Butler 

University
Access Provided by:

medicina: Vodič za kliničku praksu, 5e

Poglavlje 37: HIV/AIDS

Elizabeth Imbert; Mitchell D. Feldman

UVOD
Primarna skrb za osobe izložene riziku od virusa humane imunodeficijencije (HIV) i osoba koje žive s HIV­om (PLWH) zahtijeva razumijevanje
epidemiologije HIV­a, čimbenika rizika za HIV, smjernica za prevenciju i probir, kao i stalnu skrb koja teži psihosocijalnim potrebama PLWH­a. Ovo
poglavlje pregledava kako pružiti preventivnu skrb onima koji su izloženi riziku od HIV­a, kao i smjernice o otkrivanju, pridržavanju i zadržavanju te
neuropsihijatrijskim manifestacijama PLWH­a, uključujući kroničnu bol, mentalne bolesti, upotrebu tvari i neurokognitivne poremećaje povezane s
HIV­om.

EPIDEMIOLOGIJA
Oko 36,9 milijuna ljudi živi s HIV­om širom svijeta. Većina (75%) ljudi koji žive s HIV­om zna svoj HIV status, a od toga većina pristupa liječenju i virusno je
potisnuta. Više od 1,1 milijuna u Sjedinjenim Državama živi s HIV­om. Od toga oko 15% nije svjesno svog HIV statusa. Mladi ljudi najvjerojatnije nisu
svjesni svog HIV statusa, a procjenjuje se da polovica onih u dobi od 13 do 24 godine nije svjesna svog HIV statusa. Među svim ljudima koji žive s HIV­om
(uključujući dijagnosticirane i nedijagnosticirane HIV infekcije), oko polovica je u skrbi, a oko polovica je virusno potisnuta. U Sjedinjenim Državama
godišnje ima oko 40.000 novih infekcija, a oko dvije trećine javlja se kod homoseksualaca i biseksualnih muškaraca; heteroseksualni kontakt čini oko
četvrtinu. Afroamerikanci i Latinoamerikanci nerazmjerno su pogođeni HIV­om. Na primjer, iako Afroamerikanci predstavljaju oko 13% američke
populacije, oni čine gotovo polovicu novih dijagnoza HIV­a, i dok Latinoamerikanci predstavljaju 18% populacije, oni čine 26% novih dijagnoza HIV­a.
Blizu 300.000 žena danas živi s HIV­om u Sjedinjenim Državama. Posebno su pogođene žene u boji, a crnkinje čine većinu novih dijagnoza HIV­a među
ženama.

AKVIZICIJA
U Sjedinjenim Državama HIV se najčešće prenosi analnim ili vaginalnim seksom ili dijeljenjem šprica i druge opreme za injekcije s nekim tko ima HIV.
Prijemčivi analni seks je seksualno ponašanje s najvećim rizikom. Biti umetnuti partner u analnom seksu ili vaginalni seks (umetnuti ili prijemčiv)
manje je rizično, iako bilo koji partner može dobiti HIV. HIV se također stječe dijeljenjem igala ili šprica, vodom za ispiranje ili drugom opremom koja se
koristi za pripremu lijekova za injekcije. Rjeđe se HIV može širiti s majke na dijete tijekom trudnoće, rođenja ili dojenja ili kontaminiranom iglom ili
oštrim predmetom.

PREVENCIJA
Postoji nekoliko strategija prevencije HIV­a. Liječenje kao prevencija odnosi se na koncept da uzimanje antiretrovirusne terapije (ART) i dobivanje i
održavanje neotkrivenog virusnog opterećenja pomaže u sprječavanju prijenosa na druge dijeljenjem spola ili štrcaljke i s majke na dijete tijekom
trudnoće, rođenja i dojenja. Osobe s HIV­om koje uzimaju ART kako je propisano i virološki su potisnute nemaju učinkovito rizik od prijenosa HIV­a
svojim HIV negativnim seksualnim partnerima i temelj su javnozdravstvene kampanje U = U ili neotkriveno (tj. neotkriveno virusno opterećenje HIV­om)
jednako je neprenosivo. Nemamo dovoljno podataka da bismo znali sprječava li neotkriven prijenos HIV­a među osobama koje ubrizgavaju lijekove, ali
je vjerojatno smanjen. Osim toga, posteksponirana profilaksa (PEP) s režimom na bazi antiretrovirusne osnovi učinkovita je strategija za smanjenje
rizika od infekcije za one koji imaju visokorizičnu izloženost HIV­u u roku od 72 sata. Za osobe koje su u stalnom visokom riziku od infekcije HIV­om,
predeksponirana profilaksa (PrEP) učinkovita je strategija za smanjenje infekcije HIV­om (vidi odjeljak o PrEP­u). Kondomi, ako se dosljedno koriste,
smanjuju rizik od prijenosa i stjecanja spolnog HIV­a. Za osobe koje ubrizgavaju lijekove, zamjena opioida, buprenorfin­naltrekson i programi
razmjene igala korisne su strategije za smanjenje rizičnog ponašanja i, vjerojatno, stjecanja HIV­a. Obrezivanje muškaraca smanjuje rizik od infekcije
HIV­om među heteroseksualnim muškarcima; međutim, nije dokazano da ima značajnu korist među muškarcima koji imaju spolne odnose s
Downloaded 2022­12­27 2:48 A  Your IP is 159.242.234.103
muškarcima (MSM).
Chapter 37: HIV/AIDS, Elizabeth Imbert; Mitchell D. Feldman Page 1 / 11
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
PROBIR
je vjerojatno smanjen. Osim toga, posteksponirana profilaksa (PEP) s režimom na bazi antiretrovirusne osnovi učinkovita je strategija za smanjenje
Butler University
rizika od infekcije za one koji imaju visokorizičnu izloženost HIV­u u roku od 72 sata. Za osobe koje su u stalnom visokom riziku od infekcije HIV­om,
predeksponirana profilaksa (PrEP) učinkovita je strategija za smanjenje infekcije HIV­om (vidi odjeljak o PrEP­u). Kondomi, ako se dosljedno koriste,
Access Provided by:

smanjuju rizik od prijenosa i stjecanja spolnog HIV­a. Za osobe koje ubrizgavaju lijekove, zamjena opioida, buprenorfin­naltrekson i programi
razmjene igala korisne su strategije za smanjenje rizičnog ponašanja i, vjerojatno, stjecanja HIV­a. Obrezivanje muškaraca smanjuje rizik od infekcije
HIV­om među heteroseksualnim muškarcima; međutim, nije dokazano da ima značajnu korist među muškarcima koji imaju spolne odnose s
muškarcima (MSM).

PROBIR
Prema smjernicama Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), probir na HIV infekciju treba provoditi rutinski u svim zdravstvenim ustanovama za
sve pacijente u dobi od 13 do 64 godine. Pacijenta treba ponovno testirati najmanje jednom godišnje ako je izložen visokom riziku: osobe koje koriste
injekcijske lijekove i njihovi seksualni partneri, osobe koje razmjenjuju seks za novac ili lijekove, seksualni partneri HIV­inficiranih osoba i MSM ili
heteroseksualne osobe koje su i same ili čiji su seksualni partneri imali više od jednog seksualnog partnera od najnovijeg HIV testa. Testiranje na HIV
treba ponuditi onima sa simptomima u skladu s akutnim ili kroničnim HIV­om, kao i onima s mogućom izloženošću HIV­u. Kliničari bi trebali održavati
visoku razinu sumnje na akutnu HIV infekciju kod svih pacijenata koji imaju kompatibilan klinički sindrom i prijaviti nedavno visokorizično ponašanje.
Osim toga, testiranje na HIV preporučuje se onima koji traže procjenu ili liječenje određene spolno prenosive infekcije (STI), onima koji započinju
liječenje tuberkuloze i onima koji razmišljaju o pokretanju PrEP­a. Osim toga, sve trudnice treba testirati na HIV, uključujući one koje su prisutne u
porođaju koji nisu testirani i čiji HIV status nije poznat.

TESTIRANJE
Pacijenta treba usmeno ili pismeno obavijestiti da će se provesti hiv test, osim ako ne odbije ("probira isključivanja"). Osim toga, treba im dati
objašnjenje INFEKCIJE HIV­om i značenje pozitivnih i negativnih rezultata testova te mogućnost postavljanja pitanja.

Četvrta generacija kombinacije antigena / antitijela HIV­1/2 imunoassay plus potvrdni HIV­1 / HIV­2 imunoassay antitijela preporučuje se za testiranje
na HIV. Najbrži testovi su samo testovi na antitijela i daju rezultate za manje od 20 minuta. Mogu se izvoditi u laboratoriju, u okruženju u zajednici ili
kod kuće pomoću cijele krvi ili oralnih izlučevina. Točnost brzih testova na kroničnu infekciju je visoka; međutim, brzi testovi na antitijela mogu
propustiti oko 10­15% akutnih HIV infekcija, a do 8% ljudi zaraženih HIV­om može imati lažno negativan rezultat kada se koriste oralni kućni testovi.
Ako je brzi test pozitivan, to je samo preliminarni rezultat i nakon njega treba slijediti laboratorijski test na antigen/antitijela, a ako je pozitivan,
potvrdno diferencijacija antitijela imunoassay. Kada se sumnja na akutni retroviralni sindrom, PLAZMA RNA test treba koristiti zajedno s kombinacijom
antigena / antitijela četvrte generacije HIV­1/2 imunoassay plus potvrdni HIV­1 / HIV 2 imunoassay za dijagnosticiranje akutne HIV infekcije.

RAZUMIJEVANJE ČIMBENIKA RIZIKA ZA HIV
Seksualna povijest

Kada se vide pacijenti koji su HIV pozitivni, kao i oni koji mogu biti kandidati za PrEP, od iznimne je važnosti razumjeti njihovu seksualnu povijest i
čimbenike rizika. Kada uzimate seksualnu povijest, priznajte da su ova pitanja osobna, uvjerite pacijente da ova pitanja postavljate svim svojim
pacijentima i razgovarajte o važnosti za njihovo cjelokupno zdravlje. Jedan autor sugerira da bi uzimanje seksualne povijesti trebalo biti poput
"ljuštenja luka". Počevši od najudaljenijeg sloja, pružatelj bi trebao napredovati kroz svaki sloj ispitivanja s neopravdanim individualiziranim
pristupom. Negativni odgovori mogu sugerirati da bi pružatelj usluga trebao prestati i ne napredovati do sljedećeg sloja. Upoznajte rodni identitet
svog pacijenta i njegove omiljene zamjenice. Pitajte sve pacijente o njihovom seksualnom identitetu (ako se identificiraju kao homoseksualci,
biseksualni, lezbijke, pederski ili hetero), seksualnoj privlačnosti (koga privlači) i seksualnom ponašanju (s kim imaju spolni odnos). Zapamtite da su
sjekire seksualnog identiteta, seksualne privlačnosti i seksualnog ponašanja različite. Pitajte o broju ljudi s kojima su imali spolni odnos i kada su se
posljednji put seksali. Zatim istražite više specifičnosti o njihovom seksualnom ponašanju, na primjer spol njihovih partnera, vrste seksa (genitalne,
analne, oralne itd.), Seks s drogom ili alkoholom i razmjenu seksa za novac ili robu. Raspitajte se o tome kako se čuvaju (kondomi, PrEP itd.). Raspitajte
se o prethodnim spolno prenosivim bolestima i simptomima. Raspitajte se o trudnoći, ako žele trudnoću, a ako ne, kako će se zaštititi od trudnoće.
Raspitajte se o zadovoljstvu seksualnim životom. Pitajte o sigurnosti u vezama. Raspitajte se o zabrinutosti u vezi sa seksualnim zdravljem. (Vidjeti
poglavlje 33.)

UPOTREBA ALKOHOLA I DROGA
Također je važno beznačajno pitati o upotrebi alkohola i droga. Trebali biste zatražiti dopuštenje za raspravu o alkoholu i drogama. Izvršite probir za
uporabu alkohola i droga i, ako su pozitivni, procijenite količinu i uzorak uporabe te procijenite poremećaj upotrebe tvari i druge posljedice. Ključno je
usvajanje pristupa smanjenju štete koji promiče metode smanjenja fizičkih, socijalnih, emocionalnih i ekonomskih šteta povezanih s uporabom droga
Downloaded 2022­12­27 2:48 A  Your IP is 159.242.234.103
i alkohola i drugim štetnim ponašanjima. (Za daljnje smjernice vidi poglavlja 24. i 25.)
Chapter 37: HIV/AIDS, Elizabeth Imbert; Mitchell D. Feldman Page 2 / 11
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Preeksponiraj profilaksu
UPOTREBA ALKOHOLA I DROGA Butler University
Access Provided by:

Također je važno beznačajno pitati o upotrebi alkohola i droga. Trebali biste zatražiti dopuštenje za raspravu o alkoholu i drogama. Izvršite probir za
uporabu alkohola i droga i, ako su pozitivni, procijenite količinu i uzorak uporabe te procijenite poremećaj upotrebe tvari i druge posljedice. Ključno je
usvajanje pristupa smanjenju štete koji promiče metode smanjenja fizičkih, socijalnih, emocionalnih i ekonomskih šteta povezanih s uporabom droga
i alkohola i drugim štetnim ponašanjima. (Za daljnje smjernice vidi poglavlja 24. i 25.)

Preeksponiraj profilaksu

 ILUSTRACIJA SLUČA J A   1

Tom, 28­godišnji cis­rodni muškarac predstavlja svom liječniku primarne zdravstvene zaštite na godišnjoj procjeni. U seksualnoj povijesti pacijent
izvještava da se identificira kao homoseksualac, privlači ga muškarci i imao je analni umetnuti i prijemčivi seks s nekoliko muških partnera bez
upotrebe kondoma. Često se seksa kada koristi metamfetamin, koji puši i koristi IV. Imao je gonoreju i klamidiju u prošlosti, ali danas poriče bilo
kakve simptome.

Pokazalo se da je dnevni oralni PrEP s kombinacijom fiksne doze tenofovir disoproksil fumarata (TDF) 300 mg i emtricitabina (FTC) 200 mg siguran i
učinkovit u smanjenju rizika od stjecanja HIV­a (slika 37­1). Iako se prihvaćanje PrEP­a povećava otkako ga je 2012. odobrila Uprava za hranu i lijekove
(FDA), još uvijek smo daleko od procijenjenih 1,1 milijuna pojedinaca u Sjedinjenim Državama koji bi mogli imati koristi od PrEP­a. Štoviše, podaci o
ljekarnama sugeriraju da je, unatoč činjenici da bi 44% Afroamerikanaca i 25% Latinoamerikanaca imalo koristi od PrEP­a, samo 1% odnosno 3%
propisao PrEP (slika 37­2).

Slika 37­1.

PrEP činjenice.

Slika 37­2.

Tko bi mogao imati koristi od PrEP­a?

Downloaded 2022­12­27 2:48 A  Your IP is 159.242.234.103
Chapter 37: HIV/AIDS, Elizabeth Imbert; Mitchell D. Feldman Page 3 / 11
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
 Butler University
Slika 37­2.
Access Provided by:

Tko bi mogao imati koristi od PrEP­a?

PrEP treba ponuditi seksualno aktivnim odraslim MSM­om, odraslim muškarcima koji imaju spolne odnose sa ženama, odraslim ženama koje imaju
spolne odnose s muškarcima i odraslim osobama koje ubrizgavaju lijekove koji imaju znatno visok rizik od stjecanja HIV­a. Web stranica CDC­a navodi
niz čimbenika koje treba uzeti u obzir u procjeni rizika od stjecanja HIV­a: spol ili ubrizgavanje HIV­a; nedavni bakterijski STI, veliki broj seksualnih
partnera, povijest nedosljedne upotrebe kondoma, komercijalni seksualni rad ili dijeljenje opreme za injekcije. PrEP je također proučavan za
seksualnu upotrebu, gdje pacijenti uzimaju dvije tablete 2­24 sata prije prvog seksualnog čina, a zatim jednu tabletu 24 sata nakon, a zatim 48 sati
nakon seksualnog čina. Iako su visoke stope učinkovitosti dokazane i za dnevni PrEP i na zahtjev među MSM­om, FDA u ovom trenutku nije odobrila
oralni PrEP za koitalno tempiranu ili drugu neprekinutu dnevnu uporabu.

Prije početka PrEP­a provedite temeljitu povijest bolesti kako biste utvrdili ima li pacijent bilo kakve relativne ili apsolutne medicinske kontraindikacije
za PrEP, uključujući povijest ili trenutnu bolest bubrega ili jetre; trenutni ili kronični hepatitis B; i osteoporoza ili druga bolest kostiju ili simptomi
akutne INFEKCIJE HIV­om. Naručite sljedeće laboratorijske testove: HIV Ag/Ab test u roku od 7 dana i testiranje virusnog opterećenja HIV­a u roku od 7
dana ako je moguće; serumski kreatinin; testiranje na hepatitis B; testiranje hepatitisa A i C ako prethodno nije dokumentirano; STI testiranje; i
testiranje na trudnoću za žene reproduktivne dobi ako je potrebno. Pružite pacijentima osnovne informacije o PrEP­u, uključujući moguće štetne
učinke, savjetovanje o smanjenju rizika usmjereno na pacijenta te kondome i savjetovanje o pridržavanju lijekova. Propisati manje ili jednako 90­
dnevnoj opskrbi.

 ILUSTRACIJA SLUČAJA 1 (Kontd.)

Prepisao si Tomu tromjesečnu zalihu PrEP­a, a on je došao na sastanak. Izvještava da prEP uzima većinu dana, ali još uvijek ne koristi kondome
tijekom prijemčivog i insertivnog analnog seksa i povremeno koristi meth.

Pacijente na PrEP­u treba vidjeti za praćenje najmanje svaka 3 mjeseca kako bi se osiguralo testiranje na HIV, savjetovanje o pridržavanju lijekova,
podrška smanjenju rizika od ponašanja, procjena nuspojava i procjena simptoma STI­a. Nakon pokretanja PrEP­a, pružatelji usluga mogu odabrati
pregled pacijenata za jednomjesečno praćenje (osobno ili putem telefona) kako bi procijenili akutne simptome HIV­a i spolnog podrijetla, nuspojave i
pridržavanje te naručili testiranje na HIV. Testiranje na HIV i procjenu znakova ili simptoma akutnog HIV­a treba provoditi svaka 3 mjeseca. Bakterijske
spolno prenosive bolesti treba testirati svaka 3 mjeseca na asimptomatski MSM i najmanje svakih 6 mjeseci za druge seksualno aktivne odrasle osobe.
Bubrežnu funkciju treba provjeravati najmanje svakih 6 mjeseci. Hepatitis C treba provjeravati svake godine za osobe koje ubrizgavaju lijekove i one s
trajnim rizikom od izloženosti hepatitisu C. Za žene reproduktivne dobi naručite test na trudnoću svaka 3 mjeseca ako je potrebno. Također biste
trebali procijeniti čiste igle i usluge liječenja lijekovima.

CDC predlaže nekoliko strategija za kliničko upravljanje osobama propisanim PrEP.(1) Interaktivno savjetovanje usmjereno na pacijenta gdje je
razgovor prilagođen ponašanju pacijenta seksualnog rizika i situacijama u kojima se rizici javljaju u kombinaciji sa strategijama postavljanja ciljeva za
prevenciju HIV­a. (2) Izazivaju prepreke dosljednoj uporabi kondoma i olakšavaju ih dosljednoj uporabi kondoma, kao i prepreke i olakšavateljima
smanjenja uporabe tvari. Pomozite pacijentu identificirati jedan ili dva izvediva prihvatljiva postupna koraka prema smanjenju rizika i identificirati i
riješiti prepreke za postizanje sljedećih koraka. Možete reći: "Sjajno je što uzimate PrEP kako biste smanjili rizik od dobivanja HIV­a. Što još radiš da se
Downloaded 2022­12­27 2:48 A  Your IP is 159.242.234.103
zaštitiš? Što biste mogli učiniti drugačije?" (3) Priznajte napore potrebne za promjenu ponašanja, pojačajte uspjeh i, ako ne i u potpunosti uspješni,
Chapter 37: HIV/AIDS, Elizabeth Imbert; Mitchell D. Feldman Page 4 / 11
utvrdite čimbenike koji ometaju postizanje akcijskih planova i pomozite u prepoznavanju sljedećih koraka. (4) Omogućiti pristup uslugama liječenja
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
lijekovima i prevencije recidiva (tj. metadona ili buprenorfin­naltreksona za osobe koje koriste opijate). (5) Ako pacijent nije motiviran za liječenje
lijekovima, omogućite pristup neiskorištenoj opremi za ubrizgavanje putem programa razmjene igala ili recepta ako je to legalno. (6) Upućivanje na
 Butler University
CDC predlaže nekoliko strategija za kliničko upravljanje osobama propisanim PrEP.(1) Interaktivno savjetovanje usmjereno na pacijenta gdje je
razgovor prilagođen ponašanju pacijenta seksualnog rizika i situacijama u kojima se rizici javljaju u kombinaciji sa strategijama postavljanja ciljeva za
Access Provided by:

prevenciju HIV­a. (2) Izazivaju prepreke dosljednoj uporabi kondoma i olakšavaju ih dosljednoj uporabi kondoma, kao i prepreke i olakšavateljima
smanjenja uporabe tvari. Pomozite pacijentu identificirati jedan ili dva izvediva prihvatljiva postupna koraka prema smanjenju rizika i identificirati i
riješiti prepreke za postizanje sljedećih koraka. Možete reći: "Sjajno je što uzimate PrEP kako biste smanjili rizik od dobivanja HIV­a. Što još radiš da se
zaštitiš? Što biste mogli učiniti drugačije?" (3) Priznajte napore potrebne za promjenu ponašanja, pojačajte uspjeh i, ako ne i u potpunosti uspješni,
utvrdite čimbenike koji ometaju postizanje akcijskih planova i pomozite u prepoznavanju sljedećih koraka. (4) Omogućiti pristup uslugama liječenja
lijekovima i prevencije recidiva (tj. metadona ili buprenorfin­naltreksona za osobe koje koriste opijate). (5) Ako pacijent nije motiviran za liječenje
lijekovima, omogućite pristup neiskorištenoj opremi za ubrizgavanje putem programa razmjene igala ili recepta ako je to legalno. (6) Upućivanje na
kognitivno ili bihevioralno savjetovanje i naznačeno mentalno zdravlje ili socijalne usluge mogu pomoći u smanjenju rizičnih praksi ubrizgavanja.

Psihosocijalni utjecaj HIV­a/AIDS­a

 ILUSTRACIJA SLUČA J A   2

Nick, 23­godišnji cis­rodni muškarac predstavlja hitnu njegu nakon pada s ljestava i zadobivanja kalkanealnog prijeloma. Identificira se kao
biseksualac i ima analni prijemčivi i umetnuti seks bez kondoma s muškarcima i umetnuti vaginalni seks sa ženama. Imao je negativan test na HIV
prije godinu dana. Ne sjeća se simptoma sličnih gripi, groznice, osipa, upale grla ili zimice u prošloj godini. Zadnji seksualni susret je bio prije tjedan
dana. Naručite HIV Ag/Ab test koji je pozitivan, a potvrdni test je u tijeku. Zamolite pacijenta da se danas vrati u kliniku kako bi o tome dalje
razgovarao. Njegov HIV Ab potvrdni test kasnije se vraća pozitivan na HIV­1 Ab.

Savjetovanje pacijenata koji su pozitivni

Ako vaša klinička postavka koristi HIV Ag /Ab testiranje, to će se vratiti prije rezultata HIV potvrdnog Ab testa. Kada se to dogodi, podijelite s pacijentima
na temelju njihovih čimbenika rizika koliko ste zabrinuti da imaju HIV i da čekate potvrdni test. Dodatne smjernice o raspravi o novoj dijagnozi HIV­a
potražite u tablicama 37.­1. i 37.­2. (Vidi poglavlje 3.)

Table 37­1.
Sharing an HIV diagnosis: starting the conversation.

Step 1 Share that you have the results of their lab work and their HIV test came back positive meaning that they have HIV.

Step 2 Allow a moment for patient to have their reaction to this (anger, surprise, sadness).

Step 3 Acknowledge their reaction.

Step 4 Ask permission to share more information (see Table 37­2)

Table 37­2.
Sharing an HIV diagnosis: having the conversation.

Ask patients what they know about HIV and provide brief factual information. Tailor the information you share to the patient’s medical literacy,
knowledge, and readiness to hear this information.

Ask what they have heard about HIV meds. Discuss starting antiretroviral therapy, ideally even beginning today, and share that if they take their
medications, their virus will be undetectable so they will not be able to transmit it.

Acknowledge that while this diagnosis changes things for them, that HIV is treatable with daily medications, and that many people lead long, fulfilling lives
with HIV.

Suggest that they notify partners so they can get tested. If they don’t want to or don’t know their partners, the public health department can help with
Downloaded 2022­12­27 2:48 A  Your IP is 159.242.234.103
contact tracing without disclosing their identity.
Chapter 37: HIV/AIDS, Elizabeth Imbert; Mitchell D. Feldman Page 5 / 11
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Address practical needs of the patient. Ask if they need to help to take a medication every day. Ask about housing needs, financial help, and food
resources.
 Step 3 Acknowledge their reaction.
Butler University
Access Provided by:
Step 4 Ask permission to share more information (see Table 37­2)

Table 37­2.
Sharing an HIV diagnosis: having the conversation.

Ask patients what they know about HIV and provide brief factual information. Tailor the information you share to the patient’s medical literacy,
knowledge, and readiness to hear this information.

Ask what they have heard about HIV meds. Discuss starting antiretroviral therapy, ideally even beginning today, and share that if they take their
medications, their virus will be undetectable so they will not be able to transmit it.

Acknowledge that while this diagnosis changes things for them, that HIV is treatable with daily medications, and that many people lead long, fulfilling lives
with HIV.

Suggest that they notify partners so they can get tested. If they don’t want to or don’t know their partners, the public health department can help with
contact tracing without disclosing their identity.

Address practical needs of the patient. Ask if they need to help to take a medication every day. Ask about housing needs, financial help, and food
resources.

Make it clear that you and your team are here to support them.

Most importantly, lay the groundwork through rapport building to ensure that they come for follow­up.

 ILUSTRACIJA SLUČAJA 2 (Kontd.)

Nick se vraća u kliniku, a vi ga obavijestite da je njegov HIV test pozitivan, što znači da ima HIV. Reci mu da može dugo živjeti, a danas ga možeš staviti
na lijekove za liječenje HIV­a. Izvještava da je između posla i da nema stambenu situaciju za stolom. Dajete mu do znanja da možete pomoći
pogledati mogućnosti stanovanja i izvršiti toplu primopredaju svom socijalnom radniku u klinici kako biste pomogli u tome. U odabiru ART­a navodi
da želi što manje tableta jer nije dobar u pamćenju uzimanja lijekova.

P očetak antiretrovirusne terapije

UMJETNOST se preporučuje svim HIV pozitivnim pacijentima bez obzira na imunološki status. Preporučuje se suradnički pristup u kojem je pacijent
usko uključen u odabir ART­a. Prije odabira režima, pružatelji usluga trebaju procijeniti što se očekuje od HIV antiretrovirusnih lijekova (ARV) da budu
u potpunosti aktivni protiv virusa pacijenta, imaju dobar sigurnosni profil i budu prikladni za pacijenta. Zatim izazovite pacijentove preferencije, ideje,
brige i očekivanja o lijekovima i procijenite prepreke pridržavanju. Razgovarajte o veličini tableta, broju tableta, učestalosti doziranja i mogućim
nuspojavama. Niži teret tableta i režimi jednom dnevno povezani su s poboljšanim pridržavanjem. Potaknite pacijente da vam jave ako dožive
nuspojave ili se na drugi način bore s pridržavanjem.

Odanost

Važno je kategorizirati prirodu nesuvislosti (Koliko često im nedostaju lijekovi? A koliko dugo?) kao i neopravdano istražiti što je temeljni uzrok.
Postoje mnoge strategije za rješavanje nesuradnje. Pojednostavite terapiju na kombinaciju, formulacije s jednom tabletom kad god je to moguće.
Zatražite od ljekarni (idealno ljekarni specijaliziranih za HIV) da pakiraju lijekove u pakete mjehurića, medi­setove ili wellness pakete kako bi se
smanjile pogreške u doziranju, strategija koja je povezana s poboljšanim i upornim pridržavanjem. Povežite uzimanje lijekova s postojećim rutinama
pomoću znakova ili podsjetnikskih pomagala. Pri svakom posjetu pitajte pacijente imaju li nuspojave ili se na drugi način bore da dosljedno uzimaju
svoje ARV­ove. Koristite nepravomoćna pitanja poput: "Ponekad pacijenti uzimaju lijekove drugačije od propisanih. Morate li ikada preskočiti ili se
Downloaded 2022­12­27 2:48 A  Your IP is 159.242.234.103
odreći lijekova protiv HIV­a?" Ako je pacijent nesuvisao, razmislite o prelasku na jedan od alternativnih optimalnih režima (to treba učiniti u dogovoru
Chapter 37: HIV/AIDS, Elizabeth Imbert; Mitchell D. Feldman Page 6 / 11
sa stručnjakom za HIV jer je važno uzeti u obzir prethodne režime pacijenta, prethodno testiranje otpornosti, virusna opterećenja, odgovor CD4­a i
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
obrasce pridržavanja). Ako je prepreka nesukladnosti mentalna bolest, zlouporaba opojnih droga ili beskućništvo, uputite pacijente socijalnom
radniku da se pozabave tim preprekama i povežu ih s dodatnim resursima. Ako je njihova stambena situacija nestabilna ili postoje i drugi problemi koji
Važno je kategorizirati prirodu nesuvislosti (Koliko često im nedostaju lijekovi? A koliko dugo?) kao i neopravdano istražiti što je temeljni uzrok.
Butler University
Postoje mnoge strategije za rješavanje nesuradnje. Pojednostavite terapiju na kombinaciju, formulacije s jednom tabletom kad god je to moguće.
Zatražite od ljekarni (idealno ljekarni specijaliziranih za HIV) da pakiraju lijekove u pakete mjehurića, medi­setove ili wellness pakete kako bi se
Access Provided by:

smanjile pogreške u doziranju, strategija koja je povezana s poboljšanim i upornim pridržavanjem. Povežite uzimanje lijekova s postojećim rutinama
pomoću znakova ili podsjetnikskih pomagala. Pri svakom posjetu pitajte pacijente imaju li nuspojave ili se na drugi način bore da dosljedno uzimaju
svoje ARV­ove. Koristite nepravomoćna pitanja poput: "Ponekad pacijenti uzimaju lijekove drugačije od propisanih. Morate li ikada preskočiti ili se
odreći lijekova protiv HIV­a?" Ako je pacijent nesuvisao, razmislite o prelasku na jedan od alternativnih optimalnih režima (to treba učiniti u dogovoru
sa stručnjakom za HIV jer je važno uzeti u obzir prethodne režime pacijenta, prethodno testiranje otpornosti, virusna opterećenja, odgovor CD4­a i
obrasce pridržavanja). Ako je prepreka nesukladnosti mentalna bolest, zlouporaba opojnih droga ili beskućništvo, uputite pacijente socijalnom
radniku da se pozabave tim preprekama i povežu ih s dodatnim resursima. Ako je njihova stambena situacija nestabilna ili postoje i drugi problemi koji
pacijentima otežavaju uzimanje lijekova svaki mjesec, ili njihovo zadržavanje u posjedu, tjedno izdavati lijekove iz klinike, ako je moguće. (Za više
detalja pogledajte poglavlje 20.)

Poboljšanje angažmana i zadržavanja u njezi

Zadržavanje u skrbi povezano je s poboljšanim suzbijanjem virusa, posebno među onima s niskim brojem CD4, poboljšanom stopom preživljavanja i
većim povećanjem broja CD4. Pacijenti često bicikliraju u i izvan njeze. Uobičajene prepreke koje prijavljuju oni koji nisu zadržani u skrbi uključuju
konkurentske prioritete poput brige o djeci i posla, poteškoća u prijevozu, stigme i problema s osiguranjem. Loše zadržavanje u skrbi povezano je sa
stigmom, mlađom dobi, ženskim spolom, afroameričkom rasom, upotrebom stimulansa i alkohola, heteroseksualnom orijentacijom i niskom razinom
socijalne podrške. Strukturni i klinički čimbenici povezani s lošim zadržavanjem u njezi uključuju beskućništvo i loš odnos pacijenta i pružatelja
usluga.

Pokazalo se da snažan odnos pacijenta i pružatelja usluga definiran povjerenjem i suradnjom promiče angažman u skrbi, kao i model skrbi u kojem se
rješavaju socijalne i financijske prepreke te integrirane usluge mentalnog zdravlja i zlouporabe opojnih droga. Višestruke intervencije pokazale su
određeni uspjeh u ublažavanju prepreka skrbi, uključujući tekstualne poruke, vršnjačku navigaciju i obuku pružatelja usluga kako bi se smanjila
stigma. Važno je redovito preispitivati strategije zadržavanja s pacijentima kako bi se riješile njihove promjenjive perspektive o HIV­u i ulogu koju
pružatelji usluga mogu imati u pomaganju pacijentima da se i dalje bave skrbi. Angažman u skrbi cjeloživotni je proces koji zahtijeva od pružatelja
usluga i tima da odgovore na potrebe pacijenta prekovremeno.

POSEBNA PITANJA I POPULACIJE
Hepatitis B i C

Za pacijente s kroničnom infekcijom hepatitisom B trebali biste odabrati 2 inhibitora obrnute transkriptaze jezgre (NRTI) aktivnih protiv hepatitisa B.
Svim osobama s hepatitisom C treba ponuditi ljekovito liječenje u dogovoru sa stručnjakom za liječenje HIV pozitivnih pacijenata s hepatitisom C. Za
pacijente koji su već na ART­u može se naznačiti režimski prekidač ako se komponente ART režima ne mogu koristiti s planiranim antivirusnim
sredstvima HCV­a.

Kronična bol

Kronična bol je česta među PLWH i povezana je sa značajnim pobolom. Otprilike polovica kronične boli u PLWH je neuropatska zbog oštećenja
živčanog sustava od HIV­a, infekcije drugim patogenima, nuspojava lijekova ili drugih uzroka koji nisu stanja povezana s HIV­om. Povijesno gledano,
bol je nedovoljno liječena u PLWH, posebno među onima s niskim socioekonomskim statusom, ženama i osobama koje ubrizgavaju lijekove.

PLWH treba pregledati na kroničnu bol istražujući koliko su boli imali u posljednjih tjedan dana i je li bol trajala više od 3 mjeseca. Ako pacijenti budu
pozitivni, koristite biopsihosocijalni pristup za procjenu početka boli, trajanja, intenziteta, karaktera, pogoršanja i ublažavanja čimbenika, prošlih i
trenutnih tretmana, temeljnih ili suživotnih poremećaja i učinka boli na fizičku i psihološku funkciju. Provedite fizički pregled, psihosocijalnu procjenu
i dijagnostičku obradu kako biste utvrdili potencijalne uzroke. (Vidi poglavlje 38.)

Rano pokretanje ART­a preporučuje se za prevenciju i liječenje distalne simetrične polineuropatije povezane s HIV­om. Za kroničnu neuropatsku bol u
PLWH, gabapentin se preporučuje kao prva linija terapije. Ako postoji neadekvatan odgovor na gabapentin, razmislite o ispitivanju selektivnih
inhibitora ponovne pohrane noradrenalina (SNRI), tricikličkih antidepresiva ili pregabalina. Kapsaicin se preporučuje kao topikalni tretman za
kroničnu perifernu neuropatsku bol povezanu s HIV­om. Medicinski kanabis može biti učinkovit tretman kod određenih pacijenata. Alfa lipoična
kiselina može se koristiti i za kroničnu perifernu neuropatsku bol povezanu s HIV­om. Opioidni analgetici ne smiju se propisivati kao prva linija za
dugotrajno liječenje kronične neuropatske boli; pružatelji usluga mogu razmotriti vremenski ograničeno ispitivanje za pacijente koji ne reagiraju na
terapije prve linije. Acetaminofen i nesteroidni protuupalni lijekovi (NSAID) preporučuju se prva linija za liječenje mišićno­koštane boli.

Zamor
Downloaded 2022­12­27 2:48 A  Your IP is 159.242.234.103
Chapter 37: HIV/AIDS, Elizabeth Imbert; Mitchell D. Feldman Page 7 / 11
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Umor je smanjena sposobnost pokretanja ili održavanja tjelesne aktivnosti. Umor je čest među PLWH i često je posljedica i fizioloških i psihosocijalnih
čimbenika. Pružatelji bi trebali procijeniti ozbiljnost i učinak, potražiti temeljne medicinske ili psihijatrijske uzroke, pregledati lijekove, pregledati
obrasce spavanja i liječiti temeljni uzrok kada su prisutni. Za hipogonadalne muškarce testosteron može pomoći, ali ga treba vagati s rizicima liječenja
inhibitora ponovne pohrane noradrenalina (SNRI), tricikličkih antidepresiva ili pregabalina. Kapsaicin se preporučuje kao topikalni tretman za
kroničnu perifernu neuropatsku bol povezanu s HIV­om. Medicinski kanabis može biti učinkovit tretman kod određenih pacijenata. Alfa lipoična
Butler University
kiselina može se koristiti i za kroničnu perifernu neuropatsku bol povezanu s HIV­om. Opioidni analgetici ne smiju se propisivati kao prva linija za
Access Provided by:
dugotrajno liječenje kronične neuropatske boli; pružatelji usluga mogu razmotriti vremenski ograničeno ispitivanje za pacijente koji ne reagiraju na
terapije prve linije. Acetaminofen i nesteroidni protuupalni lijekovi (NSAID) preporučuju se prva linija za liječenje mišićno­koštane boli.

Zamor

Umor je smanjena sposobnost pokretanja ili održavanja tjelesne aktivnosti. Umor je čest među PLWH i često je posljedica i fizioloških i psihosocijalnih
čimbenika. Pružatelji bi trebali procijeniti ozbiljnost i učinak, potražiti temeljne medicinske ili psihijatrijske uzroke, pregledati lijekove, pregledati
obrasce spavanja i liječiti temeljni uzrok kada su prisutni. Za hipogonadalne muškarce testosteron može pomoći, ali ga treba vagati s rizicima liječenja
testosteronom. Ako je pacijent u stanju tolerirati ga, umjerena tjelovježba je razumna. Može se razmotriti ispitivanje psihostimulansa; međutim, to
treba poduzeti s oprezom i uzimajući u obzir temeljne psihijatrijske bolesti, poremećaje upotrebe tvari i medicinska stanja.

Ljaga

Stigma je uobičajena, sveprisutna prepreka prevenciji i liječenju PLWH. Donesena stigma je iskustvo predrasuda ili diskriminacije na temelju HIV
statusa, a internalizirana stigma je unutarnja podrška vanjskom procesu stigme. Stigma se može manifestirati na nekoliko načina. Prvo, stigma može
poprimiti oblik diskriminacije onih koji žive s HIV­om ili su izloženi riziku od HIV­a koji sprječavaju pojedince da pristupe uslugama i dovode do
psihološke i fizičke traume. Drugo, može biti u obliku iščekivanja diskriminacije, što može dovesti do straha ili testiranja, oklijevanja za usvajanje
strategija prevencije i nespremnosti na traženje skrbi. Treće, može se manifestirati kao niska samopoštovanje, što osobi otežava poduzimanje mjera
za sprječavanje ili liječenje HIV­a. Prethodna istraživanja dokumentirala su stigmatizirana uvjerenja i stavove pružatelja zdravstvenih usluga i
diskriminirajuće prakse, uključujući prekide povjerljivosti, povećanu fizičku distancu i testiranje bez pristanka. Percipirana stigmatizacija u
medicinskim okruženjima može dovesti do psihološkog stresa, smanjenog zadovoljstva pacijenata, niske motivacije da ostane zdrav, niskog
samopoštovanja i osjećaja da je netko nezaslužan za njegu. Međutim, pozitivne interakcije između pružatelja zdravstvenih usluga i PLWH­a dovode do
poboljšanog pridržavanja i kvalitete života povezane sa zdravstvenom skrbi. Pružatelji usluga i osoblje trebali bi biti dobrodošli pacijentima u svojoj
klinici. Oni bi trebali osigurati pacijente u povjerljivosti, postavljati pitanja bez predrasuda i pružati empatičnu skrb usmjerenu na pacijenta.

Žene

U usporedbi s muškarcima, žene koje žive s HIV­om prijavljuju višu razinu negativne slike o sebi povezanu s HIV statusom i većim strahom ili
iščekivanjem diskriminacije povezane s HIV­om. Jedno je istraživanje pokazalo da depresivni simptomi posreduju u odnosu između internalizirane
stigme i lošeg pridržavanja ART­a među ženama. Druga studija izvijestila je da su žene s kroničnim depresivnim simptomima imale dvostruko veću
vjerojatnost da će umrijeti od onih s blagim ili nikakvim depresivnim simptomima, nakon kontrole kliničkih značajki i liječenja. Pružatelji usluga
moraju prepoznati i pružiti odgovarajuću i individualiziranu intervenciju za poboljšanje emocionalne dobrobiti i ukupnih ishoda kod žena koje žive s
HIV­om.

NEUROPSIHIJATRIJSKE KOMPLIKACIJE
Postoji visoka prevalencija neuropsihijatrijskih poremećaja među PLWH. Etiologija ovih stanja je složena i djelomično posljedica izravnih učinaka
virusa HIV­a, postojećih psihijatrijskih i afektivnih poremećaja, ovisnosti i odgovora na marginalizaciju koji se mogu povezati s dijagnozom HIV­a.
Najrasprostranjeniji psihijatrijski poremećaj je depresija, nakon čega slijedi poremećaj upotrebe tvari, anksioznost, psihoza, poremećaj prilagodbe i
bipolarni afektivni poremećaj. Neurokognitivna oštećenja su također česta pojava. Prepoznavanje i učinkovito liječenje potrebni su za maksimiziranje
kvalitete života, liječenja HIV­a i očekivanog životnog vijeka.

Depresija

Depresija prevladava među PLWH, a njezin odnos s HIV­om je složen. Depresija može prethoditi HIV infekciji i može biti povezana s čimbenicima rizika
za HIV. Također može biti potaknut dijagnozom HIV­a i stresom povezanim s upravljanjem HIV­om kao kroničnom bolešću. Stigma također može
pridonijeti razvoju depresije. Osim toga, medicinski nastavak HIV­a povezan je s depresijom kao i neki ARV­ovi (tablica 37­3). Osim toga, napredovanje
bolesti HIV­a povezano je s depresivnim simptomima. Za PLWH depresija negativno utječe na pridržavanje ART­a, suzbijanje virusa, kvalitetu života i
dugoročno preživljavanje, a povezana je s rizičnim ponašanjem za prijenos seksualnog HIV­a.

Table 37­3.
CNS toxicity of ARVs.

ARV class Neuropsychiatric effects
Downloaded 2022­12­27 2:48 A  Your IP is 159.242.234.103
Chapter 37: HIV/AIDS, Elizabeth Imbert; Mitchell D. Feldman
NNRTIs Neuropsychiatric events: Efavirenz (EFV) > Rilpivirine (RPV) > Doravirine (DOR) > Etravirine (ETR)
Page 8 / 11
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
EFV: Somnolence, insomnia, abnormal dreams, dizziness, impaired concentration, depression, psychosis, and suicidal ideation. Symptoms
usually subside or decrease after 2–4 weeks. Bedtime dosing may help reduce symptoms. Risk factors include known psychiatric illness,
za HIV. Također može biti potaknut dijagnozom HIV­a i stresom povezanim s upravljanjem HIV­om kao kroničnom bolešću. Stigma također može
Butler University
pridonijeti razvoju depresije. Osim toga, medicinski nastavak HIV­a povezan je s depresijom kao i neki ARV­ovi (tablica 37­3). Osim toga, napredovanje
Access Provided by:
bolesti HIV­a povezano je s depresivnim simptomima. Za PLWH depresija negativno utječe na pridržavanje ART­a, suzbijanje virusa, kvalitetu života i
dugoročno preživljavanje, a povezana je s rizičnim ponašanjem za prijenos seksualnog HIV­a.

Table 37­3.
CNS toxicity of ARVs.

ARV class Neuropsychiatric effects

NNRTIs Neuropsychiatric events: Efavirenz (EFV) > Rilpivirine (RPV) > Doravirine (DOR) > Etravirine (ETR)
EFV: Somnolence, insomnia, abnormal dreams, dizziness, impaired concentration, depression, psychosis, and suicidal ideation. Symptoms
usually subside or decrease after 2–4 weeks. Bedtime dosing may help reduce symptoms. Risk factors include known psychiatric illness,
concurrent use of agents with neuropsychiatric effects, and increased EFV concentrations because of genetic factors or increased absorption
with food.
RPV: Depression, suicidality, sleep disturbances
DOR: Sleep disorders and disturbances, dizziness, altered sensorium; depression and suicidality/self­harm

Integrase Insomnia, depression, and suicidality, primarily in patients with known psychiatric illness
inhibitors

Data from U.S. Department of Health and Human Services: AIDS Info (located at: https://aidsinfo.nih.gov).

Pružatelji bi trebali identificirati i liječiti depresiju u PLWH jer je depresija često nedovoljno dijagnosticirana, neliječena ili nedovoljno liječena.
Depresija ima tipične kliničke značajke onih koji ne žive s HIV­om; međutim, oslabljena koncentracija, beznađe, krivnja, umor i gubitak apetita i težine
češći su u PLWH. PLWH je pod visokim rizikom od samoubojstva. Kao i kod većine pacijenata, selektivni inhibitori ponovne pohrane serotonina (SSRI),
SNRI, bupropion i mirtazapin preporučuju se kao sredstva prve linije. Pružatelji bi trebali biti svjesni interakcije lijekova i lijekova između antidepresiva
i ARV­a te bi trebali provjeriti interakcije lijekova i lijekova. Važno je napomenuti da je pridržavanje ART­a veće kod depresivnih pacijenata koji su
propisani i pridržavaju se antidepresiva u usporedbi s onima koji nisu propisani niti se pridržavaju. Smanjenje stresa temeljeno na svjesnosti i
kognitivne terapije temeljene na svjesnosti imaju psihološke koristi kod pacijenata zaraženih HIV­om. Kognitivno bihevioralna terapija (KBT)
učinkovita je u kratkoročnom poboljšanju kvalitete života i depresije te dugoročnom pridržavanju. Nadalje, pokazalo se da integriranje KBT­a za
pridržavanje KBT­a za depresiju poboljšava pridržavanje i depresiju. (Vidi poglavlje 26.)

Upotreba tvari i poremećaji upotrebe tvari

PLWH ima visoku prevalenciju uporabe tvari i poremećaja uporabe tvari. Upotreba tvari povezana je s napredovanjem HIV­a, lošim pridržavanjem,
otkrivanjem virusnog opterećenja, rizičnim ponašanjem prijenosa HIV­a, životom niske kvalitete, depresijom i niskom socijalnom podrškom. Važno je
koristiti pristup smanjenja štete i koristiti nepravomoćni jezik koji poštuje dostojanstvo pacijenta i izbjegava trajnu stigmu. Udružite se s pacijentima u
postavljanju vlastitih zdravstvenih ciljeva i pomozite im da poduzmu postupne korake za smanjenje upotrebe tvari i nesigurnih praksi. Obavijestite
pacijente da recidivi ili razdoblja povratka nesigurnim zdravstvenim praksama nisu konceptualizirani kao "neuspjeh liječenja". (Vidjeti poglavlja 24. i
19.)

Tjeskoba

PLWH ima višu razinu anksioznosti u usporedbi s općom populacijom. Poput depresije, anksioznost može prethoditi HIV infekciji, a može biti
potaknuta i dijagnozom HIV­a i stresovima koji se pojavljuju. Anksioznost može narušiti koncentraciju, zbog čega je manja vjerojatnost da će se
pojedinci pridržavati svojih lijekova. Za liječenje anksioznosti kod HIV pozitivnih osoba psihološke intervencije su općenito učinkovitije od
farmakoloških intervencija. (Vidi poglavlje 27.)

PTSP

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) je rasprostranjeniji među HIV pozitivnim osobama nego u općoj populaciji. PTSP pogoršava ponašanje rizika
od HIV­a i pogoršava zdravstvene ishode. Ponašanje rizika od HIV­a može povećati izloženost traumi povezanoj s povećanom vjerojatnošću razvoja
PTSP­a, a isto tako, PTSP iz prethodne traume predisponira pojedince da se uključe u ponašanja koja pojedince mogu dovesti u opasnost od HIV­a.

Shizofrenija
Downloaded 2022­12­27 2:48 A  Your IP is 159.242.234.103
Chapter 37: HIV/AIDS, Elizabeth Imbert; Mitchell D. Feldman Page 9 / 11
HIV dovodi do većeg pobola i smrtnosti u bolesnika sa shizofrenijom jer je vjerojatnije da će imati problema s objašnjavanjem simptoma pružateljima
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
usluga, manje je vjerojatno da će dobiti pažnju pružatelja usluga za medicinske pritužbe i vjerojatnije je da će imati poteškoća u pridržavanju planova
liječenja. Izvješća sugeriraju da novonastala psihoza u PLWH općenito dobro reagira na antipsihotike; međutim, PLWH su osjetljiviji na antipsihotičke
PTSP
Butler University
Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) je rasprostranjeniji među HIV pozitivnim osobama nego u općoj populaciji. PTSP pogoršava ponašanje rizika
Access Provided by:
od HIV­a i pogoršava zdravstvene ishode. Ponašanje rizika od HIV­a može povećati izloženost traumi povezanoj s povećanom vjerojatnošću razvoja
PTSP­a, a isto tako, PTSP iz prethodne traume predisponira pojedince da se uključe u ponašanja koja pojedince mogu dovesti u opasnost od HIV­a.

Shizofrenija

HIV dovodi do većeg pobola i smrtnosti u bolesnika sa shizofrenijom jer je vjerojatnije da će imati problema s objašnjavanjem simptoma pružateljima
usluga, manje je vjerojatno da će dobiti pažnju pružatelja usluga za medicinske pritužbe i vjerojatnije je da će imati poteškoća u pridržavanju planova
liječenja. Izvješća sugeriraju da novonastala psihoza u PLWH općenito dobro reagira na antipsihotike; međutim, PLWH su osjetljiviji na antipsihotičke
nuspojave poput kasne diskinezije i ekstrapiramidalnih simptoma. Shizofrenija u PLWH upravlja se slično shizofreniji u drugih bolesnika.

Toksičnost ARV­a od CNS­a

Neki ARV­ovi povezani su s neuropsihijatrijskim simptomima i drugim manifestacijama CNS­a, a pri odabiru ARV­a treba uzeti u obzir prethodnu
psihijatrijsku bolest pojedinca.

Neurokognitivni poremećaj povezan s HIV­om

Neurokognitivni poremećaj (HAND) povezan s HIV­om obuhvaća spektar kognitivnih oštećenja koja se ne objašnjavaju drugim uzrokom i kreću se od
asimptomatskog oštećenja do teškog oštećenja koja ometaju svakodnevno funkcioniranje. Čimbenici rizika uključuju niski CD4, dob i druge
komorbiditete. Rani pokazatelji HAND­a uključuju oštećenja u psihomotornoj funkciji, pažnju i koncentraciju te mentalnu agilnost i fleksibilnost. S
druge strane, jezik se često čuva. RUKA također dovodi do promjena osobnosti, poput apatije i razdražljivosti, te promjena u ponašanju, poput
društvenog povlačenja i narušenih aktivnosti svakodnevnog života. Neurološke manifestacije uključuju tremor, gubitak ravnoteže i lošu koordinaciju.
ART je glavni oslonac liječenja HAND­a. Upravljanje HAND­om treba obaviti zajedno sa stručnim savjetovanjem o HIV­u.

ZAKLJUČAK
Kako bi se pružila izvanredna skrb onima koji su izloženi riziku od HIV­a i pacijentima koji žive s HIV­om / AIDS­om, važno je razumjeti tko je u
opasnosti, kada pregledati i kako, kako spriječiti HIV, kao i kako se brinuti za pacijenta koji živi s HIV pozitivnim, uključujući psihosocijalne i
psihijatrijske komorbiditete.

PREDLOŽENA OČITANJA

Bruce RD, Merlin J, Lum PJ, 2017 HIVMA IDSA smjernica kliničke prakse za liječenje kronične boli u bolesnika koji žive s HIV­om. Clin Infect Dis
2017;65(10):e1–e37. [PubMed: 29020263] 

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti: Američka služba za javno zdravstvo: Predeksponiraju profilaksu za prevenciju infekcije HIV­om u Sjedinjenim
Državama ­ 2017 Ažuriranje: smjernica kliničke prakse. https://www.cdc.gov/hiv/pdf/risk/prep/cdc­hiv­prep­guidelines­2017.pdf. Objavljeno u ožujku
2018.

Imbert E. Pridržavanje i zadržavanje antiretrovirusnih lijekova u njezi. http://HIVinsite.UCSF.edu\InSite?page=md­ward86­adherence­retention. 9 .
studenog 2017 .

Vitezova M. HIV infekcija i njezina psihijatrijska manifestacija: klinički pregled. BJPsych Napreduje  2017;23:265–277.

Panel o antiretrovirusnim smjernicama za odrasle i adolescente. Smjernice za uporabu antiretrovirusnih sredstava u odraslih i adolescenata koji žive s
HIV­om. Ministarstvo zdravstva i ljudskih usluga. http://www.aidsinfo.nih.gov/ContentFiles/AdultandAdolescentGL.pdf.

WEB STRANICE

http://www.unaids.org/en

https://www.cdc.gov/hiv/

Downloaded 2022­12­27 2:48 A  Your IP is 159.242.234.103
https://www.hiv­druginteractions.org
Chapter 37: HIV/AIDS, Elizabeth Imbert; Mitchell D. Feldman Page 10 / 11
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
WEB STRANICE
Butler University
Access Provided by:
http://www.unaids.org/en

https://www.cdc.gov/hiv/

https://www.hiv­druginteractions.org

BIBLIOGRAFIJA PACIJENTA

cdc.gov/hiv/. Pristupljeno 23. kolovoza 2019.

HIV.gov. Pristupljeno 23. kolovoza 2019.

Downloaded 2022­12­27 2:48 A  Your IP is 159.242.234.103
Chapter 37: HIV/AIDS, Elizabeth Imbert; Mitchell D. Feldman Page 11 / 11
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility