženost spolnim
hormonima i interakcije majke i fetusa. Studija s blizancima izvijestila je o većoj podudarnosti za pacijente s GD­om koji su bili monozigotni (identični)
u odnosu na one koji su bili dizigotni (dvojajčani) blizanci, što ukazuje na ulogu genetskih čimbenika (Heylens et al, 2012.). Pojedinci koji su bili izloženi
atipičnim prenatalnim razinama spolnih hormona zbog DSD­a imaju veću vjerojatnost da će doživjeti međuspolnu identifikaciju, što ukazuje na ulogu
prenatalnih spolnih hormona u GD­u (npr. djevojčice izložene povišenim razinama androgena tijekom trudnoće kao u slučaju kongenitalna adrenalna
hiperplazija) (Pasterski i sur., 2015.). Što se tiče interakcija majke i fetusa,neke majke mogu proizvesti imunološki odgovor prema proteinima
specifičnim za muškarce kao posljedicu gestacije uzastopnih muških fetusa. Ovaj imunološki odgovor može ograničiti maskulinizaciju i defeminizaciju
fetalnog muškog mozga u kasnije rođenih muškaraca. Ovaj imunološki put odražava se u kasnom redoslijedu rođenja i višku starije braće među GD
muškarcima—iako se čini da je ovo objašnjenje ograničeno na GD muškarce koji su također homoseksualni u odnosu na njihov natalni spol. Čini se da
žene s GD­om imaju višak starijih sestara, ali trenutno ne postoje hipoteze o etiološkom značaju ovog nalaza (VanderLaan et al, 2014.).Ovaj imunološki
put odražava se u kasnom redoslijedu rođenja i višku starije braće među GD muškarcima—iako se čini da je ovo objašnjenje ograničeno na GD
muškarce koji su također homoseksualni u odnosu na njihov natalni spol. Čini se da žene s GD­om imaju višak starijih sestara, ali trenutno ne postoje
hipoteze o etiološkom značaju ovog nalaza (VanderLaan et al, 2014.).Ovaj imunološki put odražava se u kasnom redoslijedu rođenja i višku starije
braće među GD muškarcima—iako se čini da je ovo objašnjenje ograničeno na GD muškarce koji su također homoseksualni u odnosu na njihov natalni
spol. Čini se da žene s GD­om imaju višak starijih sestara, ali trenutno ne postoje hipoteze o etiološkom značaju ovog nalaza (VanderLaan et al, 2014.).

Psihosocijalne teorije često su naglašavale razvoj rodne sheme ili složeno obiteljsko okruženje, ali identificirano je nekoliko psihosocijalnih
čimbenika. Posjedovanje krutih rodnih shema ili razvojno zaostajanje u formiranju rodne postojanosti može dovesti do toga da neka djeca sa
stereotipnim preferencijama suprotnog spola (npr. sklonost igračkama ili aktivnostima) povjeruju da su suprotnog spola (Zucker et al, 1999.).
Psihodinamičke perspektive konceptualizirale su međuspolno ponašanje i identifikaciju kao bitan dio djetetova pokušaja da se nosi sa separacijskom
anksioznošću (Zucker et al, 2014.). Čini se da su faktori roditelja također važni. Postojanost GD­a povezana je s nižim socioekonomskim statusom
roditelja (Singh, 2012.), iako je trenutno nejasno zašto ta povezanost postoji.Čini se da su važne i roditeljske reakcije na ponašanje i identitet među
spolovima. Na primjer, vjerojatnije je da će GD ustrajati kod djece čiji roditelji podržavaju društvenu rodnu tranziciju (Steensma et al, 2013.).

KLINIČKI NALAZ
A. Znakovi i simptomi

Među djecom, prisutnost GD­a često se zaključuje iz djetetovog otvorenog ponašanja. Mnogi od dijagnostičkih kriterija usmjereni su na konkretna
zapažanja kao što je izražena sklonost drugovima suprotnog spola za igru, aktivnostima i igračkama, kao i izbjegavanje istospolnih drugova za igru,
aktivnosti i igračaka. Djeca s GD­om također mogu često davati izjave o tome da su pripadnici suprotnog spola ili da imaju snažnu želju da budu
pripadnika drugog spola. U rijetkim ili ekstremnim slučajevima, djeca s GD­om mogu doživjeti anatomsku disforiju i izraziti želju za promjenom svojih
genitalija (npr. uklanjanjem penisa) ili se ponašati kao da imaju anatomiju suprotnog spola (npr. pretvarati se da imaju grudi ili da su trudna u slučaju
dječaka ili pretvaranje da ima penis u slučaju djevojčica).

Adolescenti s GD­om pokazuju unakrsnu rodnu identifikaciju ili se poistovjećuju s nekom alternativnom rodnom kategorijom koja nije u skladu s
njihovom dodjelom spola pri rođenju. Anatomska disforija i želja da se podvrgnu liječenju kako bi uskladili svoj fizički izgled preko primjene hormona
međuspolnim osobama i/ili kirurških intervencija (npr. penektomija, histerektomija) česte su među adolescentima s GD­om, iako stupanj anatomske
disforije i želja za takvim tretmanima mogu značajno variraju među pacijentima. Adolescenti se često opisuju kao osobe s ranim ili kasnim početkom
GD­a. GD s ranim početkom odnosi se na one adolescente koji se sjećaju da su u djetinjstvu iskusili međuspolno ponašanje i identifikaciju, dok se GD s
kasnim početkom odnosi na one adolescente čiji GD nije bio vidljiv u djetinjstvu. Pitajući adolescente (i njihove roditelje,ako je moguće) mogu li
dijagnostički kriteriji za GD kod djece primijenjeni na njih kao djecu biti korisni za određivanje ranog naspram kasnog početka. Čini se da se dob
početka bolesti također preklapa sa seksualnom orijentacijom. Većina adolescenata s ranim početkom homoseksualni su u odnosu na njihov natalni
spol, dok to manje vrijedi za adolescente s kasnim početkom. Muškarci s kasnim rađanjem također mogu imati anamnezu koja je u skladu s
transvesticijskim poremećajem.Muškarci s kasnim rađanjem također mogu imati anamnezu koja je u skladu s transvesticijskim poremećajem.Muškarci
s kasnim rađanjem također mogu imati anamnezu koja je u skladu s transvesticijskim poremećajem.
Downloaded 2022­12­26 12:44 P  Your IP is 159.242.234.24
Chapter 45: Gender Dysphoria in Children and Adolescents, Doug P. VanderLaan; Kenneth J. Zucker Page 2 / 7
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Kao i kod mnogih DSM dijagnoza, ključni kriterij za dijagnozu GD­a je prisutnost klinički značajnog distresa. Ovaj distres može uzrokovati sam GD ili
može biti posljedica stigmatizirajućih ili diskriminirajućih reakcija drugih na rodno nekonformno ponašanje pacijenta. Oštećenje u važnim područjima
funkcioniranja (npr. uspjeh u školi) smatra se pouzdanim pokazateljem skrivenog distresa.
GD­a. GD s ranim početkom odnosi se na one adolescente koji se sjećaju da su u djetinjstvu iskusili međuspolno ponašanje i identifikaciju, dok se GD s
Butler University
kasnim početkom odnosi na one adolescente čiji GD nije bio vidljiv u djetinjstvu. Pitajući adolescente (i njihove roditelje,ako je moguće) mogu li
dijagnostički kriteriji za GD kod djece primijenjeni na njih kao djecu biti korisni za određivanje ranog naspram kasnog početka. Čini se da se dob
Access Provided by:

početka bolesti također preklapa sa seksualnom orijentacijom. Većina adolescenata s ranim početkom homoseksualni su u odnosu na njihov natalni
spol, dok to manje vrijedi za adolescente s kasnim početkom. Muškarci s kasnim rađanjem također mogu imati anamnezu koja je u skladu s
transvesticijskim poremećajem.Muškarci s kasnim rađanjem također mogu imati anamnezu koja je u skladu s transvesticijskim poremećajem.Muškarci
s kasnim rađanjem također mogu imati anamnezu koja je u skladu s transvesticijskim poremećajem.

Kao i kod mnogih DSM dijagnoza, ključni kriterij za dijagnozu GD­a je prisutnost klinički značajnog distresa. Ovaj distres može uzrokovati sam GD ili
može biti posljedica stigmatizirajućih ili diskriminirajućih reakcija drugih na rodno nekonformno ponašanje pacijenta. Oštećenje u važnim područjima
funkcioniranja (npr. uspjeh u školi) smatra se pouzdanim pokazateljem skrivenog distresa.

B. Psihološko testiranje

Razvijen je niz mjera za kliničku dijagnozu GD­a (Zucker, 2005.; Zucker & Wood, 2011.). To uključuje upitnike za roditelje i samoprocjenu, strukturirana
promatranja ponašanja u igri, projektivne testove i raspored intervjua o rodnom identitetu. Ove mjere pokazuju dobru diskriminacijsku valjanost (tj.
razlikuju između GD i kontrolne djece) s niskim stopama lažno pozitivnih rezultata, a također pouzdano razlikuju one koji zadovoljavaju prag za DSM
dijagnozu GD od onih koji su ispod praga za GD. Specijalizirane mjere za dijagnozu GD­a trebale bi biti nadopunjene općenitijim mjerama kao što su
popis za provjeru ponašanja djeteta i samoprocjena mladih, kao i kognitivno testiranje kako bi se pružila sveobuhvatna procjena drugih mogućih
bihevioralnih i/ili psihijatrijskih problema.

C. Neuroimaging

Podaci o razlikama u mozgu između pojedinaca koji imaju i onih koji nemaju GD uglavnom su ograničeni na studije odraslih (Zucker et al, 2016.). Prije
primanja bilo kakvih biomedicinskih tretmana za GD, mozgovi osoba s GD­om organizirani su (barem djelomično) na način suprotnog spola, ali opseg
u kojem je to točno za određene neuroanatomske strukture može se razlikovati za muškarce i žene s GD­om. Muškarci s natalnom GD pokazuju pomak
prema povezivanju bijele tvari tipičnoj za žene (Rametti et al, 2011) i kortikalnoj debljini u određenim regijama u frontalnom, parijetalnom i
temporalnom području (Luders et al, 2012; Zubiaurre­Elorza et al, 2013) . Natalni GD muškarci koji nisu homoseksualci u odnosu na rodni spol imaju
veću vjerojatnost da će pokazivati strukturu mozga tipičnu za muškarce (Savic & Arver, 2011.),sugerirajući da anatomija mozga GD varira ovisno o
seksualnoj orijentaciji (slični podaci ne postoje za nehomoseksualne GD žene). Natalne GD žene koje su homoseksualne u odnosu na rodni spol
pokazuju strukturu putamena tipičnu za muškarce (Zubiaurre­Elorza et al, 2013.), kao i u povezanosti bijele tvari mozga (Rametti et al, 2011.), ali čini se
da imaju kortikalnu debljinu tipičnu za žene (Zubiaurre­Elorza et al, 2013.). Potrebna su buduća istraživanja kako bi se bolje opisala neuroanatomska
osnova GD­a.2013). Potrebna su buduća istraživanja kako bi se bolje opisala neuroanatomska osnova GD­a.2013). Potrebna su buduća istraživanja
kako bi se bolje opisala neuroanatomska osnova GD­a.

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
U djece i adolescenata GD je povezan s povećanom prisutnošću internaliziranih, uključujući suicidalnost, i eksternalizirajućih problema (Aitken et al,
2016; Zucker et al, 2014). Ovi problemi često mogu biti povezani s lošim odnosima s vršnjacima i iskustvima s zlostavljanjem povezanim s rodnom
nekonformnošću (Shiffman et al, 2015.). Separacijska anksioznost također je često očita među dječacima koji su klinički upućeni na GD (Zucker et al,
1996.). Također se čini da postoji veza između GD­a i poremećaja iz spektra autizma (ASD) (Van Der Miesen et al, 2016.). Mnoga GD djeca pokazuju
porast u ponavljajućim ponašanjima i intenzivnim ili opsesivnim interesima, koji se često vrte oko teme vezane uz spol, a ta ponašanja i interesi mogu
biti indikativni za preklapanje između GD i ASD­a (VanderLaan et al, 2015.).

Također treba uzeti u obzir opće čimbenike rizika. Takvi čimbenici uključuju obiteljsku povijest psihopatologije. Na primjer, roditeljska
psihopatologija pozitivno je povezana s psihopatologijom među djecom s GD­om (Zucker et al, 2014.). Drugi čimbenici koji se odnose na mlade u širem
smislu, poput niskog kognitivnog funkcioniranja i socioekonomskog porijekla, također bi se trebali smatrati potencijalnim utjecajima na ranjivost
pacijenata.

GD i rodno nekonformno ponašanje općenito su povišeni među pojedincima s određenim DSD­om (Berenbaum & Meyer­Bahlburg, 2015.). Stoga treba
procijeniti moguću prisutnost DSD­a. Je li GD paralelan s DSD­om jedan je od specifikuma DSM­5 GD dijagnoze.

LIJEČENJE
A. Psihoterapijske intervencije

Fokus psihološke terapije za djecu i adolescente s GD­om vezan je za nečiju kliničku formulaciju i etiološki stav. Ako se na nevolju povezanu s GD­om
Downloaded 2022­12­26 12:44 P  Your IP is 159.242.234.24
gleda kao na manifestaciju samog GD­a, tada bi primarni cilj mogao biti rješavanje nedostatka podudarnosti između doživljenog rodnog identiteta i
Chapter 45: Gender Dysphoria in Children and Adolescents, Doug P. VanderLaan; Kenneth J. Zucker
onog dodijeljenog rođenjem. Alternativno, ako je križnorodno ponašanje uzrokovano nekom skrivenom anksioznošću (npr. separacijskom
Page 3 / 7
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
anksioznošću), terapijski napori mogu biti najučinkovitiji ako su usmjereni na ublažavanje anksioznosti i/ili pomoć djetetu da koristi neku drugu
strategiju suočavanja osim transrodnog ponašanja . U slučaju da je distres povezan s GD­om uglavnom posljedica društvenog ostracizma, terapija se
 Butler University
LIJEČENJE Access Provided by:

A. Psihoterapijske intervencije

Fokus psihološke terapije za djecu i adolescente s GD­om vezan je za nečiju kliničku formulaciju i etiološki stav. Ako se na nevolju povezanu s GD­om
gleda kao na manifestaciju samog GD­a, tada bi primarni cilj mogao biti rješavanje nedostatka podudarnosti između doživljenog rodnog identiteta i
onog dodijeljenog rođenjem. Alternativno, ako je križnorodno ponašanje uzrokovano nekom skrivenom anksioznošću (npr. separacijskom
anksioznošću), terapijski napori mogu biti najučinkovitiji ako su usmjereni na ublažavanje anksioznosti i/ili pomoć djetetu da koristi neku drugu
strategiju suočavanja osim transrodnog ponašanja . U slučaju da je distres povezan s GD­om uglavnom posljedica društvenog ostracizma, terapija se
može usredotočiti na vještine suočavanja i jačanje odnosa s vršnjacima. Ako je GD povezan s ASD­om koji se istovremeno pojavljuje,tada bi se moglo
istražiti je li GD posljedica intenzivne preokupacije unakrsnim rodnim objektima i procijeniti vjerojatnost da takva preokupacija dovodi do unakrsne
rodne identifikacije i da će to nastaviti činiti (de Vries et al, 2010.).

Ne postoji konsenzus o najboljoj praksi u liječenju djece s GD­om (Byne et al, 2012; Parametar prakse o homoseksualnoj, lezbijskoj ili biseksualnoj
seksualnoj orijentaciji, rodnoj neusklađenosti i rodnom neskladu kod djece i adolescencije, 2012). Kod mlađe djece rodni identitet vjerojatno još nije
fiksiran. Stoga bi moglo biti moguće pomoći djetetu da se osjeća ugodno s rodnim identitetom koji je u skladu s njegovim rođenim spolom. Ipak, treba
biti oprezan i ne biti kritičan. Umjesto toga, može se, na primjer, uvesti istospolne vršnjake koji dijele slične interese, čime se pomaže djetetu da se
osjeća ugodno kao pripadnik rođenog roda, a da se pritom ne dovode u pitanje njegove ili njezine sklonosti.

U liječenju adolescenata postoji razuman konsenzus da je pristup najbolje prakse podržati društvenu rodnu tranziciju i početak biomedicinskih
tretmana koji omogućuju aproksimaciju fenotipa željenog spola (de Vries et al, 2014; Zucker et al, 2011 ). Međutim, nisu svi adolescenti neposredni
kandidati za te tretmane. Na primjer, neki adolescenti izražavaju zbunjenost oko svog rodnog identiteta ili istražuju kako je njihov rodni identitet
povezan s njihovom novonastalom seksualnom orijentacijom. U takvim slučajevima, cilj terapije trebao bi biti pomoći adolescentu da riješi te
probleme prije donošenja bilo kakve odluke o promjeni spola.

Važno je upozorenje da terapijski ciljevi moraju biti jasno artikulirani i dogovoreni s roditeljima, osobito kada se liječe djeca. Za početak, kulturna i/ili
vjerska pozadina roditelja može utjecati na preporuke za liječenje. Roditelji se mogu značajno razlikovati u svojim ciljevima terapije. Neki roditelji
mogu zatražiti pomoć da im se dijete pomogne u promjeni spola (Olson et al, 2016.). S druge strane, roditelji bi mogli tražiti od terapeuta da spriječi
transrodni ili homoseksualni ishod. Većina roditelja je negdje između ovih krajnosti i traže od terapeuta da ih vodi kako bi pomogli njihovom djetetu
da postigne najbolji mogući psihosocijalni ishod. Općenito, preporuča se da terapeuti ostanu agnostici u pogledu određenog ishoda rodnog identiteta
ili seksualne orijentacije koji je idealan. Rečeno je,roditelje koji žele izbjeći homoseksualni ishod treba upozoriti da nema dokaza da su terapije
usmjerene na promjenu seksualne orijentacije učinkovite. Ukratko, terapeut mora procijeniti i razmotriti roditeljske ciljeve u kontekstu prilagođavanja
terapije kako bi maksimalno poboljšao pacijentovo dugoročno funkcioniranje s obzirom na njegovo ili njezino obiteljsko okruženje.

B. Biomedicinske intervencije

Biomedicinske intervencije osmišljene da usklade fizički izgled pojedinca s njegovim ili njezinim iskusnim rodnim identitetom mogu se koristiti u
liječenju adolescenata. Za adolescente koji su ušli u pubertet (tj. Tannerov stadij 2 ili viši), uobičajeno je propisivati hormonsku terapiju koja oslobađa
gonadotropin, koja potiskuje prirodnu proizvodnju spolnih hormona i izražavanje spolno dimorfnih karakteristika (npr. razvoj dojki i menstruacija
kod žena; dlake na licu i produbljivanje glasa kod muškaraca). U dobi od otprilike 16 godina uobičajeno je propisivati hormonsku terapiju
međuspolnih odnosa, koja potiče razvoj spolno dimorfnih karakteristika povezanih sa suprotnim spolom. Čini se da hormonska terapija ima
blagotvoran učinak na bihevioralne i emocionalne probleme (de Vries et al, 2014.).Kirurške intervencije se obično ne koriste ispod 18 godina.

KOMPLIKACIJE/ŠTETNI ISHODI LIJEČENJA
Nažalost, postoje ograničeni podaci iz dugoročnih studija praćenja koja ispituju potencijalno nepovoljne ishode liječenja, a kontroverzan je koji je
pristup optimalan za liječenje GD­a u maloljetnika (Drescher & Byne, 2012.). S jedne strane, osporavanje djetetova međuspolnog identiteta može se
doživjeti kao poništavanje i imati negativne dugoročne posljedice. Alternativno, pomaganje djetetu da bude ugodno sa svojim rodom dodijeljenim
rođenjem može pomoći u zaobilaženju dugoročnih negativnih učinaka društvenog ostracizma na probleme u ponašanju i emocionalne probleme. U
konačnici, bilo koje od ovoga može biti istinito u bilo kojem slučaju, a na kliničarima je da procijene po svojoj najboljoj prosudbi u svjetlu trenutačno
dostupnih informacija o dugoročnim ishodima.

S obzirom na biomedicinske tretmane, cilj bi trebao biti osigurati da pacijenti vjerojatno neće požaliti zbog promjena na svom tijelu. Smatra se da su
učinci tretmana za suzbijanje puberteta većinom reverzibilni, dok su učinci primjene hormona između spolnih odnosa djelomično reverzibilni
(Kreukels & Cohen­Kettenis, 2011.). Iako to može biti točno za vanjsku anatomiju, nije jasno kakve bi učinke ova terapija mogla imati na mozak
adolescenta u razvoju. Kod odraslih osoba, primjena hormona međuspolnim osobama može uzrokovati da anatomija mozga bude sličnija anatomiji
Downloaded 2022­12­26 12:44 P  Your IP is 159.242.234.24
pripadnika suprotnog spola (Rametti et al, 2012; Zubiaurre­Elorza et al, 2014), no učinci tijekom adolescencije mogu biti dublji s obzirom na da je
Chapter 45: Gender Dysphoria in Children and Adolescents, Doug P. VanderLaan; Kenneth J. Zucker Page 4 / 7
adolescencija puno dinamičnije razdoblje razvoja mozga. Zbog ozbiljne prirode biomedicinskih tretmana,važno je da terapeuti prvo iscrpe manje
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
nametljive i manje trajne mogućnosti.
dostupnih informacija o dugoročnim ishodima.
Butler University
S obzirom na biomedicinske tretmane, cilj bi trebao biti osigurati da pacijenti vjerojatno neće požaliti zbog promjena na svom tijelu. Smatra se da su
Access Provided by:

učinci tretmana za suzbijanje puberteta većinom reverzibilni, dok su učinci primjene hormona između spolnih odnosa djelomično reverzibilni
(Kreukels & Cohen­Kettenis, 2011.). Iako to može biti točno za vanjsku anatomiju, nije jasno kakve bi učinke ova terapija mogla imati na mozak
adolescenta u razvoju. Kod odraslih osoba, primjena hormona međuspolnim osobama može uzrokovati da anatomija mozga bude sličnija anatomiji
pripadnika suprotnog spola (Rametti et al, 2012; Zubiaurre­Elorza et al, 2014), no učinci tijekom adolescencije mogu biti dublji s obzirom na da je
adolescencija puno dinamičnije razdoblje razvoja mozga. Zbog ozbiljne prirode biomedicinskih tretmana,važno je da terapeuti prvo iscrpe manje
nametljive i manje trajne mogućnosti.

PROGNOZA
Dugotrajne studije pokazuju da će većina djece odustati od svog GD­a i pokazivati homoseksualnu ili biseksualnu seksualnu orijentaciju kao odrasli,
dok će samo mali postotak ustrajati u svom GD­u (Drummond et al, 2008; Green, 1987; Steensma, 2013; Wallien i Cohen Kettenis, 2008). Čini se da su
niski roditeljski socioekonomski status, veći intenzitet GD­a u djetinjstvu i rana društvena promjena roda povezani s većom vjerojatnošću postojanosti
GD­a, ali relativna važnost ovih čimbenika može se razlikovati za natalne muškarce i žene (Singh, 2012.; Steensma et al. , 2013). Također, jedno je
istraživanje pokazalo da natalni muškarci koji ustraju u svom GD­u također imaju veću vjerojatnost da će doživjeti psihijatrijske probleme, nakon čega
slijede oni koji odustanu i prijave homoseksualnu ili biseksualnu seksualnu orijentaciju,slijede oni koji odustanu i prijave heteroseksualnu seksualnu
orijentaciju (Singh, 2012.). Kod adolescenata, GD će vjerojatno trajati u odrasloj dobi, a mnogi će tražiti biomedicinske tretmane, uključujući
hormonsku terapiju i eventualno operaciju promjene spola (Zucker et al, 2011.).

Aitken M, Steensma TD, Blanchard R, et al. Dokazi o promijenjenom omjeru spolova u klinički upućenih adolescenata s rodnom disforijom. J Sex Med.
2015;12:756­763.  [PubMed: 25612159] 

Aiken M, VanderLaan DP, Wasserman L, et al. Samoozljeđivanje i suicidalnost kod djece koja se upućuju na rodnu disforiju. J Am Acad Child Adolesc
Psychiatry.  2016. http://dx.doi.org/10.1016/j.jaac.2016.04.001 .

Američka psihijatrijska udruga. Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje.  5. izd. Arlington, VA : American Psychiatric Publishing;
2013.

Berenbaum SA, Meyer­Bahlburg HFL. Rodni razvoj i seksualnost u poremećajima spolnog razvoja. Horm Metab Res.  2015;47:361­365.  [PubMed:
25853895] 

Byne W, Bradley SJ, Coleman E, et al. Izvješće Radne skupine Američkog psihijatrijskog udruženja o liječenju poremećaja rodnog identiteta. Arch
Seksualno ponašanje.  2012;41:759­796.  [PubMed: 22736225] 

Cohen­Kettenis PT, Owen A, Kaijser VG, et al. Demografske karakteristike, socijalna kompetencija i problemi u ponašanju u djece s poremećajem
rodnog identiteta: međunacionalna, međuklinička komparativna analiza. J Abnorm Child Psychol.  2003;31:41­53.  [PubMed: 12597698] 

De Cuypere G, Winter S, Green J, et al. Predložena rodna nepodudarnost dijagnoze u djetinjstvu prema MKB­11: istraživanje članstva Svjetske
strukovne udruge za zdravlje transrodnih osoba. Arch Seksualno ponašanje.  U tisku.

de Vries ALC, McGuire JK, Steensma TD, et al. Psihološki ishod mlade odrasle osobe nakon supresije puberteta i promjene spola. Pedijatrija.
2014;134:696­704.  [PubMed: 25201798] 

de Vries ALC, Noens IL, Cohen­Kettenis PT, et al. Poremećaji iz autističnog spektra kod djece i adolescenata s rodnom disforijom. J Autism Dev Disord.
2010;40:930­936.  [PubMed: 20094764] 

de Vries AL, Steensma TD, Doreleijers TA, et al. Potiskivanje puberteta u adolescenata s poremećajem rodnog identiteta: prospektivna studija
praćenja. J Sex Med.  2011; 8: 2276­2283.  [PubMed: 20646177] 

Drescher J. Ponovni pregled Queer dijagnoza: Prošlost i budućnost homoseksualnosti i rodnih dijagnoza u DSM­u i ICD­u. Int Rev Psychiatry.
2015;27:386­395.  [PubMed: 26242413] 

Drescher J, Byne W. Djeca i adolescenti s rodnom disforijom/rodnom varijantom (GD/GV): sažetak onoga što znamo i onoga što tek trebamo naučiti. J
Homoseksualac.  2012;59:501­510.  [PubMed: 22455333] 
Downloaded 2022­12­26 12:44 P  Your IP is 159.242.234.24
Chapter 45: Gender Dysphoria in Children and Adolescents, Doug P. VanderLaan; Kenneth J. Zucker Page 5 / 7
Drescher J, Cohen­Kettenis PT, Reed GM. Rodna nepodudarnost djetinjstva u ICD­11: Kontroverze, prijedlog i obrazloženje. Lancet psihijatrija.
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
2016;3:297­304.  [PubMed: 26946394] 

Drescher J, Cohen­Kettenis PT, Winter S. Briga o tijelu: postavljanje dijagnoza rodnog identiteta u ICD­11. Int Rev Psychiatry.  2012;24:568­577. 
 Butler University
Drescher J. Ponovni pregled Queer dijagnoza: Prošlost i budućnost homoseksualnosti i rodnih dijagnoza u DSM­u i ICD­u. Int Rev Psychiatry.
Access Provided by:
2015;27:386­395.  [PubMed: 26242413] 

Drescher J, Byne W. Djeca i adolescenti s rodnom disforijom/rodnom varijantom (GD/GV): sažetak onoga što znamo i onoga što tek trebamo naučiti. J
Homoseksualac.  2012;59:501­510.  [PubMed: 22455333] 

Drescher J, Cohen­Kettenis PT, Reed GM. Rodna nepodudarnost djetinjstva u ICD­11: Kontroverze, prijedlog i obrazloženje. Lancet psihijatrija.
2016;3:297­304.  [PubMed: 26946394] 

Drescher J, Cohen­Kettenis PT, Winter S. Briga o tijelu: postavljanje dijagnoza rodnog identiteta u ICD­11. Int Rev Psychiatry.  2012;24:568­577. 
[PubMed: 23244612] 

Drummond KD, Bradley SJ, Peterson­Badali M, et al. Studija praćenja djevojčica s poremećajem rodnog identiteta. Dev Psychol.  2008;44:34­35. 
[PubMed: 18194003] 

Green R. "Sissy Boy sindrom" i razvoj homoseksualnosti. New Haven, CT: Yale University Press; 1987. godine.

Heylens G, De Cuypere G, Zucker KJ, et al. Poremećaj spolnog identiteta u blizanaca: Pregled literature o prikazu slučajeva. J Sex Med.  2012;9:751­757. 
[PubMed: 22146048] 

Kreukels BP, Cohen­Kettenis PT. Supresija puberteta kod poremećaja rodnog identiteta. Nat Rev Endocrinol.  2011;7:466­472.  [PubMed: 21587245] 

Luders E, Sanchez FJ, Tosun D, et al. Povećana kortikalna debljina u transseksualizmu između muškaraca i žena. J Behav Brain Sci.  2012;2:357­362. 
[PubMed: 23724358] 

Olson KR, Durwood L, DeMeules M, et al. Mentalno zdravlje transrodne djece koja se podržavaju u svojim identitetima. Pedijatrija.
2016;137(3):e20153223.  [PubMed: 26921285] 

Pasterski V, Zucker KJ, Hindmarsh PC, et al. Povećana međuspolna identifikacija neovisno o ponašanju u ulozi spola kod djevojčica s kongenitalnom
hiperplazijom nadbubrežne žlijezde: rezultati standardizirane procjene djece od 4 do 11 godina. Arch Seksualno ponašanje.  2015;43:1363­1375.

Parametar prakse o homoseksualnoj, lezbijskoj ili biseksualnoj seksualnoj orijentaciji, rodnoj neusklađenosti i rodnom neskladu kod djece i
adolescencije. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry.  2012;51:957­974.  [PubMed: 22917211] 

Rametti G, Carrillo B, Gómez­Gil E, et al. Mikrostruktura bijele tvari u muških i ženskih transseksualaca prije križnog spolnog hormonskog liječenja.
Studija oslikavanja tenzora difuzije. J Psychiatr Res.  2011;45:949­954.  [PubMed: 21195418] 

Rametti G, Carrillo B, Gómez­Gil E, et al. Učinci androgenizacije na mikrostrukturu bijele tvari transseksualaca iz ženskog u muškog spola. Studija
oslikavanja tenzora difuzije. Psihoneuroendokrinologija.  2012;37:1261­1269.  [PubMed: 22260939] 

Savić I, Arver S. Spolni dimorfizam mozga u muško­ženskih transseksualaca. Cereb Cortex.  2011;21:2525­2533.  [PubMed: 21467211] 

Shiffman M, VanderLaan DP, Wood H, et al: Bihevioralni i emocionalni problemi kao funkcija vršnjačkih odnosa u adolescenata s rodnom disforijom:
Usporedba s kliničkim i nekliničkim kontrolama. Psihološka spolna orijentacija Rodna raznolikost.  2015. doi: http://dx.doi.org/10.1037/sgd0000152 .

Singh D. Studija praćenja dječaka s poremećajem spolnog identiteta. Neobjavljena doktorska disertacija, Sveučilište u Torontu; 2012.

Steensma TD. Od spolne varijacije do rodne disforije: Psihoseksualni razvoj rodno netipične djece i adolescenata. Neobjavljena doktorska disertacija,
Vrije Universiteit, Amsterdam; 2013.

Steensma TD, McGuire JK, Kreukels BP, et al. Čimbenici povezani s prestankom i postojanošću rodne disforije u djetinjstvu: kvantitativna studija
praćenja. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry.  2013;52:582­590.  [PubMed: 23702447] 

Van Der Miesen AIR, Hurley H, de Vries ALC. Rodna disforija i poremećaj autističnog spektra: narativni pregled. Int J Psihijatrija.  2016;28:70­80.

VanderLaan DP, Blanchard R, Wood H, et al. Redoslijed rođenja i omjer spolova braće i sestara djece i adolescenata upućenih Službi za rodni identitet.
PLoS jedan.  2014;9:e90257.  [PubMed: 24651045] 
Downloaded 2022­12­26 12:44 P  Your IP is 159.242.234.24
Chapter 45: Gender Dysphoria in Children and Adolescents, Doug P. VanderLaan; Kenneth J. Zucker Page 6 / 7
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
VanderLaan, DP, Postema L, Wood H, et al. Imaju li djeca s rodnom disforijom intenzivne/opsesivne interese? J Sex Res.  2015;52:213–
219.2015;25(2):213–219.  [PubMed: 24558954] 
Steensma TD, McGuire JK, Kreukels BP, et al. Čimbenici povezani s prestankom i postojanošću rodne disforije u djetinjstvu: kvantitativna studija
Butler University
praćenja. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry.  2013;52:582­590.  [PubMed: 23702447] 
Access Provided by:

Van Der Miesen AIR, Hurley H, de Vries ALC. Rodna disforija i poremećaj autističnog spektra: narativni pregled. Int J Psihijatrija.  2016;28:70­80.

VanderLaan DP, Blanchard R, Wood H, et al. Redoslijed rođenja i omjer spolova braće i sestara djece i adolescenata upućenih Službi za rodni identitet.
PLoS jedan.  2014;9:e90257.  [PubMed: 24651045] 

VanderLaan, DP, Postema L, Wood H, et al. Imaju li djeca s rodnom disforijom intenzivne/opsesivne interese? J Sex Res.  2015;52:213–
219.2015;25(2):213–219.  [PubMed: 24558954] 

Wallien MS, Cohen­Kettenis PT. Psihoseksualni ishod rodno disforične djece. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry.  2008;47:1413­1423.  [PubMed:
18981931] 

Wood H, Sasaki S, Bradley SJ, et al. Obrasci upućivanja u Službu za rodni identitet djece i adolescenata (1976. – 2011.): Dob, omjer spolova i seksualna
orijentacija [Pismo uredniku]. J Sex Marital Ther.  2013;39:1–6.  [PubMed: 23152965] 

Zubiaurre­Elorza L, Junque C, Gomez­Gil E, et al. Kortikalna debljina u neliječenih transseksualaca. Cereb Cortex.  2013;23:2855­2862.  [PubMed:
22941717] 

Zubiaurre­Elorza L, Junque C, Gómez­Gil E, Guillamon A. Učinci hormonskog liječenja unakrsnih spolova na kortikalnu debljinu u transseksualnih
osoba. J Sex Med  . 2014;11:1248­1261.  [PubMed: 24617977] 

Zucker KJ. Mjerenje psihoseksualne diferencijacije. Arch Seksualno ponašanje.  2005;34:375­388.  [PubMed: 16010461] 

Zucker KJ, Lawrence AA, Kreukels BPC. Rodna disforija kod odraslih. Annu Rev Clin Psychol.  2016;12, 217–247.  [PubMed: 26788901] 

Zucker KJ, Wood H. Procjena spolne varijance u djece. Child Adolesc Psychiatr Clin N Am.  2011;20:665­680.  [PubMed: 22051004] 

Zucker KJ, Bradley SJ, Kuksis M, et al. Prosudbe o postojanosti spola kod djece s poremećajem rodnog identiteta: dokaz zaostajanja u razvoju. Arch
Seksualno ponašanje.  1999;28:475­502.  [PubMed: 10650437] 

Zucker KJ, Bradley SJ, Lowry Sullivan CB. Osobine separacijske anksioznosti kod dječaka s poremećajem rodnog identiteta. J Am Acad Child Adolesc
Psychiatry.  1996;35:791­798.  [PubMed: 8682760] 

Zucker KJ, Bradley SJ, Owen­Anderson A, et al: Hormonska terapija koja blokira pubertet za adolescente s poremećajem rodnog identiteta: Opisna
klinička studija. J Gay Lezbijski Ment Hlth  2011;15:58–82.

Zucker KJ, Wood H, VanderLaan DP. Modeli psihopatologije kod djece i adolescenata s rodnom disforijom. U: Kreukels BPC, Steensma TD, de Vries
ALC, eds. Rodna disforija i poremećaji spolnog razvoja: napredak u skrbi i znanju. New York: Springer; 2014:171­192.

Downloaded 2022­12­26 12:44 P  Your IP is 159.242.234.24
Chapter 45: Gender Dysphoria in Children and Adolescents, Doug P. VanderLaan; Kenneth J. Zucker Page 7 / 7
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility