Butler 

University
Access Provided by:

Transrodna i rodno raznolika zdravstvena zaštita: Vodič za fenway

Poglavlje 6: Razmatranja o zdravlju ponašanja za transrodne i rodno raznolike

osobe

Aude Henin; Christine Darsney; Flavia Vaz De Souza; Hilary Goldhammer; Alex S. Keuroghlian

UVOD
Sve je više priznanja da transrodne i rodno raznolike osobe (TGD) imaju specifične zdravstvene potrebe, uključujući rodno afirmirajuću
zdravstvenu zaštitu ponašanja temeljenu na dokazima koju nude obučeni kliničari koji reagiraju na kulturu. Iako mladi i odrasli TGD­a doživljavaju niz
stresora povezanih s njihovim statusom rodne manjine i izloženi su povećanom riziku za razne povezane psihijatrijske i bihevioralne zdravstvene
probleme, doživljavaju brojne prepreke za primanje odgovarajuće zdravstvene zaštite u ponašanju.1,2 Ova nejednakost jedan je od razloga za
nerazmjerne stope poremećaja mentalnog zdravlja, suicidalnosti, poremećaja upotrebe tvari i funkcionalnih oštećenja koja se često prijavljuju u ovoj
populaciji.

Povijesno gledano, područje psihijatrije često je usvojilo patološki stav prema TGD zajednicama.3–5 Peto izdanje Dijagnostičkog i statističkog
priručnika za mentalne poremećaje (DSM­5) označilo je dijagnostički pomak od "poremećaja rodnog identiteta" prema relativno afirmativnijem
konstruktu rodne disforije. Međutim, ova dijagnostička evolucija nije uspjela potpuno odvojiti rodnu raznolikost od klasifikacije kao psihijatrijskog
poremećaja, za koji mnogi zagovornici TGD zajednice tvrde da nosi inherentnu patologiju, stigmatizaciju i često lažnu pretpostavku stresa.5

Nedavne studije sugeriraju da otprilike 50% odraslih osoba s rodnom manjinom zadovoljava dijagnostičke kriterije za psihijatrijsku dijagnozu, pri
čemu više od jedne četvrtine ima anksiozni poremećaj, više od jedne trećine ispunjava kriterije za veliku depresiju, 14­40% prijavljuje povijest pokušaja
samoubojstva, a 20% prijavljuje doživotnu povijest poremećaja upotrebe tvari.6–9 Veliko istraživanje stanovništva studenata otkrilo je da su transrodne
osobe više nego dvostruko vjerojatnije od svojih cisgenderskih vršnjaka da imaju dijagnoze depresije i anksioznosti, samoozljeđujuća ponašanja,
suicidalne ideje i pokušaje samoubojstva.8 Stoga i dalje postoji velika potreba za zdravstvenim intervencijama ponašanja temeljenim na dokazima koje
su kulturno osjetljive i prilagođene osobama s TGD­om.

Svrha je ovog poglavlja kontekstualizirati nejednakosti i potrebe u zdravlju ponašanja među osobama iz TGD­a u svim dijagnostičkim kategorijama
unutar okvira stresa rodne manjine; predložiti kulturno responzivno krojenje kliničkih praksi bihevioralnog zdravlja utemeljenih na dokazima; i
ponuditi strategije za izgradnju responzivnih, afirmacijskih i učinkovitih zdravstvenih usluga ponašanja za TGD zajednice, kako bi se optimizirali ishodi
mentalnog zdravlja.

NAPORI NA PROMJENI RODNOG IDENTITETA
Napori na promjeni rodnog identiteta psihološki su pristupi čiji je cilj promijeniti rodni identitet osobe kako bi se uskladili s društvenim
očekivanjima na temelju spola dodijeljenog pri rođenju.10 Iako se ti napori često nazivaju "konverzijskom terapijom", namjerno izbjegavamo ovaj
pojam jer lažno implicira da ti napori predstavljaju legitimnu kliničku praksu, a ne oblik štetne diskriminacije ukorijenjene u društvenoj stigmi i
transfobiji. Otprilike 13.5% TGD ljudi u Sjedinjenim Državama prijavljuje doživotnu izloženost tim naporima, što iznosi oko 188,000 XNUMX odraslih
osoba TGD­a u SAD­u.10 Jedna studija s velikim nacionalnim uzorkom odraslih osoba iz TGD­a u SAD­u otkrila je da je podsjećanje na životnu
izloženost naporima za promjenu rodnog identiteta povezano s više od dvostrukih povećanih izgleda za doživotni pokušaj samoubojstva.11 U istoj
studiji, podsjetio na izloženost naporima promjene rodnog identiteta prije 10. godine života bila je povezana s više od četverostrukih povećanih
izgleda za pokušaje samoubojstva tijekom života. Zanimljivo je da nije bilo značajne razlike u izgledima za pokušaj samoubojstva kada se uspoređuje
izloženost naporima sekularnih stručnjaka za promjenu rodnog identiteta s izloženošću promjenjivim naporima vjerskih savjetnika. Nekoliko
američkih saveznih država donijelo je zakon kojim se zabranjuju napori za promjenu rodnog identiteta, a nekoliko zdravstvenih organizacija, poput
Američke akademije za dječju i adolescentnu psihijatriju, Američke akademije za pedijatriju, Američkog medicinskog udruženja i Američkog
psihijatrijskog udruženja, proglasilo je ove prakse neučinkovitima i štetnima za TGD osobe.11
Downloaded 2023­1­15 2:58 A  Your IP is 159.242.234.86
Page 1 / 13
Chapter 6: Behavioral Health Considerations for Transgender and Gender Diverse People, Aude Henin; Christine Darsney; Flavia Vaz De Souza;
POGREŠNO TUMAČENJE STRESA RODNE MANJINE KAO POREMEĆAJA OSOBNOSTI:
Hilary Goldhammer; Alex S. Keuroghlian
©2023 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
UOBIČAJENA POGREŠKA
studiji, podsjetio na izloženost naporima promjene rodnog identiteta prije 10. godine života bila je povezana s više od četverostrukih povećanih
Butler University
izgleda za pokušaje samoubojstva tijekom života. Zanimljivo je da nije bilo značajne razlike u izgledima za pokušaj samoubojstva kada se uspoređuje
izloženost naporima sekularnih stručnjaka za promjenu rodnog identiteta s izloženošću promjenjivim naporima vjerskih savjetnika. Nekoliko
Access Provided by:

američkih saveznih država donijelo je zakon kojim se zabranjuju napori za promjenu rodnog identiteta, a nekoliko zdravstvenih organizacija, poput
Američke akademije za dječju i adolescentnu psihijatriju, Američke akademije za pedijatriju, Američkog medicinskog udruženja i Američkog
psihijatrijskog udruženja, proglasilo je ove prakse neučinkovitima i štetnima za TGD osobe.11

POGREŠNO TUMAČENJE STRESA RODNE MANJINE KAO POREMEĆAJA OSOBNOSTI:
UOBIČAJENA POGREŠKA
Kako kliničari za zdravlje ponašanja postaju sve svjesniji zajednica TGD­a koje traže kliničke usluge, sve je veća potražnja za afirmacijom okvira koji će
pomoći u dijagnostičkoj formulaciji i kliničkom upravljanju koji učinkovito zadovoljavaju potrebe tih pacijenata. U nedostatku odgovarajuće obuke za
kliničare za zdravlje ponašanja u skrbi koja potvrđuje spol, ovi kliničari mogu biti nedvosmisleni da usvoje okvir stresa rodne manjine za svoju
dijagnostičku formulaciju i leću za njegu koja potvrđuje spol za kliničko upravljanje zdravstvenim potrebama ponašanja. Na temelju svoje
tradicionalne kliničke obuke i referentnog okvira, kliničari za zdravlje ponašanja mogu pogrešno zaključiti da je TGD identitet samo manifestacija
širenja identiteta u kontekstu graničnih osobina ličnosti.12 U ovoj situaciji, kliničar za zdravlje ponašanja riskira usvajanje poništavajućeg i odbojnog
stava prema pacijentima s TGD­om, umjesto da terapijski podržava snažnu potrebu pacijenata s TGD­om za afirmacijom rodnog identiteta.

U stvarnosti, umjesto da bude pokazatelj difuzije identiteta, identitet rodne manjine obično je rezultat promišljenog istraživanja, otkrivanja i
konsolidacije rodnog identiteta osobe TGD­a.12 Promišljenim i osjetljivim iznošenjem povijesti razvoja rodnog identiteta pacijenta, kliničari za zdravlje
ponašanja mogu bolje razumjeti i cijeniti pacijentov TGD identitet. Kronična izloženost stresorima rodnih manjina može proizvesti znakove koji
oponašaju određene simptome i karakteristike tradicionalno povezane s graničnim poremećajem osobnosti, kao što su izazovi s vještinama
suočavanja, međuljudski odnosi i disregulacija emocija. Umjesto tumačenja ovih nusproizvoda stresa rodne manjine kao unutarnje psihopatologije
unutar TGD osobe, kliničari za zdravlje ponašanja moraju cijeniti da temeljni problem leži u stigmatizirajućem društvenom okruženju osobe TGD­a i
stoga dati prednost kliničkom fokusu na njegovanje otpornosti i adaptivnih vještina suočavanja.

POREMEĆAJI UPOTREBE TVARI MEĐU TGD OSOBAMA
Ovaj odjeljak pregledava epidemiološke podatke o poremećajima upotrebe tvari među osobama s TGD­om, s posebnim naglaskom na poremećaje
upotrebe alkohola i opioida kao važne ilustrativne primjere. Također predstavlja relevantna vodeća načela za afirmaciju i učinkovitu kliničku skrb
koristeći se okvirom za stres rodne manjine.

Poremećaji upotrebe opioida među TGD osobama

Analiza podataka iz Kalifornijskog istraživanja o zdravoj djeci za razdoblje 2013.­2015. otkrila je da učenici TGD­a u srednjoj i srednjoj školi imaju
dvostruko veću vjerojatnost od svojih kolega cisgendera da se prijave nedavno koristeći lijekove protiv bolova na recept.13 Prevalencija upotrebe
opioida među transrodnim ženama procijenjena je na čak 3.0% u San Franciscu i 3.5% u New Yorku.14,15 TGD odrasli primatelji Medicarea imaju
rasprostranjeniju kroničnu bol, faktor rizika za zlouporabu opioida, od odraslih cisgendera na Medicareu.16 S proširenjem pristupa operaciji koja
potvrđuje spol za osobe koje potvrđuju TGD, procjenjuje se da se od 2015. do 2016. povećalo za 20% od strane Američkog društva plastičnih kirurga,17
gotovo sveprisutnost opioidnih recepata za postoperativnu bol može dovesti do toga da TGD osobe koje se podvrgnu postupcima potvrde spola izvrše
povećan rizik od razvoja poremećaja upotrebe opioida.18,19 Štoviše, Vjerojatnije je da će TGD ljudi od opće populacije živjeti s HIV­om,19,20 što je
povezano s 54­83% povećanom vjerojatnošću umjerene ili jake kronične boli.21 Dakle, postoji potreba za razboritošću u pokretanju i pažljivom
praćenju uporabe opioida kod pacijenata s TGD­om.22

Terapija potpomognuta lijekovima (MAT), u kombinaciji s prilagođenim kognitivno­bihevioralnim terapijama koje potvrđuju spol, kako je kasnije
opisano u ovom poglavlju, primarna je klinička intervencija za TGD osobe s poremećajima upotrebe opioida.23 Iako opioidni agonisti poput metadona
i buprenorfina mogu komunicirati s nekim lijekovima koji se obično propisuju kao terapije hormonima koji potvrđuju spol, poput spironolaktona,
važno je da pacijenti i kliničari cijene da ovi farmakološki tretmani za poremećaje upotrebe opioida mogu spasiti živote i da su, uz rutinsko praćenje, ti
tretmani sigurni i učinkoviti za propisivanje uz terapiju hormonima koji potvrđuju spol.

Alkohol Poremećaji upotrebe među TGD osobama

Istraživanja o poremećajima upotrebe alkohola među osobama s TGD­om povijesno su bila ograničena metodološkim problemima, uključujući
spajanje spola i spola sudionika, neprecizne i rodno isključujuće definicije rizične konzumacije alkohola te nedostatak metoda uzorkovanja
vjerojatnosti i longitudinalnih dizajna studija.24 Preporuke za buduće studije uključuju rigoroznu operacionalizaciju varijabli povezanih sa spolom i
Downloaded 2023­1­15 2:58 A  Your IP is 159.242.234.86
Chapter 6: Behavioral Health Considerations for Transgender and Gender Diverse People, Aude Henin; Christine Darsney; Flavia Vaz De Souza; Page 2 / 13
spolom relevantnih za proučavanje hipoteza; razvoj mjera za rizičnu uporabu alkohola koje lažno ne pretpostavljaju samo cisgender i binarne rodne
Hilary Goldhammer; Alex S. Keuroghlian
identitete; i validaciju postojećih alata za provjeru upotrebe alkohola s populacijama TGD­a.
©2023 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility

Nacionalni institut za zlouporabu alkohola i alkoholizam (NIAAA)25 i Prehrambene smjernice za Amerikance iz Ministarstva zdravstva i ljudskih usluga
tretmani sigurni i učinkoviti za propisivanje uz terapiju hormonima koji potvrđuju spol.
Butler University
Alkohol Poremećaji upotrebe među TGD osobama
Access Provided by:

Istraživanja o poremećajima upotrebe alkohola među osobama s TGD­om povijesno su bila ograničena metodološkim problemima, uključujući
spajanje spola i spola sudionika, neprecizne i rodno isključujuće definicije rizične konzumacije alkohola te nedostatak metoda uzorkovanja
vjerojatnosti i longitudinalnih dizajna studija.24 Preporuke za buduće studije uključuju rigoroznu operacionalizaciju varijabli povezanih sa spolom i
spolom relevantnih za proučavanje hipoteza; razvoj mjera za rizičnu uporabu alkohola koje lažno ne pretpostavljaju samo cisgender i binarne rodne
identitete; i validaciju postojećih alata za provjeru upotrebe alkohola s populacijama TGD­a.

Nacionalni institut za zlouporabu alkohola i alkoholizam (NIAAA)25 i Prehrambene smjernice za Amerikance iz Ministarstva zdravstva i ljudskih usluga
SAD­a i Ministarstva poljoprivrede SAD­a (HHS i USDA)26 definirati tešku upotrebu alkohola samo za pretpostavljene cisgender žene i muškarce, što
predstavlja izazov za bihevioralne zdravstvene kliničare koji imaju za cilj provesti pregled alkohola usmjeren na pacijenta i savjetovanje s pacijentima s
TGD­om.27

NIAAA osigurava rodno uvjetovane prekide za zdravu upotrebu alkohola, a također navodi pijančevanje kao "uzorak pijenja koji koncentraciju
alkohola u krvi (BAC) dovodi do 0,08 grama ili više".28 U nedostatku smjernica za uporabu alkohola koje uključuju TGD, kliničari mogu grublje smatrati
tjelesnu masnoću i sastav mišića čimbenicima relevantnim za metabolizam etanola, sa širokom varijabilnošću na temelju fiziologije na bazi natalnog
spola, dobi inicijacije hormonske terapije koja potvrđuje spol i specifičnim hormonskim terapijama koje potvrđuju spol, a pacijent s TGD­om primio.27
Iako se nijansirana povijest medicinske skrbi koja potvrđuje spol za pacijente s TGD­om može činiti relevantnom kliničarima koji pokušavaju procijeniti
parametre za zdravu upotrebu alkohola kod pacijenata s TGD­om, postoje minimalni dokazi za informiranje kliničkog odlučivanja na temelju ovog
pristupa.

Iako su obrasci društvenog pijenja rodno uvjetovani ženama i muškarcima za koje se pretpostavlja da su cisgenderi, obrasci socijalnog pijenja,
uključujući diferencijalni utjecaj čimbenika povezanih sa spolom i spolom na konzumaciju alkohola, i dalje su nedovoljno proučeni za zajednice TGD­
a.24,27 Neke razlike u konzumaciji alkohola između populacije TGD­a i cisgendera uključuju veću učestalost pijančevanja među odraslim osobama TGD­
a u usporedbi s odraslim osobama cisgenderima,29 i manje šanse za nedavnu upotrebu alkohola među nebinarnim tinejdžerima dodijeljen muški spol
pri rođenju u usporedbi s tinejdžerima cisgendera.30

Osim nedostatka alata temeljenih na dokazima koji bi podržali identificiranje nezdrave upotrebe alkohola kod osoba s TGD­om, nedostaju i smjernice
temeljene na dokazima za kliničko savjetovanje i skrb povezanu s alkoholom sa zajednicama TGD­a.27 Kliničari mogu razgovarati o postojećim alatima i
smjernicama povezanim s alkoholom s pacijentima s TGD­om, navodeći kako se ti alati i smjernice temelje na istraživanjima koja su lažno pretpostavila
da svatko ima cisgender i binarni rodni identitet, a zatim predložiti suradnički razvoj personaliziranog plana za zdravu upotrebu alkohola putem
zajedničkog donošenja odluka. Pacijent s TGD­om i njegov kliničar mogu odvagnuti mogući utjecaj prošle i trenutne medicinske i kirurške skrbi koja
potvrđuje spol na metabolizam alkohola pacijenta, kao i specifične psihosocijalne okolnosti koje utječu na konzumaciju alkohola pacijenta s TGD­om.
Ovaj zajednički postupak donošenja odluka također bi trebao intersekcijski dati prednost vlastitim izraženim razmatranjima pacijenta u vezi s rasom i
etničkom pripadnošću.27

Potvrđivanje psihoeduacije kliničara o upotrebi alkohola također usredotočuje iskustva stresa rodne manjine i kako ta iskustva mogu potaknuti
žudnju pacijenta s TGD­om da koristi alkohol. Okvir koji potvrđuje spol može pomoći u prilagodbi strategija motivacijskog poboljšanja i voditi pažljive
preporuke za specijalizirano smanjenje štete, liječenje ovisnosti i programe trezvenosti u okruženjima zajednice.27

OZBILJNA MENTALNA BOLEST
TGD ljudi, kao i opća populacija, mogu doživjeti ozbiljne mentalne bolesti (SMI), uključujući bipolarni poremećaj, posttraumatski stresni
poremeća j, shizofreniju i druge trajne i iscrpljujuće psihijatrijske probleme sa značajnim štetnim utjecajima na socijalno, obrazovno i profesionalno
funkcioniranje.31 Iako se SMI­jem može dobro upravljati sveobuhvatno korištenim strategijama utemeljenim na dokazima za postizanje
psihosocijalnog oporavka na temelju osobnih životnih ciljeva, oni koji ne mogu pristupiti cijelom nizu potrebnih usluga mogu doživjeti izraženiju
stigmu i ostracizam.32,33 Ova situacija može biti još gora za osobe s TGD­om sa SMI­jem, koje se već mogu suočiti s društvenom stigmom, izolacijom i
poteškoćama u osiguravanju standardne medicinske skrbi koja potvrđuje spol. Dvostruka stigma povezana s identitetom rodne manjine i mentalnom
bolešću može predisponirati TGD osobe sa SMI­jem za još teži psihijatrijski pobol i nepovoljnije ishode mentalnog zdravlja.34,35

Nedostaju dokazi o prilagođenim intervencijama za potvrđivanje rodnog identiteta, posebno u kontekstu SMI­ja. Na temelju izvješća o slučajevima,
Svjetske profesionalne udruge za transrodne zdravstvene standarde skrbi i kliničkog iskustva koje služi pacijentima s TGD­om, možemo zaključiti
određene razumne prakse kao prijedloge, do novih istraživanja.31,36–39
Downloaded 2023­1­15 2:58 A  Your IP is 159.242.234.86
Neki kliničari s ograničenim iskustvom u služenju pacijentima s TGD­om sa SMI­jem mogu sumnjati ima li pacijent doista TGD identitet i umjesto toga
Chapter 6: Behavioral Health Considerations for Transgender and Gender Diverse People, Aude Henin; Christine Darsney; Flavia Vaz De Souza; Page 3 / 13
Hilary Goldhammer; Alex S. Keuroghlian
ne ispunjava sumnju da pacijent doživljava zablude povezane s rodom u kontekstu psihoze. 31,37,38  Kliničari često imaju refleksivnu pristranost prema
©2023 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
medicinskim intervencijama koje potvrđuju spol vrata s pacijentima koji doživljavaju psihozu, vjerujući da ako pogrešno dijagnosticiraju rodnu
disforiju, mogu nanijeti štetu djelomično ili potpuno nepovratnim fizičkim promjenama koje imaju za cilj potvrditi rodni identitet pacijenta. Međutim,
poteškoćama u osiguravanju standardne medicinske skrbi koja potvrđuje spol. Dvostruka stigma povezana s identitetom rodne manjine i mentalnom
Butler University
bolešću može predisponirati TGD osobe sa SMI­jem za još teži psihijatrijski pobol i nepovoljnije ishode mentalnog zdravlja.34,35
Access Provided by:

Nedostaju dokazi o prilagođenim intervencijama za potvrđivanje rodnog identiteta, posebno u kontekstu SMI­ja. Na temelju izvješća o slučajevima,
Svjetske profesionalne udruge za transrodne zdravstvene standarde skrbi i kliničkog iskustva koje služi pacijentima s TGD­om, možemo zaključiti
određene razumne prakse kao prijedloge, do novih istraživanja.31,36–39

Neki kliničari s ograničenim iskustvom u služenju pacijentima s TGD­om sa SMI­jem mogu sumnjati ima li pacijent doista TGD identitet i umjesto toga
ne ispunjava sumnju da pacijent doživljava zablude povezane s rodom u kontekstu psihoze.31,37,38 Kliničari često imaju refleksivnu pristranost prema
medicinskim intervencijama koje potvrđuju spol vrata s pacijentima koji doživljavaju psihozu, vjerujući da ako pogrešno dijagnosticiraju rodnu
disforiju, mogu nanijeti štetu djelomično ili potpuno nepovratnim fizičkim promjenama koje imaju za cilj potvrditi rodni identitet pacijenta. Međutim,
objavljena izvješća pokazuju da se TGD identiteti razlikuju od psihoze i razvojno se često pojavljuju prije prve psihotične epizode. Iako TGD osoba
može u početku artikulirati svoj rodni identitet drugim ljudima tijekom akutne psihoze, možda to čini kao rezultat smanjenih društvenih inhibicija
tijekom psihotične epizode, nesputane anti­TGD stigmom i uobičajenom brigom za odobravanje i prihvaćanje od strane mainstream društva. Štoviše,
TGD ljudi često pokreću procese socijalne afirmacije kao stariji tinejdžeri ili mladi odrasli, kada se dogodi manija ili psihoza u prvoj epizodi. Zapravo,
umjesto da dovede do preuranjene ili neispravne rodne afirmacije, psihoza može izbaciti iz kolosijeka pravovremenu afirmaciju spola u kontekstima
zdravstvene zaštite ponašanja.

Kako bi se identiteti TGD­a razlikovali od zabluda, kliničari bi trebali razmotriti pacijentovu povijest razvoja rodnog identiteta i razlikovati bizarna
uvjerenja koja se obično izražavaju u sumanutim državama od otkrivanja rodnog identiteta koji prkosi očekivanjima društva na temelju spola osobe
dodijeljenog pri rođenju.31,37,38 Neka objavljena izvješća ukazuju na očito ublažavanje psihoze s medicinskom skrbi koja potvrđuje spol. Stoga bi
pacijenti s TGD­om koji posjeduju sposobnost donošenja medicinskih odluka za pružanje informiranog pristanka trebali olakšati pristup medicinskoj i
kirurškoj skrbi koja potvrđuje spol, uz namjerno minimiziranje psihijatrijskog nadzora vrata kad god je to moguće. Budući da potpuna remisija
psihijatrijskih simptoma često nije realna, kliničari koji traže ovaj standard za pacijenta s TGD­om sa SMI­jem prije dodjeljivanja preporuka za
medicinsku i kiruršku skrb koja potvrđuje spol vjerojatno će pogoršati simptome mentalnog zdravlja sekundarne neprikladnom održavanju vrata i
potkopati autonomiju i samoodređenje pacijenta.

KOGNITIVNA BIHEVIORALNA TERAPIJA: PRAKSA UTEMELJENA NA DOKAZIMA
Iako su brojne psihološke intervencije pokazale učinkovitost u liječenju niza psihijatrijskih poremećaja tijekom cijelog životnog vijeka, jedan od
najčešće procijenjenih i provedenih tretmana je kognitivna bihevioralna terapija (KBT).40 Stoga značajan dio rasprave o psihoterapiji temeljenoj
na dokazima usredotočujemo na ovaj pristup liječenju i njegovu uporabu s TGD osobama, iako prepoznajemo da i drugi terapijski pristupi mogu biti
učinkoviti u rješavanju potreba ove ranjive populacije.

KBT je vremenski ograničen pristup usmjeren na probleme, naglašavajući ručne ili standardizirane intervencije koje provode empirijski podržane
tehnike na individualizirani način. KBT zahtijeva aktivnu suradnju između terapeuta i pacijenta; aktivna praksa vještina između sesija; vremenski
ograničeno liječenje usmjereno na probleme; i kontinuiranu evaluaciju napretka prema mjerljivim ciljevima. KBT uključuje mnoge individualne,
obiteljske i grupne protokole i intervencije koje se bave nizom problema, uključujući anksioznost, raspoloženje, upotrebu tvari, pažnju, poremećaje
prehrane i osobnosti.40 Značajni empirijski dokazi podupiru učinkovitost KBT pristupa za djecu, adolescente i odrasle.41,42

CBT model na kojem se temelje ovi pristupi teoretizira da se simptomi mogu podijeliti na fiziološke, kognitivne i bihevioralne komponente. CBT modeli
također identificiraju prethodnike simptoma, pojedinačne predispozicije, posljedice određenih ponašanja (koje mogu poslužiti za povećanje ili
smanjenje učestalosti ponašanja) i okolišne čimbenike koji su i trenutni i povijesni (npr. Povijest učenja, obiteljsko okruženje i kulturni čimbenici). Te
su komponente integrirane u individualizirani plan liječenja, sa specifičnim tehnikama za rješavanje svake komponente. Primjeri ovih tehnika
uključuju sljedeće:

Tehnike opuštanja i svjesnosti usmjerene na smanjenje fiziološkog uzbuđenja povezanog s intenzivnim negativnim emocijama

Kognitivno restrukturiranje, u kojem se identificiraju beskorisni, maladaptivni ili neopravdano negativni obrasci razmišljanja i zamjenjuju
pozitivnim i prilagodljivim samorazgovorom

Pristupi ponašanju, kao što su progresivna izloženost, aktivacija ponašanja i planovi suočavanja / brige o sebi, za rješavanje nezdravih ponašanja
koja prate psihijatrijske poremećaje (npr. Izbjegavanje anksioznih poremećaja, povlačenje iz smislenih / ugodnih aktivnosti u depresiji i
autodestruktivno ponašanje u osobnosti, raspoloženju i poremećajima upotrebe tvari)

CBT intervencije također se usredotočuju na promjenu vanjskih čimbenika kako bi se smanjili promjenjivi okidači za negativne emocije, poboljšala
količina i kvaliteta odnosa s drugima i ojačala željena ponašanja.
Downloaded 2023­1­15 2:58 A  Your IP is 159.242.234.86
Chapter 6: Behavioral Health Considerations for Transgender and Gender Diverse People, Aude Henin; Christine Darsney; Flavia Vaz De Souza; Page 4 / 13
Prilagodba intervencija KBT­a za osobe koje se bave TGD­om
Hilary Goldhammer; Alex S. Keuroghlian
©2023 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Manjinski model stresa (kako je opisano u poglavlju 3., "Zdravstvene razlike") koristan je okvir za razumijevanje ne samo utjecaja određenih stresora
 Pristupi ponašanju, kao što su progresivna izloženost, aktivacija ponašanja i planovi suočavanja / brige o sebi, za rješavanje nezdravih ponašanja
Butler University
koja prate psihijatrijske poremećaje (npr. Izbjegavanje anksioznih poremećaja, povlačenje iz smislenih / ugodnih aktivnosti u depresiji i
Access Provided by:
autodestruktivno ponašanje u osobnosti, raspoloženju i poremećajima upotrebe tvari)

CBT intervencije također se usredotočuju na promjenu vanjskih čimbenika kako bi se smanjili promjenjivi okidači za negativne emocije, poboljšala
količina i kvaliteta odnosa s drugima i ojačala željena ponašanja.

Prilagodba intervencija KBT­a za osobe koje se bave TGD­om

Manjinski model stresa (kako je opisano u poglavlju 3., "Zdravstvene razlike") koristan je okvir za razumijevanje ne samo utjecaja određenih stresora
na fizičko i mentalno zdravlje s kojima se suočavaju osobe iz TGD­a, već i dodatnih ciljeva za liječenje i prilagodbe postojećih intervencija. Iako su
istraživanja o najučinkovitijim intervencijama za oboljele od TGD­a vrlo ograničena, možemo izvući iz literature o intervencijama za osobe seksualnih
i rodnih manjina (SGM) općenito kako bismo informirali razvoj i provedbu intervencija utemeljenih na spolu, utemeljenih na dokazima.43

Kao što je detaljno opisano u modelu stresa manjina,44 pojedinci koji su pripadnici manjinskih skupina, kao što su pripadnici TGD­a, često doživljavaju
ozbiljne stresore povezane s njihovim manjinskim statusom, uključujući diskriminaciju, pristranost, nasilje i odbijanje. Ovi stresori povećavaju rizik za
psihološke i druge zdravstvene probleme. Osim toga, psihološki čimbenici posreduju u utjecaju tih stresora, bilo njihovim povećanjem putem
negativnih spoznaja (npr. Internalizirana transfobija, očekivanja odbacivanja) ili ublažavanjem njihovog učinka i povećanjem otpornosti (npr. socijalna
potpora, pozitivne atribucije prema članstvu manjinskih skupina).

Na temelju preporuka vodećih profesionalnih organizacija, kao što je Američko psihološko udruženje,45 razvijeno je nekoliko intervencija KBT­a
posebno za SGM osobe. Zajedničke značajke ovih pristupa opisane su u nastavku.

Psihoedukacija o prirodi i utjecaju manjinskog stresa

U ranoj fazi liječenja, najsuvremenije prilagođene intervencije uključuju eksplicitnu raspravu o stresorima s kojima se suočavaju SGM ljudi, utjecaj ovih
stresora na zdravlje i strategije za ublažavanje tih stresora. Mnoge intervencije uključuju raspravu o utjecaju anti­LGBTQIA+ stavova, kao i o
individualnoj, institucionalnoj i kulturnoj homofobiji i transfobiji. Jedan od uobičajenih ciljeva je normalizirati anksioznost i depresiju kao prirodne,
razumljive reakcije na tekuće stresore i pomoći u ispravljanju atribucija o uzroku ovih simptoma. Točno prepoznavanje psihosocijalnih stresora i
njihov utjecaj na pojedinca stup je kulturno osjetljive skrbi informirane o traumi.45

Identificiranje i restrukturiranje negativnih spoznaja o statusu manjine

Većina intervencija nudi eksplicitnu raspravu o negativnom samogovoru o rodnom identitetu, kao i strategije za osporavanje ovog samorazgovora.
Osim toga, kognitivne strategije usredotočuju se na proksimalne stresore rodnih manjina kao što su internalizirana transfobija, očekivanja
odbacivanja i ruminacija. S obzirom na to da se ti proksimalni stresori predlažu kao posredni čimbenici utjecaja distalnih stresora na ishode
mentalnog zdravlja,46 oni su važne mete za intervenciju. Pacijenti mogu razumjeti kako su prethodna iskustva oblikovala negativna temeljna uvjerenja
o sebi, svom spolu i svojim odnosima s drugima, prepoznati automatske misli koje proizlaze iz tih temeljnih uvjerenja i usvojiti prilagodljiviji
samorazgovor. Neki pristupi s LGBTQIA+ ljudima također uključuju kognitivne i iskustvene tehnike usmjerene na suosjećanje kako bi smanjili sram i
internaliziranu stigmu, potaknuli samosažaljenje i empatiju i njegovali nepravomoćnu perspektivu prema nečijim iskustvima.47

Rješavanje hipervigilancije

Jedna od posljedica opetovanih iskustava rodnih manjina s diskriminacijom, nasiljem, odbacivanjem i zlostavljanjem je kronična hipervigilancija na
potencijalne prijetnje.48 Ova hipervigilancija povezana je s povećanim fiziološkim uzbuđenjem, kognitivnim distorzijama, ponašanjem izbjegavanja i
smanjenim kapacitetom samoregulacije.48,49 Polazeći od kognitivno­bihevioralnih intervencija za posttraumatske stresne poremećaje, koji uključuju
hipervigilanciju kao temeljni simptom, KBT pomaže ljudima prepoznati okidače za hipervigilanciju, provesti strategije opuštanja i svjesnosti kako bi se
smanjili fiziološki simptomi stresa, izazvale netočne spoznaje povezane s prijetnjom i razlikovale sigurne u odnosu na nesigurne situacije.50

Olakšavanje regulacije emocija

Budući da se rodni identitet počinje razvijati rano u životu, opetovano omalovažavanje ili odbacivanje TGD identiteta počevši od ranog djetinjstva može
naučiti pojedinca da ignorira svoj unutarnji osjećaj sebe ili instinkta, ignorira ili potiskuje rodno povezane emocije i misli te prikriva rodno ekspanzivna
ponašanja i izražavanje kako bi se uskladio s cisgender društvenim normama i očekivanjima. Odrastanje i postojanje u uporno poništavajućim
okruženjima povećava rizik za disregulaciju emocija, smanjenjem svijesti o unutarnjim stanjima i prepoznavanjem emocija, ograničavanjem razvoja
alata za suočavanje s upravljanjem negativnim emocionalnim stanjima i povećanjem iskustvenog izbjegavanja. Rodna disforija može dodatno
Downloaded 2023­1­15 2:58 A  Your IP is 159.242.234.86
pogoršati ove poteškoće i povećati povezane rizike za depresiju, anksioznost, suicidalnost i nesuicidalno samoozljeđivanje.
Chapter 6: Behavioral Health Considerations for Transgender and Gender Diverse People, Aude Henin; Christine Darsney; Flavia Vaz De Souza; Page 5 / 13
Hilary Goldhammer; Alex S. Keuroghlian
Kliničari se također mogu osloniti i prilagoditi komponente dijalektičke bihevioralne terapije (DBT), koja integrira tradicionalne TEHNIKE KBT­a s
©2023 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
pristupima iz kontemplativne meditativne prakse za koju se pokazalo da poboljšava toleranciju na stres, svijest i prihvaćanje.51 Regulacija emocija i
 Butler University
Budući da se rodni identitet počinje razvijati rano u životu, opetovano omalovažavanje ili odbacivanje TGD identiteta počevši od ranog djetinjstva može
naučiti pojedinca da ignorira svoj unutarnji osjećaj sebe ili instinkta, ignorira ili potiskuje rodno povezane emocije i misli te prikriva rodno ekspanzivna
Access Provided by:

ponašanja i izražavanje kako bi se uskladio s cisgender društvenim normama i očekivanjima. Odrastanje i postojanje u uporno poništavajućim
okruženjima povećava rizik za disregulaciju emocija, smanjenjem svijesti o unutarnjim stanjima i prepoznavanjem emocija, ograničavanjem razvoja
alata za suočavanje s upravljanjem negativnim emocionalnim stanjima i povećanjem iskustvenog izbjegavanja. Rodna disforija može dodatno
pogoršati ove poteškoće i povećati povezane rizike za depresiju, anksioznost, suicidalnost i nesuicidalno samoozljeđivanje.

Kliničari se također mogu osloniti i prilagoditi komponente dijalektičke bihevioralne terapije (DBT), koja integrira tradicionalne TEHNIKE KBT­a s
pristupima iz kontemplativne meditativne prakse za koju se pokazalo da poboljšava toleranciju na stres, svijest i prihvaćanje.51 Regulacija emocija i
vještine tolerancije na stres iz DBT­a omogućuju pojedincu da prepozna i označi različita emocionalna stanja (uključujući fiziološka, afektivna,
kognitivna i bihevioralna aspekta emocija), njihove okidače i njihove posljedice. Da bi razvili niz vještina za upravljanje i toleriranje intenzivnih
negativnih emocionalnih stanja na nedestruktivni način, TGD ljudi mogu naučiti implementirati strategije za toleriranje intenzivnih negativnih emocija,
uključujući svjesnost, distrakciju i tehnike samo­umirujućih. Strategije za poboljšanje opće dobrobiti (npr. vježbanje, higijena spavanja, raspored
aktivnosti) također mogu smanjiti ranjivost na stanja negativnog raspoloženja i povećati otpornost.

Korištenje tehnika izlaganja za rješavanje ponašanja izbjegavanja izbjegavanja

Progresivne tehnike izloženosti među najbolje su uspostavljenim intervencijama za rješavanje izbjegavanja temeljenog na anksioznosti, s dokazanom
učinkovitošću za sve anksiozne poremećaje, poremećaje povezane s traumom i opsesivno­kompulzivne poremećaje.52 Na temelju klasičnih (učenje
izumiranja) i operantnih modela kondicioniranja, od pacijenata se traži da se postupno suoče sa situacijama koje izazivaju anksioznost bez
uključivanja u izbjegavanje ili ponašanje koje traži sigurnost. Uz praksu ponovljenog izlaganja, pacijenti doživljavaju smanjenu anksioznost u
prethodno uplašenim situacijama, poboljšani osjećaj ovladavanja i kontrole te vještine za suočavanje sa simptomima anksioznosti. Kad god je to
primjereno, vježbe izlaganja trebale bi uključivati pitanja relevantna za osobe koje su povezane s TGD­om (npr. otkrivanje identiteta kada je to
potrebno, korištenje kupaonice koja je u skladu s njihovim rodnim identitetom itd.). Mnoge intervencije uključuju i usredotočenost na vještine
asertivnosti, izravno (npr. ispravljanje drugih pri pogrešnom shvaćanju) tako i neizravno (npr. pokretanje novog odnosa).53 Oni mogu biti važni za
rješavanje poteškoća u međuljudskim odnosima i poboljšanje ponašanja povezanih sa zdravljem (npr. vještine odbijanja tvari, pregovori o
seksualnom zdravlju).

Utvrđivanje izvora otpornosti

U svakoj raspravi o zdravlju ponašanja bitno je istaknuti poznate izvore otpornosti kod TGD ljudi, kako bi se izbjegla patologizacija rodne raznolikosti i
ponudili ciljevi za zdravstvene intervencije u ponašanju koje mogu poboljšati dobrobit i pozitivne ishode. Postoje dokazi da je socijalna podrška,
posebno roditeljska i obiteljska podrška i afirmacija, snažan zaštitni faktor za TGD osobe, posebno za mlade. Nekoliko studija naglašava prednosti
mentalnog zdravlja roditeljskog prihvaćanja i podrške, s povećanim samopoštovanjem i smanjenom upotrebom tvari, suicidalnim mislima i
depresijom.54,55 Suprotno tome, odbacivanje obitelji ili zlostavljanje povezano je s povećanim rizicima za depresiju, suicidalne ideje i ponašanja,
poremećaje upotrebe supstanci i beskućništvo.55 Osim toga, podrška zajednice poboljšava ishode mentalnog zdravlja među TGD osobama. Na
primjer, među mladima, učinkovit Savez za rodnu seksualnost u školi poboljšava dobrobit i pozitivne ishode mentalnog zdravlja u mladoj odrasloj
dobi i potiče mlade ljude protiv negativnih učinaka viktimizacije škole protiv LGBTQIA+ na dobrobit.56 Naposljetku, usredotočujući se na jedinstvene
prednosti ljudi iz TGD­a, uključujući jačanje ponosa identitetima TGD­a i podupiranje izgradnje zajednice i društvenih aktivnosti, dodatno povećava
otpornost.48 Pomaganje klijentima da prepoznaju TGD uzore i prvake zajednice te povećanje pozitivne zastupljenosti TGD ljudi u medijima,
književnosti i obrazovanju također može potaknuti samopoštovanje, ponos i nadu u budućnost.

Primjeri prilagođenih intervencija temeljenih na KBT­u za osobe koje se temelje na SGM­u

Sljedeće intervencije temeljene na KBT­u služe kao primjeri pristupa koji se mogu izmijeniti kako bi zadovoljili jedinstvene potrebe ljudi koji se temelje
na TGD­u. Neki od tih projekata trenutno se procjenjuju u randomiziranim kliničkim ispitivanjima; drugi prolaze početnu procjenu izvedivosti.

Terapija usmjerena na suosjećanje za mlade odrasle osobe seksualnih manjina je CBT intervencija od osam sesija koja se usredotočuje na
svjesnost i suosjećajnu brigu o sebi kako bi se smanjila sram i samokritičnost i povećala otpornost na stres. U tijeku je randomizirano
kontrolirano ispitivanje ove intervencije, s mladim odraslim osobama u dobi od 18 do 25 godina koje se identificiraju kao homoseksualci ili
biseksualci i imaju povišene depresivne simptome.47

Projekt RESPECT je CBT intervencija od 10 sesija za poboljšanje mentalnog zdravlja i seksualnog zdravlja.48 Ciljevi RESPECT­a su normalizirati
negativan utjecaj manjinskog stresa kako bi se povećala emocionalna svijest, regulacija i prihvaćanje, smanjilo emocionalno i bihevioralno
izbjegavanje, osnažila asertivnost, restrukturirala maladaptivna spoznaja povezana sa statusom manjine, potvrdila jedinstvena snaga mladih
Downloaded 2023­1­15 2:58 A  Your IP is 159.242.234.86
odraslih osoba SGM­a, potaknuli potporni odnosi i potvrdili zdravi, korisni izrazi seksualnosti. Ova se intervencija trenutno procjenjuje pomoću
Chapter 6: Behavioral Health Considerations for Transgender and Gender Diverse People, Aude Henin; Christine Darsney; Flavia Vaz De Souza; Page 6 / 13
Hilary Goldhammer; Alex S. Keuroghlian
randomiziranog kontroliranog ispitivanja s tri ruke.
©2023 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Projekt Youth AFFIRM je cbt intervencija grupe od osam sesija koja integrira fokus na razumijevanje utjecaja anti­LGBTQIA+ stavova i ponašanja na
 kontrolirano ispitivanje ove intervencije, s mladim odraslim osobama u dobi od 18 do 25 godina koje se identificiraju kao homoseksualci ili
Butler University
biseksualci i imaju povišene depresivne simptome.47
Access Provided by:

Projekt RESPECT je CBT intervencija od 10 sesija za poboljšanje mentalnog zdravlja i seksualnog zdravlja.48 Ciljevi RESPECT­a su normalizirati
negativan utjecaj manjinskog stresa kako bi se povećala emocionalna svijest, regulacija i prihvaćanje, smanjilo emocionalno i bihevioralno
izbjegavanje, osnažila asertivnost, restrukturirala maladaptivna spoznaja povezana sa statusom manjine, potvrdila jedinstvena snaga mladih
odraslih osoba SGM­a, potaknuli potporni odnosi i potvrdili zdravi, korisni izrazi seksualnosti. Ova se intervencija trenutno procjenjuje pomoću
randomiziranog kontroliranog ispitivanja s tri ruke.

Projekt Youth AFFIRM je cbt intervencija grupe od osam sesija koja integrira fokus na razumijevanje utjecaja anti­LGBTQIA+ stavova i ponašanja na
stres i društvene odnose s tradicionalnijim kognitivnim restrukturiranjem, treningom asertivnosti i LGBTQIA + aktivnostima koje potvrđuju.57
Intervencija se trenutno procjenjuje s LGBTQIA+ mladima i mladim odraslim osobama (u dobi od 14 do 29 godina) putem randomiziranog
kontroliranog ispitivanja.

Biti vani sa snagom (BOWS) intervencija je male skupine koja se usredotočuje na prepoznavanje i modificiranje negativnih spoznaja koje proizlaze
iz internaliziranog ugnjetavanja (heteroseksizam i cisgenderizam).58 Rana studija izvedivosti sugerirala je da postoji potražnja i mladih i pružatelja
usluga za ovom intervencijom te da je intervencija izvediva i prihvatljiva.

Otpornost na razlike u depresiji (RADD). Ovaj protokol sadrži razred otpornosti temeljen na CBT­u pod nazivom Izgradnja otpornosti i povećanje
nade zajednice (B­RICH), koji uključuje psihoedukirajuću intervenciju u sedam sesija i priručnik temeljen na CBT­u za rješavanje simptoma
raspoloženja i anksioznosti.59 Prilagođen je osobama koje se bave SGM­ovima, uključujući pronalaženje afirmacije socijalne podrške i korištenje
kognitivnog restrukturiranja za suočavanje s diskriminacijom. Nastavu vode zdravstveni radnici u zajednici koji su i SGM i Crni, Autohtoni i Ljudi u
boji (BIPOC), a ta se nastava nadopunjuje tekstualnim porukama kako bi se ojačali osnovni koncepti i podsjetili sudionike na sastanke.

INTEGRACIJA ZDRAVSTVENIH USLUGA PONAŠANJA S PRIMARNOM MEDICINSKOM SKRBI ZA
TGD OSOBE
Modeli za integraciju kulturno osjetljivih zdravstvenih usluga ponašanja s primarnom medicinskom skrbi koja potvrđuje spol obećavaju
zadovoljavanje kombiniranih potreba za fizičkim i mentalnim zdravljem TGD zajednica. Osnova integracije zdravlja ponašanja je sveobuhvatan,
interdisciplinaran i međuprofesionalan pristup skrbi usmjerenoj na pacijenta koji služi cijeloj osobi, uključujući potrebe povezane s mentalnim
zdravljem i upotrebom tvari.60,61 Centar za integrirane zdravstvene usluge u američkoj Upravi za zlouporabu droga i zdravstvene usluge (SAMHSA)
ocrtao je kako integracija zdravlja u ponašanju postoji u kontinuitetu u svim zdravstvenim sustavima: razina 1, koordinirana skrb (minimalna do neka
suradnja među pružateljima bihevioralnih i primarne zdravstvene zaštite na odvojenim lokacijama); razina 2, kolocirana skrb (integracija na
minimalnoj do određenoj razini sustava među pružateljima usluga na istom mjestu); i razina 3, integrirana skrb (opsežna suradnja među pružateljima
usluga u jedinstvenoj kohezivnoj praksi).62

Integracija bihevioralnog zdravlja nudi prednosti poboljšanog vremena čekanja, pojednostavljene papirologije, učinkovitih tijekova rada i
jednostavnosti komunikacije unutar prakse za poticanje osjetljivije kliničke skrbi usmjerene na pacijenta.63 Integracija zdravlja ponašanja za TGD ljude
također može smanjiti dvostruku stigmu TGD identiteta u kombinaciji s problemom zdravlja ponašanja ili upotrebe tvari, što zauzvrat može promicati
veći angažman u primarnoj i bihevioralnoj zdravstvenoj zaštiti. Kliničari primarne zdravstvene zaštite koji potvrđuju spol možda neće uvijek imati
obuku ili dostupnost za liječenje složenih zdravstvenih problema u ponašanju koji mogu ometati njihov fokus na rješavanje problema fizičkog zdravlja
pacijenata.64 Integrirani kliničari za zdravlje ponašanja mogu pružiti intervencije utemeljene na dokazima kako bi poboljšali prakse samopomoći
pacijenata s TGD­om, a psihijatrijski propisivači unutar integriranih modela skrbi mogu proširiti psihofarmakološke konzultacije i upravljanje na
velikom panelu pacijenata s TGD­om. Sami kliničari primarne zdravstvene zaštite također mogu izgraditi osobne kapacitete za učinkovito pružanje
zdravstvenih terapija ponašanja za pacijente s TGD­om unutar vlastite prakse, uključujući buprenorfin / nalokson za održavanje trezvenosti od opioida
ili strategije motivacijskog poboljšanja za poremećaje upotrebe tvari. U nastavku opisujemo dva uobičajena primjera integracije zdravlja ponašanja na
razini sustava: (1) psihijatrijska suradnička skrb i (2) probir, kratka intervencija i upućivanje na liječenje.

Psihijatrijska suradnička skrb

Modeli psihijatrijske suradničke skrbi olakšavaju rješavanje zdravstvenih problema u ponašanju u primarnoj zdravstvenoj zaštiti uklanjanjem potrebe
za izravnim posjetom pacijenata psihijatru i izbjegavanjem silnih kliničara primarne zdravstvene zaštite s zdravstvenim potrebama pacijenata u
ponašanju.65,66 Kliničar primarne zdravstvene zaštite, psihijatar savjetnik ili psihijatrijski prepisivač i voditelj zdravstvene zaštite u ponašanju (npr.
Medicinska sestra ili klinički socijalni radnik) svi funkcioniraju kao suradnički tim zajedno s pacijentom kako bi razgraničili plan liječenja bihevioralnog
zdravlja. Voditelj zdravstvene zaštite u ponašanju vodi angažman pacijenta i koordinira skrb u cijelom timu za liječenje, uključujući praćenje
Downloaded 2023­1­15 2:58 A  Your IP is 159.242.234.86
učinkovitosti i tolerancije liječenja, pružanje psihoedukacije i savjetovanja o samoupravljanju te nadgledanje preporuka po potrebi. Modeli suradničke
Chapter 6: Behavioral Health Considerations for Transgender and Gender Diverse People, Aude Henin; Christine Darsney; Flavia Vaz De Souza;
skrbi koriste modifikacije psihofarmakološkog režima temeljene na mjerenju na temelju rezultata simptoma na standardnim instrumentima, kao što je
Page 7 / 13
Hilary Goldhammer; Alex S. Keuroghlian
alat upitnika o zdravlju pacijenata s 9 stavki (PHQ­9), dok se ne postignu ciljevi liječenja. Psihijatrijski savjetnici pregledavaju informacije o slučajevima i
©2023 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
daju preporuke članovima tima, obično bez ikakvih interakcija sa samim pacijentima. Kliničar primarne zdravstvene zaštite u konačnici donosi odluke
 Butler University
Modeli psihijatrijske suradničke skrbi olakšavaju rješavanje zdravstvenih problema u ponašanju u primarnoj zdravstvenoj zaštiti uklanjanjem potrebe
za izravnim posjetom pacijenata psihijatru i izbjegavanjem silnih kliničara primarne zdravstvene zaštite s zdravstvenim potrebama pacijenata u
Access Provided by:

ponašanju.65,66 Kliničar primarne zdravstvene zaštite, psihijatar savjetnik ili psihijatrijski prepisivač i voditelj zdravstvene zaštite u ponašanju (npr.
Medicinska sestra ili klinički socijalni radnik) svi funkcioniraju kao suradnički tim zajedno s pacijentom kako bi razgraničili plan liječenja bihevioralnog
zdravlja. Voditelj zdravstvene zaštite u ponašanju vodi angažman pacijenta i koordinira skrb u cijelom timu za liječenje, uključujući praćenje
učinkovitosti i tolerancije liječenja, pružanje psihoedukacije i savjetovanja o samoupravljanju te nadgledanje preporuka po potrebi. Modeli suradničke
skrbi koriste modifikacije psihofarmakološkog režima temeljene na mjerenju na temelju rezultata simptoma na standardnim instrumentima, kao što je
alat upitnika o zdravlju pacijenata s 9 stavki (PHQ­9), dok se ne postignu ciljevi liječenja. Psihijatrijski savjetnici pregledavaju informacije o slučajevima i
daju preporuke članovima tima, obično bez ikakvih interakcija sa samim pacijentima. Kliničar primarne zdravstvene zaštite u konačnici donosi odluke
o zdravstvenom liječenju ponašanja s pacijentom. Modeli suradničke skrbi prate napredak liječenja pacijenata tijekom vremena pomoću sustava
registra koji je dostupan na mreži.65,66 Ovi su modeli opsežno proučavani i utvrđeno je da poboljšavaju uobičajene zdravstvene probleme u ponašanju
u različitim populacijama pacijenata.

Probir, kratka intervencija i upućivanje na liječenje

Probir, kratka intervencija i upućivanje na liječenje (SBIRT) intervencija je na razini sustava koju sve više usvajaju zdravstvene organizacije koje služe
širokom rasponu populacija pacijenata kao sredstvo za identifikaciju i rješavanje rizične uporabe alkohola i lijekova.67–69 Prvi korak u SBIRT­u je probir
svih pacijenata za uporabu tvari; nakon toga, timovi za njegu mogu opsežnije procijeniti uporabu tvari među pacijentima koji imaju pozitivne
zaslone.70 Kliničari pozitivno jačaju one pacijente s rezultatima niskog rizika, dok pacijenti s umjerenim rezultatima imaju koristi od kratke kliničarske
intervencije koja se često primjenjuje: strategije motivacijskog poboljšanja koje se usredotočuju na osvješćivanje pacijenata o vlastitoj upotrebi tvari;
postavljanje ciljeva; i savjetovanje o smanjenju uporabe tvari. Pacijenti s ocjenama višeg rizika mogu imati koristi od intenzivnije kratke terapije u
primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Pacijenti s vjerojatnim poremećajem upotrebe tvari zahtijevaju preporuke za liječenje kliničarima sa specijalizacijom
ovisnosti.69,71,72

SAŽETAK
Transrodne i rodno raznolike osobe (TGD) imaju jedinstvene zdravstvene potrebe u ponašanju u kontekstu sveprisutnog stresa rodne manjine,
kao i povijesnu patologiju identiteta TGD­a u području psihijatrije, uključujući neučinkovite i štetne napore promjene rodnog identiteta.

Okvir za afirmaciju spola pomaže kliničarima u učinkovitom i kulturno osjetljivom probiru, procjeni, formulaciji, savjetovanju i liječenju u
različitim dijagnostičkim kategorijama i razmatranjima, uključujući osobnost, upotrebu tvari i psihozu.

KBT se temelji na dokazima i može se prilagoditi pacijentima s TGD­om na temelju okvira stresa rodne manjine za liječenje depresije, anksioznosti
i drugih problema s mentalnim zdravljem pružanjem psihoedukacije, restrukturiranjem spoznaja o stresu manjina, rješavanjem hipervigilancije,
smanjenjem izbjegavanja i jačanjem otpornosti.

Strategije ponašanja na razini sustava unutar postavki primarne medicinske zaštite koje potvrđuju spol mogu uključivati psihijatrijsku suradničku
skrb za probleme mentalnog zdravlja, kao i probir, kratku intervenciju i upućivanje na liječenje (SBIRT) za uporabu tvari.

ANALIZA SLUČAJA
L.P. je 20­godišnji Latinx, transrodni muškarac (zamjenice) koji trenutno pohađa državni fakultet. Nedavno je zatražio CBT kako bi se pozabavio
svojom socijalnom anksioznošću i depresijom, kao i pružio siguran, afirmirajući prostor za daljnje istraživanje i raspravu o svom rodnom identitetu.
Prisustvovao je šest sesija CBT­a i čini se da ima snažan odnos s dr. Smithom. Tijekom prethodnih sesija radili su na identificiranju negativnih i
samokritičnih obrazaca razmišljanja i izgradnji pozitivnih vještina suočavanja. Provodi tehnike disanja i svjesnosti kako bi se nosio sa stresom iz
školskih i društvenih odnosa.

L.P. dolazi na današnju sjednicu gledajući više dolje i povučen. Dr. Smith to ističe, a L.P. izvještava da se posljednjih dana osjeća uznemirenije i
bezvrijednije te da doživljava više rodne disforije. L.P. je propustio neke satove i više je spavao tijekom dana. Dr. Smith pita L.P. o okidačima za ovo
nedavno pogoršanje simptoma. L.P. kaže: "Imao sam težak tjedan. Roditelji mi su mi podrška, ali ovaj tjedan sam se posvađala s mamom oko odlaska
na T. Ona ne vjeruje da bih trebao učiniti bilo što da promijenim svoje tijelo i ne razumije zašto to moram učiniti." Dr. Smith pita L.P. o svom odnosu s
roditeljima i prethodnim iskustvima s poništavanjem njegovog rodnog identiteta. Ona također istražuje utjecaj toga (nedavno i povijesno) na L.P.­ovo
raspoloženje, samopoštovanje i rodnu disforiju. L.P. opisuje stres tih iskustava; "Nepodnošljivo je kad me roditelji ne razumiju. Osjećam se kao da
moram birati između onoga što stvarno jesam i moje obitelji. Što bih trebao učiniti?" Dr. Smith pomaže L.P.­u da razlikuje uvjerenja svojih roditelja od
vlastitih i da razvije pozitivniji samorazgovor oko svog rodnog identiteta i svoje odluke da krene naprijed s tretmanom koji potvrđuje spol, "Teško je
Downloaded 2023­1­15 2:58 A  Your IP is 159.242.234.86
odvojiti svoje misli i osjećaje od onih vaših roditelja, ali kladim se da imate bolji osjećaj za ono što vam je potrebno oko vašeg rodnog putovanja. Pitam
Chapter 6: Behavioral Health Considerations for Transgender and Gender Diverse People, Aude Henin; Christine Darsney; Flavia Vaz De Souza; Page 8 / 13
se kako biste se mogli trenirati na suosjećajniji način kada se dogode ove teške interakcije?" Dr. Smith također potiče L.P. da poveća aktivnosti brige o
Hilary Goldhammer; Alex S. Keuroghlian
sebi, poput sviranja gitare i obraćanja prijateljima, te da se pridruži grupi mladih odraslih osoba za transrodne osobe kako bi povećao podršku.
©2023 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Konačno, zajedno rade na razmišljanju i prakticiranju učinkovitijih načina nametanja i postavljanja odgovarajućih granica u teškim interakcijama s
nedavno pogoršanje simptoma. L.P. kaže: "Imao sam težak tjedan. Roditelji mi su mi podrška, ali ovaj tjedan sam se posvađala s mamom oko odlaska
Butler University
na T. Ona ne vjeruje da bih trebao učiniti bilo što da promijenim svoje tijelo i ne razumije zašto to moram učiniti." Dr. Smith pita L.P. o svom odnosu s
roditeljima i prethodnim iskustvima s poništavanjem njegovog rodnog identiteta. Ona također istražuje utjecaj toga (nedavno i povijesno) na L.P.­ovo
Access Provided by:

raspoloženje, samopoštovanje i rodnu disforiju. L.P. opisuje stres tih iskustava; "Nepodnošljivo je kad me roditelji ne razumiju. Osjećam se kao da
moram birati između onoga što stvarno jesam i moje obitelji. Što bih trebao učiniti?" Dr. Smith pomaže L.P.­u da razlikuje uvjerenja svojih roditelja od
vlastitih i da razvije pozitivniji samorazgovor oko svog rodnog identiteta i svoje odluke da krene naprijed s tretmanom koji potvrđuje spol, "Teško je
odvojiti svoje misli i osjećaje od onih vaših roditelja, ali kladim se da imate bolji osjećaj za ono što vam je potrebno oko vašeg rodnog putovanja. Pitam
se kako biste se mogli trenirati na suosjećajniji način kada se dogode ove teške interakcije?" Dr. Smith također potiče L.P. da poveća aktivnosti brige o
sebi, poput sviranja gitare i obraćanja prijateljima, te da se pridruži grupi mladih odraslih osoba za transrodne osobe kako bi povećao podršku.
Konačno, zajedno rade na razmišljanju i prakticiranju učinkovitijih načina nametanja i postavljanja odgovarajućih granica u teškim interakcijama s
roditeljima.

Pitanja za raspravu

1.  Dr. Smith se usredotočio na nekoliko konkretnih koraka kako bi pomogao L.P.­u da se nosi s obiteljskim stresom koji doživljava. Koji alternativni
pristupi mogu biti od pomoći L.P.­u? Je li se dr. Smith mogao usredotočiti na alternativne aspekte L.P.­ovog iskustva u terapiji?

2.  U primjeru slučaja, L.P. je opisan kao Latinx. Kako bi njegova kulturna pozadina mogla utjecati na njegova iskustva transrodnog muškarca i njegove
interakcije s obitelji? Kako bi se to moglo uzeti u obzir u njegovom planu liječenja?

3.  Kao mlada odrasla osoba, L.P. je u jedinstvenoj razvojnoj fazi s obzirom na nekoliko aspekata samoregulacije, razvoja identiteta i individuacije
roditelja. Kako bi ova razvojna faza mogla oblikovati ciljeve i pristupe liječenju? Možete li se sjetiti načina na koje bi se liječenje razlikovalo s
odraslima koji su u različitim razvojnim fazama?

4.  Dr. Smith je predložio grupnu intervenciju kao pristup adjunktivnom liječenju. Koje druge intervencije (npr. Psihofarmakološko liječenje, obiteljska
terapija) ili suradnje (npr. Razgovor s njegovim endokrinologom) možete uzeti u obzir?

REFERENCE

1. Romanelli M, Lu W, Lindsey MAMA. Ispitivanje mehanizama i moderatora odnosa između diskriminirajućih susreta u zdravstvu i pokušaja
samoubojstva među američkim transrodnim tražiteljima pomoći. Adm Policy Ment Health . 2018;45(6):831–849. [PubMed: 29574543] 

2. Bijeli BP, Fontenot HB. Iskustva skrbi o mentalnom zdravlju transrodnih i nesukladnih osoba: integrativni pregled. Arch Psychiatr Nurs.
2019;33(2):203–210. [PubMed: 30927991] 

3. Beek TF, Cohen­Kettenis PT, Bouman WP et al. Rodna neusklađenost adolescencije i odrasle dobi: prihvatljivost i klinička korisnost predloženih
kriterija Svjetske zdravstvene organizacije ICD­11. PLos 1 . 2016;11(10):e0160066. [PubMed: 27776134] 

4. Suess Schwend A, zima S, Chiam Z, Smajlić A, Cabral Grinspan M. Depatologizacija rodne raznolikosti u djetinjstvu u procesu revizije i reforme ICD­a.
Glob javno zdravstvo . 2018;13(11):1585–1598. [PubMed: 29363412] 

5. Perlson JE, Walters OC, Keuroghlian KAO. Predviđanje budućnosti za transrodne i rodno raznolike osobe izvan DSM­a. Br J Psihijatrija . 2020:1–2.

6. Beckwith N, McDowell MJ, Reisner SL, et al. Psihijatrijska epidemiologija transrodnih i nebinarnih odraslih pacijenata u gradskom domu zdravlja.
LGBT zdravlje . 2019;6(2):51–61. [PubMed: 30707624] 

7. Schulman JK, Erickson­Schroth L. Mentalno zdravlje kod seksualnih manjina i transrodnih žena. Psychiatr Clin North Am.  2017;40(2):309–319.
[PubMed: 28477655] 

8. Liu CH, Stevens C, Wong SHM, Yasui M, Chen JA. Prevalencija i prediktori dijagnoza mentalnog zdravlja i samoubojstva među američkim studentima:
implikacije za rješavanje razlika u korištenju usluga. Deprimirajte anksioznost . 2019;36(1):8–17. [PubMed: 30188598] 

9. Witcomb GL, Bouman WP, klauzule L, Brewin N, Crawford JR, Arcelus J. Razine depresije kod transrodnih osoba i njezinih prediktora: rezultati velike
usklađene kontrolne studije s transrodnim osobama koje pristupaju kliničkim uslugama. J Utjecaj Disord . 2018;235:308–315. [PubMed: 29665513] 

10. Turban JL, kralj D, Reisner SL, Keuroghlian KAO. Psihološki pokušaji promjene rodnog identiteta osobe iz transrodne u cisgender: procijenjena
prevalencija u američkim državama, 2015. Am J Javno zdravstvo . 2019;109(10):1452–1454. [PubMed: 31415210] 
Downloaded 2023­1­15 2:58 A  Your IP is 159.242.234.86
Chapter 6: Behavioral Health Considerations for Transgender and Gender Diverse People, Aude Henin; Christine Darsney; Flavia Vaz De Souza;
11. Turban JL, Beckwith N, Reisner SL, Keuroghlian KAO. Povezanost između opozvane izloženosti naporima za pretvorbu rodnog identiteta i Page 9 / 13
Hilary Goldhammer; Alex S. Keuroghlian
psiholoških poteškoća i pokušaja samoubojstva među transrodnim odraslim osobama. JAMA psihijatrija . 2020;77(1):68–76. [PubMed: 31509158] 
©2023 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility

12. Goldhammer H, Crall C, Keuroghlian KAO. Razlikovanje i rješavanje stresa rodnih manjina i graničnih simptoma osobnosti. Psihijatrija Harv
 Butler University
9. Witcomb GL, Bouman WP, klauzule L, Brewin N, Crawford JR, Arcelus J. Razine depresije kod transrodnih osoba i njezinih prediktora: rezultati velike
Access Provided by:
usklađene kontrolne studije s transrodnim osobama koje pristupaju kliničkim uslugama. J Utjecaj Disord . 2018;235:308–315. [PubMed: 29665513] 

10. Turban JL, kralj D, Reisner SL, Keuroghlian KAO. Psihološki pokušaji promjene rodnog identiteta osobe iz transrodne u cisgender: procijenjena
prevalencija u američkim državama, 2015. Am J Javno zdravstvo . 2019;109(10):1452–1454. [PubMed: 31415210] 

11. Turban JL, Beckwith N, Reisner SL, Keuroghlian KAO. Povezanost između opozvane izloženosti naporima za pretvorbu rodnog identiteta i
psiholoških poteškoća i pokušaja samoubojstva među transrodnim odraslim osobama. JAMA psihijatrija . 2020;77(1):68–76. [PubMed: 31509158] 

12. Goldhammer H, Crall C, Keuroghlian KAO. Razlikovanje i rješavanje stresa rodnih manjina i graničnih simptoma osobnosti. Psihijatrija Harv
Velečasnog . 2019;27(5):317–325. [PubMed: 31490187] 

13. De Pedro KT, Gilreath TD, Jackson C, Esqueda UPOTREBA tvari među transrodnim učenicima u kalifornijskim javnim srednjim i srednjim školama. J
Sch zdravlje . 2017;87(5):303–309. [PubMed: 28382667] 

14. Rowe C, Santos GM, McFarland W, Wilson EC. Prevalencija i korelati uporabe tvari među trans ženskom mladošću u dobi od 16­24 godine u
zaljevskom području San Francisca. Droga alkohol ovisi.  2015;147:160–166. [PubMed: 25548025] 

15. Nuttbrock L, Bockting W, Rosenblum A et al. Zlostavljanje spolova, depresivni simptomi i upotreba supstanci među transrodnim ženama:
trogodišnja prospektivna studija. Am J Javno zdravstvo . 2014;104(11):2199–2206. [PubMed: 25211716] 

16. Zmaj CN, Guerino P, Ewald E, Laffan SAM. Transrodni korisnici Medicarea i kronična stanja: istraživanje podataka o zahtjevima za naknadu za
uslugu. LGBT zdravlje . 2017;4(6):404–411. [PubMed: 29125908] 

17. Američko društvo plastičnih kirurga. Statistički izvještaj o plastičnoj kirurgiji. Arlington Heights, IL: Američko društvo plastičnih kirurga; Svibanj
2017. www.plasticsurgery.org/documents/News/Statistics/2016/plastic­surgery­statistics­full­report­2016.pdf.

18. Edlund MJ, Martin BC, Russo JE, DeVries A, Braden JB, Sullivan MD. Uloga opioidnog recepta u incidentnoj zlouporabi opioida i ovisnosti među
pojedincima s kroničnom nekancerogenom boli: uloga opioidnog recepta. Clin J Bol.  2014;30(7):557–564. [PubMed: 24281273] 

19. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Izvješće o nadzoru HIV­a, 2016.; svezak 28. Atlanta; 2017.

20. Baral SD, Poteat T, Stromdahl S, Wirtz AL, Guadamuz TE, Beyrer C. Svjetski teret HIV­a kod transrodnih žena: sustavni pregled i meta­analiza. Lancet
Infect Dis.  2013;13(3):214–222. [PubMed: 23260128] 

21. Parker R, Stein DJ, Jelsma J. Bol u osoba koje žive s HIV­om / AIDS­om: sustavni pregled. J Int AIDS Soc.  2014;17:18719. [PubMed: 24560338] 

22. Uebelacker LA, Weisberg RB, Herman DS, Bailey GL, Pinkston­Camp MM, Stein MD. Kronična bol u bolesnika zaraženih HIV­om: odnos prema
depresiji, upotrebi tvari i liječenju mentalnog zdravlja i boli. Pain Med.  2015;16(10):1870–1881. [PubMed: 26119642] 

23. Girouard Zastupnik, Goldhammer H, Keuroghlian KAO. Razumijevanje i liječenje poremećaja upotrebe opioida u lezbijskoj, gay, biseksualnoj,
transrodnoj i queer populaciji. Subst Abus.  2019;40(3):335–339. [PubMed: 30759045] 

24. Gilbert PA, Pass LE, Keuroghlian AS, Greenfield TK, Reisner SL. Istraživanje alkohola s transrodnim populacijama: sustavni pregled i preporuke za
jačanje budućih studija. Droga alkohol ovisi.  2018;186:138–146. [PubMed: 29571076] 

25. Nacionalni institut za zlouporabu alkohola i alkoholizam. Pomaganje pacijentima koji previše piju: vodič kliničara. 2005.
https://pubs.niaaa.nih.gov/publications/practitioner/cliniciansguide2005/guide.pdf.

26. U.S. Department of Health and Human Services and U.S. Department of Agriculture. 2015–2020 Dietary Guidelines for Americans. 8th ed.
Washington, DC; 2015. https://health.gov/sites/default/files/2019­09/2015­2020_Dietary_Guidelines.pdf.

27. Arellano­Anderson  J, Keuroghlian  AS. Screening, counseling, and shared decision making for alcohol use with transgender and gender­diverse
populations. LGBT Health . 2020;7(8):402–406.  [PubMed: 33216675] 

28. National Institute on Alcohol Abuse and Alcoholism. NIAAA council approves definition of binge drinking. NIAAA Newslett  2004;3:3.
Downloaded 2023­1­15 2:58 A  Your IP is 159.242.234.86
https://pubs.niaaa.nih.gov/publications/Newsletter/winter2004/Newsletter_Number3.pdf.
Chapter 6: Behavioral Health Considerations for Transgender and Gender Diverse People, Aude Henin; Christine Darsney; Flavia Vaz De Souza; Page 10 / 13
Hilary Goldhammer; Alex S. Keuroghlian
29. Coulter  RW, Blosnich  JR, Bukowski  LA, Herrick  AL, Siconolfi  DE, Stall  RD. Differences in alcohol use and alcohol­related problems between
©2023 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
transgender­ and nontransgender­identified young adults. Drug Alcohol Depend.  2015;154:251–259.  [PubMed: 26210734] 
Washington, DC; 2015. https://health.gov/sites/default/files/2019­09/2015­2020_Dietary_Guidelines.pdf.
Butler University
Access Provided by:
27. Arellano­Anderson  J, Keuroghlian  AS. Screening, counseling, and shared decision making for alcohol use with transgender and gender­diverse
populations. LGBT Health . 2020;7(8):402–406.  [PubMed: 33216675] 

28. National Institute on Alcohol Abuse and Alcoholism. NIAAA council approves definition of binge drinking. NIAAA Newslett  2004;3:3.
https://pubs.niaaa.nih.gov/publications/Newsletter/winter2004/Newsletter_Number3.pdf.

29. Coulter  RW, Blosnich  JR, Bukowski  LA, Herrick  AL, Siconolfi  DE, Stall  RD. Differences in alcohol use and alcohol­related problems between
transgender­ and nontransgender­identified young adults. Drug Alcohol Depend.  2015;154:251–259.  [PubMed: 26210734] 

30. Watson  RJ, Fish  JN, McKay  T, Allen  SH, Eaton  L, Puhl  RM. Substance use among a national sample of sexual and gender minority adolescents:
intersections of sex assigned at birth and gender identity. LGBT Health . 2020;7(1):37–46.  [PubMed: 31755811] 

31. Smith  WB, Goldhammer  H, Keuroghlian  AS. Affirming gender identity of patients with serious mental illness. Psychiatr Serv.  2019;70(1):65–67. 
[PubMed: 30332928] 

32. The Division of Psychologists in Public Service and the APA Task Force on Serious Mental Illness and Severe Emotional Disturbance. Proficiency in
Psychology Assessment and Treatment of Serious Mental Illness . Washington, DC: American Psychological Association; 2009.
www.apa.org/practice/resources/smi­proficiency.pdf.

33. Health care reform for Americans with severe mental illnesses: report of the National Advisory Mental Health Council. Am J Psychiatry .
1993;150(10):1447­1465.

34. Kidd  SA, Howison  M, Pilling  M, Ross  LE, McKenzie  K. Severe mental illness in LGBT populations: a scoping review. Psychiatr Serv.  2016;67(7):779–
783.  [PubMed: 26927576] 

35. Cole  CM, O’Boyle  M, Emory  LE, Meyer  WJ  III. Comorbidity of gender dysphoria and other major psychiatric diagnoses. Arch Sex Behav.
1997;26(1):13–26.  [PubMed: 9015577] 

36. Coleman  E, Bockting  W, Botzer  M,  et al. Standards of care for the health of transsexual, transgender, and gender­nonconforming people, version
7. Int J Transgend.  2012;13:165–232.

37. Meijer  JH, Eeckhout  GM, van Vlerken  RH, de Vries  AL. Gender dysphoria and co­existing psychosis: review and four case examples of successful
gender affirmative treatment. LGBT Health . 2017;4(2):106–114.  [PubMed: 28170299] 

38. Gerken  AT, McGahee  S, Keuroghlian  AS, Freudenreich  O. Consideration of clozapine and gender­affirming medical care for an HIV­positive
person with schizophrenia and fluctuating gender identity. Harv Rev Psychiatry . 2016;24(6):406–415.  [PubMed: 27824636] 

39. Reisner  SL, Bradford  J, Hopwood  R,  et al. Comprehensive transgender healthcare: the gender affirming clinical and public health model of
Fenway Health. J Urban Health . 2015;92(3):584–592.  [PubMed: 25779756] 

40. Hofmann  SG, Asnaani  A, Vonk  IJ, Sawyer  AT, Fang  A. The efficacy of cognitive behavioral therapy: a review of meta­analyses. Cognit Ther Res.
2012;36(5):427–440.  [PubMed: 23459093] 

41. Butler  AC, Chapman  JE, Forman  EM, Beck  AT. The empirical status of cognitive­behavioral therapy: a review of meta­analyses. Clin Psychol Rev.
2006;26(1):17–31.  [PubMed: 16199119] 

42. de Arellano  MA, Lyman  DR, Jobe­Shields  L,  et al. Trauma­focused cognitive­behavioral therapy for children and adolescents: assessing the
evidence. Psychiatr Serv.  2014;65(5):591–602.  [PubMed: 24638076] 

43. Janssen  A, Busa  S, Wernick  J. The complexities of treatment planning for transgender youth with co­occurring severe mental illness: a literature
review and case study. Arch Sex Behav.  2019;48(7):2003–2009.  [PubMed: 30607715] 

44. Hendricks  ML, Testa  RJ. A conceptual framework for clinical work with transgender and gender nonconforming clients: an adaptation of the
Minority Stress Model. Prof Psychol Res Practice . 2012;43(5):460.

Downloaded 2023­1­15 2:58 A  Your IP is 159.242.234.86
45. American Psychological Association. Guidelines for psychological practice with transgender and gender nonconforming people. Am Psychologist.
Page 11 / 13
Chapter 6: Behavioral Health Considerations for Transgender and Gender Diverse People, Aude Henin; Christine Darsney; Flavia Vaz De Souza;
2015;70(9):832–864.
Hilary Goldhammer; Alex S. Keuroghlian
©2023 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
46. Hatzenbuehler  ML. How does sexual minority stigma “get under the skin”? A psychological mediation framework. Psychol Bull.  2009;135(5):707–
43. Janssen  A, Busa  S, Wernick  J. The complexities of treatment planning for transgender youth with co­occurring severe mental illness: a literature
review and case study. Arch Sex Behav.  2019;48(7):2003–2009.  [PubMed: 30607715]  Butler University
Access Provided by:
44. Hendricks  ML, Testa  RJ. A conceptual framework for clinical work with transgender and gender nonconforming clients: an adaptation of the
Minority Stress Model. Prof Psychol Res Practice . 2012;43(5):460.

45. American Psychological Association. Guidelines for psychological practice with transgender and gender nonconforming people. Am Psychologist.
2015;70(9):832–864.

46. Hatzenbuehler  ML. How does sexual minority stigma “get under the skin”? A psychological mediation framework. Psychol Bull.  2009;135(5):707–
730.  [PubMed: 19702379] 

47. Pepping  CA, Lyons  A, McNair  R, Kirby  JN, Petrocchi  N, Gilbert  P. A tailored compassion­focused therapy program for sexual minority young adults
with depressive symotomatology: study protocol for a randomized controlled trial. BMC Psychol.  2017;5(1):5.  [PubMed: 28249624] 

48. Pachankis  JE, McConocha  EM, Reynolds  JS,  et al. Project ESTEEM protocol: a randomized controlled trial of an LGBTQ­affirmative treatment for
young adult sexual minority men’s mental and sexual health. BMC Public Health . 2019;19(1):1086.  [PubMed: 31399071] 

49. Goldbach  JT, Gibbs  JJ. Strategies employed by sexual minority adolescents to cope with minority stress. Psychol Sex Orientat Gend Divers.
2015;2(3):297–306.  [PubMed: 26634221] 

50. Rothbaum  BO, Meadows  EA, Resick  P, Foy  DW. Cognitive­behavioral therapy. In: Foa  EB, Keane  TM, Friedman  MJ. Effective Treatments for PTSD:
Practice Guidelines from the International Society for Traumatic Stress Studies . New York: Guilford Press; 2000:320–325.

51. McKay  M, Wood  JC, Brantley  J. The Dialectical Behavior Therapy Skills Workbook: Practical DBT Exercises for Learning Mindfulness, Interpersonal
Effectiveness, Emotion Regulation, and Distress Tolerance . Oakland, CA: New Harbinger Publications; 2019.

52. Abramowitz  JS, Deacon  BJ, Whiteside  SP. Exposure Therapy for Anxiety: Principles and Practice . New York: Guilford Publications; 2019 Apr 9.

53. Speed  BC, Goldstein  BL, Goldfried  MR. Assertiveness training: a forgotten evidence­based treatment. Clin Psychol Sci Practice . 2018;25(1):e12216.

54. Simons  L, Schrager  SM, Clark  LF, Belzer  M, Olson  J. Parental support and mental health among transgender adolescents. J Adolesc Health .
2013;53(6):791–793.  [PubMed: 24012067] 

55. Seibel  BL, de Brito Silva  B, Fontanari  AMV,  et al. The impact of the parental support on risk factors in the process of gender affirmation of
transgender and gender diverse people. Front Psychol.  2018;9:399.  [PubMed: 29651262] 

56. Toomey  RB, Ryan  C, Diaz  RM, Russell  ST. High School Gay­Straight Alliances (GSAs) and young adult well­being: an examination of GSA presence,
participation, and perceived effectiveness. Appl Dev Sci.  2011;15(4):175–185.  [PubMed: 22102782] 

57. Craig  SL, McInroy  LB, Eaton  AD,  et al. An affirmative coping skills intervention to improve the mental and sexual health of sexual and gender
minority youth (Project Youth AFFIRM): protocol for an implementation study. JMIR Res Protoc.  2019;8(6):e13462.  [PubMed: 31172957] 

58. Hall  WJ, Rosado  BR, Chapman  MV. Findings from a feasibility study of an adapted cognitive behavioral therapy group intervention to reduce
depression among LGBTQ (Lesbian, Gay, Bisexual, Transgender, or Queer) young people. J Clin Med.  2019;8(7):949.

59. Vargas  SM, Wennerstrom  A, Alfaro  N,  et al. Resilience against depression disparities (RADD): a protocol for a randomised comparative
effectiveness trial for depression among predominantly low­income, racial/ethnic, sexual and gender minorities. BMJ Open . 2019;9(10):e031099. 
[PubMed: 31641001] 

60. Sandoval  BE, Bell  J, Khatri  P, Robinson  PJ. Toward a unified integration approach: uniting diverse primary care strategies under the primary care
behavioral health (PCBH) model. J Clin Psychol Med Settings . 2018;25(2):187–196.  [PubMed: 29234927] 

61. Sanchez  K, Ybarra  R, Chapa  T, Martinez  ON. Eliminating behavioral health disparities and improving outcomes for racial and ethnic minority
populations. Psychiatr Serv.  2016;67(1):13–15.  [PubMed: 26325461] 

62. Heath  B, Wise  R, Reynolds  K. Standard Framework for Levels of Integrated Healthcare . Washington, DC: SAMHSA­HRSA Center for Integrated
Health Solutions; 2013.
Downloaded 2023­1­15 2:58 A  Your IP is 159.242.234.86
Chapter 6: Behavioral Health Considerations for Transgender and Gender Diverse People, Aude Henin; Christine Darsney; Flavia Vaz De Souza; Page 12 / 13
63. Ward  MC, Miller  BF, Marconi  VC, Kaslow  NJ, Farber  EW. The role of behavioral health in optimizing care for complex patients in the primary care
Hilary Goldhammer; Alex S. Keuroghlian
©2023 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
setting. J Gen Intern Med.  2016;31(3):265–267.  [PubMed: 26307389] 
 Butler University
61. Sanchez  K, Ybarra  R, Chapa  T, Martinez  ON. Eliminating behavioral health disparities and improving outcomes for racial and ethnic minority
Access Provided by:
populations. Psychiatr Serv.  2016;67(1):13–15.  [PubMed: 26325461] 

62. Heath  B, Wise  R, Reynolds  K. Standard Framework for Levels of Integrated Healthcare . Washington, DC: SAMHSA­HRSA Center for Integrated
Health Solutions; 2013.

63. Ward  MC, Miller  BF, Marconi  VC, Kaslow  NJ, Farber  EW. The role of behavioral health in optimizing care for complex patients in the primary care
setting. J Gen Intern Med.  2016;31(3):265–267.  [PubMed: 26307389] 

64. Curran  GM, Pyne  J, Fortney  JC,  et al. Development and implementation of collaborative care for depression in HIV clinics. AIDS Care .
2011;23(12):1626–1636.  [PubMed: 21714689] 

65. Unutzer  J, Katon  W, Callahan  CM,  et al. Collaborative care management of late­life depression in the primary care setting: a randomized
controlled trial. JAMA.  2002;288(22):2836–2845.  [PubMed: 12472325] 

66. Archer  J, Bower  P, Gilbody  S,  et al. Collaborative care for depression and anxiety problems. Cochrane Database Syst Rev.  2012;10:CD006525. 
[PubMed: 23076925] 

67. Aldridge  A, Linford  R, Bray  J. Substance use outcomes of patients served by a large US implementation of Screening, Brief Intervention and
Referral to Treatment (SBIRT). Addiction . 2017;112(Suppl 2):43–53.  [PubMed: 28074561] 

68. Barata  IA, Shandro  JR, Montgomery  M,  et al. Effectiveness of SBIRT for alcohol use disorders in the emergency department: a systematic review.
West J Emerg Med.  2017;18(6):1143–1152.  [PubMed: 29085549] 

69. Bray  JW, Del Boca  FK, McRee  BG, Hayashi  SW, Babor  TF. Screening, Brief Intervention and Referral to Treatment (SBIRT): rationale, program
overview, and cross­site evaluation. Addiction . 2017;112(Suppl 2):3–11.  [PubMed: 28074566] 

70. Knox  J, Hasin  DS, Larson  FRR, Kranzler  HR. Prevention, screening, and treatment for heavy drinking and alcohol use disorder. Lancet Psychiatry .
2019;6(12):1054–1067.  [PubMed: 31630982] 

71. Babor  TF, Del Boca  F, Bray  JW. Screening, Brief Intervention and Referral to Treatment: implications of SAMHSA’s SBIRT initiative for substance
abuse policy and practice. Addiction . 2017;112(Suppl 2):110–117.  [PubMed: 28074569] 

72. Agerwala  SM, McCance­Katz  EF. Integrating screening, brief intervention, and referral to treatment (SBIRT) into clinical practice settings: a brief
review. J Psychoactive Drugs.  2012;44(4):307–317.  [PubMed: 23210379] 

Downloaded 2023­1­15 2:58 A  Your IP is 159.242.234.86
Page 13 / 13
Chapter 6: Behavioral Health Considerations for Transgender and Gender Diverse People, Aude Henin; Christine Darsney; Flavia Vaz De Souza;
Hilary Goldhammer; Alex S. Keuroghlian
©2023 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility